(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Ordo Mundi"


2012 




— , 










Templari, Masoni, lluminati, Jezuiti, 
Antiruska revolucija, Tavistok klinika, Bilderberg, 
Tri late rain a komisija, Kraljevski Institut, Savet za 
spoljne poslove, Federalne rezerve, Okrugli sto, 
Rimski klub, Krug, Protokoli mudrih ljudi... 


























'HetuU Wileuta "TKmit 1^1 



1 - 



Nenad Milana Minic 



ORDOMUNDIJ5 



Srbija, drzava koju su pojeli skakavci 




Copyright Nenad Milana Minic 2010. 



Ova knjiga se ne moze bez dozvole aurora, ni u celini ni u delovima, umnozavati, prestampavati 
niti prenositi ni u jednom obliku niti ikakvim sredstvom. Ona sa, bez odobrenja autora, ne sme ni 
na koji nacin distribuirati niti pak umnozavati. Sva prava na objavljivanje ove knjige zadzava autor 
prema odredbama Zakona o autoriskim i srodnim propisima. 



2 - 



A 



'/£a/a / '/&/* 4a#*p# a/raa /a/a fa#fa#/fftaa /a sa# *» fa* / 
/*a//a. Ak/zka, *a Za/trrt, **Ca /kat/f /*/$/& /a azr/*at/kfa 
zaf£z//&a//& fo/a, atf/p/fora /*//** fpaA/ra /reCa /r/tfaaa 
za/a/*aw?/. 



3 - 



fstortiaU neito mafo wie, od pop is a lu.doHi, zfoZt'na / wenta 



Edwaard Gibbon, engleski istoricar 



4 - 



fi*a</ ' /D60f/<a^ dk* f& <&t# fo&tdy&f J?00J?. 



Fabula docet - prica nas uci 

Kako sam vise od dve decenije zaradivao pisuci, uglavnom za drzavu, 
odlucio sam, dosavsi do slobodnog vremena, da napisem knjigu o Novom 
svetskom poretku. 

Iskreno, verovao sam da ce mi taj posao biti zabavan i slican nekakvoj 
razbibrizi s obzirom da sam se tokom profesionalne karijere, kao sekretar 
jedne od komisija Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i 
savetnik u analitici Sluzbe drzavne bezbednosti Republike Srbije, cesto 
susretao s tekstovima i poverljivim informacija koje su se, direktno ili 
indirektno, odnosile na ovu temu. 

Pored saznanja kojim sam raspolagao odlucio sam da, sa ciljem 
sveobuhvatnijeg sagledavanja ove teme, prikupim jos neke knjige, dokumenta, 
i clanke iz specijalizovane, dnevne i nedeljne stampe. No, ubrzo sam se suocio 
s dilemom: nakupilo se toliko materijala da sam poceo da se osecam kao 
komarac na nudistickoj plazi; znao sam sta zelim, ali nisam znao odakle da 
pocnem. 

Nakon punih sest godina proucavanja dostupnih knjiga, dokumenata i 
tekstova shvatio sam da Alisa bolje poznaje Zemlju cuda nego ja korene 
savremenih svetskih zbivanja. Darvinov majmun mi je sve vise postajao 
blizak. Posebno me je iznenadilo to sto su me sva nova saznanja o Novom 
svetskom poretku sve vise udaljavala od aktuelnih dogadaja i usmeravala ka 
davno proslim vremenima. Postajalo je sve jasnije da koncept Novog svetskog 
poretka ima korene u dalekoj proslosti i da obuhvata mnogo grupa i pojedinaca 
koji, svaki za sebe, imaju poseban znacaj i osobenu istoriju. 

Proslost koju proucavamo je proizvod naseg uma, koji mozemo da prihvatimo 
kao nesto valjano samo ukoliko smo u stanju da se odredimo prema onome sto 
jeste i onome sto nije. Istorija uvek nosi obelezja epohe svog autora, njegovog 
verovanja i zivotnog iskustva, koji su uvek, na neki nacin, uslovljeni 
ideoloskim i drugim predrasudama njegovog okruzenja. Kad je istorija u 
pitanju mozemo, s velikom sigurnoscu, reci da sve sto nam nudi ima svoju, 
manje ili vise, izrazenu politicku funkciju, ili svrhu, a one su obavezno 
povezane s nekom specificnom socijalnom ili politickom grupom, ili 
organizacijom... U svakom slucaju, uvek se moze raspravljati o tome sta su 
prave cinjenice i kako ih tumaciti, a kad je to nemoguce precizno utvrditi 



5 - 



sporovi i razmirice mogu da potraju godinama, decenijama, pa i vekovima... 

Srpska istorija je dobrano instrumentalizovana u korist stete samog naroda. 
Napredovanje turske drzave Devlet-i Aliye-i Osmaniye (Osmanlijska uzvisena 
drzava - zvanican naziv turske drzave tog vremena) ka Evropi Srbi su prvi put 
sprecili 1386. u velicanstvenoj bici na Plocniku ali se o ovoj pobedi gotovo 
nigde ne govori. Istorija se, prosto neverovatno, bavi samo navodnim srbskim 
porazom u Boju na Kosovu na Vidovdan 15. juna (po starom kalendaru) leta 
Gospodnjeg 1389. Mesec dana nakon ove velike bitke crkvena zvona na 
katedrali Notre-Dame u Parizu, crkvi Sant'Agostino u Denovi, nedovrsenoj 
katedrali Santa Maria del Fiore u Firenci... nisu prestajala da se oglasavaju u 
cast hriscanske pobede i smrti Murata I (Muratova majka je bila vizantijska 
princeza Jelena). Nije Evropa slavila uspeh Srba u njihovoj odbrani drzave vec 
su zvona zvonila u cast srbske odbrane Carstva nebeskog i Krsta casnog. Tim 
povodom ostace zabelezene reci kneza Lazara Hrebeljanovica caModpbJtcijb 
ebcrbMb Cp6bJiieMb kako "nije vazno protiv kolike sile se boris, vec kakvu 
Svetinju branis!" I tako, dok su hriscanska zvona odzvanjala, u Turskoj je 
doslo do svenarodne pobune zbog ovog, za njih, sramnog poraza. U tako 
zlokobnoj situaciji Bajazit staje na celo Otomanskog carstva i pokusava novim 
ratovima da povrati Turcima samopuzdanje i spere sram i stid zbog 
izgubljenog Kosovskog Boja. I imao je bratoubica uspeha sve do bitke kod 
Angore 28. jula 1402. kada je porazen, zarobljen i utamnicen sve dok nije 
umro 9. marta 1403. 

Medu sacuvanim pisanim dokumentima koji govore o srpskoj pobedi u Boju 
na Kosovu svakako treba spomenuti pismo kralja Tvrtka Trogiru od 1. avgusta 
1389. gde on, na osnovu saznanja dobijenih od vojvode Vlatka Vukovica koji 
je predvodio desno krilo srbske vojske u Boju, govori o velikoj srpskoj pobedi 
i smrti turskog sultana i sina mu Jakuba. Zatim, u Rimskim arhivama je 
sacuvano i pismo Koluci Salutatija (Lino Coluccio Salutati), kancelar Firence, 
od 20. oktobra 1389. kralju Tvrtku, u kome se istice kako su Firentinci medu 
prvima imali saznanja o hriscanskom trijumfu „kako iz prispelih glasova, tako 
i iz pisama mnogih ljudi". Firentinci su srbski trijumf posebno sagledavali 
kroz ubistvo sultana Murata ciju pogibiju ovako opisuju: „Srecno i tri puta i 
cetiri puta srecno dvanaest zaklete vlastele, koja je prodrevsi kroz cete 
neprijatelja i kroz lancima uokrug vezane kamile junacki dosla do Muratovog 
satora. Srecan nada sve druge onaj koji je vodu takve sile macem hrabro ubio 
udarivsi ga u grlo i trbih". U arhivama francuske drzave se nalaze dokumenta 
na osnovu kojih je Filip Mezijer (Philip Mezieur) zabelezio da je „Murat 
porazen od hriscana i da je poginuo zajedno sa sinom u boju". Tu je onda i 
jedan tipicno diplomatski dokument od 28. jula 1389. u kome se tadasnje 
venecijansko rukovodstvo, na celu sa duzdom Antonijom Venirom (Antonio 
Venier), obraca Muratovom nasledniku, ne znajuci jos da li je to Bajazit ili 
Jakub, u kome stoji da se „o Boju na Kosovu razne stvari govore, kojima se 
ipak verovati ne moze". 



6 - 



Za Boj na Kosovu je vezan i lazni mit o izdajstvu srpskog velikasa gospodina 
(gospodin je bila titula u ono vreme) Vuka Brankovica. On je jos punih sedam 
godina nakon Boja vojevao sa Turcima da bi, na kraju, umro u osmanlijskom 
ropstvu 6. oktobra 1397. Bajazit I je pocetkom 1398. dozvolio da se posmrtni 
ostaci gospodina Vuka Brankovica prenesu na Svetu goru i sahrane u 
manastiru svetog Pavla ciji je on najveci dobrotvor bio i gde mu je rodeni brat 
Grgur bio monah pod imenom Gerasim! I sada, ako su to istorijske cinjenice, 
a jesu, ostaje pitanje: kome je i zasto bilo potrebno da od blagorodne loze, 
poslednjeg izdanika svetih Nemanjica, jednog casnog coveka pretvara u 
izdajnika i prokletnika?! 

Drugi primer krivotvorene istorije vezan je za narodno verovanje da je Marko 
Mrnjavcevic, u narodu poznat kao Kraljevic Marko, srbski junak, a on je 
zapravo jos od 1371. bio turski vazal. Poginuo je u bici na Rovinama protiv 
vlaskog vojvode Mirceta 1395. Marko je inace bio sin srpskog velikasa 
Vukasina koji je sa bratom Ugljesom prvi poceo da rovari protiv cara Urosa, 
naslednika cara Dusana. I dok je Marko ili Krahn Oglu kako su ga Turci zvali 
pristao da sluzi sultanu njegova mlada braca Andrijas i Dmitar su to odbila pa 
su, da se sa bratom nebi sporili, otisli u Madarsku. Marko jeste bio srpskog 
roda ali je toliko bio protiv srpskog poroda da su ga Bugari smatrali svojim 
narodnim junakom nazivajuci ga Kpane MapKo, Kpan na 6hJieapcKomo 
IJpujiencKo Kpancmeo. I sad, opet pitanje: Kome i zasto je uopste bilo potrebno 
da od njega stvara srpskog nacionalnog heroja?! 

Izvorni mit o Boju na Kosovu stvorila je i negovala Srpska pravoslavna crkva 
u okviru koje najznacajnije mesto pripada patrijarhu Danilu Banjskom (1390.- 
1400.). Neposredno nakon Boja on je sacinio cetiri spisa i posvetio ih knezu 
Lazaru. Nakon toga nastalo je jos desetak dela koja dosta precizno iznose tok 
samog Boja ali i sve ono sto mu je prethodilo i sve ono sto se nakon njega 
dogadalo. Na zalost, zahvaljujuci austro-ugarskoj propagandi i pojedinim 
Srbima koji su zapravo bili i ostali Vienna Stallbursche (becki konjusari) ova 
su dela potisnuta i uklonjena od ociju javnosti. Ovi Stallbursche su is li cak 
tako daleko da su srpsku srednjovekovnu knjizevnost nazivali „bolesnom"! 

Da u Srbiji nije bilo i da jos uvek nema beckih konjusara sigurno je da bismo 
svi u skoli ucili kako je Boj otpoceo nakon sto su knez Lazar i srpska vlastela 
u crkvi Samodrez primili pricesce. Ucili bismo i da je pocetak kraja Boja 
otpoceo nakon sto je desno krilo srbske vojske, predvodeno gospodinom 
Vukom Brankovicem, desetkovalo tursko levo krilo predvodeno Bajazitom i 
otpocelo napad na centralni deo turske ordije iza koje se nalazio sultan Murat. 
U pratnji dvanaest viteza do Murata se, sat ili dva posle podneva, prvi probio 
Milos Obilic i sultana prvo ranio kopljem, a potom ga sasekao macem. Boj je 
ovim bio okoncan, a Turci su se dali u panicno bezanje. Na bojnom polju je 
tako ostala srpska vojska koja ga je pocela napustati tek oko tri sata kada se i 
knez Lazar sa nekoliko vitezova uputio ka crkvi Samodrez kako bi sluzio 



7 - 



sluzbu Bogu na zahvalnost. Nakon sto su se Srbi razisli na Gazimestan (mesto 
heroja) se vratio Bajazit kako bi preuzeo tela oca i brata kojom prilikom je 
cuo da je knez Lazar, sa malom pratnjom, u crkvi Samodrez. To je ovaj, treba 
reci, hrabri ratnik iskoristio kako bi opkolio Samodrez i ubio srpskog kneza. 
Tako je knez Lazar postradao ne u Boju vec u crkvi Samodrz posvecenoj 
Usekovanju glave svetog Jovana Krstitelja. 

Boju su, na ovaj nacin i po ovom sledu dogadaja, pisali turski hronicari 
(hodze) ali i trgovci iz Denove, Firence, Pariza i Marseja koji su ceo tok Boja 
posmatrali sa jednog od obliznjih brda. Upravo su ovi trgovci i prosirili pricu 
o velicanstvenoj hriscanskoj pobedi i slavi srpskog vitestva. U njihovim 
zapisima se moze naci i podatak da su se u Boju po prvi put, sa obe strane, 
koristili topovi koji su, iako dobrano neprecizni, podigli dosta buke i prasine. 

1 za datum kada se odigrao Boj na Kosovu moze se reci da je, ne slucajno, 
onakav kakav danas jeste. Ipak, valja znati da je Stefan Lazarevic poznat i kao 
Stevan Visoki, podizuci Mramorni stub na mestu pogibije svoga oca kneza 
Lazara na stubu ostavio zapis o datumu Kosovske bitke. 

„H cee oeo peneno cepiuu ce 

Jlema 6897, unduKma 12, jueceifa 15, y dan ymopax, 

A nacje 6uo uiecmu ujiu cedjuu, 

He 3hcim, Eoz 3Ha". 

Na Smederevskoj tvrdavi slovima je ispisano da je Durd Brankovic 
Smederevac (drugi sin Vuka Brankovica i Mare, cerke kneza Lazara) tvrdavu 
sagradio 6938. Kralj Milutin je podigao crkvu Joakima i Ane u Studenici 6822, 
a crkvu Svetog Dorda u Starom Nagoricanu 6821. godine. Sveti Sava je na 
Karejskoj isposnici na Svetoj Gori uklesao u kameni nadvratnik tekst: „36os 
moza nucax u nomnucax ceoj pyKonuc, 6707. eoditHe". Tako, ako ni zbog cega 
drugog, zbog elementarne istorijske pismenosti treba znati da srbski narodni 
kalendar racuna vreme od nastanka sveta, a to je datum kada je prvi covek, 
Adam, stvoren: u podne, u petak, na dan prolecne ravnodnevice, 5508 godine 
pre nove ere. Ovaj datum je u VII veku, kada su prvi Srbi poceli da prihvataju 
hriscanstvo, potvrdila i Vaseljenska patrijarsija u Konstantinopolju. 

No, krivotvorenje istorije ne mora biti tako direktno kao sto su navedeni 
primeri. Ona se veoma cesto krivotvori i kroz precutkivanje odredenih 
istorijskih zbivanja koja tako polako blede iz svesti naroda. Primer par 
excellance za ovo je prica o srpskom Prvom i Drugom ustanku. Kad danas 
citate o Prvom ustanku iz 1804. sticete utisak da se Srbi nikada pre toga nisu 
dizali protiv turskog zuluma. A, sve ce biti da tako biti nece. Pobuna naroda iz 
1804. je u svesti srprskog naroda poznata kao Kara Dordev rat (Kara Yorgi 
Savas) dok se Drugi ustanak iz 1815. ispravno naziva Miloseva buna. Pre ovih 
srbskih buna poziva na oruzje bilo je bezbroj, a izvesno jedan od najpoznatijih 



8 - 



je Banatski ustanak iz 1594. Te godine Srbi u oblasti Banata, koji je tada bio 
u sastavu otomanskog Temisvarskog vilajeta, su pokrenuli veliki ustanak pod 
vodstvom episkopa vrsackog Teodora Nestorovica, bana Save i vojvode Velje 
Mironica. 

Banatski ustanak je zapoceo upadom Srba iz Erdelja i ubrzanim 
proterivanjem Turaka iz Vrsca, Beckereka, Beceja, Titela, Lipova... Celokupno 
srpsko oruzje je tada bilo pod zastavama sa likom svetog Save. Medutim, Srbi 
nisu mogli protiv Turaka sami da se bore vec su, verujuci recima pape 
Klementa VIII o novom hriscanskom savezu, racunali na austrijsku pomoc 
koja, naravno, nikada nije stigla. Kada je izostanak pomoci iz Beca postao 
izvestan Sinan-pasa Beogradski je naredio da se vojske budimskog i 
temisvarskog pase spoje i da se na bojno polje protiv Srba donese zelena 
zastava Muhameda iz Damaska na kojoj je pisalo - c)i ■H-^ij ' <& Vt <UI V &\ i^A\ 
*"l Jj-^j J^a^ (Svedocim da nema boga do Allaha i da je Muhamed Boziji 
poslanik). Umesto da se povuku Srbi su na celu sa episkopom Teodorom izasli 
na megdan i u krvavoj bici bili porazeni ali po cenu koju Turci nikako nisu 
mogli da oproste. U znak odmazde Turci su episkopa Teodora u Vrscu zivog 
odrali, a odmah potom, po naredenju Sinan-pase, preneli mosti svetog Save iz 
manastira Mileseva u Beograd i 27. aprila ih spalili na Vracaru, najvisoj koti 
grada Beograda. 

Mnogi neznaju pricu o Jovanu Nenadu, potomku vizantijskih i srbskih 
vladara. Bitkom na Mohackom polju 29. avgusta 1526 Turci su unistili vojsku 
ugarsko-ceskog kralja Ljudevita Jagelovica (II. Lajos magyar kiraly), koji je i 
sam tu poginuo. Posle ove bitke Ugarska prestaje da postoji kao nezavisna 
drzava, a njena teritorija biva podeljena izmedu Turskog i Habzburskog 
carstva. Kako je u Ugarskoj doslo do borbe oko vlasti situaciju je iskoristio 
Jovan Nenad ili Cserni Jovdn kako su ga Ugari zvali pa se sa svojom srpskom 
cetom pojavio izmedu Tise i Dunava. Nakon samo par uspesnih prepada na 
Turke uspeo je da ih protera iz Backe, a potom oslobodi i delove Banata i 
Srema. Tako Jovan Nenad stvara nezavisnu srpsku drzavu sa prestonicom u 
Subotici gde se i krunisao za srpskog cara. Na vrhuncu moci imao je vise od 
15.000 vojnika koji su, pod rukovodstvom vojvode Radoslava Celnika, uspesno 
odbijali sve turske napade. Nastojeci da obezbedi sto brze priznanje srbske 
drzave Jovan Nenad osniva i drzavni resor za spoljne poslove na cijem su celu 
nalzili uceni i uvazeni iriski vojvoda Jovan Dolic i Fabijan Literat, franjevacki 
svestenik iz Iloka. Evropski dvorovi su se intresovali za njega, a engleski 
poslanik Valop (John Wallop) otposlao je u London depesu naglasavajuci da je 
novostvorenena srpska drzava respektibilna sila sa ,,9.000-10-000 vojske svih 
nacija". Kako ni drzave ni carstva nema bez vere Jovan Nenad odmah pocinje 
da pomaze i mrezu pravoslavnih manastira (Vojlovica, Mesic, Zlatica, Hodos, 
Drenovac, Sveti Durad) sa zeljom da se oni u najvecoj meri ukljuce u 
obrazovanje naroda. 



9 - 



No, nakon sto se situacija u Ugarskoj konsolidovala Zapoli Janos 
(Zapolya Janos), erdeljski vojvoda i knez i osmanski sticenik, pokrece vojsku 
na Nenada i Srbe koji su na sve nacine pokusavali da izbegnu borbu na dva 
fronta. U dve velike bitke Srbi su do nogu potukli Ugare koje su predvodili 
njihovi plemici Laslo (Laszlo Csaky) i Perenji (Perenyi Peter). Posle ovih 
pobeda Jovan Nenad srpskoj drzavi cak pripaja i deo Transilvanije sa gradom 
Aradom. No u trecoj bici, na Sedfalskom polju (Szodfalvi csata) u blizini 
Segedina, Srbi koji su, pre bitke, izdvojili znatne snage za ocekivani napad 
Turaka, pretrpeli su odlucan poraz protiv brojcano gotovo dvostruko jacih 
ugarskih snaga na cijem su se celu nalazili biskup Cibak Imre (Czibak Imre) i 
Perenji Peter, ugarski knez kome je car Jovan Nenad postedeo zivot u Seleskoj 
bici (Szolosi csata). Iako je na Sedfaldu poginulo oko 5.000 Srba Jovan Nenad 
je brzo konsolidovao svoje redove (oko 6.000 vojnika) i prepremio se za novi 
sukob do koga nikada nije doslo jer su ga ugarski agenti Sebesti (Sebestyen 
Vid) i Istvan (Istvan Zakany) ubili u Tornjosu, nedaleko od Segedina, 25. 
jula 1527. Odsecenu glavu cara Jovana Nenada ugarskom kralju je predao 
Balint Torok (Balint Torok), komandant vojske sa kojom su Srbi trebali da se 
sukobe. O srpskoj drzavi koju je stvorio car Jovan Nenad se nije govorilo 
gotovo puna cetiri veka, a onda su Srbi u Vojvodini 1927. odlucili da mu u 
njegovom prestonom gradu Subotici podignu spomenik sa natpisom: „Tvoja je 
misao pobedila". Spomenik su 1941. madarski fasisti srusili, a glavu odvojili 
od trupa. 

Poznat i svakako vredan pomena i secanja je i ustanak koji je 9. februara 
1788. pokrenuo Koca Andeljkovic iz sela Panjevaca kod Jagodine. Kada je 
cuo da se Austrija sprema da Turskoj objavi rat on je presao u Kovin gde je 
okupio oko 500 srbskih dobrovoljaca i sa njima odmah presao u Srbiju. Na 
svojoj zemlji on, samo nakon dve nedelje borbe, zauzima Pozarevac, Kolare, 
Palanku, Batocinu i Bagrdan u svojoj rodnoj Jagodini. Sa pojacanjem koje 
dovodi Jovan Branovacki broj srbskih ustanika se povecava na gotovo dve 
hiljade, a kada su im se pridruzili frajkori Mihaila Mihaljevica Turci bivaju 
proterani i iz Sabca i Valjeva. Na celu srbskih ustanika je gotovo od samog 
pocetka bio i episkop Jovan Jovanovic koji je u ime krsta casnog i carstva 
nebeskog pozivao ljude na ustanak i bodrio sve borce nalazeci se u prvim 
borbenim redovima. Iako su Srbi postigli niz znacajnih pobeda bilo je jasno da 
bez pomoci Austrije nece moci da sacuvaju oslobodene teritorije. No, iako je 
toga bio svestan i Bee, komandi austrijskog korpusa pod baronom 
Lihtenstajnom (Baron Von Lichtenstein) i marsalom Laudonom (Ernst Gideon 
Freiherr von Laudon) nije ni padalo na pamet da se upusti u ozbiljnije sukobe 
sa Turcima. Istina, zadivljen hrabroscu i uspesima srbskih ustanika Josif II iz 
dinastije Habsburg-Lothringen dodeljuje Koci Andelkovicu cin kapetana ali 
odbija da vojno pomogne Srbe. Tako je, usled izostanka pomoci austrijske 
soldateske, Hasan-pasa sa svojih deset hiljada vojnika uspeo, u boju kod 
Brzaske, da pobedi izmorene i malobrojne Srbe. Tom prilikom je zarobljen 
kapetan Andelkovic koji ce samo par dana kasnije, zajedno sa episkopom 



- 10 



Jovanom, biti pogubljen nabijanjem na kolac. Danas je ovaj srbski ustanak 
poznat pod nazivom Kocina krajina - po teritoriji koju su srbski ustanici 
oslobodili i jedno vreme drzali slobodnom. 

Usled ovako pisane istorije danas gotovo da i nema Srbina koji zna da je 
poslednji vladar srednjovekovne Srbije bio despot Pavle Bakic. Posedovao je 
velika imanja oko brda Vencaca u Sumadiji gde je ziveo i stolovao. Narod ga 
je postovao i to ne samo zbog njegove neizmerne hrabrosti i cestitosti vec i 
zbog njegovog visokog obrazovanja (govorio pet jezika). Bakica je postovao i 
austrijski car Ferdinand I (Ferdinand I. Kaiser des Heiligen Romischen 
Reiches) koji mu 20. septembra 1537. dodeljuje, u znak zahvalnosti za pomoc 
u borbi protiv Turaka, titulu srpskog despota u Ugarskoj. Car je Bakicu 
dodelio i mnoga imanja: Lak, Gyor, Szombathely, Hedervdr i dr. Bakic je, nek 
ostane zabelezeno, poginuo u bici kod Gorjana 9. oktobra 1537. kada ga je, 
bezeci sa bojnog polja sa Osmanlijama, izdao austrijski general Hans 
Kacijaner (Hans Katzianer). Njegovu glavu veliki vezir Mehmed-pasa 
Sokolovic salje u Carigrad, a mnogo godina kasnije - 1557. izdaje se berat o 
obnavljanju Pecke patrijarsije. Na celo Patrijarsije dolazi brat od strica 
Mehmed-pase Makarije Sokolovic koji ce tako postati prvi patrijarh Srbske 
pravoslavne crkve kada je ona obnovljena na temeljima nekadasnje autokefalne 
crkve sa sedistem u Peci. Nakon Makarija na patrijarsiski presto dolazi njegov 
bratanac Antonije Sokolovic, pa Gerasim Sokolovic, Jerotej Sokolovic, Filip 
Sokolovic i Savatije Sokolovic koji ce postati poznat kao ktitor manastira 
Pive - najvece crkvene gradevine (Crkva Uspenja Presvete Bogorodice) 
izgradene za vreme turske vlasti. Ako znamo, a znamo, da sadasnja Srpska 
pravoslavna crkva predstavlja obnovljenu Pecku patrijarsiju onda treba da 
znamo da kao vernici dugujemo toliko toga dinastiji Sokolovica (Ferhad-pasa 
Sokolovic, Mustafa-pasa Sokolovic, Mehmed-pasa...) koja je, iako na najvisim 
polozajima Osmanliske imperije, zasluzna za obnavljanje Srbske pravoslavne 
crkve i ocuvanje srpskog jezika koji je u njihovo vreme bio drugi zvanicni 
jezik Osmanlijskog carstva. 

Valja znati da je u periodu od 1543. do 1612. maternji jezik 13 velikih vezira 
(predsednika vlade) i sedam njihovih zamenika i 23 vezira bio srbski. Valja 
znati da je osam kapudin-pasa (admirala), tridesetak guvernera provincija i 
bezbroj velikih defterdara (sefovi finansija) i najvisih administrativnih 
sluzbenika govorilo srbski kao svoj maternji jezik. Kod nas se odavno ne uci u 
skolama da su na prostorima Osmanlijske imperije u sluzbenoj upotrebi bila 
cetiri jezika: turski kao jezik za svakodnevne razgovore; arapski kao vrhovni 
religijski jezik s obzirom da je na njemu napisan Kuran; persijski kao 
knjizevni i, naravno, serbski (Sirpca) kao jezik diplomatije i vojske. I sultani 
su govorili Sirpga jer se smatralo da samo neobrazovani ne govore ovaj jezik. 

Ovi primeri pokazuju samo delic krivotvorene ili precutkivane srbske istorije 
u kojoj je, onima koji su je pisali, bilo vazno da predstave Srbe kao vekovne 



- 11 



turske robove, a nikako kao narod koji se 500 godina borio protiv okupatora i 
ciji pojedinci, i kada su postajali saradnici okupatora i njegov vazan cinidbeni 
deo, nikada nisu zaboravljali ko su, sta su i odakle su. To krivotvorenje istine 
i nije nista novo jer je, kao i prostitucija, u korpusu najstarijih zanata na 
svetu. Dzordz Orvel (Eric Arthur Blair) u svom romanu 1984 pise: „Onaj ko 
kontrolise proslost, kontrolise sadasnjost, a ko kontrolise sadasnjost odreduje 
buducnost"! Baron Minhauzen (Hieronymus Carl Friedrich Freiherr von 
Miinchhausen) nije, kao sto neki misle izmisljena licnost. Ne, na zalost, on je 
odistao postojao, ziveo i radio u vojvodstvu Welfa Churfurstentum 
Braunschweig und Luneburg, a za sobom je evidentno ostavio nevideni broj 
kopiladi! Napomenimo samo jos i to da upravo iz ovog nemackog vojvodstva 
jos od 1714. dolaze i aktuelni vladari britanske krune. 

Tokom cele istorije, a danas vise nego ikada pre, pojedinci govore da sve sto 
cine rade za dobrobit obicnih ljudi. Ovde treba znati da su ti obicni ljudi tek 
prosecno inteligentni i ispod proseka obrazovani. Pa zasto bi se onda neko 
bogat i mocan, neko k'o dvoglavi Arapin ima sve sto mu i treba i ne treba, 
zalagao za dobrobit tih prosecnih? Zasto bi se nas dvoglavi Arapin, uopste, 
zalagao za demokratiju u kojoj ce upravo vecina prosecno inteligentnih i ispod 
proseka obrazovanih odlucivati o upravljanju drzavom. Da li je, a sve ce biti 
da jeste, Arapin pronikao u sustinu Isusovih reci: "blago siromasnima duhom, 
njihovo je carstvo nebesko". Tim prosecnim nas Arapin ne dozvoljava da 
upravljaju njegovim imanjima, firmama, akcijama ili cim vec ali im zato 
velikodusno nudi da u igri zvanoj demokratija upravo oni odlucuju o ljudima 
koji ce upravljati drzavom. Zna nas Arapin, kao i svi drugi njemu slicni, da je 
sustina demokratije u prikrivanju klasnih suprotnosti, neutralizaciji socijalnih 
tenzija, obmani potcinjenih i ponizenih i njihovoj trajnoj marginalizaciji. 

Ono sto svi znamo, i sto vise nije sporno, je da ovi nasi dusebriznici nikad ne 
bi postali lepi i mocni da na torn putu nisu stvarali one kojima sada, navodno, 
zele da pomognu. Od kada je sveta sva drustva su stvarana bas zbog tih malih, 
obicnih ljudi. Nijedno istorijski poznato drustvo nije nastalo radi bogatih i 
mocnih. Svet nikad nije osmisljavan radi necije koristi! Ili, mozda jeste? A, 
ako jeste, onda mozemo govoriti o zaveri bogatih radi sopstvene koristi i to po 
cenu stvaranja velike bede i patnje ostalih... Jer, kako bi rekli stari Latini: 
Dominium invito non adquiritum - svojina se ne moze steci protiv svoje volje. 

Svestan toga, odlucio sam da celu pricu pocnem ab ovo - od jajeta, od samog 
pocetka, odnosno da se vratim u 3500.g.p.n.e. Pri tome, vazno je da naglasim 
da ovo sto pisem ne cinim sa namerom da nekog o necemu, ne daj Boze, 
poducim. Ovo je moja prica, i nista vise od toga. Solo una storial 

Na kraju ove knjige necete naci Bibliografiju, popis mnogih knjiga, clanaka, 
novinskih isecaka, citata iz enciklopedija i pozivanja na relevantna 
dokumenta. Ne, ovo je samo jedna prica nastala kao deo moje ljudske potrebe 



- 12 



da ono sto naucih prenesem dalje. Takode, tekst koji se nalazi pred Varna nije 
naknadno doterivan vec je sve piece touchee - taknuto maknuto, rekli bi 
sahisti. Sve sto budete procitali je iz „prve ruke", iskreno i bez naknadne 
pameti i stoga ne zamerite na mogucim greskama. Jedinu bitnu intervenciju na 
tekstu nacinio je moj dobar poznanik Slobodan Nenin, knjizevnik i novinar, 
koji je tekst podelio na poglavlja kako bi bio pregledniji. 

I na kraju, sta mi je reci nego ponoviti onu latinsku Dixi et salvavi animam 
meam - Rekoh (napisah) i spasih svoju dusu. 



- 13 



Poglavlje prvo 
SUMER 



Mesopotamia na grckom (MeaoKorapiia) znaci Izm.edu dve reke - medurecje; 
u geografskom smislu, to je pojam za teritoriju izmedu reka Tigra i Eufrata. 
Velik broj arheoloskih istrazivanja nedvosmisleno nam je ukazao da o 
Mesopotamiji mozemo govoriti kao o mestu gde je pocela da se rada 
savremena civilizacija. 

Oko 3760.g.p.n.e. na ovo podrucje su se sa Tibeta - iz jedne kotline okruzene 
sneznim vrhovima Himalaja, doselili i trajno nastanili Sumerci - narod bele 
puti i plavih ociju, razvijene kulture i, za ono vreme, velikog znanja. Zivot u 
Mesopotamiji Sumerci su organizovali u njenom juznom delu (na severu su 
ziveli Asirci) i to u i oko dvanaest gradova: Ur, Uruk, Lagas, Nipur, Eridu, 
Kis, Akad, Adab, Kulab, Isin, Larsa i Ngirsu. Svi gradovi su bili okruzeni 
odbrambenim bedemima koji su pruzali efikasnu zastitu od raznih nomadskih 
plemena, a pre svega od ratobornih Akadana. Najstariji grad je bio Eridu, 
medutim Ur, u Kaldeliji, s oko 20.000 stanovnika je bio najveci i 
najznacajniji. U centru svih sumerskih gradova nalazio se zigurat (hram) E'kur 
oko koga su bile izgradene najvaznije administrativne zgrade, trgovacki i 
zanatski objekti, a tek potom su se sirile stambene cetvrti sa kucama od 
cerpica dimenzija od 100 do 600 kvadratnih metara. E'kur je inace bio 
svojevrsna religiozna struktura koja je, ne retko, bila spojena sa drugim vecim 
kompleksom hramova. Ovi gradovi predstavljaju prvi pocetak stvaranja 
gradskih naselja u ljudskoj istoriji. 

Najveci broj ljudi u Sumeru ziveo je u gradovima baveci se proizvodnjom 
predmeta od metala i keramike, trgovinom, naukom... Da bi to bilo moguce 
Sumerci su razvili intenzivnu poljoprivredu, stocarstvo i ribolov. 
Kompleksnim sistemom kanala navodnjavali su velike obradive povrsine, a 
vremenom su pripitomili mnoge divlje zivotinje koje su koristili za ishranu. 
Kolicina proizvedene hrane bila je dovoljna za celokupno stanovnistvo, ali je 
znacajan deo preostajao i za trgovinu sa susednim narodima kojima su, osim 
hrane, nudeni i najfiniji zanatski predmeti. 

Sumerci su bili poznati i kao umesni metalski radnici koji znalacki koriste 
zlato, srebro, bakar i bronzu. Pored ovog, oni su poceli da koriste i mnoge 
nove materijale, medu kojima je najpoznatije staklo, a tocak koji su 
konstruisali je verovatno jedno od najvaznijih svetskih otkrica. Pored svojih 
zanatskih vestina u svoje vreme bili su postovani i kao izvanredni 
poljoprivrednici i stocari. Kako se Mesopotamija nalazi ispod izoheje (koja 



- 14 



oznacava juznu granicu padavina), odnosno kako u njoj i po osam meseci nema 
kisa Sumerci su razvili kompleksan i vrlo efikasan irigacioni sistem. Tako su 
dosli do veceg broja godisnjih zetvi sto im je omogucilo stvaranja viskova 
hrane, neophodne za kontinuiranu ishranu gradskog stanovnistva i trgovinu. 

Pored unapredenja poljoprivrede i razvoja zanatstva Sumerci su razvili i 
klinasto pismo koje nije jezik, vec sistem pisama koji su koristili za 
zapisivanje razlicitih jezika. Neovisno od toga koji su jezik zapisivali grafeme 
koje su oni koristili bile su u obliku klina i to tako sto je pisar utiskivao 
trscani stilus u glinene plocice koje su potom susene na suncu. Sumersko 
klinasto pismo se sastojalo iz hiljada simbola koji su oznacavali slogove, reci 
ili gramaticke oznake. Paralelno sa razvojem pisma oni razvijaju i matematiku 
tako da su prvi kreirali pisani brojni sistem gde im je osnova bila 60 - 
seksagezimalni brojni sistem. Ovaj matematicki sistem je funkcionisao teko 
sto su brojevi od jedan do sezdeset nastajali kombinacijom elemenata jednog 
desetoclanog i jednog dvanaestoclanog ciklusa. Radi sto boljeg planiranja 
unapredili su i astronomiju; podelili su godinu na dvanaest meseci, a potom su, 
zeljni predvidanja buducih dogadaja, osmislili i usavrsili astrologiju sa svim 
astroloskim znacima. To je zapravo ono sto mi danas poimamo kao znake 
zodijaka koji odrazavaju figurativnu putanju Sunca koje prolazi kroz dvanaest 
velikih sazvezda tokom jedne godine. Izraz zodijak je uzet iz prostog razloga s 
obzirom da su sazvezda zapravo personifikovana zivotinjskim oblicima. Za 
sumerske religiozne hramove E'kur Herodot (Hp68oxo<; A^iKOpvaaasui;), otac 
istorije, je govorio da su to bile zapravo svojevrsne astronomske opservatorije 
koje su, pored toga, predstavljale i spomenik bogu. 

Sumerskim gradovima, koji su bili male drzave, upravljali su monarsi, 
odnosno svestenici-kraljevi poznati kao ensi. Oni su komandovali vojskom, 
sudili u svim gradanskim ili trgovackim sporovima, predvodili religiozne 
obrede i td. Sumerci su, ne bez razloga, verovali da njihovi monarsi poseduju 
znanja drevnih civilizacija i da su najbolji, najmudriji i najmoralniji medu 
njima. Sumerski monarsi primali su vladarska ovlascenja od bogova pa je tako 
ovozemaljski vladar bio i nadzornik kojem su poverena na upravu sva 
bozanska imanja. Svoja ovlascenja kralj je koristio preko niza svestenika- 
birokrata, koji su bili duzni da ga slusaju i bezpogovorno sprovode njegove 
odluke. Sumerci su osmislili i sveobuhvatan pravni sistem za ciju primenu je 
bila odgovorna centralna vlast s kraljem na celu. Svi zakoni su bili pisani i 
morali su se postovati, ali nisu vazili za sve podjednako. Naime, posto su 
Sumerci bili klasno drustvo zakoni su se u celosti primenjivali na obican 
narod, a na vise klase samo selektivno. Arheolozi se danas slazu da je cuveni 
Hamurabijev zakon samo inoviran sumerski zakon. 

Pored svega sto su nam Sumerci ostavili, mozda su, na kraju, ipak najvazniji 
njihovi zakoni i religija (Izraz religija vodi poreklo od latinskog religare 
povezati, svezati). Religija je za njih bila osnov zivota jer su verovali da su 



- 15 



bogovi stvorili sve na svetu, pa i sam svet koji je samo jedna velika ravna 
ploca koja pluta po moru beskonacnosti. Religiozna ucenja su im, po njihovom 
shvatanju, bila predata od strane prethodne (cetvrte) civilizacije, a koja ih je 
primila od Svetog duha, odnosno Univerzalnog energo-informacionog polja 
kako bi se to danas tumacilo. Coveka je, shodno ovom verovanju, stvorio Bog 
sa ciljem da mu sluzi na zemlji, a zagrobni zivot je za Sumere bio samo 
smisleni nastavak zemaljskog obitavanja. Bili su mnogobozci i njihovi bogovi 
(Enlil - bog vazduha, tvorac sveta, vladar covecanstva i bog koji je birao i 
krunisao sumerske kraljeve; Enki - bog slatkih voda, mudrosti, zastitnik 
umetnosti, zanatstva, knjizevnosti i nauke; Ninlil - Enkijeva zena, smatrana je 
za boginju majku; Nana - bog meseca, je u sumerskom verovanju vaznije 
bozanstvo od Sunca. Potom tu su jos i bogovi Baba, Nanse, Ninisa, Ningiri, 
Nisaba, Ninurtu, Utu, Lilit...) su bili veoma mocni; kontrolisali su sve 
prirodne sile. Pokolenjima su ostavili niz poruka o svojim bozanstvima - Anu- 
na-Kijima (Annu = nebesa, na = i, Ki = zemlja) koji, ocigledno, ni do danas 
nisu adekvatno protumaceni. Bozja volja se na zemlji pokazivala na razne 
nacine, a svestenici su bili bozji ljudi s posebnim privilegijama. Vrhovni Bozji 
predstavnik bio je kralj, koga su Sumerci doslovce zvali Velik covek. 

Bozje kuce su bili hramovi u kojima su ziveli svestenici, svestenice i razni 
umetnici. U njima su se obavljali verski obredi, ali i poslovi od interesa za 
drzavu. Hramovi su se nalazili u centru svih gradova i oko njih se odvijao sav 
svakodnevni zivot. Unutrasnjost hramova bila je od postojanog cerpica, a sa 
spoljne strane se koristio glazirani cerpic sa adekvatnom dekoracijom. Visina 
hramova je varirala ali je uglavnom bilo 33 kaskada (16 malih, 16 srednjih i 
jednu veliku) od kojih je svaka imala naziv po nekoj od tada poznatih zvezda. 
Vrh hramova je bio zaravnjen i njemu su mogla da pristupe samo najvisi 
svestenici. Ova mesta su, zapravo, bila najvise tacke gradova, s kojih su 
svestenici gledali u bogove i opstili s njima. Bogovi su im bili poznati po 
dobroti i prastanju, ali im nisu bili strani ni izlivi ljutnje. Boziji gnev se 
ispoljavao kroz haos i citav niz nesreca, uglavnom izazvanih vremenskim 
nepogodama (vetrovima, jakim kisama, poplavama, susama, zemljotresima...). 
Jedan takav bes bogova prouzrokovao je Veliki potop nakon koga su Sumerci 
nestali, ali ne i njihova civilizacija. 

Postoje mnoge verzije ove price o Velikom potopu, ali se cini da je samo 
jedna prava i to ona Sumerska. Eridu Genesis - sumerska prica o Velikom 
potopu otkrivena je tek 1914. godine i tada su naucnici shvatili da su sve 
potonje price o potopu, kod Akadana, Vavilonaca, Asiraca i, pre svega, kod 
Jevreja, samo interpretacije onoga sto su Sumerci ostavili za sobom. Prema 
sumerskom zapisu Eridu Genesis bogovi, pre svih Enlil, su resili da uniste sve 
ljude (ne navodi se razlog zasto) ali se Enki pobunio i odlucio da spase 
covecanstvo tako sto ce postedeti poboznog i cestitog kralja Ziusudru. Enki 
daje kralju uputstva kako da spase sebe i zivot oko sebe (nedostaje deo teksta 
u kome je opisana gradnja broda). Nastavak teksta govori o strasnim vetrovima 



- 16 



i kisama koje su trajale sedam dana i noci i velikom potopu koji je tada 
nastupio. Nakon tih sedam dana i noci pojavio se Utu na nebu, a Ziusudra, kad 
je shvatio da je spasen, prinosi zrtvu bogovima u znak vecne zahvalnosti. Po 
izlasku sa broda Ziusudra se nastanjuje u Dilmunu - obecanoj zemlji i 
prebivalistu bogova. 

Danas je jasno da se Veliki potop odista dogodio, naravno ne u Biblijskim 
proporcijama, i da je torn prilikom stradalo gotovo celokupno sumersko 
stanovnistvo i svi njihovi gradovi. U proslom veku arheolozi su kraj iskopina 
najveceg sumerskog grada Ura otkrili naslage gline od oko dva i po metra. 
Kasnija istrazivanja pokazala su da sloj gline, koju je pre vise hiljada godina 
nanela voda, zahvata povrsinu vecu od 100.000 kvadratnih kilometara sto je 
upravo povrsina doline izmedu Tigra i Eufrata. Iz istorijskih knjiga mozemo 
videti da su se preziveli Sumerci, u traganju za novim zivotnim prostorom, 
podelili u dve grupe - manju i vecu, i uputili na razlicite strane sveta. Razlozi 
za napustanje Mesopotamije, odnosno Sumera, lezali su u cinjenici da broj 
prezivelih nije mogao da obnovi sve poruseno niti da se odbrani od vekovnih 
neprijatelja Akadanja i Elamita, njihovih starih suseda koji su se svojim 
bogovima klanjali, pre svega na jugu Mesopotamije oko mesta Abu Salabikh, 
odnosno na prostorima istocno od Sumera i Akada koja su, sto se potopa tice, 
bilo znatno manje pogodeno velikim vodama. Nakon ovoga na prostorima 
Mesopotamije zapocinje elamski period koji se danas smatra pocetkom istorije 
Irana. 

Manja grupa Sumeraca i njihov pravac kretanja iz Mesopotamije nikada nije 
bio ozbiljno istrazivan i, sto se glavnih istorijskih prikaza ovog perioda i 
regije tice, kao da nikada nisu ni postojali. Medutim, nekolicina istoricara je 
gotovo bila opsednuta bas ovom zaboravljenom i izvesno zapostavljenom 
grupom Sumeraca. Danas se osnovano pretpostavlja da se ova grupa prikljucila 
poslednjim pripadnicima plemena „belih ljudi plavih ociju" koje je iz Indije 
krenulo, krecuci se u pravcu kretanja Sunca - od istoka ka zapadu, put Evrope 
da bi se tamo, konacno, nastanilo na delu Jugoistocne Evrope (Balkan). Beli 
ljudi plavih ociju ili Arya kako su ih Sumeri zvali su govorili sanskritskim 
jezikom drya-bhasa - starodavnim indoiranskim ili arijskim jezikom iz koga 
su nastali svi indo-evropski jezici. Najveci poznavaoci ovog jezika kao sto su 
Fritc Stal (Frits Staal), Antoni Varder (Anthony Kennedy Warder), Vilijam 
Vitni (William Dwight Whitney), Salmon Ricard (Salomon Richard) i dr. 
konstatuju da se u najstarije ocuvanoj gramatici sanskrita - Ashtadhyayi (sto 
znaci osam poglavlja) rec Serbh (pojam za rod, ljudsko seme i pojedinca) 
pojavljuje u gotovo svim potonjim jezicima nastalim iz sanskrita: Kod 
Persijanaca rec Sarb znaci glava; kod Arabljana, Haldejaca i Jevreja rec Srb 
oznacava slobodnog coveka; kod Belorusa rec Cjapdu oznacava mocne ljude; 
Ukrajinci za gospodare kazu Cupdun i td. 

Ruska rec za Srbe je Cep6u, a isto tako nazivaju i ljude koji su pre oko tri 



- 17 



hiljade godina pre Hrista iz Indije dosli u Mesopotamiju, oko reka Eufrata i 
Tigra, i odakle su se, nakon neke velike kataklizme, preselili u Malu Aziju, a 
potom i Evropu. Rusi kulturu ovih ljudi nazivaju Cpydnan xynbmypa i o tome 
su pisali mnogi, a posebno lingvista Vasili Abaev (BacHJini HBaHOBHH ASaeB) 
i istoricar, arheolog i profesor na Moskovskom univerzitetu Aleksandar 
Veljtman (AjieKcaH^p $omhh BeraTMaH). Veljtman krajnje nadahnuto, u 
knjizi Atila i Rusi (ATTHjia h Pyct IV h V BeKa) stampanoj 1858. godine, 
razvija tezu kako su Ka3aKiI (Kozaci) nastali mesanjem lokalnog naroda i 
Srba. Izmedu ostalog on navodi kako u XIX veku oko reke Volge, kao nekada 
pored Urala i Dona, rec Cep6u oznacava porodicu, rod, a da kod Belorusa rec 
CjapObi znaci silu, dok Ukrajinci gospodare nazivaju Cupdun. 

Prvi spisi u kojima se spominju Srbi vezani su za grcke istoricare Herodota 
(Hp68oxo<; Herodotos) i Diodora sa Sicilije (Ai68copo<; SiKs^iebxni;) koji su 
pisali o jezeru Serbonis (Ssppuvi8oQ u Egiptu, a koje je dobilo ime po 
istoimenom narodu. Cuvene istoricare podrzava i rimski senator Tacit (Publius 
Cornelius Tacitus) koji o Srbima (Serboi) govori kao o plemenu koje iz 
jugozapadne Azije u Evropu dolazi preko obala Pontus Exinus (Crnog mora). 
O Srbima sredinom II veka nove ere pise i Ptolomej (Claudius Ptolemaeus): 
„Srbi mahom zive izmedu Kerunijskih planina i reke Pa". Dalje, Ptolomej, koji 
je bio rimski gradanin u Egiptu i koji je pisao iskljucivo na Grckom, govoreci 
o rimskoj provinciji Pannonia naglasava kako je srbski grad Serbinum jedan 
od vecih i lepsih. 

No, medu prvim tekstovima u kojima se Srbi direktno dovode u vezu sa 
plemenom Arya je spis sa pocetka XIV veka poznat kao Kronika tak feceneho 
Dalimila. Iako nema jedinstvenog stava o tome ko je autor ovog prvog spisa na 
ceskom jeziku ipak se pretpostavlja da je njegov autor svestenik Dalimil 
(Mezificsky) koji kaze: „Srbi su narod koji je skoro tri hiljade godina pre 
Hrista napustio Indiju i odatle se preko Juzne i Male Azije nastanio na 
prostore Jugoistocne Evrope (Balkan)". 

Mnogi savremeni istoricari, a pre svih oni iz Nemacke, kada danas pisu i 
promisljaju o poreklu Srba ne retko se pozivaju na pisanje vizantijskog cara, 
pisca i istoricara Konstantina VII Porfirogeneta (KcovcTavxivoc; Z' 
nopcpupoysvvnxot;, roden 905. umro 959.). Porfirogenetova vladavina, s 
politicke tacke gledista, nema nekog posebnog znacaja, ali je zato 
njegova knjizevna delatnost jedna od najvaznijih u vizantiskoj kulturnoj 
istoriji. Porfirogenet oko sebe nije okupljao ratnike vec sposobne i obrazovane 
ljude, koji su mu pomagali oko pronalazenja i obrade materijala za pisanje 
dela iz istorije i drugih nauka. Na zalost, najveci deo njegovih spisa nije 
pronaden ali medu onima koji su sacuvani izdvajaju se odlomci iz spisa O 
izaslanstvima, O vrlinama i porocima, O sentencijama, O ratnoj vestini i O 
javnim govorima. Cuvena je Konstantinova knjiga O temama (De thematibus), 
posvecena uredenju drzave, kao i spis O upravljanju carstvom (De 



- 18 



administrando imperio) u kojem mnogo pise o narodima s kojima je 
Vizantijsko carstvo dolazilo u dodir, i u kome nalazimo i podatke o 
doseljavanju Srba, odnosno Sarbana kako ih je nazivao, na Balkansko 
poluostrvo u VII veku. 

U spisu O upravljanju carstvom Porfirogenit pise kako su balkanski Srbi 
dosli iz zemlje Bojky, koja se na zapadu granici sa Franackom, a na istoku sa 
danasnjom Poljskom i da su tu Srbi „prebivali od pocetka". On posebno 
ukazuje na mocni savez Srba (Wenda, na nemackom), koji je suvereno vladao 
ovim prostorima i to tako sto je drzao mnostvo utvrdenih gradova medu kojima 
posebno istice Stargrad (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom), pa 
Lupek (danas Lubeck na Baltiku) i potom Vinet-u, njihovu prestonicu i najvecu 
luku na Baltickom moru. 

O moci srpskog grada Vinet-e u IX veku pise i Ibrahim ibn Jakub ( p**'j^i 
9j^ lh), izaslanik Kalifa od Kordobe Abd ar Rahman III (cn.Hi!l j-^jJI jj^). U 
svojim spisima on Vinet-u opisuje kao velicanstvenu luku sa dvanaest kapija 
koje cuva vojska superiornija od svih ostalih sila na severu Evrope. 

Gotovo istim recima Vinet-u 1075. godine opisuje i nemacki 
srednjovekovni hronicar Adam (Adamus Bremensis). U svojim spisima (Liber 
I, Liber II, Liber III, Descriptio insularum aquilonis i M. Adami epilogus ad 
liemarum episcopum) poznatim pod jedinstvenim nazivom Gesta 
Hammaburgensis ecclesiae pontificum on izlaze situaciju u severnoj Evropi od 
788. pa sve do sredine XI veka i torn prilikom posebno se osvrce na moc i 
uticaj Vinet-e kao glavnog grada Wenda (Srba) koji su, u mnogo cemu, bili 
superiorniji u odnosu na svoje neposredne susede - dva stara nemacka plemena 
Sasa (Saxones) i Dane (Dane ili Dani po kojima je kasnije Danska dobila ime). 

Nemacki hronicar iz XII veka Helmond (Helmond von Bosau) pise o 
rusevinama velicanstvenog starog grada Vinet-Q, izmedu usca reke Odre i 
grada Kamenja u danasnjoj Pomeraniji, koji su nastanjivali pripadnici raznih 
srbskih plemana. Pored detaljnog opisa kuca Helmond belezi i sledece: „Ovaj 
grad bio je najveci od svih koji okruzuju Evropu i koji su nastanjivali Sloveni 
zajedno sa drugim narodima, Grcima i Varvarima, a kada su naisli Saksonci i 
oni su dobili dozvolu da stanuju u njemu." Jasno je dakle, zakljucuje Helmond, 
ko je ovde bio stranac, a ko doseljenik. Vinet-a koja se nalazila na samom uscu 
Odre u Balticko more poplavljena je 1 159. godine kada je danska flota koja je 
napala grad uspela da unisti odbrambene nasipe. Poslednji ostaci grada nestali 
su pod udarima valova sredinom XVI veka. Danas se u Wdlin-u, Zinnowitz-u i 
Usedom-u nalaze muzeji i odrzavaju festivali posveceni Vinet-i. 

O Srbima u XII veku pisao je i Nestor Kijevski (Hecrop KniBCbKHH), 
srednjovekovni monah iz Kijevsko-pecerske lavre koji je napisao neke od 
najstarijih ruskih spisa (Kijevske Rus'i; Zivot svetog Teodozija; Citanja o 



- 19 



knezevima Borisu i Glebu i td). U svojoj Hronici minulih leta zapisao je kako 
je slovenska civilizacija nastala u predelu Dunava odakle se rasirila na sve 
cetiri strane sveta. Nestor posebno naglasava kako je Nojev sin Jafet, nakon 
Potopa, stigao do Dunava i odlucio da se tu nastani i otpocne potpuno novi 
zivot. Jafetovi naslednici su poznati kao Nova Rasa, a istorija ih pamti, 
prvenstveno, kao Rase, Rasene ili Rasene koji su vremenom osnovali i svoju 
drzavu Rasku. Prvobitna drzava Srba - Raska, bila je u slivovima reka Lima, 
gornje Drine sa Pivom i Tarom, dolinom Ibra i gornjim tokom Zapadne Morave 
sa glavnim gradom Rasom, odakle i naziv Raska. Prvi srbski vladar, za koga se 
danas po osnovu postojecih istorijskih spisa zna, bio je Samovlad koji se na 
prestolu ustolicio 492 god. po Hristu. Tokom svojih 38 godina vladanja 
Samovlad je srbske zemlje znacajno prosirio tako da su se one prostirale od 
Stare Planine do Rila pa do Jadranskog mora, i od nize Avlone do Portoroza. 

Jedan od onih koji se ozbiljno i sistematski bavio istorijom i poreklom Srba 
bio je Austrijanac Sigismund Herbestajn (Sigismund Freiherr von Herberstein) 
istoricar, diplomata i clan Saveta Svetog Rimskoh Carstva (Sacrum Romanum 
Imperium). U svom delu Rerum Moscoviticarum Commentarii (Moskovski 
zapisi) stampanom 1549. godine za potrebe austrijskog dvora Herbestajn 
objasnjava, kao autoritet za rusku istoriju, da su Srbi stariji od Rusa i svih 
ostalih slovenskih naroda i da se, prema misljenju svih tada relevantnih 
istoricara, njihov dolazak na prostore Evrope moze odrediti kao pocetak 
evropske istorije. 

Do gotovo identicne spoznaje o poreklu Srba dosao je i madarski grof i 
Austro-Ugarski drzavnik Benjamin Kalaj (Beni Kallay de Nagy-Kallo). Kalaj 
koji nikada nije bio naklonjen Srbima u svojoj istoriji srpskog naroda 
Geschichte der Serben stampanoj u Lajpcigu 1878. pise: "Po ispitivanju 
najboljih naucnika svi slovenski narodi u prastaro doba nazivali su se Serbi". 

Cuveni francuski slavista i profesor na Sorboni Robert Siprijan (Robert 
Cyprien) zakljucuje 1852. u svom spisu Svet grcko-slovenski (Monde greco- 
slave) da su Srbi najstarije stablo medu slovenskim narodima i da ih je 
zapadna istorija pogresno nazivala Vendima. Siprijan je razvio i teoriju o 
poreklu svih Slovena od Iliro-Srba, tj od Podunavskih balkanskih Srba, koji su 
se prostirali od Baltickog i Crnog mora do Kavkaza i Kaspijskog jezera. Srbe 
Donjeg Dunava on naziva Proto-Srbi ili Prvobitni Srbi i za Proto-Srbe tvrdi da 
su tu od pre Mojsija. A za kasniji dolazak Srba na Balkan Siprijan kaze da su 
oni samo dosli sabraci u pomoc u borbama protiv Rimljana. U ovom kontekstu 
treba naglasiti i da Luzicki Srbi za sebe kazu da su oni iz balkanske Srbije, sto 
svojim delima potvdjuju nemacki istoricari Setgen (Schottgen) i Krajsih 
(Kreysig), uzimajuci za osnov ista imena ljudi, reka, planina i drugih 
geografskih pojmova. 

Slovacki istoricar i filolog Pavel Safarik (Pavel Jozef Safarik) pisuci o 



- 20 



korenima Slovenau svom delu O poreklu Slovena po Lorencu Surovjeckom 
(Uber die Abkunft der Slawen nach Lorenz Surowiecki) stampanom 1828. kaze 
da su Sloveni na prostore Jugoistocne Evrope stigli gotovo tri hiljade godina 
pre Hrista i da ni za jedan evropski narod, osim za Slovene kao najbrojniju 
etnicku i lingvisticku grupu, nema konkretnih dokaza o njihovom eventualnom 
poreklu iz Indije. U knjizi Slovanske starozitnosti koju je 1837. stampao u 
Pragu Safarik pise: „Srbi zive u Evropi od najdavnijih vremena, a njihovo 
poreklo nas vodi do najdalje proslosti". Pisuci o Dusanovom Zakoniku koji je i 
prvi srbski ustav Safarik kaze: "Ovaj Zakonik je Srpsko obicajno tradicijom 
osvestano pravo i ova odlika nesme da se rasplinjava nekakvim neodredenim 
opisima"! 

Konstantin Jiricek (Konstantin Jirecek), ceski istoricar, u svojoj knjizi 
Istorija Srba (Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien: historisch- 
geographische Studien) iz 1879. pise kako staroserbska drzava nije nikada 
imala stalne prestonice jer je vladalac veci deo godine provodio na putu, iduci 
iz jednog dvora u drugi. No, kako su se pocetkom drugog milenijuma imena 
drzava ne retko davala prema prestonim gradovima i „ime Srbije najpoznatije u 
zapadnoj Evropi izvedeno bese od prestonice velikog zupana, grada Rasa grcki 
Paaov, na reci Raskoj, kod danasnjeg Novog Pazara. U ovoj tvrdavi u gradu 
Rasu bila je, jos u doba Komena, s vremena na vreme, vizantijska posada koja 
je motrila na srpskog vladara. Prvi trag da se Srbija naziva imenom Rassia, 
Raxia odnosno Rascia nalazimo u izvestaju t.z. Anzberta - Magni comitis de 
Sarvia et Crassia - o trecem krstaskom ratu... U mletackim ispravama sasvim 
je obican naziv rex Rassie ili Raxie, docnije imperator Raxie, i najzad, 
despotus Rassie. U Ugarskoj, a isto tako i u papskoj kancelariji, takode se 
stalno upotrevljavaju izrazi regnum Rascie" . 

Svoju paznju Srbima i srpskom rodu posvetili su i najznacajniji nemacki 
filosof Hajdeger (Martin Heidegger) i Nice (Friedrich Wilhelm Nietzsche), 
radikalni nemacki filosof, filolog, pesnik, psiholog i jedan od najvecih 
modernih mislilaca uopste. Pisuci o logosu (^oyoi;) Hajdeger upozorava da se 
prvo treba zapitati kako je nastala logika? Sta je uslovilo njen nastanak? 
Pitanja koja postavlja Hajdeger su kako ^6yo<; postaje sustina misljenja, kako 
dolazi do iz-stupanja i na-stupanja ^6yo<; i kako taj Xoyoq kao um i razum 
dolazi do gospodarenja nad bitkom u pocetku grcke filozofije. U jednom 
momentu on upucuje na cinjenicu da je Xoyoq kao temeljni filosofski pojam 
antike, u stvari srpska rec koja se izvodi iz reci pa3-Jios. S druge strane, Nice 
koji je kao mladic bio opsednut Rihardom Vagnerom (Wilhelm Richard 
Wagner) komponovao je oko tridesetak dela, a svom prvencu iz 1862. dao je 
naziv Serbischer Marschl 

Na kraju, pomenimo i nemackog orijentalistu i vodeceg intelektualca 
sredinom XX veka Valetra Vusta (Walther Wiist), rektora Univerziteta u 
Minhenu (Ludwig-Maximilians-Universitat Miinchen) i clana Anenerbe 



- 21 



(Ahnenerbe - Studiengesellschaft fiir Geistesurgeschichte, Deutsches 
Ahnenerbe e.V). Za Anenerbe je vazno reci da se sastojala iz 41 instituta koji 
su se, svaki u svom domenu, bavili istrazivanjem praistorije, arheologije i 
misticizma. Pod njenim okriljem su se, zbog znacajnih finansijskih sredstava 
kojima je raspolagala, od februara 1936. pa sve do sredine 1945. sprovodila 
gotovo sva arheoloska istrazivanja. Clanovi Anenerbe su bili mnogi poznati 
nemacki intelektualci i akademici ali i strani naucnici medu kojima je svedski 
istrazivac Sven Hedin (Sven Anders Hedin) bio izvesno najpoznatiji i 
najuticajniji. 

Jedno od mnogobrojnih istrazivanja koje je finansirano od strane 
Anenerbea bilo je i ono koje su 1938. poduzeli profesor Univerziteta u 
Frankfurtu dr Franc Althajm (Franz Altheim) i njegova saradnica Erika 
Trautman (Erika Trautmann) na Bliski istok. Cilj ove misije bio je da se 
otkrije sustina borbe za prevlast unutar Rimskog carstva, a za koju se, inace, 
pretpostavljalo da se vodila izmedu nordijskih i semitskih naroda. Nakon 
putovanja kroz Atinu, Istambul i Damask Althajm i Trautmanova sa 
ekspedicijom stizu u drevni Bagdad gde ih docekuje Fric Groba (Eric Grobba), 
nemacki izaslanik. Preko nemacke ambasade organizovan im je susret sa 
lokalnim istrazivacima, a potom i prevoz do parcanskih i persijskih rusevina u 
juznom delu Iraka i kasnije do Vavilona. U gradu Asura ekspedicija se srela sa 
vodom beduinskog plemena Shammar i nekadasnjim komandantom Kernel 
korpusa (Northern Camel Corps) seikom el Javarom (Adjil el Yawar). Uz 
njegovu podrsku ekspedicija je nastavila put ka rusevinama drevnog grada 
Hatra koji se nalazi u irackoj oblasti Al DZazira 110 km jugozapadno od 
Mosula, a koji je, u svoje vreme, bio na granici Rimskog i Persijskog carstva. 
Zahvaljujuci svojim arapskim vezama ekspedicija je prikupila mnogo 
dokumenta koji su sa saznanjima Anenbergove Tibetanske ekspedicije iz 1937. 
godine navele Valtera Vusta (Walter Wust), profesora i rektora Minhenskog 
univerziteta, da 1939. kaze kako se od svih evropskih naroda samo Srbi 
spominju u Rig Vedi. Po njemu, u ovoj najstarijoj vedskoj zbirki himni, Srbi se 
spominju kao Srbinda sto, primecuje i obrazlaze Vust, odgovara srpskoj reci 
Srbenda. Sta vise, Vust objasnjava kako srpska rec Srbenda, kao Srbinda u 
sanskritu, oznacava nekoga ko nikad ne zaboravlja na svoje korene i tradiciju i 
koji, zbog svega toga, jeste najbolji i najpostovaniji. 

U okviru izdanja Instituta za orijentalne studije Beckog univerziteta 
(Wiener Zeitschrift fiir die Kunde des Morgenlandes) Vust objavljuje svoju 
studiju Uber das Alter des Rgveda und die Hauptfragen der indoarischen 
Fruhgeschichte u kojoj doslovce pise: Srbinda wurde demnoch soviet heissen 
wie Herr, Furst, Erster der SRB-s und mit einer Bedeutungsentwicklung, die 
aus vedischer und nachvedischer Zeit gelaufig ist, darnach die Srb's selbst 
(Srbinda bi, koliko ja znam, znacilo isto sto i vlastelin, princ, prvi medu 
Srbima, sa znacenjem koje je nastalo u vedskom i postvedskom vremenu, i bilo 
rasprostranjeno i medu samim Srbima za njih same). 



- 22 



Vazno je znati da se vecina srbskih reci vezanih za religiju kao sto su: 
crkva, kandilo, oltar, post, bog, visnji i mnoge druge nalaze u sanskrtu, 
zajedno sa nacionalnim obelezjima: svilen jelek, anterija, opanak. Profesor 
Radmilo Stojanovic, ucenik Mihaila Petrovica Alasa i Milutina Milankovica, 
sin velikog srpskog matematicara i tvorca kibernetske teorije Koste 
Stojanovica, uoci smrti je, kao jednu od svoje dve velike zelje, naveo kako bi 
voleo da "buduci poznavaoci otkriju dubinske gramaticke i sintaksicke 
srodnosti izmedu sanskrita i srpskog i ispod naplave tudih uticaja otkriju i 
razjasnie najstarije, najkarakteristicnije i najupornije slojeve srpskog bica, 
osvetljavajuci istovremeno jezicke uzroke slaganja i neslaganja, razumevanja i 
nerazumevanja sa drugim entitetima. Srpstvo ima srbski jezik, a ako je bice 
jezik i ako je on najblizi rodak sanskrtu, onda se dubina srbskih korena mora 
meriti jezikom. Samo sanskrt moze biti etalon!" 

Profesor Stojanovic je na svojim predavanjima voleo da podseti prisutne 
kako je jos u najstarijoj gramatici na svetu, napisana od strane cuvenog 
Paninija (Panini) iz Kandahara u Indiji, zapisano da Sanskrit u svojoj osnovi 
predstavlja zavrseni ili savrseni jezik. Onaj, dakle, jezik kome nista vise nije 
potrebno niti dodati niti oduzeti. Sanskrit slozene gramatike, cistih vokala i 
velike transparentnosti, predloga gotovo da nema i svaka rec u recenici, bez 
obzira na broj reci u njoj, moze da zauzme mesto sveke druge reci, bez ikakvih 
posledica po smisao izraza. Svojom pricom o sanskritu Stojanovic je zapravo 
zeleo da ukaze na cinjenicu da sustina proucavanja sanskrita lezi u tome da se 
uoce zaboravljeni elementi jezika koji su jos zivi u srpskom i da se obnovi ono 
sto je izgubljeno u toku vremena. Stojanovic se sve do smrti zalagao za 
obnovu srpskog jezika koji je, narocito tokom XIX veka, osakacen cime je 
naneta neizmerna steta srpskom bicu jer, kako kaze Edvard Sapiro (Edward 
Robert Shapiro), "Prava je iluzija zamisljati da se covek prilagodava stvarnosti 
u osnovi bez upotrebe jezika i da je jezik samo slucajno sredstvo za resavanje 
specificnih problema opstenja i razmisljanja." 

Za istoriju, zapadnu svakako, je od sankrita - jezika koji se nikada nije 
menjao, Arya i onih koji stoje iza ovog naziva bila vaznija veca grupu 
Sumeraca koju je predvodio svestenik koga su jednostavno nazivali Lugal 
(Kralj ili veliki covek). Ova grupa Sumeraca se uputila ka Nilu, odnosno 
Egiptu, gde su zivela mnoga plemena specificne kulture i vere. Sumerci su, do 
tada, s njima vekovima uspesno trgovali i razmenjivali mnoga iskustva. S 
druge strane, odlazak u Egipat za njih nije bio drasticna promena jer su 
Egipcani s Sumercima delili mnoge kulturoloske slicnosti i bili veoma 
gostoljubiv narod. 

Broj Sumeraca koji su stigli u Egipat nije bio mali ali su se oni relativno 
brzo asimilovali. Vrhovni sumerski svestenici su nakon nekog vremena najveci 
deo svojih Bozijih znanja iz matematike, astronomije, astrologije i td. 
prepustili Egipcanima. O ovom sumerskom davanju se dugo nista nije znalo 



- 23 



vec se za mnoge stvari verovalo da su plod egipatske kulture. Medutim, cuveni 
francuski areheolog Pol Emil Bota (Paul-Emile Botta) je 1843.g.n.e. pronasao 
palatu Sargona II (Sarru-kinu, na akadskom), kralja Asirije, i u njoj, i oko nje, 
na hiljade glinenih plocica na kojima su klinastim pismom zapisani mnogi 
detalji iz njihovog zivota. Sadrzaj sumerskih plocica je bio tajna sve dok se 
nemacki lingvista Georg Grotefend (Georg Friedrich Grotefend) nije studiozno 
posvetio prevodenju klinastog pisma koje je, na kraju, prihvaceno kao posebno 
sumersko pismo koje danas slovi za najstarije. Grotefend se posebno iznenadio 
kada je otkrio da su Sumerci imali zapravo dva jezika: muski i zenski; tek tada 
su naucnici desifrovali tekstove sa glinenih plocica iz palate kralja Sargona II 
i spoznali da su mnoge stvari za koje se verovalo da su proizvod 
staroegipatske kulture zapravo ponikle u Sumeru. Najvazniji su svako zapisi- 
kodeksi ponasanja poznatih kao Ur-Nammu nastali jos za vreme trece dinastije 
Ura u juznoj Mesopotamiji 2112. g.p.n.e. 

U ovom kontekstu je interesantno potsetiti se da je ceo koncept Astronomije, 
s krugom od 360 stepeni, zenitom i horizontom, delo starih Sumeraca. Zodijak 
kakav danas poznajemo je njihova tvorevina, zasnovana na verovanju u 
dvanaest bogova. Njihovo poznavanje kretanja Sunca i Meseca dovelo je do 
stvaranja prvog kalendara, koji su koristili Egipcani i Grci. Sat od sezdeset 
minuta, i minut od sezdeset sekundi, je njihovo otkrice zasnovano na 
seksagezimalnom sistemu (l + 24/60 + 51/60 2 + 10/60 3 ). Mnoga sumerska otkrica 
je danas tesko, ako ne i nemoguce, objasniti ako se zna da je njihova 
civilizacija trajala nesto vise od 2000 godina, a da nebeski ciklus koji su oni 
precizno odredili traje skoro 26000 godina. Odista, kako je moguce daje 
jedno, s danasnje tacke gledista, prvenstveno lovacko i zemljoradnicko drustvo 
doslo do tako sofisticiranih znanja? 

Mnoga znanja koje se danas pripisuju Egipcanima, kao sto vidimo, su 
zapravo ucenja koja su sa sobom u Egipat doneli Sumerci. Egipcani su ih 
dodatno produbili i poceli prakticno da primenjuju. Najveci broj piramida koje 
su sagradene izmedu Gize i El Fajuma danas vise ne postoje - unistene su. No, 
od svih sacuvanih egipatskih piramida (anticko egipatska rec za piramidu je 
mr) najvise interesovanja privlace tri u Gizi: Keopsova ili Velika piramida, 
Kefrenova i Mikerinova. Sve one, iako razlicite po velicini, imaju odredene 
konstante koje su veoma intrigantne. O cemu je rec moze se najbolje sagledati 
na primeru Keopsove, odnosno Velike piramide kako se najcesce naziva. 

Jedna stranica ove piramide izgradene, prema savremenim istoricarima, 
2500 g.p.n.e. - iznosi tacno osminu minuta stepena u duzini, a to je deo mere 
Zemljinog obima - minut je sezdesetina stepena. Baza Velike piramide iznosi 
oko 230 metara. Ako pomnozimo 230 sa 8, a zatim sa 60, pa onda sa 360, 
dobijamao otprilike cetrdeset hiljada kilometara - sto je zapravo duzina 
ekvatora. Piramide su fakticki projektovane uz pomoc merne jedinice koja se 
temelji na Zemljinoj velicini, a to je 1 podeljen sa 216.000. Naime, grcka 



- 24 



merna jedinica za duzinu je stadij koji ima 600 grckih stopa. Ako bismo 
Zemljin obim (216.000) podelili sa 360 stepeni u krugu, dobili bismo da jedan 
stepen ima tacno 600 grckih stopa, odnosno 1 stadij. Ispada da su Egipcani 
2500 g.p.n.e. znali tacan obim Zemlje. Pored toga, odnos sirine osnove i visine 
jednakostrane piramide jednak je 2Pi. Pi je matematicka konstanta cija je 
vrednost 3,14 a u Keopsovo doba izvesno nije bila poznata. Visina piramide je 
147,5 metara, a kada ovaj broj pomnozimo sa milijardom dobijamo tacnu 
razdiljanu izmedu Zemlje i Sunca. Na kraju, polozaj piramida u Gizi potpuno 
se poklapa, u vreme njihovog nastanka, sa polozajem tri zvezde u sazvezdu 
Oriona, koje su Egipcani poistovecivali sa Ozirisom. 

Takode, sve piramide, ma gde gradene, usmerene su u pravcu severnog 
magnetnog polja planete (29°58'45.25"N,31°08'03.75"E). Isto, sve piramide, 
ma gde gradene, sa sobom nose tajne poruke. U svim do sada otkrivenim i 
istrazenim piramidama pronadeno je oko 800 izreka za koje se dugo mislilo da 
je svaka celina za sebe. Medutim, danas naucnici otkrivaju da se kombinacijom 
izreka dobijaju razliciti tekstovi i da su svi oni, ma kakav redosled izreka da 
uspostavite, uvek smisleni. Takode, sve do XX veka se verovalo da egipatske 
slike koje prikazuju ljudske figure sa dve leve ruke predstavljaju jednostavnu 
gresku umetnika, odnosno njegovu nezainteresovanost za detalje. Kada su 
naucnici izucavajuci rimske statue konjanika otkrili da konj sa podignutom 
levom nogom oznacava konjanika koji je izgubio bitku, a da propet konj 
oznacava da su i konj i konjanik nastradali u bici okrenuli su se ponovo 
egipatskim slikama. Odmah je utvrdeno da slike ljudi sa dve leve ruke zapravo 
znace da je slika nastala nakon njihove smrti; ljudi sa normalnim rukama 
slikani su za zivota; oni sa jednom uzdignutom rukom u laktu imali su jedan 
status u drustvu, a oni sa dve drugi i si. Takode, naucnici danas znaju da 
krune koje su nosili egipatski kraljevi, odnosno faraoni nisu medu sobom bile 
razlicite samo iz estetskih razloga; one su jasno odredivale ulogu i polozaj 
svog vlasnika u njegovom politickom, duhovnom i moralnom statusu. 

Hijeroglifsko pismo je za vreme faraona predstavljalo osnovni pisani nacin 
komunikacije. U to vreme oko 1.000 simbola je bilo u svakodnevnoj upotrebi i 
onaj ko ih je sve znao smatrao se za pismenog coveka. Tumacenje 
hijeroglifskih zapisa sve do 1822. godine nije bilo uspesno, a tada je njihove 
tajne, uz pomoc kamena iz Roste (La pierre de Rosette), otkrio i desifrovao 
francuski naucnik Zan Sampolion (Jean-Frangois Champollion). Do tada 
naucnici nisu pravili razliku izmedu prikaza osoba koji su na telima imali, 
kako ko i kako gde, po jednu tackicu. Verovalo se da se radi o majstorskoj 
gresci ili nekoj posebnoj oznaci distinkcije. Medutim, utvrdeno je da se 
tackice, bez obzira na broj licnosti na kojima se prikazuju, uvek pojavljuju na 
samo nekom od devet precizno lociranih delova tela. Kada su spojili tih devet 
tackica dobili su preciznu sliku ljudskih zlezda: hipofize, hipotalamusa, 
epifize, tiroide, grudnjace, pankreasa, jajnika, odnosno testisa i nadbubrezne 
zlezde. Proizilazi da su stari Egipcani znali za vaznost ovih ljudskih centara 



- 25 



koji bitno uticu na fizicki, duhovni i emocionalni zivot coveka. 

Danas svi znamo da su osnivaci geometrije i aritmetike u sestom veku pre 
Hrista bili Tales (0a^f|<;) i Pitagora (nuGayopat;). Ono sto nam kroz sistem 
obrazovanja nije nikada predoceno je cinjenica da su njih dvojica, pre nego sto 
su postali poznati po svom ucenju, vise godina proveli u Egiptu. Pitagora je, 
na primer, imao osamnaest godina kada je na Olimpijskim igrama pobedio sve 
svoje protivnike u pesnicenju. Tada su Grci prvi put culi za njega i to ga je 
proslavilo. Nakon toga, sa zeljom da se duhovno uzdigne, on provodi kod 
Talesa nekoliko meseci ali ubrzo, po nagovoru samog Talesa, odlazi u Siriju 
kod fenicanskih mudraca. Iz Sirije prelazi u Libiju da bi na kraju stigao u 
Egipat. Pitagora je prepesacio sve od Nila do obale Eufrata, od Tebe do 
Vavilona. U hramovima na obalama Nila provodi dvadesetak godina gde su ga 
svakodnevno poducavali egipatski svestenici. Iz Egipta on prelazi u 
mesopotamsku prestonicu Vavilon gde boravi punih dvanaest godina uceci od 
vavilonskih pisara i magova. Nakon visedecenijskog ucenja vraca se u Grcku 
ali je, iste godine, napusta i trajno se nastanjuje u italijanskom gradicu 
Krotonu. Tu osniva svoju cuvenu filosofsko-versku Skolu koja ce trajati punih 
150 godina i koja, za sve vreme postojanja, nije imala vise od 218 ucenika. 

Od svojih ucenika Pitagora je zahtevao da se pridrzavaju sledecih nacela: 

1. da je stvarnost u svom najdubljem nivou matematicke prirode 

2. da se filosofija moze iskoristiti za duhovno prociscavanje 

3. da se dusa moze uzdici do jedinstva s bogom 

4. da odredeni simboli imaju misticni znacaj 

5. da se sva braca reda moraju pridrzavati zaveta odanosti i tajne 

U Krotonu Pitagora svojim ucenicima prenosi tajne vezane za poseban nacin 
odevanja (uvek je bila obavezna bela odeca kako bi se i najmanja necistoca 
lako videla) i ishrane (nikad se nije jelo meso i nikada se nije smela dostici 
puna sitost), uci ih obavezama medusobnog postovanja, pomaganja i 
zajednistva, moralnim doktrinama (osnovno je bilo postovanje starijih, jer ono 
sto je vremenom ranije zasluzuje vece pocasti) i starim i tada vec skrivenim 
tajnama matematike, muzike i astronomije. U svom obracanju ucenicima voleo 
je da kaze kako su ono sto ce cuti zapravo samo secanje na prvobitna, od ove 
stvarnosti skrivena stanja i znanja. Skola je bila ustrojena kao bratstvo - 
svojevrsna tajna organizacija, a sve sa ciljem da njena znanja ne budu 
otkrivena nedostojnim, odnosno ljudima losih namera. Sva svoja znanja 
Pitagora je ucenicima prenosio usmeno i nikada nista pisano nije iza sebe 
ostavio. Ono sto se o njemu moze naci zapisano potice od njegovih ucenika, a i 
ti tekstovi su, bez izuzetka, svi bili sifrovani, odnosno pisani su simbolima i 
enigmama. Ucenici su bili podeljeni u dve grupe: akusmatike, pocetnike koji 
su mogli da slusaju ali ne i da vide Pitagoru koji im se obracao zaklonjen iza 
zastora. Oni su bili upucivani u rezultate naucnih otkrica ali ne i u nacine na 



- 26 



koje se do saznanja doslo. Drugu grupu su cinili matematicari kojima se 
Pitagora licno obracao i koji su bili upuceni u sve tajne i sva znanja skole. 
Kako je njegovo ime bilo zabranjeno za izgovaranje svi gu nazivali „Onaj koga 
necu imenovati". 

Kada je Pitagora iz Grcke krenuo ka Siriji za grcke naucnike brojevi su 
pocinjali od broja dva. Jedan je za njih govorio o postojanju, a ne o kolicini. 
Tek je Arhit (Apxuxag), Pitagorin ucenik, jedan pretvorio u broj, modalitet 
kolicine kao sto su i ostali brojevi. Koristeci se svojim egipatskim ucenjima 
koja je, celog svog zivota, smatrao bozijim i tajnim Pitagora je ustanovio 
pravila u racunu vezana za parnost. Par plus par jednako par. Nepar plus nepar 
jednako par. Par plus nepar jednako nepar. Par puta par jednako par. Nepar 
puta nepar jednako nepar. Par puta nepar jednako par. Mnoga ucenja starih 
Grka su zapravo ingeniozna nadogradnja ucenja starog Sumera, odnosno 
Egipta. 

Sta su za zaostalu i u mrak obavijenu zapadnu civilizaciju znacila ucenja sa 
istoka govori i podatak da su Arapi preuzeli iz Indije matematicki koncept 
kao broja i prenali ga svetu kada je bagdadski geograf, astronom i matematicar 
Abu Dzafar Muhamed ibn Musa al-Kvarizmi (y«jjtjA y*-j-« Cti j -« a -*), clan 
Kuce mudrosti (Bait al-Hikma) iz Bagdada napisao knjigu O indijskom 
oduzimanju i sabiranju brojeva. U ovoj cuvenoj matematickoj studiji al- 
Kvarizmi potanko razraduje znacaj kao broja. Ni algebra nije, kao sto mnogi 
misle, stvorena u Grckoj - rodena je u Bagdadu; rec algebra izvedena je iz 
arapske reci al-gabr. U knjizi Racunska rasprava o kompleksnim brojevima i 
ostacima al-Kvarizmi uvodi arapske brojeve u matematiku i postavlja osnove 
algebre; on uvodi kvadratne jednacine i pojam kompleksnih brojeva: 24 x 2 - 8 
x = 16 x 2 + 4 x + 60, sto daje 8 x 2 - 12 x = 60, odnosno 8 x 2 - 60 = 12 x. Ove 
knjige, nakon sto su prevedene na latinski, postaju najprodavanije knjige na 
Zapadu i uvrstavaju se u klasiku. 

Jedno od tajnih ucenja koje je Pitagora preneo svojim ucenicima odnosilo se 
na znanja drevnih mistika o tajnama brojeva - numerologiji (ApiOLxo^oyia) 
koja je, izvesno, bila jedna od najstarijih naucnih disciplina. Osnova njegovog 
ucenja o brojevima bila je da se tajna Univerzuma jedino moze spoznati preko 
brojeva i formi. Preneo je ucenicima orficke misterije i tajne egipatskih 
svestenika kako vatra, voda, vazduh i zemlja cine svetu cetvorostrukost - 
Tetratiks (xsxpaKxui;). Ovaj broj je, po njemu, kljuc objasnjenja postojanja 
mnogih stvari pa i poretka u samom Kosmosu. Tako su pitagorejci dosli do 
zakljucka da je Zemlja sfericna i da nije srediste Kosmosa i da se, shodno 
tome, Zemlja, planete i Sunce okrecu oko jedne centralne vatre koju su 
identifikovali s brojem Jedan. Grci su u vreme Pitagore poznavali 9 planeta, a 
Pitagora je tvrdio da ih ima 10. Na pitanje svojih nekadasnjih sugradana koja 
je to 10. planeta odgovorio je - „anti-zemlja". Zbunjeni Grci su pitali kako 
je to moguce kada je niko nije video, a Pitagora im je jednostavno pojasnio 



- 27 



kako je niko i ne moze videti jer je uvek na suprotnoj strani. U nuznost 
postojanja desete planete Pitagora je verovao naprosto zbog savrsenstva broja 
10 i cinjenici da su svi drugi brojevi samo kombinacije prvih 10 cifara. 

Tetraktis sadrzi ukupno deset tacaka i prikazuje strukturu dekade u obliku 
jednakostranicnog trougla. Teme tog trougla je monada, iz koje se nesporedno 
rada dijada - dve tacke u drugom redu, treci red cini trijadu - tri tacke u redu, 
a cetvrti red i sve stranice pokazuju tetradu. Izvedeni zbir tacaka po redovima 
daje sveti Tetraktis: 1+2+3+4=10. Iz ovoga vidimo u stvaranju Dekade 
sudeluju svi relevantni brojevi do Pet, koji je vec sam napola Dekada. 
Pitagorejci su govorili da se „Bog, koji ureduje vestinom, rukovoden svojim 
Umom, posluzio Dekadom kao zakonom za sve... i zato su celine i delovi svih 
stvari neba i Zemlje odnosi sklada, na njoj zasnovani, i po njoj uredeni". 

Iz ovakvog proucavanja brojeva pitagorejci su zakljucili da su brojevi isto 
sto i ziva bica s obzirom da se bica u, krajnjoj liniji, mogu rastaviti na 
trouglove, koji bi u torn slucaju bili pravi atomi prirode. Tako su oni svim 
brojevima dali smisao objasnjavajuci, na primer, da priroda treba da bude 
izjednacena s brojem cetiri, a Koupog (= zgodan cas, prilika) se ogledala u 
broju sedam, dok je zivot trebalo izjednaciti s brojem sest. Za njih je sveti cin 
vencanja bio pretocen u broj pet, jer je pet tvorevina trojke - prvog muskog 
broja i dvojke - prvog zenskog broja. 

Kako je broj Deset bio sveti broj pitagorejci su mu se svakodnevno klanjali, 
a tekst molitve upucene Dekadi glasio je: 

„Blagoslovi nas bozanski broju, ti koji si stvorio bogove i ljude! O sveti, 
sveti Tetraktise, ti koji sadrzis koren i izvor vecnog toka stvaranja! Jer 
bozanski broj pocinje cistim i dubokim jedinstvom i doseze sveto cetiri; potom 
stvara majku svega, koja sve povezuje, prvorodenu, onu koja nikad ne skrece, 
koja se nikad ne zamara, Sveto Deset, koje drzi kljuc svih stvari" . 

Razmisljajuci o pitagorejcima, Aristotel zakljucuje kako su oni, kao niko pre 
njih, uspeli da elemente brojeva stave ispred elemenata stvari sto im je i 
omogucilo da ceo kosmos objasne kao broj i harmoniju. Tako ce pitagorejsko 
ucenje o brojevima, kao sustinama stvari, posluziti Platonu da, bez izucavanja 
prirode, izgradi idealisticku filosofiju koja postaje primarno kosmoloska, 
misticka i teoloska. 

Jedan od najzasluznijih evropskih matematicara za uvodenje velikih tajni 
arapskih brojeva u Evropu je Leonardo Fibonaci (Leonardus Pisanus 
Fibonacci). Kao sin poznatog diplomate republike Pize Dulema Fibonacia 
(Gulielmo Fibonacci) Leonardo se obrazovao po skolama racunanja Severne 
Afrike gde se ne samo upoznao sa tajnama arapskih decimalnih brojeva vec i 
zaljubio u matematiku kao nauku bez granica. Kombinujuci novostecena 



- 28 



znanja i svoju nicim sputanu imaginaciju Leonardo je napisao niz tekstova koji 
su bitno doprineli sveopstem ineteresovanju ka nizu drevnih matematickih 
vestina. Tako je u svojoj raspravi Liber abbaci (Knjiga o abaku) 1202. godine 
izlozio praktican aritmeticki problem:"Koliko pari zeceva ce reprodukovati 
jedan par za godinu dana ako se pretpostavi da svakog meseca jedan par rodi 
novi par koji za dva meseca postane reproduktivan?" 

U ovom, na izgled, decijem pitanju Fibonaci je otkrio jednu od starih 
arapskih matematickih tajni koriscenih i prilikom izgradnje piramida. Naime, u 
njegovom resenju ove zagonetke zanimljiv je redosled brojeva: prvog meseca 
eksperiment pocinje jednim parom zeceva, u drugom mesecu ce postojati samo 
taj jedan par, u trecem mesecu ce ih biti 2, u cetvrtom 3, u petom 5, u sestom 
8, u sedmom 13, u osmom 21 i td. Ovom nizu brojeva < f «'«=i, odnosno 1, 1, 2, 
3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ... u kojem je svaki broj suma predhodna dva broja 
francuski matematicar Edvard Lucas (Francois Edouard Anatole Lucas) dao je 
ime Fibonacijevi brojevi i otkrio svetu vaznost njihove primene. 

U knjizi Liber abbaci Fibonaci, iako na izgled zabavljajuci se, zapravo vrlo 
ozbiljno razmatra saznanja iz aritmetike i algebre do kojih je dosao tokom 
putovanja islamskim svetom i, uglavnom neprosvecenoj Evropi, prezentuje, po 
prvi put, indijsko-arapski decimalni brojni sistem koji ce znacajno unaprediti 
evropsku trgovinu kroz adekvatnije formiranje cena roba, proracun profita u 
transakcijama, konverziju razlicitih valuta koje su se tada koristile u 
mediteranskim zemljama i td. 



- 29 



Poglavlje drugo 
EGIPAT 



Kad govorimo o Egiptu, izvesno je da govorimo o jednoj od najstarijih 
drzava koja korene vuce jos iz cetvrtog milenijuma p.n.e. O njemu su napisane 
mnoge knjige i ispricane mnoge price, ali cemo se, za nase potrebe, najvise 
oslanjati na istoriju Egipta koju je napisao stari egipatski svestenik Maneto. 

Svestenicke duznosti Maneto (MavsOcov) je obavljao tokom vladavine 
Ptolomeja I (IlTO^spaToc; Ecoxfjp, vladao od 323. do 285.) i Ptolomeja II 
(IlTO^spaToc; Zcoxrip, vladao od 282. do 246.). Pisanje istorije egipatske drzave 
poceo je na zahtev Ptolomeja I, ali je dovrsio tek za vreme vladavine 
Ptolomeja II. Posto mu je ovaj zadatak poverio sam faraon, Manetu su bili 
dostupni apsolutno svi raspolozivi spisi u kraljevstvu. Posebnu paznju 
posvetio je religioznim dokumentima, drzavnoj arhivi i strogo cuvanim 
magicnim formulama. Sva saznanja pretocio je u tri knjige koje jos nisu 
pronadene u izvornom obliku. No, o njegovom radu saznajemo posredno, iz 
niza drugih dokumenata ciji autori se pozivaju na podatke iz njegove trotomne 
istorije Egipta. 

Uz Nil su, deset hiljada g. p.n.e., zivela mnogobrojna nomadska plemena koja 
su vremenom pocela da stvaraju drzavice koje su se cesto sukobljavale oko 
podele zivotnog prostora. Ti sukobi su trajali sve do 3050. g. p.n.e., kad je kralj 
Memfisa, po imenu Menes, ubedio sve ostale vladare da se ujedine kako bi 
skupa stvorili veliku i mocnu drzavu. Od tada se racuna pocetak Egipatske 
drzave i pocinje brojanje njihovih dinastija i kraljeva. Menes (MTva) je bio 
prvi kralj prve dinastije, a njegovo ime je pisano = *r~-^ ^ n<^**-« XL 

Vremenom su Egipcani, od ratobornih plemena, postali miroljubiv, duhovan 
narod koji je cesto pomagao mnogim nomadskim plemenima. Osnovna 
preokupacija Egipcana je postalo razvijanje kvalitetnijeg zivota kroz 
unapredenje poljoprivredne proizvodnje, stocarstva, lova i ribolova, trgovine, 
obrazovanja i td. Tokom prvih osam dinastija (3050. - 2135.) stvoren je 
papirus, prva slova i brojevi neophodni za evidenciju prihoda od 
poljoprivrede, trgovine i si. Poceli su da grade kompleksne irigacione sisteme, 
a za vreme kralja Zosera (Djeser Horus-Netjerikhet, vladao od 2630. do 2611.) 
izgradena je i prva piramida od cvrstog materijala - kamena. To je danas 
najstarija sacuvana piramida, a za potrebe Zosera projektovao i izgradio ju je 
lekar, astronom i arhitekta Imotep (ii-m-htp). On je u svoje vreme bio, pre 
svega, poznat kao vrhovni svestenik hrama boga Ra (?u) i, kao takav, najveci 
poznavalac sumerskih svetih znanja. Kasnije su gradene vece i tehnicki 



- 30 



slozenije piramide ali su sve sledile odredene zakonomernosti koje je 
uspostavio Imotep. 

Tokom vladavine kraljeva sedme i osme dinastije u Egiptu dolazi do mnogih 
unutrasnjih nesporazuma, pa i sukoba, tako da se zemlja, na kraju, cepa na 
dva dela: Severni, s Heraklopolisom kao glavnim gradom, i Juzni, ciji glavni 
grad je bio Teba. 

Ponovno ujedinjenje Egipta, odnosno Severnog i Juznog kraljevstva dogada 
se tokom vladavine jedanaeste dinastije i kralja Mentuhotepa I (2055.-2004.). 
Egipat ponovo pocinje da se razvija i ujedinjuje pod sve snaznijom centralnom 
vlascu. No, i pored svih napora Mentuhotepa I i njegovih naslednika jedna 
stvar ostaje nejedinstvena - vera. Svaki grad je imao svoja posebna verovanja i 
bogove kojima se klanjao. Iako su imali razlicite bogove svi Egipcani su ipak 
imali jedinstvenu predstavu o tome da su bogovi, ma ciji i ma kakvi bili, 
smrtni kao i ljudi i da normalno stare i umiru. Za Egipcane nije bilo sporno da 
je materija oduvek postojala i zato im je razmisljanje o Bogu stvorenom ni iz 
cega bilo strano. Njihovo osnovno verovanje se ipak zasniva na uverenju da je 
svet postao onda kad je red nastao iz haosa i da od tada pocinje sukob reda i 
nereda, dobra i zla... 

Egipatski vladari su u isto vreme bili i bogovi i ljudi koji su upravljali 
drzavom s bozanskim pravom. Svaki vladar je bio Sin Bozji koji se u trenutku 
svoje smrti sjedinjavao sa svojim sinom. Cilj i svrha ovog sjedinjavanja bila je 
da pokaze podanicima da se stari vladar - otac seli na nebo da tamo nastavi 
svoju vladavinu carstvom nebeskim, a da ga na zemlji zamenjuje njegov sin u 
svojstvu novog Sina Bozijeg. Ovim cinom se zapravo objasnjavalo bozje pravo 
vladara da upravlja Egipatskim carstvom. Da bismo razumeli neka kasnija 
poglavlja vazno je ispricati pricu o ovom bozanskom pravu egipatskih vladara. 

Boginja Neba Nut i Geb, bog vegetacije i njen brat blizanac imali su cetvoro 
dece: Ozirisa, Seta, Izidu i Neptusa. Njihov najstariji sin Oziris postao je bog 
zemlje, kralj Egipta. U skladu sa starim egipatskim obicajima ozenio se 
svojom sestrom Izidom. Mudro je vladao drzavom, a zbog svoje pravednosti i 
cestitosti svi su ga voleli i postovali. Veliku Ozirisovu popularnost i zenidbu s 
prelepom sestrom Izidom nije mogao da podnese samo njegov brat Set, bog 
vetra i pustinje. Opsednut ljubomorom Set ubija Ozirisa, a kako bi uklonio sve 
tragove svog zlocina on bratovo telo sece na 14 delova i baca ih po celoj 
drzavi. Kako Oziris i Izida nisu imali dece novi vladar je trebalo da postane 
Set. Zeleci da spreci da se pocinjen zlocin isplati Izida, uz pomoc svoje sestre 
i Setove zene Neptus, uspeva da sakupi sve delove Ozirisovog tela i nakon tri 
dana ga uz pomoc Tota, cuvara najvecih tajni inicijacija, vaskrsava. Primenom 
tajnih magijskih rituala Oziris je ponovo oziveo i sa Izidom dobio sina Horusa 
cije rodenje je najavljeno radanjem nove zvezde na istoku - Sirijus. Nakon 
ovoga, Oziris se preselio na Nebo (Sahranjen je u Abidosu), medu zvezde, da 



- 31 



vlada drugim carstvom - carstvom mrtvih, carstvom nebeskim. Od tada ga 
Egipcani slave kao boga zivota i zelenila. 

Horus je bio neobicno nadareno dete pa je vec sa dvanaest godina postao 
ucitelj koga su uvek pratila dvanaestorica drugova - ucenika. O njegovim 
izvanrednim sposobnostima govorile su mnoge price od kojih su one o hodanju 
po vodi i izlecenje neizlecivih bolesnika najpoznatije. Kada ga je u tridesetoj 
godini krstio svestenik Anap Horus je pozvao na dvoboj ubicu svog oca. Borba 
je trajala od zalaska do izlaska Sunca, a Horus je Seta ubio u zoru kada se na 
istoku pojavilo Sunce i zaslepelo ga. Tako je Egipat dobio novog kralja i boga 
Zemlje. U borbi je Horus izgubio oko i ono ce, mnogo vekova kasnije, postati 
simbol mnogih tajnih drustava - emanacija solarne i lunarne energije; simbol 
duhovne zastite i prorockih moci treceg covekovog oka. Od ovog sukoba se u 
Egiptu veruje da se u svetu vodi neprestana borba izmedu sledbenika dobra i 
pobornika zla, izmedu Horusovih i Setovih naslednika. 

Mnogo vekova kasnije Kleopatra VII {KXsonaxpa <PiXonaxa>p, Grkinja koja je 
slsbo govorila egipatski i ciji su otac Ptolomej XII (nxo^SLxaiog IB' AvXr\Tr\q) i 
majka Kleopatra V (KAso7tdxpa E' Tpucpouva) bili zapravo brat i sestra je 
ustanovila pravilo postovanja i slave Izide kao drzavne slave Egipta. Slavila se 
i boginja Nut koja se, prema egipatskim verovanjima, pojavljivala i na Zemlji 
u obliku krave. U Egiptu se nekad najveca svetkovina vezana za boginju Izidu 
proslavljala 25. decembra sto je dan kad su rodeni Oziris i Horus. Dvanaest 
dana kasnije, odnosno 6. januara slavio se drugi praznik, rodjenje njenog 
drugog sina Aiona. Interesantno je da se oba ova datuma danas proslavljaju i u 
hriscanskoj crkvi ali sa drugim povodom. Pored toga, u praksi vezanoj za Izidu 
imamo i koncept ispovedi gde bi vernik priznao svom svesteniku svoje grehe, 
a ovaj bi mu ih, nakon sto je za odobrenje pitao Izidu, oprastao. Gotovo isti 
ritual ispovedanja imamo i u hriscanstvu. Koptska hriscanska crkva koja 
bastini mnoge elemente Izidinog kulta ostala je do danas nezavisna od Rimske 
i Pravoslavne crkve. Ona bastini mnoga staroegipatska ucenja koja su, po njoj, 
temelj samog hriscanstva. Kad je papa Jovan Pavle Drugi (Karol Jozef 
Wojtyla, krsteno ime) 1994.g.n.e. objavio da Isus Hristos nije roden 25. 
decembra vec da je taj dan izabran kao njegov rodendan jer se poklapa sa 
znacajnim zimskim festivalom drevnih pagana - rodenje Ozirisa, najveci broj 
hriscana je ostao u neverici. Papa nikada vise nije ponovio ovu svoju izjavu 
niti je saopstio kada je, ako nije 25. decembra, Hristos roden. 

Egipcani su, kao i Sumerci, gradili piramide da bi se sto vise priblizili 
svojim bogovima, a porede njih su gradili i posebno visoke stubove. Pre 
ujedinjenja Severnog i Juznog kraljevstva svako je imalo svoj poseban sveti 
stub koji je, kao neka vrsta visoko ka nebu ispruzene ruke, pomagao njenom 
vladaru i svestenstvu da uspostavljaju veze s bogovima. 

Prilikom ujedinjenja sveti stub Severnog i sveti stub Juznog kraljevstva 



- 32 



preuzeti su kao simboli jedinstva i stabilnosti novog, jedinstvenog egipatskog 
kraljevstva. Simbolika jedinstvene povezanosti ostvarena je tako sto su dva 
sveta stuba povezana nebeskim svodom boginje Nut. S jednim stubom na 
severu, a drugim na jugu ovi stubovu su predstavljali vrata, novog i 
jedinstvenog kraljevstva, koja su vodila njegovom napretku i stabilnosti. Vrata 
su bila okrenuta ka Istoku da pozdravljaju izlazece Sunce. 

Verujuci da je svet nastao kad je iz haosa proizasao red Egipcani su, 
vremenom, izgradili koncept znan kao Md'dr.Bili su svesni da pored puke 
fizicke energije postoji i ona psihicka koju je, za rad ljudskog dobra i 
prosperiteta, neophodno razvijati centripetalno a nikako centrifugalno jer tada 
ona vodi u ratove i manju ili vecu devastaciju svega postojeceg. Promatrajuci 
zvezde i nebeska tela oni su ustanovili odredene zakonomernosti na osnovu 
kojih su ustanovili osnov svog zemaljskog pravnog poretka. Naime, uslov 
opstanka jedinstvenog Egipta je povezivan s potrebom postojanja reda i 
pravde. Svako narusavanje ovog odnosa znacio je prevlast nereda i opsteg 
rasula. Drustveni red i pravda su pocivali na konceptu Md'dt-a i zivom bogu, 
kralju Horusu, koji je bio i garant Ma'at -a. Za Egipcane kralj, odnosno faraon 
je bio isto sto i Bog s obzirom da je bio njegovo otelovljenje na zemlji. Takva, 
kakva je bila, egipatska civilizacija mogla je da opstane samo ocuvanjem 
bozanske kraljevske loze i univerzalnih ljudskih vrednosti zasticenih zakonima 
Ma'at -a. Postojala su 42 principa Ma'at -a od kojih cemo navesti samo deset: 

Ne smes nikoga ubiti niti podstrekavati druge da to cine. 

Ne smes ciniti preljubu niti silovati nekoga. 

Ne smes druge vredati niti im nanositi bol. 

Ne smes krasti niti prisvajati bilo sta sto tvoje nije. 

Ne smes lazno svedociti niti podrzavati laz. 

Ne smes skrnaviti sveta mesta. 

Ne smes se zestiti bez dobrog razloga. 

Ne smes biti prepotentan i arogantan. 

Ne smes se izdavati za onog koji nisi. 

Ne smes ciniti izdaju i uvek moras postovati zakone. 

Interesantno je spomenuti da je francuski filosof, matematicar i egiptolog 
Svaler (Rene Adolphe Schwaller de Lubicz) pocetkom XX veka trazeci korene 
drevnog egipatskog shvatanja nacela Md'dt-a, odnosno harmonije i 
proporcionalnosti dosao do tzv. Zlatnog preseka, matematicko-strukturalnog 
pojma: odnos koji se matematicki izrazava kao 1 plus kvadratni koren od 5 
podijeljeno s 2, ili odnos delova nekog pravca kod kojeg se celi pravac odnosi 
prema vecem delu na nacin kao sto se veci deo odnosi prema manjem, odnosno, 
matematicki izrazeno: - ^T & = ^ = *=■ ■ U praksi, ako zelimo nesto da 
podelimo po Zlatnom preseku, onda ga prvo delimo na 13 jednakih delova i 
onda to podelimo u odnosu 8:5, ili ga pak podelimo na 21 jednaki deo pa to 
onda u odnosu 13:8, i tako u beskonacnost. Na sto se vise delova podeli, to 



- 33 



smo blizi tacnom Zlatnom preseku, ali njega nikada necemo dostici jer je on 
nedostizan - aproksimativan je ^ 2 1.6180339887. . . g ve ^ 

Svalerovog otkrica verovalo se kako Zlatni presek pripada Grcima, a ne 
Egipcanima. Koristeci se dimenzijama koje je tada proveravala francuska 
ekipa arhitekata i arheologa, Svaler je nepobitno otkrio kako je pravilo 
Zlatnog preseka prvi put primenjeno u Luksoru koji je jos u XIV veku pre 
Hrista izgradio Amenhotep III, i to uz kompleksnost i sofisticiranost kakve 
Grci nikad nisu postigli. To su, za egiptologe, bili nepobitni dokazi 
naprednom matematickom razvoju u Egiptu ali je za Svalera to, pre svega, bio 
dokaz da su Egipcani razumeli samu sustinu harmonije i proporcionalnosti na 
cemu su gradili i svekolike drustvene odnose. 

Kad bi vladar Egipta umro postajao je Oziris, kralj nebeski, a njegov sin 
Horus, novi kralj zemaljskog carstva. Ukoliko kralj ne bi imao nijedno dete 
"bogovi" oliceni u clanovima Kraljevske kuce i pripadnicima najviseg 
svestenstva su imenovali novog Horusa. Interesantno je napomenuti da su u 
Egiptu stupanje na presto i krunisanje bili odvojeni cinovi. Stupanje na presto 
je bivalo u trenutku izlaska Sunca, dan nakon kraljeve smrti, a krunisanje 33 
dana kasnije. 

Ceremonija stupanja na presto se odvijala u piramidi i njoj su prisustvovali 
samo najvisi svestenici - clanovi kraljevske kuce. Najvazniji deo ove tajne 
ceremonije bilo je putovanje buduceg kralja s preminulim starim kraljem na 
nebo, medu zvezde, da bi stari kralj postao Oziris, a novi primio bozansku 
vlast od bogova i tako postao Horus i vladar na Zemlji gde mu vise niko nije 
mogao osporiti bozansko pravo da vlada. 

Ziveci u skladu s Ma'at -om Egipcani su bili miroljubiv narod. Njihov 
vladar je okupljao vojsku samo radi odbrane carstva od spoljnih neprijatelja. 
Granice Egipta su uvek bile otvorene za mnoga nomadska plemena (Tehenu, 
Tamahu, Mesves, Ribu...) koja su u Egiptu nalazila spas prilikom velikih susa 
ili drugih elementarnih nepogoda. Medutim, za miroljubive Egipcane pleme 
po imenu Hiksi ce biti kobno. 

Hiksi (Heka Khasewet) su bili poznati kao vladari stranih zemalja ili 
princevi pustinje. Posebno su se odlikovali ratnom vestinom, koju su predano 
razvijali, i najboljim oruzjem tog doba: uslojeni (kompozitni) luk i prve ratne 
kocije koje su vukli konji. Izbegavsi u Egipat, tokom jednog dugog susnog 
perioda, Hiksi su se zapravo tu trajno nastanili. Vremenom su poceli nasilno 
da preuzimaju vlast nad pojedinim gradovima ali i da te teritorije postepeno 
sire, tako da su, na kraju, u potpunosti zavladali Donjim i Srednjim Egiptom. 
Nespreman za borbu sa unutrasnjim neprijateljem egipatski Horus se, pred 
dobro naoruzanim i ratobornim Hiksima, povlaci u grad Tebu na sever zemlje. 

Hiksi su bili veoma okrutni i, posto nisu postovali Ma'at, unistavali su 



- 34 



egipatska svetilista, a najstariji grad Memfis, osnovan jos u vreme prve 
dinastije, srusili su do temelja. Onda su poceli da postavljaju svoje kraljeve i 
da se predstavljaju kao Egipcani. Kako nisu imali posebno razvijenu kulturu 
niti religiju poceli su da preuzimaju egipatske obicaje i ucenja, ali su, za 
razliku od Egipcana, za vrhovnog boga uzeli Seta, bratoubicu. Za Hikse je Set, 
bratoubica, bio pravo bozanstvo kome su redovno prinosili zrtve. Pri tome se 
cela ceremonija klanjanja bogu Setu odvijala kao da se odnosi na Ozirisa i 
Horusa, a s ciljem da Egipcani ne otkriju koliko su oni posveceni silama tame i 
zla, odnosno koliko su suprotstavljeni konceptu Ma' at. Hiksi su, nakon 
unistenja Memfisa, izgradili svoj grad Avaris u regiji Tell el-Dab'a i koji su 
proglasili glavnim gradom ujedinjenog Donjeg i Srednjeg Egipata. 

Pored sve zemaljske vlasti i bogatstva kojima su raspolagali, kraljevima 
Hiksa je, medutim, nedostajala bozanska vlast bez koje su se osecali 
nepotpunim vladarima. Kako ni na koji nacin nisu mogli da saznaju tajne 
ceremonije inicijacije novog kralja, tj. Horusa, i kako nisu mogli da 
kompletiraju sva misticna saznanja egipatskih vladara kralj Hiksa Apepi I 
(Aauserra Apopi) je naredio svom veziru Josifu da na svaki nacin od dvojice 
najvisih svestenika egipatskog kralja Taoa II izvuce nedostajuce tajne. 

Josifovi ljudi su uspeli da u Tebi, glavnom gradu Severnog Egipta, otmu 
dvojicu svestenika kraljevske loze. Kako od njih nista nisu saznali oni su ih 
ubili. Nakon ovoga jedini koji je jos znao sve tajne kraljevske inicijacije bio je 
sam kralj Tao II. Trojica Josifovih ubica uspevaju da, u hramu gde se svakog 
jutra iscekujuci radanje Sunca kralj molio, uhvate i njega. Kako im ni on nije 
odao tajne inicijacije oni i njega lisavaju zivota. Ova ubistva trojice ljudi koji 
su znali istinske, drevne tajne vaskrsenja egipatskih kraljeva dogodila su se 
oko 1570.g.p.n.e. 

Ubistvom Taoa II, poznatijeg kao Sekenere, nestaju autenticna znanja o 
inicijaciji Horusa i jos mnogo toga vaznog za egipatsku drzavu. Egipcani 
kasnije pocinju da koriste nove ceremonije, ali nijedan vladar Egipta vise nije 
mogao da se poziva na vlast dobijenu neposredno od bogova. Od tog vremena 
se u Egiptu za vladara ne kaze da je kralj vec faraon, sto se vise tretiralo kao 
neka vrsta institucije, a ne licnosti, odnosno bozanstva. Pored toga, visoko 
svestenstvo, predvodeno visokosvestenikom postaje gotovo ravnopravno s 
faraonom po pitanjima svetovne vlasti. 

Sekenereovi sinovi Kamos i Ahmos, uz podrsku majke kraljice Ahotep i 
visokog svestenstva hrama Amun-a otpocinju, trece godine po ubistvu 
njihovog oca Sekenere Taoa, opstu pobunu Egipcana protiv Hiksa i, nakon 
mnogo krvavih borbi, Hiksi bivaju izgnani iz gotovo celog Egipta. Manji broj 
Hiksa, u i oko Avarisa, ostao je tamo da zivi s obzirom da Kamos nije smatrao 
moralnim da porazi protivnika do kraja. 



- 35 



U skladu s novousvojenim ceremonijama vaskrsenja kralja Kamos postaje 
poslednji kralj sedamnaeste dinastije. S njim se Egipat ponovo budi i dolazi do 
njegovog znacajnog razvoja. U sklop novostvorenih tajnih ceremonija 
krunisanja faraona svestenstvo hrama Amun-a unosi i pricu o ubistvu starog 
kralja i postavljanju novog koji vodi svoju zemlju u bolji zivot postujuci 
Ma'at. Interesantno da je, nakon Kamosove smrti, svestenstvo Amun-a 
proizvelo Ahmosa u faraona (1539.-1514.), ali ne u okviru sedamnaeste 
dinastije vec kao prvog vladara osamnaeste dinastije. Maneto navodi ovu 
cinjenicu, ali ne daje nikakvo objasnjenje za to. Interesantno je i da su mnogi 
istoricari uocili ovu nelogicnost, ali i izbegli da o njoj bilo sta vise kazu. 
Istina se zna, ali je vise nego ocigledno da nekome odgovara da se o njoj, za 
sada, ne govori. 

Sam kraj egipatskog carstva vezan je za Rimljane. Kada se narod ove drevne 
drzave okrenuo protiv svog necasnog i nepravednog vladara koga su zvali 
Auleta - frulas (u istorijskim knjigama poznatog kao Ptolomej XII- IIxo^spaTot; 
Nsog Aiovuaog) - on je zatrazio pomoc Rima. Ovo je za sve Egipcane bio potez 
vredan svakog prezira. Dan kad je Aulet umro slavljen je kao najveci 
nacionalni praznik. Umesto Auleta na presto 51. g.p.n.e. dolazi njegova cerka 
Kleopatra VII. Ona se, vezana egipatskim obicajima i tradicijom, vencava sa 
svojim mladim bratom Ptolomejom XIII. Brak je, od samog pocetka, bio 
katastrofa ali je svoj pravi kraj doziveo kada je Ptolomej XIII, bez znanja 
Kleopatre, napao rimske legije i flotu u Aleksandriji. 

Uplasen da mu flota ne bude zaplenjena Cezar (Gaius Julis Caesar) nareduje 
da se svi brodovi, stacionirani u Velikoj luci, zapale i potope. Vatra je bila 
tako velika, a vetar tako jak da se plamen prosirio i na luku, a potom i na veci 
deo grada. U torn haosu neko je zapalio i Veliku biblioteku. Unisteno je na 
desetine hiljada knjiga koje su vekovima prikupljane i suvim zlatom placane. 
Cezar je pobedio, a Ptolomej XIII se udavio u moru. Ljutog rimskog 
vojskovodu koji se spremao da preduzme drakonske mere protiv egipatskog 
naroda Kleopatra je uspela da smiri - postala mu je ljubavnica. 

Kleopatra se, na zahtev samog Cezara, po drugi put vencava pocetkom 47. 
g.p.n.e. sa svojim drugim bratom Ptolomejom XIV. Vencanje se, nakon 
posredovanja visokog svestenstva, odrzava u skladu sa svim ceremonijama 
drevnog Egipta. No, Ptolomej XIV nije dugo ziveo pa je Kleopatra ubrzo 
ponovo postala udovica. Vratila se Cezaru sa kojim iste godine dobija sina 
Cezariona, a 46. g.p.n.e. odlazi u Rim. U vecnom gradu Kleopatra, koja po 
rimskom zakonu nije mogla da se uda za Cezara, nije bila srdacno primljena. 
Sve vreme svog boravka u Rimu zivela je u Cezarovoj vili na obalama Tibra. 
No, nezavisno od Kleopatre, rimske intrige, pakosti i ljubomora doveli su do 
Cezarovog ubistva 15.marta 44. g.p.n.e. na stepenicama Senata. Etiam tu mi 
fili, bile su njegove poslednje reci upucene Markusu Juniju Brutu (Marcus 
Iunius Brutus Caepio) mladom senatoru koga je Cezar voleo kao rodenog sina, 



- 36 



a koji se nalazio medu ubicama. Odmah nakon ovog sramnog ubistva Rim 
zapada u gradanski rat, a Kleopatra se vraca u Aleksandriju i suocava sa 
bolestima i nemastinom sedmomilionskog stanovnistva nastalim kao posledica 
nezapamcenih susa. 

Kada ju je 41. g.p.n.e. Marko Antonije (Marcus Antonius), rimski politicar i 
vojskovoda, pozvao u Terzus ona je prihvatila poziv; Marko se odmah zaljubio 
i otposlao svojoj zeni Oktaviji pismo o raskidu braka. Rimski porezi su 
znacajno smanjeni, a deo blaga koje su Rimljani opljackali biva vracen Egiptu 
za potrebe popravke irigacionih sistema, bunara, puteva... Uz pomoc Antonija, 
koji je opljackao 200.000 knjiga iz biblioteke u Pergamu, Kleopatra zapocinje 
obnavljanje Velike biblioteke Aleksandrije koja je, na neki cudan nacin, bila 
njena mozda najveca ljubav. Cinila je sve sto je mogla da povrati stari sjaj 
Egipta. Nije prezala ni od cega. Narod je ubrzo poceo da je obozava pa je tako 
dobila i nadimak: Kraljica falaha (naroda). 

Rim se 31. g.p.n.e. okrenuo protiv Antonija i u pomorskoj bici kod Akcijuma 
2. septembra on je porazen, a godinu dana kasnije je sam sebi presudio. U 
takvoj situaciji Kleopatra se, nakon sto je od novog rimskog imperatora 
Oktavijana dobila garancije za bezbednost njene i Antonijeve dece Ptolomeja, 
Aleksandra i Selenu, i sedamnaestogodisnjeg Cezariona, 12. avgusta 30. 
g.p.n.e. ubila tako sto je prigrlila kraljevsku kobru, najvecu zmiju otrovnicu na 
svetu. Nije prihvatila da postane rimski sluga. Bila je poslednji egipatski 
faraon. Nakon nje Egipat je postao obicna rimska provincija koja prelazi iz 
ruke u ruku: vizantiske, arapske, turske, francuske i, na kraju, engleske. Bice 
potrebno gotovo dva milenijuma da ova drevna drzava ponovo stekne svoju 
samostalnost. 

Napoleon Bonapara je 1798. proveo nekoliko sati u centralnoj odaji 
Keopsove piramide. U knjizi Tajne Velike piramide (Secrets Of The Great 
Pyramid), Piter Tomkins (Peter Tompkins) pise: „Kada je izasao, general je 
bio vrlo bled i impresioniran. Kada su ga pitali da li je doziveo nesto 
misteriozno, on je rekao da ne zeli da govori, i da ga nikada vise ne pitaju o 
tome". 

Kada se krajem 1929. cetrnaestogodisnji Dejvid Rokfeler (David Rockefeller 
Sr.) popeo na vrh Keopsove piramide njegov otac, Dzon Dejvison Mladi (John 
Davison Rockefeller, Jr.), je stajao ispred Sfinge. Nije je dodirivao, nije joj ni 
prilazio blizu. Samo je stajao i cekao da zade Sunce, a onda se udaljio od nje 
ne okrecuci joj leda. 

Inace, deo starog i misticnog Egipta se nalazi i u Beogradu. Egipcani su 
verovali da njihovi mrtvi vladari obitavaju na nebu, kod zvezde Severnjace, a 
kada se vremenom razvio kult Sunca zivot mrtvih se seli u podzemlje. Kako bi 
bili spremni za podzemni zivot mrtvi su mumificirani, a sa njima u grob je 



- 37 



spremano i sve ono sto ce im trebati u zagrobnom zivotu. Vremenom 
mumificiranju su podvrgavani svi oni koji su u starom Egiptu bili deo 
drzavnicke, kulturne, naucne ili bilo koje druge elite. Jedna od ne bas velikog 
broja sacuvanih mumija danas se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu i 
poznata je kao Nes-Minova mumija. Nju je 1888. godine Hadzi Pavle Ridicki 
od Skribesca nabavio u Luksoru i poklonio je Serbskom narodu "da je gledi i 
time se pouci jednom obicaju starih mislilaca". Nes-Minova mumija je 
jedinstvena u svetu jer, kao ni jedna druga, ispod misice drzi svitak papirusa - 
staroegipatsku Knjigu mrtvih; pored glave joj se nalazi amajlija Ma'at-a, a 
ispod ovratnika oslikan je lik boginje Nut. Vecina poznatih primeraka Knjige 
mrtvih koje se nalaze i cuvaju po svetu imaju najvise 189 poglavlja, a Nes- 
Minovi svici sadrze cak 191 poglavlje. Prema kazivanju Branislava 
Andelkovica, docenta na Filosofskom fakultetu katedre za arheologiju, svici 
svestenika Nesa nikada nisu izuceni i ne zna da li ce i kada to ikada biti 
uradeno. Inace, Serbski narod je mumiju Nesa, velikog svestenika hrama boga 
plodnosti Mina (u sklopu hrama Osiris Heqa Djet), mogao da vidi samo tokom 
1888. - odmah po njenom dolasku u Beograd; od tada pa do danas ona se nalazi 
u depou Narodnog muzeja. 



- 38 



Poglavlje trece 
JEVREJI 



Terah (Cj^) Haivri, bio je jedan od mnogobrojnih trgovaca u cudesnom 
Vavilonu (Babili - Vrata Bozija) koji je jos od 1894. g.p.n.e. bio samostalna 
drzava-grad. Za njega se najverovatnije nikada nebi ni znalo da se ne spominje 
u Bibliji, odnosno u knjizi Postanja, prva knjiga Svetog pisma Starog zaveta i 
prva knjiga Petoknjizja. Ovde se o Terahu govori kao o sinu Nahora koji je bio 
sin Reu, a ovaj sin Pelega kome je otac bio Eber, a koji se pamti po tome sto je 
bio sin Selaha kome je otac bio Arpasd sin Sema i unuk Noe. Cela poenta ove 
Biblijske price o poreklu Teraha je u tome da se kaze kako je on direktan 
potomak desetog i poslednjeg patrijarha pre vremena Velikog potopa. Piscima 
Biblije bilo je, ocigledno, od presudne vaznosti da Jevreje povezu sa Velikim 
potopom i poslednjim covekom koji ga je preziveo. Mozda je zbog toga, ako ni 
zbog cega drugoga, prica o Velikom potopu u Sumeru i kralju Ziusudri bila 
najbolje cuvana tajna preko dve hiljade godina. 

Terah je jednog dana sklopio dogovor sa Bogom da od njegovih naslednika 
stvori boziji narod. Dogovor je podrazumevao da Terah koji je imao tri sina: 
Arana, Nahora i Avrama dozvoli ovom trecem da napusti kucu u Ur Kasdim-u i 
posveti se nomadskom zivotu. Terah je odmah ispunio svoj deo nagodbe, a Bog 
je to isto ucinio nesto kasnije. Tako je Avram mnoge godine svog zivota 
proveo lutajuci izmedu Egipta i Vavilona. Njega Jevreji smatraju svojim 
praocem i stoga ga nazivaju Avraam Avinu (^a\jj\ - Avram nas praotac). On 
je, u okviru istog domacinstva ali ne pod istim krovom, ziveo sa zenom Sarai 
('J 1 -*", hristijanizovano Sara). Kako Sarai nije mogla da ima dece sa njim on 
pocinje da spava sa njenom egipatskom sluskinjom Hadar (>*>■■*, 
hristijanizovano Agara) sa kojom, nakon dvadeset godina, dobija sina Ismaela 
(JjcU^iJ). Kako se nebi brukao pred svetom sto nema dece Avram je prelepu 
Sarai uvek predstavljao kao svoju sestru,a ova je, ne retko, kao njegova sestra, 
postajala ljubavnicom mnogih uglednih i mocnih ljudi. Na kraju Sarai, koja 
prema Knjizi postanja 16 nagovara Avrama da spava sa Hadar, priznaje da bi 
radije nosila dete nekog svog ljubavnika nego Avramovo. Tako, posto su se 
cesto selili, jednoga dana Avram i Sarai stizu u filistej ski grad Geraru gde se 
Sarai odmah upusta u vezu sa lokalnim kraljem Avimetohom. Iz ove veze Sarai 
rada dete kome daje ime Isak (<i A -"0), sto u prevodu znaci "nasmejao se", a 
Avram ga, koji je tada imao sto godina, prihvata kao svoje. Istovremeno, 
Avram odbacuje Ismaela i on odlazi da, kao beduin, zivi u pustinji. Sa Sarai i 
Avramom ostaje Isak kako bi postao drugi po redu od tri izraelska patrijarha i 
jedini koji nikada nije boravio u Egiptu. 



- 39 



Ismail ili Ismail kako se najcesce naziva u Bibliji je postao otac 
dvanaestorice sinova: Navajota, Kidara, Nevdeila, Masama, Misme, Dume, 
Mase, Hadada, Temama, Jetura, Nafesa i Kedme. Svaki sin je postao voda svog 
ismailjskog plemena. Stari zavet spominje Ismailjce vise puta. Tako u Knjizi 
postanja (37, 25; 39,1.) Josif je prodat Ismailjcima koji ga, ubrzo potom, 
odvode u Egipat i prodaju Petepiju. Na drugom mestu, u Knjizi o sudijama (8, 
24.) Gideon prima dragulje od Ismailjaca i td. Sinovi Ismaila pominju se i u 
asirskoj knjizevnosti, a u svetoj knjizi Kur'anu se doslovce stavlja znak 
jednakosti izmedu naziva "Ismailjac" i "musliman Arapin". S tim u vezi, 
interesantno je da se u Bibliji nigde i nikada ne koristi rec Arapin iako su 
Arapi, uz Jevreje, jedan od dva naroda kojima je poreklo dao Sem, Hamov 
brat. S druge strane, ime Arapi i Arabija javlja se jos u asirskim tekstovima 
kao matu arbai, a kasnije nastaju i termini Arabi, Arubu, Urbi. 

Neovisno od biblijskih propusta vazno je istaci da su Semiti zapravo zbirno 
ime naroda koji su potomci biblijskog Sema, brata Hamova i Jafetova, a time i 
prvi srodnici Hamitskih naroda ili Hamita. U nekad davna vremena cela 
zapadna Azija bila je nastanjena semitskim plemenima, koja su se delila na 4 
grane: vavilonsko-asirski Semiti (istocni Semiti); hanaanski Semiti (zapadni 
Semiti); Aramejci (severni Semiti) i arapski Semiti (juzni Semiti). Inace, sam 
termin semitski narodi iskovali su 1781. nemacki profesori iz Gottingena 
Ajhron (Johann Gottfried Eichhorn) Slozer (August Ludwig von Schliizer). Po 
njima najstariji od 77 semitskih jezika je akadski na kome je napisana najlepsa 
knjizevnost sacuvana na slogovnom klinastom pismu, sumerskog porekla. Od 
svih semitskih jezika danas su u upotrebi opstali jos samo arapski i hebrejski. 

Medutim, kada danas kazemo da je neko anti-semit mi nikako nemislimo da 
je on protivan poznatim semitskim narodima: Akadanima, Asircima, 
Vaviloncima, Aramejcima, Sirijscima, Kananitima, Fenicanima, Moabitima ili 
Amoritima. Ne, kada se danas kaze anti-semit misli se samo na Jevreje kao po 
mnogo cemu specificnu grupu u okviru semitskih naroda. Kao ekspert za 
Srednji istok francuski filosof i pisac Renan (Joseph Ernest Renan) je 
zakljucio da se Jevreji sustinski razlikuju od ostalih semitskih naroda. Na 
osnovu sopstvenih visedecenijskih istrazivanja ali i misljenja Ajhrona, 
Slozera, lingviste Franca Bopa (Franz Bopp), norveskog orijentaliste 
Kristijana Lasena (Christian Lassen) i mnogih drugih Renan zakljucuje da se 
Jevreji, u odnosu na sve ostale semitske narode, razlikuju po svojoj 
inferiornosti. Naime, Renan u svojoj knjizi Etudes d'Histoire Religieuse iz 
1857. zakljucuje da oni nikada nista korisno za razvoj ljudske istorije nisu 
ucinili. Njihova poznata netolerancija plod je njihove monoteisticke vere koja 
je uslovila i njihovu sebicnost i zavist na osnovu kojih se - vekovima - 
razvijao osecaj za iskoriscavanje i zloupotrebu svega sto bi drugi postigli. 
Nakon sto je 1883. godine objavljena Renanova knjiga Le Juda'isme comme 
Race et comme Religion antisemitizam se poceo razvijati kao svojevrsna 
antijevrejska ideologija pri cemu se ovaj pojam poceo i retroaktivno koristiti 



- 40 



za svaku vrstu animoziteta prema Jevrejiam u istoriji. 

Kada je u jednom momentu iziritiran Sarainom izjavom da je Bog doneo u 
njen zivot smeh i da je sam Bog, a ne Avram, odgovoran i za zacece i za 
rodenje, Avram odluci da Isaka prinese Bogu na zrtvu. Na brdu Moria glavu 
svezanog Isaka je polozio na zrtvenik i pripremio se da ga zakolje. No, prema 
Bibliji, tada mu se prikaza andeo Gospodnji i naredi mu da prekine zrtvovanje 
uveravajuci ga tako, ne samo da je Isak njegovo dete, vec i da on - Bog nema 
sumnje u cvrstinu i iskrenost njegove vere. Nakon ovoga Avram Bogu na 
zrtvenik prinese jednog ovna koga je uhvatio u obliznjem grmu. 

Po povratku na kucni prag Avram odlucuje da odmah ozeni Isaka ali ne sa 
bilo kim vec sa nekim iz roda svog. Uz pomoc svog sluge Elijezara Avram u 
gradu Aram-Naharaim pronali mladu i lepu Revku. Iako bliskost po rodu nije 
bila u skladu sa njegovim ocekivanjem (Avram je njenom ocu bio ujak), a ni 
razlika u godinama bas primerena (gotovo cetiri decenije) Avram je ipak bio 
zadovoljan. 

Isaak se, nakon sto je nevestinim roditeljima isplacen ogroman miraz, ozenio 
Revkom (u spisima poznata i kao Rebeka ili Rivka) koja je odmah odbila da 
spava pod istim krovom sa Isakom i uselila se u kucu Sarai koja je pre toga 
umrla. Tako, ipak, nakon punih dvadeset godina Isaak i Revka dobijaju 
blizance: Esava i Jakova. Po pravu Isaakov naslednik je trebalo da postane 
Esav no, nakon sto se on ozenio sa dve hetitske devojke, Revka spletkari 
protiv njega i navodi Isaaka da pravo nasleda dodeli Jakovu. Kako bi, po 
obicaju, sve stvari ostale u okviru porodice Revka odlucuje da sto pre ozeni 
Jakova pa ga salje u Haram kod svog brata Labana Aramejca. U ujakovom 
domu Jakov se odmah zaljubio u svoju sestru Rahelu ali se, na insistiranje 
samog Labana, na kraju ozenio ne samo sa Rahelom vec i njenom rodenom 
sestrom Lejom. Sa Lejom je imao sest sinova i jednu kcerku: Ruben, Simon, 
Levi, Juda, Isahar i Zebulun, a cerka se zvala Dina. Rahela mu je rodila dva 
sina: Venijamina i Josefa. No, Jakov je i sa svojim sluskinjama, Bilhah i 
Zilhah, imao cetiri sina: Dan, Naftali, Gad i Aser. Kad mu se rodilo poslednje 
dete Bog se kroz jednog andela prikazao Jakovu i odlucio da mu kao 
odabranom promeni ime. Naime, na jevrejskom Jakov znaci "onaj koji se hvata 
za petu", odnosno "onaj koji saplice i vara" sto je bilo neprimereno za od Boga 
odabranog pa mu Svevisnji zato i menja ime u Izrael (^ N "i \y s ) - onaj kome 
pobedu daje Bog, pobednik sa Bogom. Vremenom ce ovih dvanaest Jakovljevih 
sinova formirati svoje porodice koje ce formirati dvanaest plemena od kojih ce 
se, na kraju, formirati narod Izraela. 

Uz pomoc mnogo prevara i lazi Jakov je opljackao svoga tasta i silno se 
obogatio nakon cega je odlucio da se, sa sve zenama, vrati u Hanaan. Kao 
predak celog naroda Izraela, Jakov je jedini patrijarh koji nije bio i predak 
drugih naroda. Koliko je lik Jakova znacajan za Jevreje govori nam i cinjenica 



- 41 



da se njegovo ime u Bibliji pominje cesce od Avramovog. Stavise, kada Bog 
odrduje Jakovu novo ime - Izrael, ono postoje ime samog naroda. 

Kako je Jakov najvise voleo svog najmladeg sina Josefa ostala braca - njih 
dvanaest, puna ljubomore, odlucise da ga uklone tako sto ce ga zivog zakopati 
u jamu. Srecom, u momentu kada su ga bacili u jamu pojavise se trgovci 
Ismailjci i ponudise braci dvadeset srebrnjaka za Josefa sto ovi odmah 
prihvatise. Kada je primetio da nema Josefa Jakov okupi decu i naredi im da 
ga potraze ali mu ovi objasnise da je on postradao u pustinji, a kao dokaz mu 
pokazase njegovu krvavu odecu. Nakon sto su stigli u prvi veci grad Ismailjci 
prodadose Josefa faraonovom dvoraninu Petefriju koji ga odmah primi kao 
svoje rodeno dete pa mu omogucava da se obrazuje za svestenika. Josef je vec 
sa dvanest godina stekao siroko obrazovanje, a kada mu je bilo trideset o 
njemu se govorilo kao o vrlo ucenom i mudrom coveku na dvoru faraona 
Sesostrisa III. Tako je jednog dana glas o Josefu dosao i do Jakova koji gotovo 
da nije mogao da poveruje da mu je sin ziv. Nakon sto se uverio u istinitost 
prica o svom davno izgubljenom i prezaljenom sinu Jakov celu svoju porodicu 
seli u Josefov svestenicki dom. Odmah po njihovom prispecu faraon im 
poklanja najplodnije zemlje i oslobada mnogih obaveza kojima su inace bili 
izlozeni stanovnici Egipta. Kako su njegova braca i otac otpocela sretan i 
udoban zivot u novoj postojbini Jakov se u miru upokojava 1780. g.p.n.e. To 
bi, u najkracem, bila neka vrsta istorije kojom Jevreji objasnjavaju svoj 
nastanak i pocetak navodnih muka koje su doziveli nakon svog dolaska u jednu 
od najvecih civilizacicaja u istoriji ljudskog roda. 

Prica o Jevrejima, Izraelu i Judaizmu, ipak, svoje prave obrise dobija tek 
sa covekom po imenu Saver (nil), ime koje je dobio odmah po rodenju, 
odnosno Munijus ( Is-^j-*) kako ga je nazvala supruga faraona Firauna Asija 
bint Muzahim - Bitniah koja ga je pronasla, usvojila i odgojila. Ona je inace 
jedna je od cetiri zene za koje je Muhamed rekao da su ispunile svoj iman 
(vjerovanje), te da ce prve uci u Dzennet (raj). Kako jevrejski prevod reci 
Munius glasi Moshe (n$'») on je u TaNaH-u (;ri""|) tako i predstavljen. TaNaH, 
jevrejska Biblija koja je kasnije predata i hriscanima pod nazivom Stari zavet 
(U Starom zavetu se njegovo ime prevodi sa Mojsije), nas uci da su Egipcani 
Amram i Joseva imali dvoje dece, Miriam i Arona. Medutim, Joseva, 
iznenadno, u svojoj 130-toj godini rada trece dete kome Amram, sin Levijev, 
daje ime Saver sto u prevodu znaci - onaj koji spaja. No, upravo tada, po 
TaNaH-u, vladar Egipta faraon Haremheba navodno odlucuje da smanji broj 
jevrejske populacije i to na drastican nacin: ubijanjem svakog novog 
prvorodenog deteta. Kako bi spasla dete Joseva tromesecnog Savera stavlja u 
kosaricu i pusta niz reku; kosaricu sa detetom, nesto kasnije, pronalazi 
faraonova cerka kako stoji u TaNaH-u, ili faraonova zena kako pise u Kur'anu, 
i odmah mu daje ime Munijus sto bi na egipatskom znacilo iz vode izvaden. 

Njega pominju i Jevreji, i hriscani, i muslimani, a on je roden, odgojen i 



- 42 



odrastao u Egiptu kao princ. Mojsija, kao usvojeno dete faraon je veoma 
zavoleo. Pruzio mu je najbolje obrazovanje koje se moglo steci u Egiptu toga 
vremena. Prema pisanju Filona iz Aleksandrije, Mojsija su u Egiptu poducavali 
najumniji i najuticajniji ljudi tog doba: svestenici, oficiri, pesnici i umetnici 
svih vrsta, filosofi, matematicari i najpoznatiji astrolozi. Vec sa sedam godina 
(obrazovanje je zapoceo sa cetiti godine u carskom obdanistu) poceo je da 
prisustvuje mnogim religioznim i misticnim ceremonijama u hramu u Karnaku 
posvecenim bogu Amonu. Kada je napunio 21 godinu Hermheb ga upucuje u 
najvece i najsvetije tajne egipatskog drustva, a sa 33 godine, u vreme 
vladavine Setija I, postaje visoko pozicionirani svestenik i general i biva 
uveden u tajne vaskrsenja - nove tajne, nastale nakon ubistva Sekenere Taoa. 

TaNaH nas uci kako je cetrdesetogodisnji Mojsije jednog dana video 
egipatskog cinovnika kako ubija jednog od dva jevrejina koji su bili u zucnoj 
raspravi. Pisci TaNaH-a insistiraju na tome kako je Mojsije, navodno 
revoltiran time sto je faraonov cinovnik pogubio jednog od dva medusobno 
sukobljena Jevreja, prvo ukorio cinovnika, a potom mu, u nekontrolisanom 
besu, i odsekao glavu. U TaNaH-u se dalje govori o tome kako je Mojsije zbog 
ubistva cinovnika, iako jedan od trinaestorice najvisih egipatskih svestenika i 
miljenik treceg faraona devetnaeste dinastije poznatog pod imenom Ramzes II 
(Ra'amses II) morao da pobegne iz Egipta, zemlje Gesemske, i spas potrazi 
medu pripadnicima plemena Madijanaca koji su, inace, bili od semena 
Avraamovog. Mojsije je svoj beg zapoceo iz mesta Vadi Tumilata, na 
severoistoku delte Nila i, nakon duzeg lutanja, stize u zemlju medijansku koja 
se nalazila na severozapadu Arabijskog poluostrva, istocno od Akabskog 
zaliva. Inace, Egipcani su zemlje severoistocno od Vadi Tumilata zvali meten 
sto je bio pojam za varvarske teritorije. 

Mojsije ostaje da zivi medu Medijancima i tu ga vrhovni medijanski 
svestenik Jotor zeni sa najstarijom od svojih sedam kceri - Seforom. Medu 
Medijancima Mojsije provodi 40 godina sve dok mu se jednog dana, dok je 
cuvao Jotorove ovce, na gori Sinajskoj, nije prikazao Bog Jahve (mrr), pozvao 
ga da bude njegov prorok i zatrazio od njega da se vrati u Egipat, kod jos uvek 
vladajuceg Ra'amses II, i oslobodi sve jevrejske robove. Slusajuci Boga, 
Mojsije se sa bratom Aronom i Seforom vraca u Egipat. Put povratka u dolinu 
Nila isao je uz obalu Sinaja, do Sile u blizini Sueca a odatle u zemlju 
Gesemsku. Odmah po dolasku Mojsije i Aron okupljaju oko sebe jevrejske 
staresine, izlazu im razlog njihovog dolaska i ovi ih bezpogovorno prihvataju 
kao svoje nove vode. Kada je cuo da su se Mojsije i Aron vratili u Egipat 
faraon ih obojicu poziva na dvor kako bi im oprostio "sve sto bilo jeste". No, 
odmah po dolasku na dvor njih dvojica umesto oprosta od faraona zahtevaju 
da se odrekne sopstvene vere i prihvati, kao vrhunsko i jedino bozanstvo, 
njihovog Boga - "ja sam Onaj sto jeste". Ovo je, po njima, znacilo i da novog 
Boga imaju postovati svi Egipcani, a da Jevreji kao Boziji narod imaju uzivati 
posebna prava kao sto su oslobadanje od poreza, odnosno oslobadanje od rada 



- 43 



kojim se porez placao u nedostatku novca. Isprva razocaran, a potom ljut na 
Mojsija i Arona koji su se predstavili kao nove vocte jevrejskog naroda faraon 
odlucuje da sve Jevreje kazni sa dodatnom poreskom obavezom sakupljanja 
pleve koja je, inace, bila neophodna za izradu cerpica. Ovo je bracu stavilo u 
veoma nezgodan polozaj posto su ih jevrejske plemenske svode sada optuzile 
za pogorsanje njihovog polozaja i neizvesnu buducu naklonost faraona. 

Aron i Mojsije nakon ovoga obecavaju Jevrejima da ce ih osloboditi svih 
obaveza rada i odvesti u zemlju gde teku "med (datule) i mleko (kozije)". Jos 
jednom odlaze na dvor gde ponovo za Jevreje zahtevaju oslobadanje od 
poreskog rada i pravo, da bez ikakve nadoknade, napuste Egipat. Posto 
Ra'amses II to nije zeleo da ucini, Aron, kao vrhovni svestenik 
novoprihvacene vere, izvodi niz cuda (najezda zaba, muva i skakavaca; pomor 
stoke; prasina se pretvara u vas i td.) kako bi uverio faraona u nadmoc novog 
Boga - "ja sam Onaj sto jeste", a ovaj se, uplasen, saglasava da pusti sve 
Jevreje. 

Interesantno je da gotovo identicnu pricu o detetu, korpi u vodi i 
srecnom kraju imamo u spisima o rodjenju Sargona I (osnivac Akadske 
dinastije), akadskog kralja koji je oko 2350. g.p.n.e. vladao Akadiom, a to je 
gotovo hiljadu godina pre pojave Mojsija na istorijskoj sceni. Autori TaNaH-a 
izvesno nisu bili narocito inventivni, a za tim nisu ni imali posebne potrebe 
jer su se jednostavno bavili prepisivanjem starih znanja koja su se nalazila u 
tada vec postojecim ucenjima. Sta vise, jasno je da su prepisali mnoge price iz 
Sumera i Egipta i to tako sto su ih pripisali Bozjem narodu. Pisci TaNaH-a se 
nisu potrudili ni da nam objasne zasto bi Amram, pripadnik stare egipateske 
porodice Levi (lsj^) sakrivao svoje dete od vojnika koji su inace trebali njega 
da cuvaju; ne objasnjava se ni kako Joseva u svojoj 130-oj godini moze da rodi 
dete; ne objasnjava kojom su se progresijom Jakovljeva deca razmnozavala da 
bi njihov broj mogao da uplasi Egipcane; ne objasnjava ni kako su Jakovljeva 
deca postali robovi kad su ziveli u kuci svoga brata Josifa koji je bio covek 
velikih zvanja u Egiptu. 

Jevreji cesto govore da je Mojsije izveo iz Egipta cak dva miliona 
robova, mada se ozbiljniji jevrejski istoricari zadrzavaju na cifri od 600.000. 
No, najnovija proucavanja starojevrejskih zapisa (Psalmi 8, 7; Izlazak 15, 19; 
Sudije 6, 15) nedvosmisleno ukazuju da se ne radi o milionima, stotinama ili 
desetinama hiljada ljudi koji su sledili Mojsija na putu iz Egipta vec o svega 
sest stotina porodica. Kako je i zasto iz starohebrejskih spisa rec aleph (a'lef , 
jedan) promenjena, prilikom prevoda na grcki, a potom i latinski, u eleph 
(e'lef, hiljadu) za naucnike ostaje misterija. U svakom slucaju, tereba znati da 
je ceo Egipat u to vreme imao oko dva i po miliona stanovnika, a da se glavni 
progon Hiksa (f-^ 1 "e^c-j liljUl) - koji su, zapravo, cisto arapsko nomadsko 
pleme, odigrao nekih dva i po veka pre rodenja Mojsija. Nakon progona Hiksa 
u Egiptu su nastavila da zive mnoga druga nomadska plemena, medu kojima su 



- 44 



Arapi iz Habiru plemena bili najbrojniji i najpoznatiji. Gotovo je izvesno da je 
Mojsije iz Egipta, imajuci u vidu da jevrejska nacija nije postojala, poveo 
porodice koje su bastinile poreklo Josifovo ali i porodice iz plemena Hiksa, 
pripadnike Habiru i jos devet drugih nomadskih, arapskih plemena ( J^M ^JlS 
s j j* J| ) : Banu Awf, Banu Harith, Banu Jusham, Banu Najjar, Banu Sa'ida, Banu 
Shutayba, Banu Qaynuqa, Banu Nadir i Banu Qurayza. O bezanju iz Egipta 
nekoliko stotina nomadskih porodica cije su se glavesine ogreseli o zakon i 
princip Ma'at -a pise u starom egipatskom tekstu Papyrus Anastasi V i pri 
tome se navodi i njihov put bega koji je u potpunosti identican putu kojim je 
Mojsije poveo Jevreje. 

Prema TaNaH-u plemena koja je Mojsije poveo iz Egipta nisu 
posla uobicajenim putem koji vodi uz obalu Mediterana kroz zemlju Filestijaca 
i koji su trgovci sa severa i iz Mesopotamije koristili radi trgovine sa Egiptom. 
Nisu posli ni tzv. Kraljevskim putem koji se kretao kroz Siriju, pored istocne 
obale Galilejskog jezera, preko Moava i Edoma, do luke na obodu Akadskog 
zaliva. Ne, Mojsije ih je poveo ka pustinji putem koji su najcesce koristili 
pljackasi i od zakona i reda odmetnute grupe. Prva faza ovog putovanja vodila 
je od Tel el-Dabe do Sukota koji se nalazio u oblasti Vadi Tumilata. Od 
Sukota, odnosno mesta Tel el-Maskuta plemena odlaze u Etamu, a odatle u Pi- 
Airotu i potom u oazu Elin sa dvanaest izvora vode i sedamdeset palmi. Nakon 
odmora plemena krecu ka jugu u dubinu pustinje Sin. 

Do danas niko nije pruzio suvislan odgovor zasto je Mojsije poveo plemena 
put pustinje niti je jasno kako bi, ako prihvatimo jevrejske interpretacije ovog 
egzodusa, 600.000 ljudi putovalo vrlo surovim pustinjskim predelima bez 
hrane i vode. To bi i u danasnjim uslovima, uz primenu najsavremenijih 
logistickih mera, bilo gotovo nemoguce ostvariti. Takode, nerazumljivo je da 
se o tako grandioznom progonu ne govori ni u jednom jedinom egipatskom 
spisu niti u spisu bilo kog okolnog naroda. Poznato je da su Egipcani bili 
gotovo "bolesne" birokrate koje su zapisivali i najmanje sitnice vezane za 
vladavinu faraona i okolnih naroda. Sa podjednakom pedantnoscu su zapisivali 
sve svoje uspehe ali i neuspehe i stoga je nepojmljivo da o nekakvom izgonu 
desetina i stotina hiljada ljudi u njihovim spisima nema ni jedne jedine 
recenice. O ovom navodnom egzodusu govori se samo u TaNaH-u, odnosno 
Starom zavetu i nigde vise! 

Istorijska cinjenica je da u vreme navodnog egzodusa ljudi iz Egipta, pod 
vodstvom Mojsija, jevrejska nacija nije postojala niti, shodno tome, ni njena 
istorija, pismo, kultura i td. Svi do danas otkriveni zapisi potvrduju da su ljudi 
koje je Mojsije eventualno mogao izvesti iz Egipta bili pripadnici arapskih 
nomadskih plemena koja su govorila uglavnom hanaanskim jezikom i koja su 
se, kao takva, klanjala egipatskim bogovima Ozirisu, Ptahu i boginji Hator. 
Istorijska je cinjenica da se ni Adam i Eva, Avraam ili Mojsije nikada i nigde 
nisu deklarisali kao Jevreji. O vremenu kada se ovaj dogadaj odigrao nema 



- 45 



preciznih navoda u TaNaH-u. Najveci broj istoricara se danas slaze da se 
egzodus, ako ga je uopste bilo, mogao dogoditi samo izmedju 1250. i 
1224.g.p.n.e., odnosnu u vreme vladavine Ra'amses II, najduze vladajuceg i 
moguce najpoznatijeg faraona u egipatskoj istoriji. 

Jedno drugo promisljanje na temu Mojsijevog bekstva iz Egipta i nalazenja 
utocista u plemenu Madijanaca moze nas, ako nista drugo, podstaci na sumnju. 
Naime, po svemu sudeci, istina je daje Mojsije, visoki svestenik, general 
(borio se protiv Etiopljana) i covek upucen u sveta egipatska ucenja, odlucio 
da, zbog promene sopstvenih verskih nazora (okrenuo se monoteistickom 
verovanju koje je, u svoje vreme, zagovarao faraon Ehnaton), svrgne s 
prestola novouspostavljenog faraona Ra'amses II. Kako su njegove namere i 
pre pocetka bilo kakve realizacije otkrivene Mojsije je bio primoran da bezi 
kako bi spasao glavu. Posle ovog dogadaja faraon odlucuje da protera sve koji 
su, na bilo koji nacin, podrzavali Mojsijeva shvatanja, a tu su se, na prvom 
mestu, nalazila svestena lica i vode plemena Habiru, preostali Hiksi i jos neka 
manja nomadska plemena. Sve zajedno, Ra'amses je mogao da protera ne vise 
od dvanaest nomadskih plemena i pleme Levi, staro egipatsko pleme kome su 
pripadali Mojsije, njegov brat Aron i sestra Miriam. Od pripadnika ovih 
plemena je, prema TaNaH-u, posle cetrdeset godina lutanja pustinjom, nastao 
novi narod, u istoriji poznat kao Jevreji. 

Mojsije, ako uzmemo da je sve bilo kako se u TaNaH-u navodi, ocigledno 
nije shvatao kako se istorija, na ovaj ili onaj nacin, uglavnom ponavlja. Kao 
sto je i on zbog svojih monoteistickih ideja bio primoran da spasava zivu glavu 
tako je i faraon Ehnaton, covek od koga je Mojsije preuzeo ideju monoteizma, 
morao da se spasava ali, za razliku od Mojsija, nije imao srece. 

Naime, uprkos rasirenom misljenju da je ideja verovanja u jednog boga, 
tvorca neba i zemlje, rodena medu Jevrejima, monoteizam je zapravo nastao 
jos u Egiptu, a njen tvorac bio je faraon Amenhotep IV, vladar koga su posle 
smrti njegovi neprijatelji pokusali da izbrisu iz svih spiskova i sa svih 
spomenika. Amenhotep 1352.g.p.n.e. nasleduje svog oca Amenhotepa III, a 
kao faraona osamnaeste dinastije prihvacen je medu svojim podanicima, 
zajedno sa svojom zenom Nefretiti (Nefer-nefru-Iten sto znaci Atonova 
najlepsa), kao jedan jedini i pravi posrednik izmedu Boga i naroda 
egipatskog. No, nakon sto se ustolicio Amenhotep shvata da on nije jedan 
jedini i pravi posrednik vec da, zajedno sa njim, tu privilegiju deli 
mnogobrojno svestenstvo. Kako se svestenstvo, i to prvenstveno ono iz hrama 
Amona koje se smatralo cuvarem do tada najznacajnijeg egipatskog boga 
Amona, mesalo ne samo u verska vec i mnogobrojna drzavna pitanja 
Amenhotep IV, na predlog prelepe Nefretiti, odlucuje da ga ukloni i to tako sto 
ce sprovesti radikalne verske reforme. Zamisao nije bila ni malo lako tim pre 
sto su Amonovi svestenici bili deo tradicionalne egipatske elite, krajnje 
konzervativni i uvek odlucni u odbrani stare vere egipatske. 



- 46 



Pocetak ovih reformi Amenhotep najavljuje kroz uzdizanje starog 
idola iz Heliopolja - Ra-Horahte koje stavlja ispred svih ostalih bozanstava. 
Paralelno sa tim on odbacuje dotadasnji hram u Karnaku kao glavno religiozno 
steciste i pocinju zidati novi hram koji je trebao biti centar vernika novog 
najveceg bozanstva - boga sunca Atona. Hram i ceo grad oko njega sazidan je 
na brdu koje je svojim oblikom podsecalo na hijeroglifski znak horizonta. 
Najvaznije je bilo to sto se svakog jutra sunce pojavljivalo tocno unutar 
hijeroglifskog oblika pa je tako, po Amenhotepovom uvrenju, grad bio idealan 
za kult posvecen bogu sunca. Odmah potom on menja svoje ime u Ehnaton sto 
znaci Sjaj Atonov, a i prestonicu iz Tebe seli u novosagradeni grad Akhetaton 
(u blizini danasnje Amare). 

Najzanimljivije u novom gradu koji je Ehnaton sagradio po zamislima 
Nefretiti u roku od svega cetiri godine i cije ostatke je krajem XIX veka 
pronasao arheolog Flinders Petri (Professor Sir William Matthew Flinders 
Petrie), jeste to sto je ceo izgraden u skladu sa novom religijom: grad je 
sazidan na istocnoj obali Nila; Veliki hram bogu Atonu (Gem-pa-Aten) se 
nalazio na istoku i njegova glavna vrata bila su okrenuta u pravcu izlaska 
Sunca, a ispred samog Hrama se nalazio oltar za prinosenje zrtava. Od hrama 
su se ulice sirile kao zraci sunca, a na glavnoj - kraljevoj ulici su se nalazile 
najznacajniji domovi uglednih egipcana. Ono sto je bilo novina je da jedini 
bog Aton nije vise bio samo bog Egipcana, vec bog svih ljudi na svetu koji 
svima jednako donosi ljubav i koji je prema svima podjednako milostiv. Aton 
vise jednostavno nije bio samo suncev disk, vec i tvorac neba i zemlje i 
sveprisutni duh koji nije samo stvorio svet vec njime i vlada. 

Naravno, kako ideja monoteizma nije postojala do tada kod Egipcana, 
Ehnaton je znao da ce posao ponistavanja mnogih bogova biti neprijatna, a 
moguce i opasna. Iz tog razloga je odmah i prognao svestenike iz hrama 
Amona, oduzeo im imovinu, a sam hram u Karnaku opljackao. Nakon toga, od 
zastrasenih i uspanicenih svestenika ostalih bogova je zahtevao da priznaju 
boga Atona za jednog jedinog sto su ovi, bez ikakve druge mogucnosti, i 
ucinili. No, iako svestan opasnosti Ehnaton ipak nije mogao da shvati vekovnu 
moc starog svestenstva koje ga je, na kraju, otrovalo u sred njegove palate. 
Ehnatonova religija nije opstala dugo posle njegove smrti 1388. g.p.n.e. U 
doba Tutankamona, Amonovo svestenstvo se trijumfalno vraca u Tebu i 
zahteva od novog faraona, Ehnatonovog sina Tutankamona, da prekine 
idolopoklonstvo jednom bogu sto ovaj odbija. Tutankamon je ubijen nakon 
samo dve godine, a mocno svestenstvo tada na presto dovodi Aja (At), prvog 
Ehnatonovog savetnika, zeni ga sa Tutankamonovom udovicom i oni se skupa 
vracaju na dvor, a u zemlju se, sa njima, vracaju stara egipatska verovanja. U 
doba faraona Horemheba ime Atona i Ehnatona je bilo izbrisano sa svih 
spomenika, a Akhetaton napusten i zaboravljen. 

Interesantno je napomenuti kako su naucnici u XX veku uspeli da 



- 47 



rekonstruisu vezu izmedu atonizma i biblijske religije. Naime, u Ajovoj 
grobnici je pronadena prelepa egipatska poema pod imenom Himna Atonu. Ima 
trinaest stihova i svi su posveceni pohvali bogu Atonu gde se on slavi kao 
stvaralac sveta, dok se faraon slavi kao jedini posrednik izmedu Atona i 
covecanstva. Naucnici su odmah uocili slicnost izmedu poeme i Psalma 104, 
koji je himna u slavu Boga. Sta vise, ispostavilo se da su stihovi iz Psalma 104 
nista drugo do hebrejski, ne bas najbolji, prevod poeme koja je, naravno, bila 
napisana na egipatskom. 

Tako, sa Ehnatonovom idejeom o jednom Bogu, Mojsije se stavlja na celo 
nezadovoljnih plemena i postaje njihov voda i spasitelj. No, nameravajuci da 
postane apsolutni vladar izgnanih arapskih plemena, Mojsije shvata da mu nije 
dovoljan samo postojeci autoritet prvosvestenika vec da mora postati autoritet 
i u glavnim ovozemaljskim pitanjima. Da bi ovo postigao donosi im novog 
boga Jahvea i njegovih Deset Bozijih zapovesti - Dekalog (annn mwj?) kojih 
se moraju pridrzavati sva plemena. On tada insistira da zapovesti Dekaloga 
postanu osnov moralno-pravnog sistema svih plemena, a njihova karakteristika 
je bila da su bile imperativne i pocinjale recima "postuj" ili "nemoj". 

Kako ni jedno pleme osim plemena Levi nije zelelo da prihvati novog boga i 
novu religiju Mojsije, prema TaNaH-u, odnosno Starom zavetu, ubija 
svestenike i vode svih plemena i sve ostale koji nisu zeleli da prihvate Jahve. 
Nakon tog pokolja svim plemenom ce biti nametnuti novi svestenici iz 
plemena Levi, a za vrhovnog svestenika Mojsije postavlja svog brata Arona. 
Istovremeno, Mojsije zabranjuje svima da naglas izgovaraju ime bozije kako 
ga nebi vredali. Plemena su na Gori ostala sve dok Mojsije i Aron nisu 
uspostavili red, a za to je bilo potrebno 1 1 meseci i 6 dana sto znaci da je Gora 
napustena dvadesetog dana drugog meseca druge godine. 

Na Sinajskoj gori, pred koju su stigli tri meseca nakon izlaska iz Egipta, 
arapska plemena predvodena Mojsijem sklopila su savez sa Jahveom, primila 
od njega Knjigu zakona - Toru (m*m) i tako postala verujuci narod. Dobijanje 
Tore bio je zaprvo svecani cin stvaranja saveza Boga sa arapskim plemenima i 
njihovo prelazenje iz mnogobozacke u novu i jedinstvenu monoteisticku 
relegiju koju je, kao ideju, prvi osmislio i realizovao Ehnaton. Ovo je ujedno 
oznacavalo i pretvaranje dvanaest, odnosno trinaest arapskih plemena u novu 
judejsku naciju. Nakon ovog dogadaja dolazi do postepenog razvoja judejske 
religije koja se zasnivala na tabernaklu (hramu), svestenstvu i prinosenju zrtvi. 
Vremenom ce za Jevreje postovanje sest stotina trinaest zapovesti Tore, 
nebeskih zakona koje je Jahve licno objavio, postati nacin svakodnevnog 
zivota. Ono sto je za hriscane vera u Hristovo vaskrsenje, to je za judaizam 
vera u Sinajsku objavu. Tora se inace sastoji iz pet Mojsijevih knjiga poznatih 
i pod nazivom Pentateuh (nsvxsxsux®?)- Danas se pod Torom podrazumevaju 
gotovo svi najvazniji sveti judejski spisi vezani za zakone i ucenja. 



- 48 



Po nalogu i uputstvima Jahvea Mojsije je napravio kovceg Zaveta (1TIN 
rp-inn) u koji je smestio dve kamene ploce na kojima je sam Bog ispisao uslove 
saveza sa svojim odabranim narodom. Pored toga, u Kovcegu se nalazila i 
merica mane (zrnevlje grma tamarix mannifera) i drenov stap. No, najvazniji 
smisao kovcega Zaveta je sto je on za Jevreje predstavljao vidljivi znak bozje 
prisutnosti. 

I u ovoj biblijskoj prici o Deset Bozjih zapovesti bezimeni autori imaju 
problem. Mojsije je bio Egipcanin i znao je samo egipatski jezik, a to znaci i 
da su Bozje zapovesti mogle da budu pisane samo egipatskim hijeroglifima. 
Egipcani su svoje hijeroglife zvali Bozjim jezikom pa je moguce da ono sto se 
u istoriji tumaci kao Bozje zapovesti nije nista vise do deset pravila koja je 
Mojsije sam napisao, a koja su zbog egipatskog pisma koje je koristio nazvana 
Bozjim zapovestima. Drugo, u prilog ovakvom razmisljanju, izvesno ide i 
cinjenica da je jevrejsko pismo, kakvim ga danas znamo, nastalo tek nekoliko 
vekova kasnije. Na kraju, danas su naucnici slozni da Mojsije nikako nije 
mogao biti pisac Pentateuh kako one danas izgledaju iz prostog razloga jer se 
u njima preplice nekoliko drevnih tradicija vezanih za vreme nakon Mojsijeve 
smrti. Jedna od tih tradicija govori o herojima koji su povezani sa severnim 
kraljevstvom - Izraelom, koje je nastalo nakon Solomonove smrti. Druga 
tradicija se odnosi na Hram u Jerusalimu i njegove svestenike, a ima i detalja 
vezanih za period tzv. vavilonskog ropstva. 

Zelju da prvi stvori jednu dominantnu monoteisticku religiju Mojsije je 
mogao da ostvari samo medu onim ljudima koji su, nakon njega, bili prisiljeni 
da napuste Egipat, i on to koristi. Da bi na verskom planu ujedinio pripadnike 
razlicitih arapskih plemena on preuzima monoteisticku ideju faraona Ehnatona 
o bogu Sunca Atonu, a protiv koga se svojevremeno bunio. Za vrhovnog boga 
on proglasava Jahvea koji je kao i Aton - bog pored koga ne postoji nijedan 
drugi. O vezi Ehnatona i Mojsija pisao je i Sigmund Frojd u svom delu Mojsije 
i monoteizam u kome je cak ustvrdio da je Mojsije o Bogu ucio od samog 
faraona Ehnatona. No, jedan bog nije bio, sam po sebi, dovoljan jer je 
podanike trebalo podrediti i ovozemaljskoj vlasti, za sta mu je posluzilo Deset 
Bozijih zapovesti, kojih su svi morali da se pridrzavaju. Najveci problem tada 
postaje pitanje drzave, odnosno teritorije gde bi se ispovedala nova vera i 
zivelo u skladu s novim zakonima. Pronaci zemlju bilo je skoro nemoguce, jer 
su svi plodni i za zivot pogodni prostori bili vec naseljeni. Stoga je jedini 
nacin da se dode do "obecane zemlje" bilo njeno osvajanje. 

Odlucan da svoju veru i zakone podrzavi Mojsije s plemenima krece u 
potragu za "obecanom zemljom". Na ovom putu, dugom cetrdeset godina on je 
sa "svojim narodom" imao dosta sukoba sa lokalnim plemenima kroz ciju su se 
teritoriju kretali i iz njih, uglavnom, izlazio kao pobednik. Biblija govori o 
njihovim borbama po Sinajskoj pustinji sa nomadima iz plemena Amalecana, 
Amorejca, Moabicana pa i Madijanaca koji su im prvobitno pruzili 



- 49 



gostoprimstvo. Tokom cetrdesetogodisnjeg lutanja pustinjom Mojsije je uspeo 
da pripadnike nekad nomadskih arapskih plemana ujedini na nacin koji ce 
obezbediti njihov disciplinovan, organizovan i jedinstven nastup u 
neprijateljskom okruzenju. Vazno je imati na umu da su u ovih cetrdeset 
godina gotovo svi oni koji su napustili Egipat umrli ili poginuli i da su 
zapravo njihovi sinovi, ljudi bez korena, onovremeni mondijalisti koji su 
odrasli ne znajuci sta je domovina, bili ti koji su dosli do tzv. obecane zemlje. 
Oni koji su napustili Egipat bili su mnogobosci koji svojevremeno nisu 
prihvatali monoteisticke zamisli egipatskog faraona, a njihovi sinovi, koji su 
posle cetrdeset godina stigli do obecane zemlje, postali su sledbenici prve 
prave monoteisticke religije. Ovi ljudi bez korena, ove pustinjske lutalice su 
domovinom smatrali svaki kutak na kome bi se nasli, osecajuci da je ono sto 
osvoje njihovo i nicije vise. Da li su ova ujedinjena plemena odista 
predstavljala respektibilnu silu u to vreme i, ako jesu, na koji nacin su osvojila 
Hanana - "obecanu zemlju" u kojoj su, do njihovog osvajanja, manje-vise, 
tolerantan suzivot ostvarivali Amalicani, Hetiti, Jevuseji, Amoriti i Hanaanaci. 
Inace, rec Hanaan se prvi put pojavljuje u pisanim dokumentima u XV veku pre 
nove ere kod Akadana /pisu ga Kinani(m) i Kanahnu/, Egipcana /Kn(a)n(a)w/, i 
Fenicana i Jevreja /pisu ga K(a)n(a)n/. U Bibliji termin Hanaan oznacava prostor 
od grada i luke Sidon na severu do Gaze na jugu (knjiga Postanka 10:19). 

O tome kakva je to sila bila, ako je bila, i s koliko malo razumevanja i 
uvazavanja se odnosila prema slabijim od sebe koji su joj se nasli na putu 
najbolje se govori u Petoj Knjizi Mojsijevoj kad je "izabrani narod" stigao do 
drzave Hanaan: 

"I izide pred nas Sion i sav narod njegov na boj u Jasu. I tada nam ga dade 
nas Gospod Bog, i ubismo ih sve i svu decu njihovu. I uzesmo tada sve 
gradove njihove i u njima opet pobismo sve zivo, i zene i decu. Samo stoku 
sacuvasmo, a sve vredno ponesmo." 

Dugo vremena se smatralo da je Mojsije bio prvi zakonodavac u istoriji 
Covecanstva. Smatralo se da su njegovih Deset Bozjih zapovesti isklesanih u 
kamenu hijeroglifima majstorska kodifikacija zakona koji regulisu 
meduljudske odnose. Uistinu, Mojsijevih deset zapovesti su zapravo samo lepo 
uklopljeni delovi iz Egipatske knjige mrtvih i nista vise. Kako su Biblija i 
njeni jevrejski autori jedini izvor naseg znanja o Mojsiju sve do pojave novih 
arheoloskih otkrica o Sumeru i vavilonskom kralju Hamurabiju niko nije 
sumnjao u ove navode TaNaH-a, odnosno Starog zaveta. No, nakon otkrica 
sumerskih Zakona vladanja u gradovima i izvan njih - Ur-Nammu, a posebno 
nakon otkrica Hamurabijevog zakonika (Codex Hammurabi) postalo je jasno da 
se Mojsije ne moze smatrati prvim zakonodavcem. S druge strane, on se moze 
prihvatiti kao tvorac prve poznate monoteisticke religije (ako se izuzme 
Ehnaton), jer su Buda, Zaratustra, Isus, Muhamed i td. delovali znatno posle 
njega. Mojsije je vaspostavio novo religiozno ucenje s osnovnim ciljem da 



- 50 



ujedini pripadnike razlicitih mnogobozackih plemena oko jedne verske ideje, a 
kasnije i da ih kontrolise na osnovu jedinstvenog religijskog ucenja. Izvesno 
je da je Mojsije, sve do pojave hriscanstva, bio prvi koji je religiju koristio 
kao nacin kontrole i upravljanja ljudima. 

Danas se o Mojsiju moze govoriti iz vise uglova i na razne nacine. Nesporno 
da je avanturu stvaranja sopstvene drzave poceo kao covekoubica u Egiptu, a 
da je nakon tog ubistva pocinio i hiljade drugih. Znanje, vestine i tajne koje je 
poneo iz Egipta su mu omogucile da svoj naum, na kraju, uspesno sprovede. Za 
njega je religija bila sredstvo za ostvarivanje ciljeva koji nisu bili verski i zato 
od njega vazi pravilo da religija ne vodi racuna o bilo kakvim postojecim 
normama, jer ih sama stvara i namece drugim oblastima zivota. Tako ce nas 
sva kasnija pripovedanja, mitovi i legende o postavljanju judejskih kraljeva i 
verskim ceremonijama koje su torn prilikom izvodene samo podsecati na sve 
ono sto je vec videno u Egiptu i Sumeru. No, idimo redom. 

Posle Mojsijeve smrti, a umro je u 120-toj godini na vrhu Fazge gore 
Navavske u predelima visokih Moavskih ravnica, nekad arapska, a sada 
semitska plemena (Simeun, Venijamin, Juda, Ruven, Asir, Nefalim, Manases, 
Dan, Isahar, Josif, Gad, Zavulon i, konacno, pleme Levi) su pod vodstvom 
Mojsijevog naslednika Isusa Navina pobedila jerusalimskog cara Adonisedeka 
i okupirala Obecananu zemlju. Prva stvar koju je Navin ucinio bila je da 
Adonisedeka i njegova cetiru pomagaca (Oama, Pirama, Jafiju i Davira) obesi 
na pet najvisih stabala u Jerusalimu, a tek potom, kad je krvavi pir bio 
okoncan, pristupio je podeli Obecane zemlje: Svako od dvanaest plemena 
dobilo je deo osvojene teritorije osim plemena Levi kojem je, kao 
svestenickom, odredio desetak od svih prihoda ostalih zemalja. 

Podela je nacinjena na osnovu kocke, kako je Mojsije naredio, i glasilaje: 
Ruvimo pleme dobija deo zemlje istocno od Jordana - na jugu izmedu reke 
Arnon i grada Esevona na severu; Gadovo pleme dobija prostor do 
Genisaretskog jezera i zapadnih ogranaka gore Galed; Polovina Manasijinog 
plemena dobija istocnu polovinu gore Galad i ceo Vasa; Judino pleme dobija 
juzni deo Palestine i deo primorske ravnice; Josifovi sinovi (druga polovina 
Manasijinog plemena) dobijaju srednji deo Palestine sto znaci da su drzali celu 
Samariju; Venijaminovo pleme dobija sve zemlje izmedu plemena Judinog i 
Jefremovog, a to znaci i gradove Jerusalim i Jerihon; Simeunovo pleme dobija 
krajnji jug Obecane zemlje; Zavulonovo pleme dobija visoravni zapadno od 
Nazareta i istocno od Akona; Isaharovo pleme dobija Jezdraelonsku ravnicu; 
Asirovo pleme dobija obalu i visoravni od Karmilske gore do grada Tira; 
Neftalimovo pleme dobija jordansku ravnicu na severu i planine severne 
Galileje; Danovo pleme dobija sve zemlje na severu prema Siriji i, na kraju, 
kao voda, Isus Navin dobija mesto Tamnat Sarah na podrucju Jefremovog 
plemena. 



- 51 



Dvanest na krvi osnovanih drzava su medusobno saradivale iskljucivo po 
pitanju cuvanja centralnog svetilista u Silomu gde se nalazio kovceg Zaveta - 
u kome je boravio nevidljivi bog Jahve. Svako pleme je na svojoj teritoriji 
radilo sto je htelo tako da je bilo nemoguce stvoriti jednu centralizovanu vlast. 
Drzava Jevreja je zapravo bila konfederacija plemena koja su se ujedinila u 
veri, ali bez centralne vlade i zajednicke prestonice. Njihovo jedinstvo se 
pretezno iskazivalo tokom velikih godisnjih praznika kada su se predstavnici 
plemena pojavljivali pred Jahveom radi obnavljanja Saveza sa njim. 

Plemenima su upravljali tzv. svestenici-sudije ciji se autoritet zasnivao na 
cinjenici da sve sto rade rade u ime Jahvea. Iznad svestenika je, po pravilu, 
jedino bio kralj i to stoga sto je njega direktno postavljao Jahve. Medutim, u 
odsustvu Jahvea svestenici su imali pravo da postavljaju kraljeve i to u skladu 
sa tajnim ritualima miropomazanja, odnosno uzdizanja kraljeva na presto 
zemaljski. Kako se Jevrejima, nakon Mojsijeve smrti, Jahve nikako nije 
pokazivao svestenici-sudije zakljucuju da su oni glavni duhovni i politicki 
faktor medu Jevrejima, a ne kraljevi cije uzdizanje na presto i onako zavisi od 
njih. Tako je, za Jevreje vreme nakon Mojsija poznato kao vreme vladavine 
sudija. 

Medu najpoznatijim sudijama toga doba su bil: Gotonil, sin Kenezov i mladi 
brat Mojsijevog vojvode Haleva, koji se proslavio pobedom nad carem 
mesopotamskim; Aud, unuk Venijaminov, koji se proslavio ubistvom cara 
moavskog; Samegar, sin Anatov, koji se proslavio tako sto je ubio sest stotina 
Filisteja; Devora, sudija i prorocica, zena Lafidotova, koja se proslavila 
pobedom nad asirskim vojvodom Sisarom; Gedeon se proslavio pobedom nad 
Medijancima i Amalicanima; Jeftaj se proslavio pobedom nad Filistejcima i 
Amoncima; Samson, iz plemena Danovog, se proslavio ubistvom mnogih 
filestijskih knezova; Samuilo, iz Levijevog plemena, bio je prvi prorok posle 
Mojsija i poslednji sudija Izrailja. Proslavio se pobedama nad Filestijcima ali 
se pamti i kao pisac starozavetne Knjige o sudijama. 

Sudije su bile ne samo verske i drzavne vode vec i vojskovode koje su 
predvodile plemena u njihovim sukobima sa okolnim narodima. Kada su 
Jevreji jednom prilikom odbili da plate odredene poreze pripadnicima tada 
najjaceg plemena Filistejaca oni su ih vojno porazili u sukobu kod Afeka, 
porusili njihovo svetiliste u Silomu i odneli kovceg Zaveta. Nesretni zbog 
poraza i nezadovoljni dotadasnjim upravljanjem od strane svestenika-sudija 
Jevreji se tada spontano okupljaju oko odvaznog i cestitog Saula, sina 
Kisovog. U borbama koje su usledile Saul je, sa vojnicima koje je sam odabrao 
i obucio, prvo porazio Amonce a potom i Filistejce od kojih je i povratio 
kovceg Zaveta. Delovao je i nastupao kao pravi ujedinitelj izrailjskih plemena 
pa ga je narod okupljen oko svetilista u Galgalu, u zemlji Venijaminovoj, 
proglasio za svog kralja. Na kraju, nemajuci kuda, sudija i svestenik Samuilo, 
sticenik starog svestenika Ilije, ceremonijom miropomazanja u gradu Mispa, 



- 52 



zvanicno postavlja prvog jevrejskog kralja - Saula (^Nttf) iz plemena 
Venijaminova. Pomazanje nakon ceremonije u Mispi postaje oznacitelj 
prorokovog sprovodenja Bozijeg izbora, a kraljevi Izraela bivaju nazivani i 
Bozijim pomazanicima. Ovim cinom doslo je do sjedinjavanja nebeske i 
zemaljske moci i tim povodom Jevreji podizu dva stuba kao simbol ovog 
ujedinjenja. Medusobno povezani, ovi stubovi su trebali da opominju sva 
izrailjska plemena da moraju biti jedinstvena kako bi opstala u svetu nesloge i 
vecitih pretnji. Interesantno da je jedan stub, i to onaj koji je oznacavao 
zemaljsku vlast, bio postavljen na sever, dok je stub koji je predstavljao 
nebesku moc postavljen na jug. Slicnost s Egiptom je ocigledna. Ujedinjenjem 
dvanaest jevrejskih plemena pod vodstvom Saula uspostavljena je de facto i de 
iure 1020. g.p.n.e. prva jevrejska drzava pod imenom Izrael. 

Ovakav rasplet dogadaja doveo je Saula u poziciju da se oseca odgovornim 
pred narodom, a ne svestenstvom. S druge strane, svestenstvo je smatralo da je 
Saul postao kralj tek nakon miropomazanja koje su oni izveli i da je stoga on 
odgovoran njima. S obzirom da ga je narod spontano izabrao Saul nije 
pridavao mnogo paznje na formalne stvari sto se najbolje videlo kroz njegovo 
sediste u Gavaji koje je pre licilo na vojni logor nego na kraljevski dvor. Po 
njegovom nacinu zivota jasno se videlo da nije mario za svestenike, rituale i 
dvorske ceremonije na kojima su svestenici insistirali. Jaz izmedu njih se 
svakodnevno produbljivao, a svestenstvo je najvise bilo zabrinuto zbog 
cinjenice da vojska zakletvu vernosti ne polaze, kao nekada, njima vec samo i 
iskljucivo Saulu. Oslanjajuci se na podrsku naroda Saul se otvoreno 
suprotstavio svestenicima optuzujuci ih da su krivotvorili Mojsijeva ucenja i 
da je to osnovni razlog zasto su, na prvom mestu, Filistejci, mali narod s 
jugozapada Hananaa i obala Mediterana, uopste i uspeli da odole jevrejskom 
oruzju. Saulove prozivke mocno svestenstvo je spremno docekalo. Samuilo ga 
je optuzio za samovoljno preuzimanje odredenih funkcija svestenstva, a potom 
je javno opozvao njegov izbor za kralja recima: "Gospod se pokajao sto je 
postavio Saula carem nad Izrailjem". 

I, tako, dok je Saul zapocinjao nove sukobe protiv Filistejaca Samuilo u 
Vitlejemu, u tajnosti, pomazuje Davida, Saulovog stitonosu i zeta. Nakon sto 
je Saul saznao za izdajstvo Davidovo ovaj bezi kod Filistejca Ahisa, kralja 
Gata. David je bio toliko dobro primljen kod neprijatelja dece Izraela (ovaj 
termin se koristi za Avramove potomke) da mu Ahis cak poklanja grad Siklag. 
U svom gradu David se, pored postojece zene Mihaele (cerka Saulova) zeni sa 
dve nove: Avigejom i Ahinom. 

I dok je David bio blazen medu svojim zenama u Siklagu Saul strada na 
Gelvujskoj gori gde su mu i tri sina pogonula u borbama protiv Filistejaca. 
Odmah po stradanju Saula sudije u Hevronu ponovo pomazuju i ustolicuju 
Davida (T T 7), iz plemena Judinog, za kralja. Narodno negodovanje svestenstvo 
grubo suzbija isticuci da je Saulov jedini preziveli sin Isvosteja (poznat i kao 



- 53 



Isbaal) jos uvek dete i da stoga ne moze naslediti oca, a da je, s druge strane, 
David bio najuspesniji i najhrabriji general u Saulovoj vojsci sto je i dokazao 
pobedom nad Golijatom. Takode, u prilog Davidov isticanaje i cinjenica daje 
bio ozenjen Saulovom cerkom Mihalom sto ga je navodno cinilo delom 
familije. No, narod sa severa odluci da krunise Isvosteja u Mahanajimu, a jug 
osta privrzen svestenstvu i novopomazanom Davidu. Tako su nastale tenzije 
izmedu severa i juga ali svestenstvo, svesno opasnosti mocnih severnih 
plemena, osigura da neko ubije Isvosteja. Kako bi se sve bas sve drzalo pod 
kontrolom Samuilo htede cak da pogubi i Mihailu koja bese trudna ali se 
uplasi od naroda te odustade. Od tada pa nadalje sudije, odnosno stari ili 
mudri svestenici - kako ih je vec ko zvao - su potpuno kontrolisali judejskog 
kralja. Oni su se, nastupajuci iz kralja, nametnuli kao realna snaga i vlast nad 
pripadnicima svih judejskih plemena. 

Kada je David 1007. g.p.n.e. u gradu Hevronu krunisan za kralja, Jevreji su 
bili podeljeni na dvanaest plemena. Deset severnih plemena se ujedinilo 
stvarajuci drzavu Izrael, dok su preostala dva juzna plemena stvorila drzavu 
Judu. Prvih sedam godina vladavine David je iskoristio za konsolidaciju 
raspale vojske i smanjenje pritiska Filistejaca na Jevreje kroz zenidbu sa 
kcerkom filistejskog cara Ahisa. Ovakvi potezi su na kraju omogucili Davidu 
da zauzme jevuzitski grad-drzavu Jerusalim koji se nalazio izmedu Izraela i 
Jude. Posto je Jerusalim bio tacno izmedu ove dve drzave postao je njihov 
glavni grad. U Jerusalim je prenet kovceg Zaveta cime je on postao religijska i 
politicka prestonica svih Jevreja. Stvorena je jedinstvena izrailjska drzava - 
monarhija s kraljem miropomazanim po svim pravilima koja je ostavio 
Mojsije. 

David je pomirio severna i juzna plemena, prosirio izrailjsku drzavu i 
ucvrstio svoj polozaj unutar nekadasnje Saulove vojske. Pisci jevrejske istorije 
vole da govore o Davidu kao velikom vojskovodi, drzavnom administratoru, 
diplomati i umetniku. Medutim, u Starom zavetu se moze procitati po nesto i o 
njegovom ubistvu vernog mu vojvode Urije Hetejina, a sve zbog toga kako bi 
mu preoteo zenu Vitsaveju. Davidove ruke bice krvave i nakon sto je naredio 
svom vojvodi Jovu da mu u Kedronskoj dolini ubije sina Avesaloma koji htede 
da ga smeni sa kraljevskog prestola. Ako se ima u vidu da je svojevremeno, 
kao vojvoda, izdao svog glavnokomandujuceg Saula onda se o Davidu moze 
steci i slika kao o ne bas karakternom coveku. Kako god bilo, David se a ne 
Saul slavi kao tvorac prve jevrejske drzave i po tome ce biti uvek pamcen. 

Uoci Davidove smrti narod je zeleo da na presto dovede Sevu - coveka iz 
Venijaminovog plemena koji je, po mnogo cemu, slicio Saulu. Sam David, s 
druge strane, zelo je da ga nasledi njegov najstariji sin Adonija. Medutim, 
svestenstvo predvodeno prvosvestenikom Sadokom i uz pomoc komandanta 
Davidove licne garde Veneje, na presto postavlja Vitsavejinog sina Solomona 
(n'xfrp). Kako je Solomon spadao u red manje vaznih Davidovih sinova 



- 54 



svestenstvo nareduje da se sva ostala njegova deca Sobab, Natan, Noa i drugi 
(ukupno trinaest), kao i u narodu omiljeni Seva, ubiju. 

Tako Solomon stupa na presto 967. g.p.n.e. Krunisan je u Giomu tajnim 
ceremonijama inicijacije putem vaskrsenja, sto je bilo u skladu s novim tajnim 
egipatskim ceremonijama nastalim nakon ubistva poslednjeg egipatskog kralja 
Sekenerea Tao. Istim tajnim ceremonijama krunisani su svi potonji jevrejski 
kraljevi. 

Solomon je nasledio malu ali relativno organizovanu drzavu, razvijenu 
trgovinu i dobre veze sa susednim zemljama. Za njegovo vreme uspostavljena 
je jaka centralna vlast s rigoroznim poreskim sistemom. Solomon je narodu 
odredio danak od 666 talanata zlata i od toga doba broj 666 nosi simboliku 
potcinjenosti - zla. Svestenstvo je u ovoj novoj judejskoj drzavi uzivalo 
posebne povlastice i blagodeti i, sto je najvaznije, u potpunosti je kontrolisalo 
kralja. Medutim, vremenom, Solomon se odaje raskosnom zivotu s mnogo 
zena (imao je 700 supruga i oko 300 konkubina) za koje podize citav niz 
luksuznih vila. Novae od poreza je nemilice trosio na zene i skupoceno 
odevanje licne garde koja je, na vrhuncu njegove vladavine, brojala vise 
hiljada pripadnika. No, dokle god je narod drzao u pokornosti, a njima 
osiguravao verski apsolutizam, svestenstvo nije imalo nista protiv njegovog 
raskosnog i raskalasnog zivota. Problem je nastao kada Solomon pocinje sve 
manje da se klanja Jahveu i da se ponasa u duhu jevrejske tradicije. 

Po rangu, najvisa od Saulovih mnogobrojnih zena je bila cerka sestog faraona 
iz 21 dinastije Siamuna sa kojom je provodio najvise slobodnog vremena. 
Imala je posebnu palatu, poseban hram za molitvu, posebnu vojnu strazu... 
Pored nje Solomon je poceo da se zanima za kult Izide i da blagonaklono gleda 
na svetkovine posvecene ovoj egipatskoj boginji. U svakom slucaju, njegovo 
zapostavljanje Jahvea znacilo je narusavanje ugleda i autoriteta svestenstva. 
No, vrhunac njegove ekstravagancije sa zenama i religijskog zastranjivanja 
nastaje dolaskom Makede, (^h^, na etiopskom jeziku Giz), odnosno kraljice 
od Sabe u njegovu palatu. Saba je inace bila glavni grad Etiopije, a Solomon je 
verovao da su etiopski kraljevi potomci Mojsija i etiopske princeze Tharbis, pa 
se do te mere zaljubio u prelepu Makedu da joj je pored nemerljivih kolicina 
zlata poceo poklanjati i neke od najvecih jevrejskih svetinja. Svestenstvo se 
diglo na noge. Solomon nije docekao duboku starost! 

U kontekstu price o Solomonu i kraljici od Sabe moze se spomenuti i to da je 
Etiopija jedina africka drzava koja nikada nije bila porobljena i kolonizovana i 
u kojoj se, po misljenjima mnogih naucnika, danas ispoveda najcistiji oblik 
hriscanske vere u okviru Etiopske pravoslavne crkve (Yaityop'ya ortodoks 
tawahedo betakrestyan, na amharik jeziku). Pri tome, postoji niz osnovanih 
indicija da se izgubljeni kovceg Zaveta nalazi upravo negde u Etiopiji. 
Engleski akademik Edvard Ulendorf (Edward Ulendorf) smatra da se mnoge 



- 55 



potvrde za ovakva promisljanja mogu naci u nizu starih spisa, a pre svih u 
gotovo hiljadu godina staroj etiopskoj knjizi Kebra Nagast koja je zapravo 
etiopska pravoslavna biblija. Kako bilo, ova prica se izvesno moze okoncati 
konstatacijom da je kraljica od Sabe bila poslednja ljubav Solomonova o cemu 
je, u svoje vreme, govorio i cuveni jevrejski istoricar Titus Flavius Josif ( f|OT' 
lnTifltt p). Inace, poslednji - 225 vladar iz dinastije judeo-etiopskih potomaka 
bi je car Hajle Salasije. U Ustavu Etiopije iz 1955. godine cak je pisalo: 
"Imperijalna cast da vlada pripada samo naslednicima Hajla Salasija I, koji je 
u direktnom i nikad prekinutom lancu nasledivanja od Menelika I, sina 
etiopske kraljice i kraljice od Sabe i Solomona, kralja Jerusalima". 

Ono po cemu se Solomon danas najvise spominje je Jerusalimski hram, 
odnosno Solomonov hram (unpan rpa) kako se najcesce naziva. Ova najveca 
jevrejska svetinja podignuta je na istocnoj strani Jerusalima, prema 
Kedronskom potoku, na brdu Morija, gde je prema predanju Kain ubio Avelja 
(Kain - pravo ime Qabil, i Avelj- pravo ime Habil, su deca Adama i Eve), a 
Avraam prinosio na zrtvu svoga sina Isaka. 

Hram je, u svojoj osnovi, sagraden prema nacrtima fenecanskih hramova u 
Ein Dari i Tel Tainatu. To je bio dom Jahvea koji je navodno jos na gori 
Sinajskoj rekao Mojsiju: "Podigni mi svetiliste da mogu prebivati u sredini 
njihovoj i u njega metni zakon sto cu ti ga dati! Tamo cu se ja s tobom 
sastajati." Po zavrsetku izgradnje Hrama u njega je prenet kovceg Zaveta, a 
mesto u Hramu su dobile i sve najvaznije relikvije i dokumenta o tajnim 
ceremonijama i misticnim obredima koje je Mojsije poneo iz Egipta. 
Jerusalimski hram se, prema opisu iz TaNaH-a, sastojao iz dva dela; veceg 
predvorja, gde se nalazilo deset zlatnih svecnjaka, sto za hlebove i posude za 
kadenje, i od manjeg svetilista u koje su postavljena dva kipa kerubina, koji su 
krilima prekrivali kovceg Zaveta. U dvoristu ispred Hrama se nalazio oltar 
namenjen prinosenju zrtava Jahveu. 

Hram je graden sedam godina, a u njegovoj gradnji korisceni su samo kamen 
i kedrovo drvo s dosta zlatnih aplikacija. Glavni graditelji Hrama nisu bili 
Jevreji vec fenicanski arhitekta Huram 'abiu i majstori iz Tira koje je poslao 
tirski kralj Hiram nakon sto mu se Solomon obratio za pomoc. Obracanje 
Solomona za pomoc Hiramu nije bilo slucajno s obzirom da su Fenicani slovili 
za najvece trgovce i zidare svog vremena. Pored toga kralj Hiram se smatrao i 
za jednog od najbogatijih ljudi koji je "gomilao srebro kao prasinu, a fino 
zlato kao blato na ulicama". Svoj udeo u izgradnji hrama dao je i princ 
Asmodej (Xli>a^X , ) o kome se u knjizi o Tobiji 3:8 pise kao princu tame i 
demonu pederastije. Glavna vrata Hrama, koji je stajao na brdu Cion, bila su 
okrenuta ka Istoku, prema izlazedem Suncu, a dva stuba pred Hramom su 
predstavljali harmoniju i ravnotezu ujedinjenog kraljevstva. Stub koji je stajao 
na jugu predstavljao je zemlju Judeju i zvan je Boaz, a stub na severu je 
predstavljao Izrailj i zvan je Jahin. Stubovi su bili visine 27 svetih lakata, a 



- 56 



na vrhu su se zavrsavali cvetom ljiljana koji su ujedinjeni svodom Jehove 
simbolizovali koncept stabilnosti dve drzave. 

Kompletan hram je isprojektovao i njegovu izgradnju nadgledao Huram 'abiu 
koji zbog kratkoce vremena nije mogao da realizuje nista posebno vec je 
naprosto kopirao fenicanski hram iz Ein Dara (75 km udaljen od grada Aleppa 
u severnoj Siriji) koji se od Solomonovog hrama razlikovao samo po ogromnim 
otiscima stopala (svako je bilo oko jednog metra) koja su bila uklesana u podu 
hrama. Tako su, a da to nisu ni znali, Jevreji dobili svoje sveto mesto po uzoru 
na fenicanske hramove koji su, kako se i moze pretpostaviti, bili posveceni 
Adonisu, Amenu, Melkartu, Ozirisu, Ba'alat -Gebalu, Ba'al -Shemenu i td. 

Vrata hrama su za sve vernike otvorena 960. godine, tacno na 
hiljadugodisnjicu smrti Avraama koji se smatrao prvim jevrejskim patrijarhom. 
Slavlje je trajalo trinaest dana nakon cega su hramska vrata zatvorena i u neke 
od njegovih prostorija su, od tada, mogli da ulaze samo svestenici koje je 
narod vremenom poceo da naziva Cionskim mudracima. No, pored svestenika u 
zabranjene delove Hrama je ulazio i Solomon koji je cak dao sebi za pravo da 
izvodi neke od najvaznijih religijskih obreda kao sto su prinosenje zrtava, 
blagosiljanje naroda i si. 

Za troskove izgradnje Hrama i projektovanje gradova Hazor, Megido, Gezas i 
Jerusalim Solomon je Hiramu placao godisnjim isporukama psenice i ulja. 
Kada jedne godine, i pored drasticnog podizanja poreza i nameta deci Izraela, 
to nije bilo dovoljno Solomon kralju Tira poklanja 20 gradova u Galileji ali ih 
on odbi uz komentar "kabul" sto je znacilo "ne vrede nicemu". I odista, deca 
Izraela do dolaska fenicanskog arhitekte Huram 'abiua nisu imala niti neki 
znacajniji objekat niti i jedan grad vredan pomena. Mozda zato, a mozda i 
zbog jos necega, danasnja masonerija na svoj nacin slavi i klanja se 
fenicanskom arhitekti. 

Solomon je iznenada preminuo 927, i na presto tada dolazi njegov sin 
Rovoam. No, ubrzo dolazi do obnove sukoba izmedu severnih i juznih 
jevrejskih plemena i do ponovne podele drzave na dva dela. Deset plemena 
koje je bilo protiv dotadasnje teoloske diktature svestenstva i bahatosti od njih 
izabranih kraljeva formira severno kraljevstvo poznato kao Izrailj na celu sa 
carem Jerovoamom, jedan od Solomonovih nadzornika zaduzenih za radnu 
obavezu. S druge strane, veri odana i kralju podana plemena Jude i Venijamina 
osnivaju kraljevinu Judeju. Veci, razvijeniji i napredniji Izrailj je bio cesta 
meta mnogih naoruzanih i borbenih nomadskih plemena, ali sa istorijske scene 
nestaje 721. g.p.n.e. kada ga osvajaju i pokoravaju Asirci. S druge strane, 
manja i van najvecih trgovackih pravaca Judeja opstaje sve do marta 
597. g.p.n.e. Te godine judejski kralj Joakin opcinjen lepotom i bogatstvom 
Semiramisinog Vavilona dolazi na ideju da ga osvoji i tako sva blaga i lepote 
pripoji sebi. Kako to sam nije nikako mogao da ucini on uspeva, laznim 



- 57 



obecanjima i silnim darovima, da nagovori asirskog princa Asur-ubalita da 
udruzen sa egipatskim faraonom Psametihom, ciji je vazal Joakin inace bio, 
napadne i osvoji Vavilon. 

Nakon niza neuspesnih napada egipatsko-asirske snage dozivljavaju poraz u 
bici kod Karkemisa (Kar'-ke-mish) u kojoj gine i sam Joakin. Nakon ove bitke 
nestali su i posljednji ostaci asirske vojske, a s njima i asirske drzave. Slom 
egipatske vojske i dolazak Vavilonaca na same granice Egipta rasprsio je i 
poslednje nade Egipcana u obnovu njihovog carstva o cemu im je, tako lepo, 
pripovedao Joakin. krajnje konsekvence bitke kod Karkemisa bile su te da je 
Vavilon zavladao svekolikim podrucjem Levanta (Veliki deo Bliskog istoka) 
postajuci najveca sila tog vremena. 

Nakon pogibije Joakina na judejski presto dolazi njegov sin Joahin ali 
vavilonski car odlucuje da, kako bi se osigurao da jevrejska drzavna i verska 
elita ne bi ponovo spletkarile sa Egipcanima protiv njega, u Vavilon odvede 
Joahina, caricu majku, najvise svestenike Hrama i jos stotinak porodica iz 
imucnog sloja judejskog drustva. Bila je to, sa sve slugama, povorka od par 
hiljada ljudi. Tako su iz Judeje u Vavilon sa svestenicima otisla sva tajna 
ucenja i svi najvazniji pisani zakoni judejskog naroda. Postujuci plemenitost 
roda kralja Joahina Navuhodonosor njemu i njegovoj siroj porodici dodeljuje 
deo svoje palate, a njegov naslednik Avil Marduk ce Joahinu poveriti i neke 
vazne dvorske funkcije. Judejski prorok Danilo ce cak dobiti i funkciju prvog 
ministra Vavilona, a visoka drzavna zvanja primice i mnogi drugi Judeji. Tako 
je, na vavilonskom dvoru, nastavila da zivi krvna loza Davidova. Osiguravsi 
na taj nacin mir u regionu, Vavilonci tada od svog prestonog grada (200.000 
stanovnika) prave raj na zemlji tako da se i danas prica o njegovoj Istar kapiji, 
Etamenanki hramu, visecim (ispravno je terasastim) vrtovima koje je 
Navuhodonosor izgradio za svoju zenu Amitis od Medeje, i td. U torn i 
takvom Vavilonu Judejci su mogli da prisustvuju i cudesnom radu vailonskih 
naucnika koji su sacinili karte sazvezda i uspostavili temelje savremene 
astronomije i matematike ali mogli su, i jesu, prisustvovati i ucenjima Haruta i 
Maruta koji su svoja tajna znanja o vladanju ljudima prodavali po jedinstvenoj 
ceni - za dusu. 

Na ne bas gostoljubivoj teritoriji Judeje u VI veku p.n.e. zivelo je vise od 
100.000 Jevreja. Nakon sto je u bogati i prelepi Vavilon (prostirao se na obe 
obale reke Eufrat - podrucje blizu sadasnjeg irackog grada Al Hillah) 
odvedena njihova drzavna, verska i duhovna elita, Navuhodonosor za 
upravitelja Judeje postavlja svog dvorskog cinovnika Gedalija, a za prestoni 
grad odreduje Mispu u kojoj je svojevremeno za kralja bio miropomazan Saul. 
Razocarani vojnim porazom i bez svojih politickih i verskih voda Jevreji, koji 
su ostali, polako pocinju da napustaju Judeju. U potrazi za boljim poslovima i 
laksim zivotom odlaze u Egipat, Grcku, Rim, Iran, u africke drzave kod 
Berbera i Bantu crnaca i td. Pokusavajuci da spreci njihov odlazak Gedalija je 



- 58 



cak smanjio poreze i uveo odredene trgovacke olaksice ali preostali Jevreji su 
bili odlucni u naumu da napuste kamenitu i za njih ni po cemu vise vaznu 
Judeju - bio je to pocetak jevrejske dijaspore. Mnogo vekova kasnije, tacnije 
1 1 . g.n.e. grcki geograf i istoricar Strabon (Expa[3cov) je u svom cuvenom delu 
Istorijske beleske zapisao: "Jevreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i 
na celom svetu. Danas nije lako naci mesta gde nema predstavnika tog 
plemena." 

Napusteni prostori prve jevrejske drzave ce u svesti i secanju svih Jevreja 
vremenom postati poznati kao Sveta Zemlja s obzirom da je ona za njih bila od 
Boga obecana i da je na njoj u Jerusalimu bilo podignuto i najvece svetiliste 
vere posveceno Avraamovoj spremnosti da zrtvuje svoga sina Isaka Bogu - 
Jerusalimski hram. Tu je i pecina Makpela (Me'arat HaMachpela, Hebron) 
grobnica gde su sahranjeni bezmalo svi jevrejski praoci Abraham, Jakov i Isak 
i pramajke Sara, Rebeka i Lea ali i Adam i Eva. Tu se nalaze i grobnice kralja 
Davida (brdo Cion - Har Tzion), proroka i sudija (dolina Kidron - Nahal 
Qidron, Maslinova gora - Har HaZeitim). Tu je i prvi glavni grad Izraela - 
Sekem (danas Nabulus) koji je ujedno i mesto prvog polaganja Zavetnog 
kovcega sa Deset bozijih zapovesti. 

Jevreji koji su stigli u Vavilon su dobro prihvaceni. Omoguceno im je da 
izgrade sopstvena naselja i da se nesmetano bave trgovinom. Bili su potpuno 
slobodni u ispovedanju svoje vere ali ih ona u kosmopolitskom Vavilonu nije 
preterano interesovala. Tokom samo pola veka boravka u najlepsem i 
najbogatijem gradu na svetu mnogi od njih su poceli da uzimaju vavilonska 
imena, da vreme racunaju po vavilonskom kalendaru i da govore aramejskim 
jezikom. Vecina njih se kroz trgovinu obogatila i stekla postovanje sugradana, 
a medu njima istaknuto mesto je imala porodica Murasu za koju se verovalo da 
je jedna od bogatijih u vavilonskom carstvu. Zapravo, upravo je porodica 
Murasu potsticala iseljavanje Jevreja iz Judeje kako bi preko njih uspostavila 
sto bolje trgovacke veze sirom sveta. 

I tako, dok se politicka i ekonomska elita Jevreja u Vavilonu dobro snasla 
svestenstvo se osetilo ugrozenim jer je sve vise gubilo na znacaju medu svojim 
sunarodnicima. Njihov religiozni autoritet je mogao da ima smisla i uticaja 
samo medu sirokim narodnim masama koje su ostale u Judeji. U sklopu 
priprema za povratak na stara ognjista judejsko svestenstvo je prionulo na 
posao prikupljanja starih jevrejskih spisa i svih poznatih usmenih zakona koje 
je Mojsije dobio od Jahvea i preneo ih Jozui, a ovaj svestenickim prvacima. 
No, podjednako vazno za judejske svestenike je bilo i prikupljanje brojnih 
paganskih obicaja i ucenja ali i saznanja o osvajanju i ocuvanju vlasti medu 
ljudima koja su prodavali Harut i Marut. Svestenici koji su ovladali najvisim 
judejskim i paganskim znanjima, koji su po cenu odricanja od duse spoznali 
tajne Haruta i Maruta postali su clanovi jednog posebnog bratstva - Haburah. 
O ovom moguce najvaznijem judejskom vavilonskom bratstvu prvo se saznalo 



- 59 



iz Targuma, aramejskog prevoda Vavilonskog Talmuda (Berakhot63b). Od tog 
doba svetu postaje poznat i Ouroboros, znak zmije koja jede svoj rep sto je 
zapravo ilustracija aksioma Pedet Finis Aborigine - Potrazi kraj u pocetku. 
Danas Ouroboros ima razna znacenja ali je od strane Haburah-a koriscen kako 
bi se prikazala sila koja opstaje od pocetka sveta i koja ne moze biti unistena 
nicim. 

Sistematizujuci sva rabinisticka usmena saznanja vavilonski rabini su sacinili 
jedan novi spis kao dodatak Tori i on ce postati poznata kao Talmud (Jevreji 
pisanu verziju usmene Tore nazivaju jos i Torah She'beal. Peh). Ovaj rabinski 
spis nije samo religiozna dopuna Tore vec je, pre svega, svojevrstan jevrejski 
zakonik koji je obuhvatao privatno, porodicno i kazneno pravo. U Vavilonu su 
tako nastali inovirani religijski kodeksi i pravni propisi koji ce svestenstvu 
omoguciti da vaspostave svoj naruseni autoritet i uspostavi trajnu kontrolu i 
dominaciju nad svim Jevrejima. 

Nakon Navuhodonosorove smrti 562. g.p.n.e. na vavilonskom prestolu su se 
u narednih sedam godina promenila tri vladara. Unutrasnja politicka situacija 
se rapidno pogorsavala, a sa njom i bezbednosna s obzirom da se na granicama 
Vavilona nalazila vojska persijskog i medejskog kralja Kira koji je upravljao 
kraljevstvom koje se prostiralo od Egipta i maloazijske obale Egejskog mora 
do istocnog Irana. Sukob Vavilonaca sa Kirom je bio neizbezan kao i njihov 
poraz. Osvojivsi Vavilon Kir protiv civilnog stanovnistva nije preduzimao 
nikakve represivne mere, a samim tim ni protiv Jevreja koji, i inace, nisu 
sudelovali u sukobima sa Persijancima. U to doba Vavilon je bio jedan od 
najvecih i najznacajnih trgovackih i zanatskih centara sveta. Iako je najveci 
broj Jevreja mirno prihvatio novonastalu situaciju i ostao da se bavi svojim 
dotadasnjim poslovima Kir je ocenio, imajuci u vidu nacin njihovog dolaska u 
Vavilon, da je najbolje da se oni vrate u Judeju odakle su i dosli. No, na 
njegovo i iznenadenje mnogih drugih Jevreji nisu zeleli da napuste Vavilon i 
velikodusno su se zahvalili Kiru na njegovoj nesebicnoj ponudi. Istina, Jevreji 
su, znajuci da se carska ponuda ne odbacuje tek tako, izrazili spremnost da se, 
ako vec moraju, isele u Lidiju i njen glavni grad Sard koji je Kir osvojio nakon 
sto je u jesen 547. u bici kod Pterije porazio jednog od najbogatijih ljudi na 
svetu cara Kreza (Kpoiaog). "Bogat kao Krez" je nesto sto su Jevreji voleli da 
ponavljaju ali ne i Kir koji je od njihovog svestenstva zahtevao da pozovu svoj 
narod na povratak u domovinu. Jevrejski narod je, ipak, moleci se svestenstvu 
i klanjajuci se kralju, poljubi zemlju Vavilonsku okrecuci tako, jos jednom, 
leda kraljevskoj ponudi. Vavilon je bio prelep, najveci i najbogatiji grad na 
svetu, mesto pod Suncem koje je uvek nudilo i budilo nadu i otvaralo 
perspektive zbog kojih ga niko nije napustao. Kako se carska ne povlaci 
nekoliko svestenika se, na kraju, ipak naslo na celu malog broja nevoljnih 
Jevreja koji su se uputili ka Judeji. 

Ovde je veoma vazno napomenuti da Jevreji koji su krenuli iz Vavilona put 



- 60 



Jerusalima nisu bili, u verskom smislu, oni isti Jevreji koji su svojevremeno iz 
Judeje posli u Vavilon. Posle unistenja Jerusalimskog hrama od strane 
Navuhodonorosove vojske i odvodenja nekoliko stotina clanova uglednijih 
jevrejskih porodica u Vavilon njihov duhovni zivot polako pocinje da se 
menja. Sustina je u njegovom zasnivanju na izrazenim verskim obredima i 
obrazovanju. Pod uticajem svestenstva, a narocito jedne ekstremne verske 
sekte i politicke frakcije poznate pod imenom fariseji, osnovne nacionalne 
odrednice Jevreja, kao naroda, bivaju potisnute u drugi plan. Njihovo 
dominantno obelezje postace njihove religiozne vrednosti. Ovaj proces zapocet 
u Vavilonu ce svoj vrhunac doziveti medu Jevrejima povratnicima u Jerusalim. 
Oni ce podici novi Jerusalimski hram (Drugi hram, bez najvaznije svetinje - 
kovcega Zaveta) i poceti sa ispovedanjem judejske vere kakvom je danas 
znamo. 

Vavilonski, odnosno rabinski judaizam (rmrp mm), ako tako mozemo da ga 
nazovemo, a mozemo, jeste religija u klasicnom smislu te reci jer utvrduje 
nepobitno postojanje Boga i njegovu jedinstvenost - drugog boga nema. On je 
monoteisticka religija iz koje proizilazi i poimanje kosmosa kao jedinstvene 
celine sa jednim sistemom zakona. Bog je sam kosmos, on je stvoritelj, on je 
vecit, svemocan i sveznajuci. Medutim, vavilonski judaizam nije vera u 
njenom svakodnevnom poimanju. On vise propisuje pravila koja "izabrani 
narod" mora da postuje i po kojima mora da se vlada. On precizno definise i 
rigorozno sankcionise nacin ponasanja. On utvrduje kodekse, a ne nacin 
misljenja ili veroispovedne obaveze. 

Nakon sto su Rimljani srusili Jerusalimski drugi hram vavilosnki judaizam, 
kroz delovanje rabina (u prvo vreme poznati kao tumaci Tore, a kasnije kao 
svestenici i staresine jevrejskih opstina u dijaspori), vrsi novu kanonizaciju 
Tore i mnogih drugih svetih i tajnih spisa. Takode, rabini odreduju 
svakodnevnu sluzbu Boziju i na sinagoge - jevrejske bogomolje (ri'i riDlD) 
prenose neke obrede koji su se svojevremno mogli obavljati iskljucivo u 
Hramu. Tako, nekada dominantno versko delovanje kroz Hram i njegovo 
nasledno svestenstvo, ustupa primat religijskom delovanju preko rabina i 
sinagoga. Sve to je dovelo do toga da se pocetkom II v.n.e. definitivno 
konstituise sistem rabinskog judaizma, odnosno vavilonskog bratstva koje ce 
raditi na povezivanju Jevreja sirom sveta. Jevrejima od tada vise nikada nece 
biti potreban Hram kao objedinjavajuci i podsticajni faktor; njima kao 
kosmopolitima Hram, kao verski objekat, nece vise biti neophodan jer ce se 
on, prema ucenju farisejskih rabina, nalaziti u svakom od njih. 

To je onaj vavilonski judaizam zbog koga ce istinski jevrejski vernici oliceni 
u sektama, kao sto su eseni, napustiti bogosluzenje u Jerusalimskom drugom 
hramu jer su ga, po njihovom uverenju, izopaceni svestenici, a posebno oni iz 
redova farisejskog vavilonskog bratstva, oskrnavili. To je ono ucenje: "zub za 
zub, oko za oko", koje je Isus Hristos tako strastveno kritikovao i kome se 



- 61 



tako zestoko protivio. To je judaizam koji je tako zastrasujuce odstupio od 
svog izvornog ucenja da je Muhamed (J- 9 -*- 4 ), 622. g.n.e.. kada je napustio 
Meku i presao u Jatribu (Medina), slobodno mogao da kaze da je on zapravo 
istinski prorok i Mojsijev naslednik. Pozivajuci se na meleka Dzebraila 
(andela Gavrila), koji mu je u pecini na brdu Hira blizu Meke preneo prvih pet 
stihova poglavlja Sure, Muhamed je mogao da konstatuje da su Jevreji 
preokrenuli znacenje Alahovih reci i da stoga Kur'an (al-Qur'dn al-Karim — 
d)l J^O' a ne Tora ili Jevandelja predstavlja Boziju objavu u njenom pravom 
obliku. To je judaizam koji je omogucio islamu da postane najcistija 
monoteisticka religija na svetu pozivajuci se, sa pravom, na Avraama Haivria. 

Taj i takav vavilonski judaizam, nesposoban da se sam siri, bio je osuden na 
propast. Ali nije propao! Opstao je! Prvo se sirio skriven iza hriscanstva, a 
potom je, za svoju ekspanziju, koristio tolerantnost pripadnika muhamedanske 
veroispovesti. Vec u I v.n.e. u Rimu, Napulju, Venozi i drugim mestima 
postojale su mnogobrojne sinagoge sa svojim rabinima, sudijama, pisarima i 
td. Do VII v.n.e., odnosno do pojave i stupanja islama na svetsku scenu 
Jevreja i njihovih bogomolja je bilo u gotovo svim hriscanskim zemljama, a 
izvesno da nije bilo ni jednog znacajnijeg trgovackog centra u kome jevrejske 
zajednice nisu bile strateski dobro pozicionirane. 

Muhamed je umro 632. g.n.e., a samo dvanaest godina kasnije njegovi 
sledbenici su vladali Sirijom, Palestinom, Egiptom, Irakom i Persijom. Krajem 
VII. v.n.e. vlast Muhamedovih sledbenika se prostirala od Evrope do Male 
Azije. Islam je postao religija svetskih razmera, a to je mogao da bude samo 
zahvaljujuci svojoj religijskoj toleranciji i postovanju tudih kultura i obicaja. 
Svoju tolerantnost Muhamedovi sledbenici crpe iz cinjenice da Jevreji postuju 
samo Stari zavet, hriscani Stari i Novi zavet, a oni i Stari i Novi zavet ali i 
svoju svetu knjigu Kur'an. To je bila sila koja je osvajala ali nije rusila i 
unistavala. To je bila sila koja je nametala sazivot svima, a sto se najbolje vidi 
iz zakona koji je 637. (nakon osvojanja hriscanske Sirije i Palestine) doneo 
Umar I (uAJaAJt £j >«e). Po ovom zakoniku poznatom kao Umarov ugovor 
utvrdena su pravila sazivota muslimanskih, hriscanskih i jevrejskih zajednica. 
Za sve vernike je bila garantovana verska tolerancija, pravna autonomija, 
sigurnost zivota, svojine i prava na rad. 

Valja znati da prvi pisani ustav (o 3 ^ 1 -^ 'J^<_su°) potice od muslimana, a 
sastavio ga je licno Muhamed 622. godine nakon Hidzre (Prelaska iz Meke u 
Medinu). Osnivajuci prvu islamski drzavu na svetu Muhamed je sastavio 
Ugovor izmedu njega, kao Bozijeg proroka, i voda svih plemena sto ce postati 
osnov i za sve potonje halifate. Medutim, iako je Muhaed napustio Meku i u 
Medini osnovao prvi halifat Meka je za muslimane tada, a i danas, najsvetiji 
grad na svetu i to ne samo zato sto je u njemu prvi hram podigao Avra'am ili 
sto se rodio Muhamed vec i iz mnogo ezotericnijih razloga. 



- 62 



U IX veku persijski matematicar, astronom i geograf Habash al-Hasib 
al-Marwazi ('c^ yj gv^JJ* ?jjj<_s) iskoristio je sfernu trigonometriju i 
kartografske projekcijske metode kako bi pretvorio polarne koordinate u 
drugaciji koordinatni sistem centriran na specificnu tacku na sferi, u ovom 
slucaju Kible (arapska rec za smer prema kome bi vernici trebali biti okrenuti 
tokom molitve), smer prema Meki. Dva veka kasnije Abu Rayhdn BTrunT (iyj 
IJj^c'lj 'J^csjjucs ) razvija al-Marwazijeve postavke i tako 1025. prvi opisuje 
polarnu ekviazimutnu ekvidistantnu projekciju nebeske sfere sto ga cini 
pretecom savremenog polarnog sistema. Danas se zna da al-Marwazi i BTrunT 
nisu odabrali Kiblu, odnos Meku vodeni verskim motivima vec da Meka sa 
svojim geografskim koordinatama 21° 25' 19.2" N, 39° 49' 33.6" E odista jeste 
na sredini polova, odnosno da se nalazi na polovini izmedu Antarktika 
(kontinent na kojem se nalazi Zemljin Juzni pol) i Arktika (u okviru Arkticke 
oblasti nalazi se Severni pol). Ono sto su arapski naucnici znali jos u IX veku, 
a moguce i ranije, savremeni naucnici su potvrdili tek u XX veku: Udaljenost 
Meke od Juznog pola je 12348,32 kilometara, a udaljenost od Severnog pola 
7631,68 km. Iako na prvi pogled ove distance ne ukazuju na nista posebno ipak 
odnos njihovog zbira i vece velicine jednak je odnosu vece velicine prema 
manjoj, a to je nista drugo do vrednost zlatnog preseka - 1.6180339887... 
Takode, odnos udaljenosti izmedu Juznog pola i Meke naspram udaljenosti 
jednog pola od drugog, opet je 1.6180339887... Dalje, zlatna sredina Zemlje 
prema polozaju meridijana i paralela, neovisno od nacina mapiranja, je u Meki. 
Drugim recima, centar sveta, gledano kroz pozitivne vrednosti geografskih 
duzina i sirina koje su na kopnu, je Meka koja je inace savrseno poravnana sa 
Severnim polom i lezi na nultnoj magnetnoj zoni. Pored toga, Meka, na osnovu 
merenja izvedenih uz pomoc Leonardovog sestara, se nalazi i na zlatnom 
preseku Arabije, a Kibla na zlatnom preseku Meke. 

Umar I je voleo da se seca i govori kako je "Muhammed u Medini uspeo da 
organizuje drustvo u kome su ziveli, pored muslimana, ravnopravno jos 
Mojsijevi i Isusuovi sledbenici." Islam, treba znati, doktrinarno, priznaje i 
tolerise judaizam i hriscanstvo kao religije Knjige, kao monoteisticke religije. 
Kur'an priznaje Musaov Tevrat (Mojsijevu Toru), Davudov Zebur (Davidove 
Psalme) i Isaaov Indil (Isusovo Evandelje) kao i ostale ranije svete knjige. 
Umar I je poznat i po tome sto je razrezao dTwan - porez koji ce za sve, ma 
koje vere i nacije bili, biti isti. Jedina dva prava koja su hriscanima i jevrejima 
bilo uskracena su bila rad u drzavnim sluzbama i poseta Meki, odnosno svetom 
kamenu Ka'abah koji je centralno svetiliste islama. Ova Umarova ogranicenja 
niko, bas niko, od Mojsijevih i Isusovih sledbenika nije smatrao bitnim jer su 
plate u drzavnim sluzbama bile niske, a kamena kocka (Ka'abah) duzine 11, a 
visine 17 metara im, i onako, nista nije znacila niti ih je, na bilo koji nacin, 
privlacila. 

U odnosu na tada tolerantan, novim ucenjima i saznanjima uvek otvoreni 
islama judaizam je isao drugim putem. To nije bio Mojsijev i Aronov judaizam 



- 63 



vec onaj vavilonskog bratstva B'nai Haburah koji je, koristeci se tajnim i 
iskvarenim ucenjima Haruta i Maruta i zloupotrebljavajuci toleranciju drugih 
biblijskih naroda, krenuo u osvajanje sveta sa ciljem njegovog porobljavanja. 
Prvo, iskoristio je pravo nesmetanog kretanja i rada u hriscanskom svetu, a 
potom i muslimanskom carstvu koje se protezalo od Atlantskog okeana do 
Indije. Njegovi su se sledbenici tada locirali u sve najvece i najznacajnije 
trgovacke i industrijske gradove. Jevrejski trgovci su potom uspostavili 
medusobno cvrstu trgovacku i bankarsku vezu. Putovali su i izvan granica 
muslimanskog carstva pozivajuci se, kad god im je to bilo od koristi, na 
pripadnost islamskom svetom carstvu. Drugo, pod zastavom carstva islama su 
dosli do Urala i juznih oblasti Rusije gde su sve plemstvo cuvenih Hazara, 
poznata turska plemena Hazarskog kaganata - Hazar Kaganhgi, preveli u 
judaizam. Posle su ih, placajuci im zlatom i dragim kamenjem, koristili kao 
ratnike za sopstvene ciljeve. Hazarski narod je nestao tokom XIII v.n.e. ali ne 
i njegovo judaizirano i vavilorizirano plemstvo; ono je nastavilo da obitava 
tako da je danas luconosa svetskih finansija i demokratorske kabale. Trece, 
iako oslobodeni svake vrste vojnog sluzenja oni koriste islamska osvajanja da 
se polako, u sve vecem broju, sele iz Persije i Iraka ka zapadu, tako da je vec 
krajem XII v.n.e. vecina Jevreja zivela u Evropi, a ne na Bliskom Istoku. 
Jedan od najcuvenijih vavilonskih rabina, lekar i filosof Moshe ben Maimon- 
Rambam (ll^TS "p nfflS) se u svom pismu sinu Nahmanu 1167. g.n.e. zalio kako 
je u Jerusalimu ostalo samo dvoje jevreja - trgovaca. Razocaran odlazi u 
egipatsku prestonicu Misr al-Fustat gde sluzi egipatskog sultana Savara ( jj^ 
^a-uJI jj^.^ jj) i gospodari lokalnom jevrejskom zajednicom. 

Jedno od najmasovnijih naseljavanja Evrope Jevrejima odigralo se pocetkom 
VIII veka kada Mavri, islamizirani pripadnici severozapadne Afrike, osvajaju 
Pirinejsko poluostrvo. Jevreji su tada preplavili Spaniju. Mavri su sa sobom na 
Evropski kontinent doneli do tada nevidene kulturne vrednosti, a Jevreji svoje 
trgovacko umece i kamatarenje. Nakon sto su u cuvenoj Rekonkvisti spanskih 
vladara Ferdinanda II Aragonskog (Fernando II de Aragon) i Izabele Kastiljske 
(Isabel I de Castilla) Mavri porazeni i proterani, Jevreji su ostali. Odricuci se 
svog prijateljstva sa Mohamedovim sledbenicima odmah su poceli da se 
klanjaju Isusu. I, tako, dok su se klanjali Isusu nisu se, ipak, odricali svojih 
vavilonskih ucenja pa kada su ih tako verolomne otkrili i kada je Inquisicion 
espanola (Spanska inkvizicija), na osnovu bule pape Siksta IV(Francesco della 
Rovere, krsteno ime), otpocela 1478. sa svojom po zlu cuvenom politikom auto 
de fe - proterivanje i spaljivanje jeretika, opet su se setili svoje brace - 
Mohamedovih sledbenika Turk halklari - Turaka, ovoga puta. 

Tokom postojanja ovog velikog islamskog carstva (od 622. do 1258. godine) 
Jevrejima sirom sveta zvanicno je upravljao vavilonski egzilarh (vrhovni voda 
jevrejske dijaspore sa sedistem u Bagdadu) koga je halifat priznavao za 
predstavnika Jevreja. Egzilarhat je inace bio ogranicen iskljucivo na 
pripadnike dinastije koja je vodila poreklo od Davidove loze. Bezbednost 



- 64 



clanovima dinastije je garantovao halifat. Sve do 1956. godine u Vavilonu, 
odnosno Bagdadu je zivela veoma razvijena jevrejska zajednica i tek te godine, 
zbog ne postovanja drevnih pravila, iracki kralj Fejsal II (^J^l J*A«i <ill*JI) je 
proterao poslednje Jevreje - pripadnike vavilonskog bratstva. Interesantno da 
je nepune dve godine nakon ovog proterivanja Fejsal II ubijen, nakon cega je 
usledio iznenadni coup d'etat koji je doveo do ukidanja hasemitskog halifata i 
uvodenje republikanskog uredenja u Iraku. 

Paralelno sa egzilarhom uticaje na jevrejski narod su vrsili i pripadnici dve 
velike farisejske akademije u Suri i Pumpediti; njihov uticaj na Jevreje u 
dijaspori ostvarivao se preko rabina i bio je evidentno dominantniji od uticaja 
egzilarhata. Sve jevrejske zajednice sirom sveta imale su svoje sinagoge i 
rabine i priznavale su autoritativnost odluka upravitelja akademije koga su 
zvali gaon - uzviseni. Celokupno tadasnje rabinsko vodstvo regrutovalo se iz 
nekadasnjih trinaest vavilonskih porodica koje su cinile srz bratstva. 

Uticaj vavilonskih rabina i njihovog bratstva B'nai Haburah medu Jevrejima 
je i danas veoma prisutan. Jos od Vavilona su voleli, i jos uvek vole, da 
uzimaju imena i obicaje naroda u cijim se drzavama nalaze tako da ih je veoma 
tesko ako ne i nemoguce identifikovati. Najpoznatije je njihovo infiltriranje 
medu turska plemena Hazara (Hazar Kaganhgi) koja su prvo verski preobratili, 
a potom im se nametnuli kao vode koje ce ih u propast odvesti. Danas se znaju 
imena ovih vavilonskih mesetara koji su predvodili hazarski narod sve do 
njegove poslednje kapi krvi: Menasseh ben Hezekiah, Isaac ben Hanukkah, 
Zevulun ben Isaac, Menasseh ben Zebulu, Nisi ben Moses, Aaron ben Nisi, 
Menahem ben Aaron, Benjamin ben Menahem, Aaron ben Benjamin, Joseph 
ben Aaron, David ben... Hazara kao naroda nema ali su zato preziveli svi 
potomci Menasseh-a, Isaac-a, Zevulun-a, Menahem-a...i oni danas strasno 
deluju u okviru cionizma (Chibbath Zion) koji se od strane mnogih Jevreja 
dozivljava kao nesto posve strano i suprotno velikoj i vecnoj veri u Mojsija. 
Oni Jevreji koji ih danas slusaju to cine jer, kako sami kazu, cak je i Bog kad 
je cuo da su vavilonski rabini napisali Talmud koji pretpostavljaju Tori rekao: 
Banai nichuni, banai nichuni - Sinovi moji me pobedise, sinovi moji me 
pobedise! (Babylonian Talmud, Baba Metsia 59b). 



- 65 



Poglavlje cetvrto 
KUMRANSKA ZAJEDNICA 



Kumranska zajednica je nastala oko 200.g.p.n.e. na judejskim brdima. 
Doslovno znacenje reci kumran (l)'j-«2 4jja) je svod, luk, ulaz ili nesto slicno. 
Kumranci su sebe smatrali za stubove-cuvare autenticnih, od Mojsija 
primljenih jevrejskih tajnih ucenja i svekolikog znanja. Simbolican ulaz u 
Kumransku zajednicu predstavljao je prolaz ispod luka zvanog Salom, koji su 
drzala dva stuba, Mispat i Cedeka. Najuzi, odabrani deo Zajednice, nikad nije 
brojao vise od dve stotine clanova. 

Clanovi esenske sekte ziveli su u relativno nepristupacnim krajevima oko 
Crnog mora. Duhovno najvise pozicionirani sloj esena ziveo je izdvojeno na 
terenu poznatom kao Kirbet Kumran (ixiaip m~Pn). Po svom polozaju medu 
njima su se razlikovali svestenici, koji su osim ritualnih imali i odrdene 
izvrsne funkcije, i obicni clanovi. Na celu Zajednice nalazio se prvosvestenik 
sa dva pomocnika i jos deset posebno odabranih clanova. Kumranci su ziveli i 
delovali kao organizovano religiozno udruzenje muskaraca. 

Broj clanova Kumranske zajednice bio je ogranicen, a pristup uslovljen 
strogim pretpostavkama. Pre svega, svako ko je zeleo da bude clan morao je, 
najpre, da ispunjava osnovne preduslove: muskarac nije smeo da bude prost, 
odnosno nesposoban da kontrolise strasti, nije smeo da bude slep, gluv, nem ili 
da ima neku vidljivu manu. Drugim recima, svaki kandidat morao je da bude 
savrsenog mentalnog i fizickog zdravlja, sto je tek bila pretpostavka za 
otpocinjanje utvrdivanja njegovih intelektualnih sposobnosti, obrazovnog 
nivoa i verskih uverenja. 

Izmedju 1951. i 1956. u drevnoj naseobini u Kumranu je u 11 od 13 
postojecih skrovista (dva su jos u IX v.n.e. otkrili Arapi), nakon obimnih i 
skupih istrazivanja, otkriveno oko 850 svitaka tekstova i dokumenata 
Kumranske zajednice. Ljudi koji su ucestvovali u ovim iskopavanjima su u 
najvecem broju bili pripadnici Rimokatolicke crkve, a samo nekolicina 
naucnika je bila samostalna, nezavisna od Rima. Dva najznacajnija finansijera 
celog ovog projekta bili su Rimokatolicka crkva i Dejvid Rokfeler. 
Interesantno je podsetiti se da je jos jedan clan porodice Rokfeler - Dzon 
Dejvison Mladi, otac Dejvida Rokfelera, direktno povezan sa milionskim 
finansiranjem cuvenog egiptologa dr Dzejmsa Henri Brestida (James Henry 
Breasted) koji je vrsio dugogodisnja istrazivanja u Luksoru i hramu u Medinet 
Habuu. Sta se sve dogadalo tokom ovih Brestidovih iskopavanja nije poznato 
ali se zna da je egipatska vlada 1925. vrlo grubo odbila 10 miliona dolara za 



- 66 



rekonstrukciju Muzeja starina u Kairu koje je Dzon Dejvison Mladi ponudio. S 
druge strane, Brestid je morao u kratkom roku da napusti Egipat, a po dolasku 
u SAD je prihvatio ponudu porodice Rokfeler da bude direktor Orijentalnog 
instituta Univetziteta u Cikagu. 

Ono sto su istrazivaci uspeli da vide u tzv. Svicima s Mrtvog mora bilo je 
dovoljno da dovede u pitanje celu hriscansku religiju. Istina je da je od 850 
svitaka do danas objavljena samo polovina, a da je nezavisne istrazivace 
Rimokatolicka crkva diskvalifikovala kao "sarlatane zeljne medijskog 
egzibicionizma". Svi pokusaji ovih ljudi da preko specijalizovanih medija 
pokrenu naucno zasnovanu raspravu o ovim spisima bili su onemoguceni. Dva 
milenijuma stara Rimokatolicka crkva zna, i ima nacina, da se odbrani od bilo 
cega, a posebno od istine. 

U Arheoloskom muzeju Palestine, poznatijem kao Rokfelerov muzej, danas je 
izlozeno nekoliko ovih svitaka. Iz do sada dostupnih Kumranskih rukopisa se 
jasno vidi da su nekada postojale tajne knjige koje su bile veoma stare i koje 
su sadrzavale informacije o buducim dogadjajima. Ritualima koje je propisao 
sam Bog bilo je moguce odgonetnuti neke od tajni buducnosti. Sadrzaj tih 
knjiga se prvo prenosio samo usmeno, ali je kasnije - nakon tragicnih ubistava 
- pocelo pismeno pamcenje u sifrovanom obliku. Pristup ovim pisanim tajnama 
je bio ogranicen i njih nikada, u isto vreme, nije moglo da zna vise od trinaest 
ljudi. 

Pojedini rituali koji se spominju u ovim spisima neodoljivo podsecaju na 
stare egipatske rituale, a izgleda da su se clanovi zajednice bavili nekim od 
tajnih misticnih obreda. Zajednica je u svoje vreme bila poznata i kao 
Jerusalimska crkva i odista je bila esencija judaizma. Kumranci nisu imali 
dodirnih tacaka sa svestenstvom Hrama, odnosno Cionskim mudracima kako su 
ih neki gradani Jerusalima nazivali vec su, naprotiv, bili u sukobu s njima. 
Zato su od strane fariseja i sadukeja narodu prikazivani kao krivotvorci 
originalnih ucenja i sekta koja zloupotrebljava sveta tajna znanja. 

Tokom dva i po veka postojanja Zajednice (sve pripadnike su, 68.g.n.e. ubili 
rimski legionari) njeni clanovi, ni u jednom momentu, nisu odstupili od svog 
ispovedanja ortodoksnog judaizma. Dvojica njenih najpoznatijih clanova su 
bili Jovan Krstitelj ("priv Vrnjan) i Jakov (apsr), Isusov brat. Obojica su bili 
poglavari Jerusalimske crkve. Sam Isus nije bio clan Zajednice ali je bio 
veoma visoko postovan od njenih clanova. Povremeno je dolazio u nju gde je 
sa njenim ostalim clanovima pomagao svakome ko bi dosao u nju sa zeljom da 
se povuce od sveta i njegovih zala. Nakon trogodisnje pripreme clanovi 
Zajednice su mogli da postanu samo oni koji su uspesno prosli proces 
novicijacije i polozili svecanu zakletvu da nece nista skrivati pred svojim 
drugovima, biti nemi pred tudinima i striktno postovati staresinu Kumrana. Da 
bi se stalno odrzavali cistim eseni su se tri puta dnevno kupali: u jutro, u 



- 67 



podne i pre spavanja. Njihova vecera je bila svojevrstan ritual i po svemu je 
predstavljala pretecu hriscanske evharistije. 

Kumranci su sebe smatrali od Jahvea posebno odabranim pojedincima u 
odnosu na sve ostale Jevreje. Nastojali su da svoje sunarodnike nauce vrlinama 
kao sto su istina, pravda, iskrenost, skromnost i si., a koje su im vremenom 
postale strane. Smatrali su da im je zadata da celokupnom Jevrejskom narodu 
pokazu put spasa i da tako poprave stetu koju su "bozijem narodu" naneli 
judeo-vavilonska finansijska elita i korumpirani svestenici Jerusalimskog 
drugog hrama. Verujuci u takvu svoju misiju oni su kroz svoja ucenja i 
propovedi poceli pripremati jevrejski narod za dolazak mesije. 

Zasto su vazni Kumranci i njihovi svici? Vazni su jer pojasnjavaju mnogo 
toga o hriscanskoj religiji i, jos vaznije, nedvosmisleno ukazuju na postojanje 
drugog puta. Naime, celokupno hriscanstvo pociva na dogmi o Istocnom grehu 
iz koga proisticu svi ostali ljudski gresi. Prema jevrejskom i hriscanskom 
verovanju greh Adama i Eve, prvih ljudi koje je Bog stvorio, bio je u tome sto 
nisu poslusali Boga da ne diraju plodove sa drveta saznanja dobra i zla. Nakon 
sto su ubrali i okusili zabranjeno voce Bog in je kaznio nacinivsi ih smrtnim 
ljudima. Pun razumevanja i milosti Bog odlucuje da ipak pomogne ljudima pa 
na Zemlju salje svoje otelotvoljenje - Boga Sina, kako bi sam sebe prineo kao 
zrtvu za ljude. Ovom zrtvom je trebalo da se umilosti Bog za Istocni greh koji 
su pocinili Adama i Eva. Ta zrtva - Agnus Dei (jagnje Bozije) pojavila se u 
liku Isusa Hrista koji je, kao iskupitelj ljudske gresnosti, umro mucenickom 
smrcu da bi pomirio Boga s ljudima. 

Na dogmi o Istocnom grehu zasniva se citav sistem odnosa hriscanskih 
crkava sa njihovim vernicima. Ako osporite ili racionalno posumnjate u celu 
ovu pricu o Istocnom grehu dovodite u sumnju osnovanost postojanja Crkve 
Hristove. 

Budizam, judaizam i islam zasnivaju se na sirokoj lepezi drustvenih i 
teoloskih razmisljanja i deo su iskrenog duhovnog poimanja ovih tema. Ako 
biste iz budisticke religije odstranili Gautamu nista bitno se ne bi promenilo, 
niti bi se ista vazno dogodilo s islamskom ili judejskom verom ako biste iz 
njihovog ucenja izuzeli Muhameda, odnosno Mojsija. Medutim, ako iz 
hriscanske vere izostavite Isusa, nemate veru vec niz judejskih prica koje, 
same po sebi, nemaju mnogo smisla. 

Pre otkrica svitaka hriscanski svet nije znao koliko su tekstovi Starog zaveta 
verodostojni, a koliko su plod maste njegovih jevrejskih sastavljaca. 
Kumranski spisi, bez ikakve sumnje, ukazuju na to da mi danas ne poznajemo 
pravu verziju Biblije. Poslednji ljudi koji su posedovali autenticna znanja o 
svemu onome u sta bismo mi danas zeleli da verujemo bili su Kumranci. 



- 68 



Jedno od najznacajnijih saznanja koje nam pruzaju Kumranski zapisi je da je 
Jesua ben Josif iz plemena Jude, poznatiji kao Isus Hristos, bio smrtan covek i 
naslednik Davidove loze. Zapisi govore i o Mariji od Magdale kao zeni 
kraljevskog roda iz plemena Venijaminovog, Saulovog potomka i supruzi 
Jesuinoj. No, mozda najvaznije, Zapisi sadrze ucenje i poucavanja duboko 
reliogioznog Jevrejina Jesue ben Josifa koji se obracao svojim sunarodnicima. 
Iz Zapisnika se nedvosmisleno vidi da se Jesua nikada nije obracao goyim ( svi 
koji verski i nacionalno ne pripadaju Jevrejima) i da je, imajuci to u vidu, 
izvesno da je njegovo ucenje kasnije prilagodeno propovedanju medu 
nejevrejskim narodima. Biblija, odnosno Stari zavet je zapravo verno preveden 
TaNaH. 

Danas je, za najveci broj ljudi, Biblija jedini izvor znanja o mnogim stvarima 
koje se ticu hriscanske vere i svih njenih glavnih aktera. Medutim, Biblija nije 
jedinstvena knjiga vec je cini trideset devet knjiga, a po katolickom Kanonu 
cak cetrdeset sest. Sve ove knjige nastale su znatno nakon Mojsijeve smrti. Za 
hriscanstvo je verovatno najvaznije prvih pet knjiga Biblije, odnosno Starog 
zaveta, poznatih kao Petoknjizje (Pentatehnos). Tekst Petoknjizja je konacnu 
formu dobio oko V veka p.n.e. Iako je u njemu mnogo toga nedovoljno jasno 
pa cak i medusobno suprotstavljeno, ipak su od velike vaznosti jer su sacuvali 
secanje na vazne istorijske dogadaje. Prvih pet knjiga Starog zaveta su zapravo 
samo prevod prvog od tri dela TaNaH-a. S druge strane, danas zasigurno 
znamo da su sva Jevandelja Novog zaveta napisana nakon unistenja 
Jerusalimskog drugog hrama i Kumrana. 

Da bismo sto bolje shvatili Kumransku zajednicu vazno je napomenuti 
nekoliko istorijskih detalja. Prvo, nakon vavilonskog osvajanja Jude, drzave 
dva jevrejska plemena, i razaranja Jerusalimskog hrama u Vavilon je, od oko 
200.000 stanovnika Jude, odvedeno najvise nekoliko hiljada. Bili su to clanovi 
judejske kraljevske porodice, svestenici, pripadnici jevrejske intelektualne i 
finansijske elite i njihove sluge i robovi. Kada su Persijanci, nakon niza 
krvavih sukoba, pokorili vavilonsko carstvo, persijski vladar Kir Veliki je 
dozvolio svima da se slobodno krecu njegovim carstvom. Kir je bio prosveceni 
vladar koji je njemu potcinjenim narodima dozvoljavao znacajan stepen 
samostalnosti. Podsticao je trgovinu i zanate, knjizevnost i umetnost. Iako su i 
pre Kira mogli da ispovedaju svoju veru vecina Jevreja je prednost dala 
prakticnim stvarima - trgovini i zanatima. Sta vise, vecina njih je govorila 
samo aramejski, jezik persijske carevine, dok se hebrejski koristio jos samo u 
literaturi. 

Nezadovoljni ovakvim duhovnim stanjem judejskog naroda u Vavilonu, a pre 
svega zbog gubljenja sopstvenog autoriteta svestenici se zalazu za povratak u 
Judeju. No, i pored njihovog snaznog agitovanja samo se trecina vavilonskih 
Jevreja, i to nakon pritiska Persijanaca, odlucila za povratak na ognjista svojih 
predaka. Od te trecine polovina se, tokom putovanja za Jerusalim, predomislila 



- 69 



i uputila ka nekim drugim poznatim trgovackim i zanatskim destinacijama. 
Tako je samo manji broj vavilonskih Jevreja stigao u Judeju sto je znacilo da 
je za Mojsijeve sledbenike dijaspora de facto postala prava domovina. 
Palestinu (istorijski poznatiju pod imenom Hanadn) ce dozivljavati samo kao 
njihov istorijski kulturni i verski centar i nista vise od toga. Da je to i dan 
danas tako dokazuje cinjenica da se Jevreji, nakon sto su im Englezi 1948. 
osigurali drzavu - Palestinu, ne vracaju u nju vec nastavljaju da zive sirom 
sveta. Danas vise Jevreja zivi u Njujorku nego u Jerusalimu. 

Prvu grupu Jevreja koja se iz Vavilona, po naredenju persijskog cara, 
vracala u Jerusalim predvodio je Sasavasar, Persijanac i visoki dvorski 
cinovnik. Odmah po dolasku u Jerusalim Sasavasar je otpoceo izgradnju 
Jerusalimskog drugog hrama i pripremu terena za prijem sledece grupe 
nevoljnih povratnika pod rukovodstvom Isusa i Zorovavela. Persijanci su 
odmah postavili Zorovavela, unuka Joahinovog, za upravitelja Jude kako bi 
dodatno podstakli Jevreje da se iseljavaju iz Vavilona. Radove na obnavljanju 
Hrama je nadgledao novopostavljeni prvosvestenik Isus, Josedekov sin iz 
Aronove loze i on ga je 515.g.p.n.e. svecano otvorio za vernike. Zavrsetkom 
Jerusalimskog drugog hrama i utvrda oko njega okoncan je prvi deo obnove 
zemlje izrailjske. Pola veka persijskih napora da iz Vavilona Jevreje vrate u 
Judu nisu dali ocekivane rezultate. Zato su sa dvora, uz carski blagoslov, put 
Jerusalima upuceni visoki cinovnici Nemija i Jezdra. Obojica su bili visoko 
pozicionirani na persijskom carskom dvoru ali su ih i Jevreji uvazavali kao 
veoma obrazovane i Jahveu posvecene ljude. 

Jezdra i Nemija su iz persijskog prestonog grada Suze dosla u Jerusalim, 
izmedu 460. i 445.g.p.n.e. i sa sobom donela Vavilonski Talmud, niz 
sistematizovanih i tekstualno organizovanih usmenih zakona koja je 
svojevremeno od Jahvea primio Mojsije. Kanonizacijom ovih nekad nepisanih 
zakona judaizam je dobio cvrsta i bezuslovno vazeca nacela. Kako su Talmud 
smatrali sastavnim delom Tore fariseji su jednostavno odredbe Talmuda 
proglasili konacnim zakonima po kojima se svi Jevreji imaju upravljati u svom 
zivotu. S obzirom da je Talmud bio napisan na hebrejskom, a da su stanovnici 
Jude govorili samo aramejskim Jezdra ih je na glavnom jerusalimskom trgu, od 
izlaska do zalaska Sunca, punih godinu dana upoznavao sa novim zakonima. 
Sada je svaki Jevrejin bio upucen u pravila ponasanja kojih je morao strogo da 
se pridrzava: nacin ishrane, odevanja, odrzavanja higijene, postovanje subote, 
obrezivanje... Medu ovim zakonima nalazila se i odredba o zabrani zenidbe sa 
bilo kim ko nije Jevrejin. Svakom pripadniku judejske nacije je nedvosmisleno 
stavljeno do znanja da se pripadnikom "odabranog naroda" moze biti samo uz 
dosledno postovanje navedenih propisa. I dok se Jezdra starao za verska 
pitanja Nemija je bio zaduzen za politicku reorganizaciju judejske drzave pa 
ga je, kako bi ucvrstio njegov autoritet, persijski car Artakserks I postavio za 
upravitelja Jude. 



- 70 



Istorijska vaznost Jezdre i Nemije ne iscrpljuje se samo u njihovoj 
dominantnoj ulozi u obnovi judejske drzave vec i u uspostavljanju etnicki ciste 
i rasno iskljucive jevrejske nacije. Naime, svim Jevrejima koji su se iz 
Vavilona vratili u Jerusalim i onima koji su zateceni na teritoriji Jude 
jevrejsko svestenstvo je reklo da su upravo oni cisti poklonici Jahvea. Sve 
ostale Jevreje koji su samovoljno napustili drzavu Jude su tretirali kao 
"neciste" s obzirom da su se zenili pripadnicima drugih naroda, usvojili mnoge 
hanaanske obicaje, govorili iskljucivo aramejskim jezikom i td. Kako 
stanovnici Jude nisu bili verski edukovani kao Jevreji iz Vavilona Jezdra i 
Nemija odlucuju da se pobrinu da svi prihvate nove kanonizovane propise i da 
se shodno njima ponasaju. Tako je od svih Jevreja koji su bili u mesovitim 
brakovima zahtevano da se odmah razvedu; svima koji nisu zeleli da se obrezu 
ili postuju subotu bila su uskracena mnoga verska i gradanska prava; oni koji 
se nisu klanjali Hramu bivao je izrecen herem - iskljucenje iz jevrejske 
zajednice; pojedinci koji nisu postovali Zakon bili su kamenovani do smrti i 
si. Koliko je iskljuciv i beskompromisan Vavilonski Talmud bio vidi se iz 
sledecih citata: "Ucenje i zakoni Talmuda vazniji su i imaju se strozije 
primenjivati od zakona Tore. Ko prekrsi zakon Talmuda zasluzuje smrt... Onaj 
koji nije obrezan i ne drzi sabat ne naziva se covekom... Izmedu goyim i 
Jevreja ne postoji nikakva veza jer meso goyim je zivotinjsko meso, a njihovo 
seme je zivotinjsko seme... Kuce goyim su kuce zivotinjske... Goyim zene su 
neciste i imaju se smatrati prostitutkama...". ". Tako je obnovljena Juda, kao 
persijska provincija, nastavila da egzistira na principima verske i rasne 
iskljucivosti za ciju primenu je bio nadlezan Sinedrion, najvise jevrejsko 
pravno i religijsko telo koje su uspostavili Jezdra i Nemija. 

O Jevrejima koji su ziveli u dijaspori, a koji su bili potomci nekadasnjih 
deset severnih plemena koja su svojevremeno obrazovala drzavu Izrail Jezdra, 
Nemija i celokupno vavilonsko svestenstvo je govorilo kao o deset izgubljenih 
plemena. 

Kako se broj stavki farisejskog usmenog tumacenja Tore povecavao ukazala 
se, na kraju, potreba za novom pismenom kodifikacijom. Tako je Rabi-Juheda 
Hanasi, poglavar Sinedriona i sin Simona ben Gamalijela, pocetkom II v.n.e., 
sastavio knjigu koju je nazvao Misna. Tri veka kasnije napisana je jos jedna 
knjiga poznata kao Gemara koja je bila svojevrstan dodatak Misni, a zajedno 
sa njom je cinila posve novu knjigu poznatu kao Jerusalimski Talmud. U Misni 
su bila izlozena sva predanja usmenog zakona, a Gemara je bila svojevrsna 
interpretacija raznih rabinskih razgovora i kazivanja. Sve do 1180. godine 
Talmud se nije menjao, a onda je rabin Mojsije ben Majmon izvrsio kompletnu 
resistematizaciju i neophodne dopune tako da je de facto stvoren novi jevrejski 
zakonik pod imenom Misiah Tora ili Jad Hazakah. Cetiri veka kasnije spanski 
rabin Josif Efraim Karo (HOV nxp) je sastavio novi verski kodeks i zakonik 
sistematizovan u cetiri knjige (Orah hajim, Joreh deah, Kosen ha-mispat i 
Eben haezer) pod zajednickim nazivom imenom Sulhan aruh. 



- 71 



Nakon sto su svi stanovnici Jerusalima prihvatili Toru i Talmud kao njen 
nerazdvojni deo pitanje zivota u skladu s verskim obicajima je za sve Jevreje 
postao zakon. Jevreji koji su, ma od kuda, zeleli da se vrate u Jerusalim mogli 
su to da ucine tek nakon sto su se obavezali na striktno postovanje Tore i 
Talmuda i priznali vrhovnu vlast svestenika-sudija Jerusalimskog drugog 
hrama. Protiv rabinskog verskog sovinizma i vavilonskog Talmuda pobunice 
se, 500 godina kasnije, covek po imenu Jesua ben Josif. On ce dovesti u 
pitanje i autoritet sudija-mudraca iz Hrama, odnosno Cionskih mudraca kako 
su u narodu bili nazivani. 

Ovde je vazno pomenuti i kabaliste, odnosno one jevrejske svestenike koji su 
tokom zivota u Vavilonu dosli do tajnih vavilonskih ucenja. Kombinujuci ova 
ucenja s vec postojecim jevrejskim znanjima o tajnama sveta oni su razvili 
novu versku filosofiju poznatu kao kabala, sto bi u prevodu jednostavno 
znacilo "primanje". Jedna od najpoznatijih kabalistickih tvrdnji je da je covek 
preslikan mikrokosmos i da odabrani, uz posebna znanja, mogu da dostignu 
Bozje visine. Medu Jevrejima je bilo i jos uvek je rasprostranjeno misijenje 
kako kabalisti imaju moc da spoznaju i ona znanja koje Bog inace nije zeleo da 
prenese Coveku. Broj kabalista je uvek bio mali, ali im je zato uticaj bio 
izrazit, svakako nesrazmeran njihovom broju i poziciji u drustvu. Jedan od 
najpoznatijih kabalista svog vremena je bio je Rabin Simon ben Johaj, clan 
farisejskog vavilonskog bratstva. On je na aramejskom jeziku napisao knjigu 
Sefer ha-Zohar (knjiga sjaja) koja ce biti objavljena tek u XIII veku (hiljadu 
godina nakon njegove smrti). Osnove ezoterickih ucenja i ekstaticke tehnike u 
judaizmu koje su izlozene u Zoharu su predstvavljene kroz opis raja gde zive 
pravednici i pakla u koji su baceni gresnici. Jednostavno, kabala je skup tajnih 
tumacenje pojedinih delova Biblije koji, objedinjeni, predstavljaju srz 
jevrejskog misticizma. Osnovna misao kabale je da je Bog stvorio svet pomocu 
stvaralackih snaga koje jednostavno izviru iz njega kao sto zraci izviru iz 
Sunca. Ove bozije snage kabalisti nazivaju s'firot. 

Za razliku od misticnih i tesko razumljivih kabalista, fariseji svoja ucenja 
izlazu na jednostavan i lako prihvatljiv nacin. Verovali su u reinkarnaciju i to 
da sva znanja poticu od Jahve koji je bio jedini bog i stvoritelj svega sto 
postoji. On, po njima, nije samo stvorio svet vec i vlada vasionom, a svoju 
naklonost iskazuje samo prema Jevrejima sa cijim patrijarsima (rabinima) je 
sklopio poseban savez. Verovali su da Bog ureduje dogadaje u skladu sa 
odredenim planom ciji ce glavni deo poceti da se ostvaruje sa pojavom Mesije 
kao vode svih Jevreja. Tvrdili su da se kombinacijom odredenih svetih reci i 
simbola mogu odgonetnuti Bozje tajne inace nedostupne coveku. Verovali su u 
reinkarnaciju i to da je dusa besmrtna, a da je njeno spajanje s telom samo 
privremeno. 

Vremenom, svestenici Hrama i rabini su uspostavili apsolutnu kontrolu nad 
verskim i politickim zivotom Jevreja kako u Judi tako i izvan nje. U 



- 72 



politickom i religioznom zivotu vecine Jevreja posebno vazno mesto su 
zauzimali fariseji kao neka vrsta verskog autoriteta i intelektualne elite. 
Pripadali su visem eksploatatorskom sloju koji je bio organizovan u sklopu 
vavilonskog bratstva, s tajnim siframa i stepenima clanstva. Svoj uticaj medu 
Jevrejima sirili su ne samo kroz delovanje u okviru Hrama i Sinedriona vec 
prvenstveno kroz stvaranje i sirenje mreze rabinskih skola i izgradnje mnogih 
sinagoga. Njihov najveci suparnik u pogledu uspostavljanja verskog autoriteta 
medu pripadnicima odabranog naroda bili su sadukeji, pripadnici starog 
jevrejskog verskog staleza. Sinedrion je bio najcesce popriste zucnijih 
rasprava ove dve dominantne religijske i politicke struje medu Jevrejima. 

Sinedrion se sastojao od sedamdeset clanova kojim je predsedavao veliki 
svestenik. Clanovi Sinedriona su se prema drustvenom polozaju delili na tri 
kategorije: svestenicku elitu, staresine i intelektualce, odnosno knjizevnika 
kako su se nazivali. Prva se grupa uglavnom regrutovala iz redova sadukeja i 
fariseja, druga iz redova svetovne aristokratije, a u trecoj su svoje mesto nasli 
uvazene sudije, pravnici i naucnici. Osnovna nadleznst Sinedriona sastojala se 
u tumacenju Mojsijevih zakona i njihovoj primeni na odrdene slucaje sto je de 
facto predstavljalo samostalno kreiranje novih pravnih propisa. Pored toga, on 
je imao i pravo da za manje jevrejske opstine imenuje nize sudije i sluzbenike, 
da sudi u krivicnim delima protiv jevrejske religije i da nadzire vrsenje svih 
religioznih funkcija. Jedna od istorijski najpoznatijih i svakako 
najkontradiktornijih odluka koju je Sinedrion ikada doneo je osuda Jesue ben 
Josifa, odnosno Isusa Hrista na smrt. 

Clanovi esenske zajednice, koji su tokom boravka u Vavilonu za mnoge 
Jevreje bili olicenje religijske cistote, a samim tim i najvisi verski autoritet, su 
se u Judeju iz Vavilona vratili znatno posle onih koji su po nalogu Persijanaca 
obnavljali Hram 515. g.p.n.e. i koji su prihvatili Toru sa njenim tumacenjima 
zapisanim u Vavilonskom Talmudu. Eseni jednostavno nisu zeleli da budu deo 
persijskog projekta naseljavanja napustenih delova Palestine, odnosno Jude i 
da kao persijski podanici ubiru porez od lokalnog stanovnistva. Teritorija koju 
su Jevreji u Palestini naselili po povratku iz Vavilona i cije je srediste bio 
Jerusalimski drugi hram nije bila veca od desetak kvadratnih kilometara. Broj 
stanovnika Jerusalima se od 515. g.p.n.e. pa do poraza persijskog cara Darija 
III Kodomana i sloma Persijskog carstva pred vojskom Aleksandra Velikog 
333. g.p.n.e. samo neznatno povecao, a Jerusalim ni tada nije bio Slobodan grad 
niti je Judeja bila samostalna drzava. Nije to ni 515., a ni 333. g.p.n.e. bilo 
omiljeno mesto za Jevreje koji su preferirali Egipat ili neki od mnogobrojnih 
sredozemnih gradova u kojima je cvetala trgovina. 

Nakon sto je Aleksandar Veliki 331. g.p.n.e. osvojio Egipat i udario temelje 
novom gradu Aleksandriji, on je ubrzo postao prepoznatljiv po svojoj verskoj 
toleranciji, kulturnom bogatstvu, zanatstvu i trgovini. Takav grad ce preko 
noci postati mesto sa najvecom koncentracijom Jevreja - preko 200.000. 



- 73 



Zapravo, vise je Jevreja zivelo u Aleksandriji nego sto ih je bilo u celoj Judeji. 
Nakon ubistva Aleksandra Velikog, Juda, odnosno Judeja kako ce se od tada 
zvati, podpada pod vlast njegovog generala Ptolomeja koji stvara novu 
dinastiju u Egiptu - Ptolemeida; tako je Juda iz statusa persijske provincije 
presla u status egipatske provincije. Od Jerusalimskog drugog hrama sadukeji i 
fariseji su vremenom napravili svojevrsnu banku u kojoj su se vrsili menjacki 
poslovi i koja je nadgledala kovanje novca za potrebe Hrama. Sve to i 
cinjenica da se Jevreji sve vise udaljuju od svoje autenticne vere uticalo je na 
Kumrance da se iz Vavilona vrate u Jerusalim. 

U Jerusalim eseni dolaze 196.g.p.n.e. ali ga ubrzo, prestravljeni onim sto su 
u njemu zatekli, napustaju stvarajuci zasebnu naseobinu i gradeci neku vrstu 
tvrdave pod nazivom Kirbet Kumran. Njihovo napustanje Jerusalima usledilo 
je odmah nakon sto su prestali s bilo kakvim bogosluzenjem u Hramu, 
smatrajuci ga zagadenim mestom usled opsteg nemorala i pokvarenosti 
sadukejskog i farisejskog svestenstva, sto je, po njima, dovelo i do opste 
pokvarenosti vecine stanovnika Jerusalima. Eseni su u Jerusalim dosli sa 
namerom da pomognu izlecenju duhovno i moralno posrnulim Jevrejima, a 
pobegli su iz njega kako se i sami nebi zarazili zlom koje su tamo zatekli. 
Odbojnost Jerusalima je za pojedine esene bila tolika da su cak predlagali 
povratak u Vavilon. S druge strane, fariseji i sadukeji su bili sretni zbog 
esenskog povlacenja u planine optuzujuci ih da svojim rigidnim i dogmatskim 
ucenjem negativno uticu na borbeni duh Jevreja. 

Medutim, i nakon povlacenja iz Jerusalima za obicne stanovnike Judeje 
pripadnici esena, odnosno Kumranske zajednice bili su veoma postovani, a 
mnogi su ih i dalje smatrali za jedine autenticne znalce tradicije Izrailja i 
prave cuvare izvornih znanja judaizma. Jedna od najociglednijih i najlakse 
uocljivih razlika izmedu esena i fariseja ogledala se u pitanju verskog 
kalendara. Farisejski kalendar koji je i danas u upotrebi zasnivao se na 
proracunima vezanim za kretanje Meseca, dok su eseni koristili, postujuci 
tradiciju, proracune vezane za kretanje Sunca. I Jesua ben Josif je svoje 
zemaljske dane racunao po esenskom, a ne farisejskom kalendaru. Prvi covek 
esenske, odnosno kumranske zajednice - vrhovni svestenik, bio je konacni 
autoritet po svim verskim i svetovnim pitanjima. U vreme Jesue ben Josifa, 
vrhovni svestenik Zajednice bio je Jovan Krstitelj. Dan Jovana Krstitelja je 24. 
juni, kada je letnja ravnodnevnica, tj. kada je Sunce u zenitu. 



- 74 



Poglavlje peto 
JESUA BEN JOSIF 



Bracni par Marija i Josif su se iz Palestine, bezeci ispred terora lokalne 
vlasti, sklonili u Egipat. Tamo su dobili sina po imenu Jesua, a svi su ga zvali 
Jesua ben Josif (VW, na aramejskom). Pitanje datuma njegovog rodenja je 
oduvek bilo predmet spora jer su jedni tvrdili da je roden 3 g.n.e., drugi 7. 
g.n.e., treci... a istina je da se rodio 0001. godine i da od datuma njegovog 
rodenja hriscani i mere vreme - pre i posle Hrista, odnosno pre nove ere i nove 
ere - Anno Domini. Muslimani, s druge strane, vreme mere od Hidzra ( s £j°), 
odlaska Muhameda i njegovih sledbenika iz Meke u Medinu (septembar 622. 
g.n.e.), a Rimljani od osnivanja Rima Anno Urbis Conditae - 753. g.p.n.e. Kod 
starih Grka svaka drzavica je imala svoj kalendar zavistan od stupanja na 
presto njenog vladara ali od 776. g.p.n.e. zajednicki metod za odmeravanje 
prolaska godina pocivao je na poretku Olimpijskih igara (0?iU|j,7iiaKoi Aycbvsc; 
Huxpo^oyio). Jevreji svoje vreme mere od nastanka Sveta (^nvxn nsn^a), a to 
je, po njima, bilo 3761. g.p.n.e. sto je, nista drugo do vreme nastanka Sumera 
pa im tako i svi meseci u godini nose sumerske nazive. Tako dok su hriscani 
docekivali 1. januar 2006, Jevreji su slavili 1. Tevet 5766, Arapi 1. Dhu'l- 
Hijja 1426. godinu, Kopti 6. Tybi 1722, a Indusi su se oprastali od 30. 
Phalguna 1927 . godine moleci se za dobrobit dolazeceg 1. Caitra 1928. 

U ovom nizu razlicitih vremenskih mera valja spomenuti i kalendar Etos 
Kosmou ('Exo<; K6a(a,ou) sto je zapravo stari srbski, odnosno vizantijski sistem 
hronologije za merenje vremena. Po njemu vreme se merilo pocevsio od 1. 
septembra 5508. godine pre Hrista sto je zapravo staro verovanje o vremenu 
Postanja sveta. Tako je car Dusan (Stefan Uros IV Dusan Nemanjic, mosti mu 
pocivaju u crkvi svetog Marka u Beogradu), prema autenticnim zapisima iz tog 
vremena, proklamovao svoj Zakonik na praznik Vaznesenja 21. maja 6857. 
godine, a Boj na Kosovu se nije odigrao 1389. vec 6897. Ovaj kalendar se u 
Vizantiji koristio sve do pada carsta 1453, a u ostatku pravoslavnog sveta do 
1698. godine kada ga je ukinuo Petar Veliki (IleTp I BejniKHii) usvojivsi 
sistem Anno Domini tako da je 1. januar 7208. postao 1. januar 1700. Veliki 
pristalica srpskog merenja vremena bio je engleski istoricar Edward 
Gibbon koji u svom cuvenom spisu The History of the Decline and Fall of the 
Roman Empire (poglavlje XV) istice da je „prema Juliju Afrikancu i dr., svet 
odista stvoren prvog septembra, 5508 godina, tri meseca i 25 dana pre 
Hristovog rodenja". Tako bi Srbi, da se neke stvari nisu nasilno menjale u 
njihovim zivotima, danas slavili 7518. godinu. 



- 75 



Odrastajuci u Egiptu, Jesua je, jos kao dete, poceo da se upoznaje s drevnom 
egipatskom magijom. Medutim, pored duboko religioznog oca polako je poceo 
da se upoznaje i sa Talmudom i tajnim izrailjskim ucenjima skrivenim u Tori, 
drugim svetim jevrejskim knjigama, tajnim spisima i usmenim predanjima. Sve 
ove knjige koje su malom Jesui bile dostupne bile su napisane na aramejskom 
jeziku - jedinom jeziku koji je Jesua za zivota govorio. Za aramejsko pismo je 
vazno reci da je slicno arapskom i da se pise s desna na levo. Inace, Aramejci 
su narod koji je najcesce ziveo na podrucju danasnjeg Iraka, Sirije i Irana. 
Vremenom su svoju drevnu religiju zamenili za Pravoslavlje, a manji broj je 
presao u islam. Danas vecina ovog drevnog naroda pripada Sirskoj 
Pravoslavnoj Crkvi i Asirskoj Crkvi Istoka. 

Kada se sa dvanaest godina Jesua obreo u Palestini bile su mu vec dobro 
poznate istorija i kultura Egipta ali je istovremeno bio i vrsni poznavalac 
jevrejskih obicaja, tradicije i verskog ucenja. Sve ovo je bilo moguce jer je jos 
kao malo dete pokazivao izrazitu bistrinu uma, neverovatnu memorijju i veliku 
zelju za ucenjem. Od svega je najvise voleo da cita stare jevrejske spise i slusa 
price svestenika, a vremenom je izgradio istancan i sebi svojstven osecaj za 
pravdu i pravednost. Bio je, moglo bi se reci, predodreden... 

Za licnost koja se smatra osnivacem neke religije uvek se vezuje pojam 
harizmatske licnosti. Ovi ljudi su stalno u bliskom kontaktu s bozanstvom i 
odatle proistice snaga njihovog natprirodnog delovanja. Veza s bozanstvom 
manifestuje se meditacijama, asketizmom, molitvama, ekstazama i zanosima. 
Za harizmatike se ne smatraju samo ljudi iz svere kultnih poslova, vec i ljudi 
koji su posedovali najvecu vlast, kao sto su kraljevi ili carevi. 

Medu harizmaticima prvo mesto uvek zauzimaju pomazani - izabrani da 
izvrsavaju misije i zadatke koje im bozanstvo poverava. Harizmaticna 
delatnost je cesto izjednacavana s prorockom delatnoscu; prorocki dar se 
smatra najvecom verskom sposobnoscu, posto prorok uspostavlja neposrednu 
vezu s bozanstvom i licno od njega prima zadatke. U Edemskom vrtu Bog je sa 
Adamom i Evom razgovarao licem k lieu. Medutim, nakon njihovog velikog 
greha, Bog im se vise nikada nje prikazao niti s njima opstio. Tako je ispalo da 
Bog vise nije mogao neposredno da razgovara sa ljudskim rodom, pa je odlucio 
da komunicira sa njim preko ljudi i zena koje Biblija naziva vidiocima i 
prorocima. Rec prorok (jevrejski nabi') znaci "neko ko je pozvan (od Boga)". 
Prorok je osoba koja objavljuje bozanske vesti. One se mogu odnositi na 
proslost, sadasnjost ili buducnost, i mogu se sastojati od opomena, saveta, 
utehe ili predskazanja. Prorok je beskompromisni branilac svega bozjeg i 
suprotstavlja se i unistava sve sto nije u skladu s bozjom voljom. On je stub 
odbrane tradicije i u njegovoj delatnosti primat imaju politicki, drustveni i 
nacionalni elementi. 

Jesua Ben Josif, poznatiji kao Isus, odnosno Hristos, se po svakom aspektu 



- 76 



delovanja moze nazvati prorockim harizmatom. No, on se ne moze smatrati 
osnivacem jedne od najmnogobrojnijih i najuticajnijih religija u istorij i 
Covecanstva - hriscanstva, mada je izvesno da je hriscanstvo dobilo ime po 
njegovom helenizovanom imenu, Hristos ('Inoou<; Iesous), i njegovom ucenju. 
Vecina ljudi danas govori o hriscanstvu kao o jedinstvenoj religiji, ili 
razlikuje samo katolicki i pravoslavni smer u hriscanskoj crkvi. Ono sto je 
odista tacno je da danas egzistira vise desetina raznih hriscanskih crkava od 
kojih su neke medusobno ozbiljno suprotstavljene. Tokom Prvog Kongresa 
Svetskog Sinoda Crkava u Amsterdamu, Holandija, 22. avgust - 4. septembar 
1948 g.n.e., ucestvovali su predstavnici 142 hriscanske crkve. Na kraju, jedino 
oko cega su mogli da se sloze je bilo da im je zajednicka samo vera u Isusa 
Hrista. 

Ako nesto moze da povezuje sve ove raznorodne hriscanske veroispovesti u 
jedinstven korpus hriscanstva onda je to Novi zavet i njegovo postavljanje 
Isusa u centar, kao proroka, s posebnim akcentom na njegovo raspece i 
vaskrsenje. Od posebne vaznosti za izucavanje hriscanstva su cetiri jevandelja 
koja se medusobno prilicno razlikuju, i po sadrzaju i po sustini. Za razliku od 
Starog zaveta, novozavetna jevandelja su nastala nakon Isusove smrti, izmedju 
66. i 130. g.n.e. Ova jevandelja su zapravo anonimni spisi, a imena po Mateju, 
Marku, Luki i Jovanu su im naknadno data kako bi se medusobno lakse 
razlikovala. Nastala su kao potreba ranih judejskih hriscana da se njima sluze 
tokom svojih bogosluzenja i misionarenja i stoga je jasno zasto se ona nalaze 
medu najvaznijim teoloskim spisima rane Crkve. 

Samo Lukino i Matejevo jevandelje govore o Isusovom poreklu i rodenju, ali 
se pri tome bitno razlikuju. Prema Mateju, Isus je bio naslednik Davidove loze 
i pravi aristokrata cija porodica je zivela u Vitlejemu kao deo vise klase i koju 
su nakon Isusovog rodenja posetile mnoge krunisane glave. U torn kontekstu 
on ceo njegov zivot prikazuje kao ispunjenje starih obecanja datih zemlji 
Izraila. S drugre strane, i Luka pise o Isusu kao nasledniku Davidove loze, ali 
njegovu porodicu smesta u red siromasnijih tvrdeci cak da je Isus roden u 
stali i da su ga, odmah po rodenju, prvo posetili pastiri. Pri tome, Luka vrlo 
suptilno povezuje Isusa sa jevrejskom istorijom i tradicijom ukazujuci na 
neraskidive veze izmedu hriscanstva i judaizma. Kako bi odagnao svaku 
sumnju u judejske korene hriscanstva Jovan, za razliku od Luke, vrlo odredeno 
pise: "Ovo je napisano da verujete da Isus jeste Hristos (Mesija), Sin Boziji, i 
da verujuci imate zivot u njegovo ime". Jevandelja se razlikuju i u pogledu 
datuma raspeca: po Mateju, Luki i Marku ono se odigralo na dan posle Pashe, 
a Jovan tvrdi da se raspece odigralo dan pre Pashe. Najinteresantnije je to sto 
Marko, cije se jevandelje smatra najstarijim, ne govori nista o vaskrsenju koje 
ja zapravo stozerni - centralni deo hriscanske religije. 

Marko, Mateji Luka tvrde da je javna delatnost Isusova trajala samo godinu 
dana, a iz Jovanove naracije moze se zakljuciti da je Isus svoju uciteljsku 



- 77 



misiju vrsio cak pune tri godine. Marko, Matej i Luka smatraju da je Isus 
djelovao pretezno u Galileji i Pereji, a da je u Judeju i Jerusalimu dosao samo 
jednom. Uistinu, bilo je to njegovo posljednje putovanje koje se zavrsilo 
raspinjanjem. Medutim, u Jovanovom jevandelju Isus putuje izmedu Galileje i 
Jerusalima vise puta. Dakle, u ovim osnovnim ali ne i sitnim pitanjima u vezi 
sa zivotom obozavanog Ucitelja, vladao je u svijesti hriscana vec u ono 
vrijeme haos. 

Slicne nepodudarnosti padaju u oci i u hronologiji dogadaja. Prema Jovanu 
Isus isteruje prodavace i menjace novca iz Hrama na samom pocetku svoje 
uciteljske delatnosti, dok se kod Marka, Mateej i Luka to desava na kraju 
njegove karijere, nekoliko dana prie njegove smrti. 

Jevandelja se, interesantno, ne slazu ni po pitanju Judine izdaje Isusa. U 
Jevandelju po Mateju navodi se da je Juda poljubio Hrista i tako rimskim 
vojnicima otkrio njegov identitet. Medutim, u Jevandelju po Jovanu navodi se 
da je Juda doveo rimske vojnike do mesta gde se Hrist nalazio sa apostolima i 
da su oni pozvali da „Isus Nazarecanin izade", nakon cega je Isus rekao: „Ja 
sam", i izasao pred njih. 

Jevandelja nista odredenija nisu ni kada je rec o Mariji od Magdale ( pjj- 4 
S.J^.JI Hi ana n ,l 7"rian). Prema Jevandelju po Luki, bila je to Hristova imucna 
sledbenica i njegov ucenik, iz koje je on isterao sedam demona i koja ga je 
finansijski podrzavala. Njeno ime otkriva odakle je poticala: iz Magdale, grada 
na obali Galilejskog jezera. Bila je jedna od nekoliko Hristovih zenskih 
ucenika, koje su dosle na njegov grob rano ujutru treceg dana nakon njegove 
smrti, verovatno da bi donele mirise. Prema nekoliko kazivanja iz jevandelja, 
zene su srele andela koji je objavio „On uskrsnu!" tako da je, prema 
Jevandelju po Jovanu, Marija dozivela viziju vaskrslog Isusa. Ovo je 
istovremeno cini i prorokom i apostolom. Ni jedno od jevandelja, kao kada je 
u pitanju Isus, ne opisuje Mariju tako da je nemoguce ni naslutiti kako je 
izgledala. 

Marija od Magdale (Magdala je zapravo utvrdeno naselje pored jezera 
Genisaretskog) se najcesce spominje u jevandelju po Marku, a ima je i kod 
Luke i Jovana. Vredno je istaci da je Marija ipak najcesce spomenjina u 
nekanonskom Jevandelju po Tomi, Mariji, Filipu, Petru i u kasnijim delimakao 
sto je koptski spis Pistis Sofija i Manikejski psalmi. Prema ranim tekstovima 
Marijina odanost Isusu i njegovo poverenje u nju se nikako ne dovode u 
pitanje vec se, naprotiv, njoj poverava cast da sa jos dve zene bude ta kojoj ce 
se Isus prikazati nakon uskrsnuca. To, a ne druge isusove ucenike, nju cini 
apostolom i prorokom, a njeno saznanje prenosi se u pricama o viziji Isusa 
(Jovan 20, Jevandelje po Mariji). U dvadesetom poglavlju Jevandelja po 
Jovanu, Isus je oslovljava njenim semitskim imenom: Marjaml U 
Jevandeljima po Marku, Mariji i Tomi i tekstu Pistis Sofija, ostali apostoli 



- 78 



(naglaseno Petar) prema njoj se ponasaju neprijateljski neverujuci u njene reci. 
Ali drugi apostoli (Lev) staju na njenu stranu. Tako je u hriscanskoj tradiciji 
ona de facto apostol nad apostolima sto se posebno lepo istice u Manikejskim 
psalmima, gde je Isus podseca na njihov susret nakon vaskrsnuca i potvrduje 
da bi trebalo da ode kod ostalih apostola, a narocito kod nevernog Petra i to 
stoga sto je ona sada prva medu jednakima - apostolorum-apostola. 

Interesantno je da se u Jevandelju po Filipu, u vise navrata, govori o tome 
kako Isus ljubi Mariju u usta i, sto je najvaznije, kako su "Gospoda na 
njegovim putovanjima uvek pratile tri Marije: Marija njegova majka, Marija 
njegova sestra i Marija njegova druzbenica". U Drugom otkrovenju po Jakovu 
Isusu i Jakove se ljube i grle, dok u Tajnom jevandelju po Marku Isus otkriva 
misterije bozijeg carsta mladicu koji mu je posebno drag. U spisu Pistis Sofija 
Filip, Jovan, Jakov, Matej i Marija se pominju kao jedini koji su bili Isusovi 
voljeni. 

Ocito je da se jevandelja, ma koliko se insistiralo na njihovom znacaju, ne 
mogu prihvatiti kao nesto sto se stvarno dogodilo, iz prostog razloga sto se 
medusobno toliko razlikuju da se ponekad potpuno iskljucuju. Vazno je 
napomenuti da Isus nikada nista nije sam zapisao niti je njegova poucavanja 
zapisao bilo ko od njegovih sledbenika. On sam je govorio aramejskim 
jezikom, a sva jevandelja su napisana na grckom sto znaci da su njihovi autori 
morali da prevode spise koje su koristili kao izvorni materijal o njemu. Pri 
tome, jevandelja, kad se sagledaju kao jedinstven tekst, u sustini toliko malo 
govore o Isusu da je jasno zasto u Novom zavetu uopste i nema pomena o 
Isusovom detinjstvu, niti je dat opis njegovog izgleda i osnovnih karakternih 
osobina. Nigde se ne govori o njegova cetiri brata (Jakob, Joze, Simon i Juda) 
i vise sestara. Pored niza razlicitosti za autore svih jevandelja je ipak 
zajednicko to sto se, u vecoj ili manjoj meri, pozivaju na Stari zavet kao 
vrhovni autoritet za ono o cemu pisu. To, samo po sebi, govori da su se autori 
maksimalno trudili da svoje spise vezu za jevrejsku tradiciju. 

Stari zavet je zapravo grcki prevod zbirke jevrejskih spisa, odnosno TaNaH- 
a nastale oko 130 g.p.n.e. Naime, godine 424. p.n.e. jevrejska verska elita 
okupljena u gradu Javne na obala Sredozemnog mora usvaja konacan spisak 
(kanon - meru) zapisa koji ce sacinjavati TaNaH: 

1. Beresit (Prva knjiga Mojsijeva) 

2. Semot (Druga knjiga Mojsijeva) 

3. Vajikra (Treca knjiga Mojsijeva) 

4. Bamidbar (Cetvrta knjiga Mojsijeva) 

5. Devarim (Peta knjiga Mojsijeva) 

6. Jesua (Isus Navin) 

7. Softim (Sudije) 

8. Semuel (Samuilo) 



- 79 



9. Melahim (Carevi) 

10. Jesaajahu (Isaija) 

11. Jiremijahu (Jeremija) 

12. Jehezkel (Jezikelj) 

13. Hosea (Osija) 

14. Joel (Joil) 

15. Amos 

16. Ovadja (Avdija) 

17. Jona 

18. Miha (Mihej) 

19. Nahum (Naum) 

20. Havakuk (Avakum) 

21. Cefanja (Sofonija) 

22. Hagaj (Agej) 

23. Zeharja (Zaharija) 

24. Malahi (Malahija) 

25. Tehilim (Psalmi) 

26. Jov 

27. Misle Selomo (Price Solomonove) 

28. Rut (Ruta) 

29. Sir Hasirim (Pesma nad pesmama) 

30. Kohelet (Knjiga propovednikova) 

31. Eiha (Plac Jeremijin) 

32. Ester (Jestira) 

33. Daniel (Danilo) 

34. Jezdra Unehemja (Jezdra i Nemija) 

35. Divre Hajamim (Dnevnici) 

U ovom spisku imamo trideset i pet knjiga i Jevreji ih dele u tri grupe. Prva 
grupa se zove Tora ili u slobodnom prevodu zakon, a cini je pet Mojsijevih 
knjiga. Druga grupa knjiga se naziva Neviim, sto znaci proroci a cine je 
devetnaest knjiga - od rednog broja sest, zakljucno sa rednim brojem dvadeset 
i cetiri. Treca grupa knjiga se naziva Ketuvim, sto znaci spisi, a cine je 
jedanaest knjiga - od rednog broja dvadeset i pet pa do kraja. Ove tri grupe 
knjiga cine Stari zavet Biblije. Ime prve grupe na hebrejskom pocinje slovom 
T, druge grupe slovom N, a trece grupe slovom K. Kada se prave skracenice, u 
hebrejskom jeziku se dodaje slovo a nakon svakog suglasnika. Kada se slovo k 
koje se naziva kaf, nade na kraju reci postaje slovo h i naziva se haf. Tako se 
Stari zavet Biblije na hebrejskom zove TaNaH. 

Tri veka kasnije vavilonski ucenjaci dolucuju da TaNaH prevedu za potrebe 
Jevreja koji su ziveli u Aleksandriji krajem prvog veka nove ere, a nisu znali 
ni hebrejski ni aramejski vec su govorili samo grcki. Medutim, vreme ce 
pokazati da su ovaj prevod sacinili veoma losi prevodioci. Umesto da prevedu 
TaNaH na cisti grcki, oni su mehanicki prevodili rec po rec, ukljucujuci u to i 



- 80 



brojne hebrejske fraze. Za nekog kome je grcki jezik bio maternji i ko je 
ocekivao elegantnu grcku sintaksu ovaj prevod je zvucao besmisleno. Pri tome, 
problem ne lezi samo u grckom vec i u samom hebrejskom koji je, kao i svi 
semitski jezici, korenski jezik sto znaci da se svaka ideja izrazava korenom 
koji se obicno sastoji od tri suglasnika. Tako recimo, sve sto je vezano za 
ucenje oznacava se korenom dml - Imd od kojih se potom javljaju razne vrste 
reci: talmid-ucenik, talmud-ucenje, lamad-ucio je, jilmad-ucice, melumad- 
naucen. Pored toga, u hebrjskom imenice imaju jedan nastavak za musku i 
jedan za zensku mnozinu, a kada je mnozina u pitanju, te iste nastavke imaju i 
pridevi i glagoli. Pored mnozine, postoji i dvojina, a sam glagolski sistem 
sadrzi sedam grupa glagola i veci broj "podgrupa" ili "gizri". Postoje samo tri 
vremena: prosto proslo, prosto buduce i jednostavno sadasnje pri cemu se 
obicnim veznikom moze buduce vreme pretvoriti u proslo i proslo u buduce, 
sto je veoma cesto u biblijskom tekstu... 

Kako bilo, okoncani prevod TaNaH-a je nazvani Septuagint (ssptusd3 mt) po 
sedamdesetorici jerusalimskih svestenika koji su radili na ovom prevodu. 
Medutim, originalnom prevodu spisa TaNaH-a prevodioci su pridodali i jedan 
niz dodatnih jevrejskih ucenja i kazivanja od kojih su se Jevreji kasnije 
ogradili ali ne i novonastala hriscanska crkva (rana Crkva kako se najcesce 
naziva) koja ih je jednostavna smatrala sastavnim delom Starog zaveta. 

Treba znati da Biblija, kakvom je danas znamo, nije nista drugo do zbir 
razlicitih dela koja su vremenom medusobno uskladivana kako bi odgovarala 
potrebi. Prvi kanon Novog zaveta (Vetus Latina) napisan je jos 96 godine n.e. 
ali je zvanicno proglasen tek u IV veku. Naime, godine 367. n.e. episkop 
Atanasije Aleksandrijski sacinio je popis knjiga koje treba da udu u Novi 
zavet. Na crkvenom Saboru u Hiponu 393. g.n.e.. i Saboru u Kartagini 397. 
g.n.e. izvrsen je konacan izbor dela koja ce ciniti Novi zavet. Ovde je vazno 
istaci da je ovaj skup svestenika izostavio mnoga znacajna istorijska dela koja 
se jednostavno nisu uklapala u njihovu viziju hriscanstva, a koja su 
svojevremeno bila prihvacena od cara Konstantina i Prvog Vaseljenskog 
sabora iz 326. g.n.e. Interesantno da su rasprave o datumu Hristovog rodenja 
trajale sve do 440. g.n.e. kada ih je papa Lav I (Leo I Magnus) prekinuo i 
odredio da se 25. decembar slavi kao dan kada je Maria, nakon bezgresnog 
zaceca, rodila Isusa Hrista. 

Nakon niza priprema papa Damaz I (Damasus) angazuje svog licnog 
sekretara Jeronima Stridonskog (Eusebius Sophronius Hieronymus) da za 
potrebe Crkve izvrsi prevod TaNaH-a i ostalih jevrejskih a za hriscane vaznih 
spisa. Kao osnovu za prevodenje TaNaH-a papin sekretar Jeronim nije koristio 
vec postojeci prevod Septuagint vec se posvetio prikupljenim spisima 
hebrejskog starog pra teksta. Jeronim je svoj prevod okoncao 405. n.e. i on ce 
postati poznat kao Vulgata (Obicna). No, kao sto je manjkav bio i prevod 
Septuagint tako je, ako ne i vise, bio manjkav i prevod Vulgate koja ce iz tog 



- 81 



razloga doziveti preko 8000 verzija. Najpoznatija verzija Vulgate je ona iz 
petoga veka koja se vodi pod imenom Codex Sangallensis (Sengalenski 
rukopis), ciji se deo sa Evandeljima cuva u manastiru St. Gall u Svajcarskoj. 
Kako god, od Vulgate kasnije nastaju slovenski prevodi kao i prevodi na skoro 
sve svetske jezike. U odnosu na jevrejski TaNaH Septuagint i Vulgata se 
razlikuju po broju jevrejskih spisa koje obuhvataju. Osim onih knjiga koje 
postoje u jevrejskom Starom zavetu (35 knjiga), grcki, latinski i slovenski 
Stari zavet imaju i sledece knjige: 

1. Knjiga Tovita 

2. Knjiga Judite 

3. Premudrosti Solumonove 

4. Premudrosti Isusa Sirahovog sina 

5. Knjiga proroka Baruha 

6. Knjiga Makabejaca 1 

7. Knjiga Makabejaca 2 

8. Jeremijina poslanica (u Vulgati ova knjiga je zapravo 
sesta glava knjige Baruha) 

9. Knjiga o Jezdri 2 

10. Knjiga Makabejaca 3 

11. Knjiga o Jezdri 3 

12. Knjiga Makabejaca 4 

Sve knjige Starog zaveta mozemo podeliti u cetiri grupe:l. Pet knjiga 
Mojsijevih - Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni zakoni; 2. 
Istorijske - Knjiga Isusa Navina, Knjiga o sudijama, cetiri knjige o carevima, 
dve knjige dnevnika, Knjiga Jezdrina, Knjiga Nemijina i Knjiga o Jestiri; 3. 
Poucne ili moraine - Knjiga o Jovu, Knjiga o psalama, Knjiga prica 
Solomonovih, Knjiga propovednika, Pesma nad pesmama i Knjiga o Ruti; 4. 
Prorocke, knjige cetiri velika proroka - Isaije, Jeremije, Jezekilja, Danila i 
knjige dvanaest malih proroka. 

Kakve su reprekusije ovakvog svojevoljnog odabira sta jeste, a sta nije istina 
i kompiliranja nemoguceg najbolje se moze videti na primeru Marije od 
Magdale, odnosno Marije Magdalene. Tako je, primera radi, papa Grgur Veliki 
od Marije od Magdale napravio bludnicu i necasnu zenu. Naime, pored Device 
Marije i Marije Magdalene, postoji jos pet zena pomenutih u jevandeljima koje 
se takode zovu Marija. Iz tog razloga, rani crkveni pisci su uvek nastojali da 
razgranice ove zene u raspravama o Mariji Magdaleni, kao sto je to slucaj i sa 
istocnom pravoslavnom crkvom, koja nikada nije pomesala licnost Marije od 
Magdale sa Marijom iz Vitanije, a kamoli sa neimenovanom gresnicom iz 
Jevandelja po Luki (7:37-50). Medutim, papa Grgur Veliki je 591. godine u 
jednoj svojoj propovedi jednostavno u lik Marije od Magdale utopio tri 
razlicite figure iz jevandelja. Od trenutka kada je papa Grgur identitet Lukine 
gresnice nakalemio na licnost Marije od Magdale, ona je preobrazena u 



- 82 



bludnicu. 

Ipak, istina o Isusu se moze dokuciti samo sabiranjem delova iz mnostva 
razlicitih celina koje, iako cesto medusobno grubo suprotstavljene, ipak daju 
sliku coveka, kralja i proroka cije ucenje vec dve hiljade godina bitno utice na 
nas zivot. Tu svakako, pored obilja jevrejskih izvora, treba imati u vidu i stare 
rimske spise Tacita (Publius Cornelius Tacitus) i Svetonija (Gaius Suetonius 
Tranquillus) kao i Kur'ana - svete knjige Islama i jedne od prvih pisanih 
knjiga u Arabiji. 

Jedan od najboljih prikaza Isusa osatvio je bivsi carski namesnik u Judeji, 
mnogobozac Publije Lentula, savremenik Isusov. On je, u svoje vreme, 
smatrajuci za potrebno, obavestio rimskog imperatora Tiberija o Isus. U pismu 
je stajalo: 

„Cuo sam Cezare, da zelis znati sve o ovome sto cu ti sada pisati. Ovde se 
nalazi covek koji zivi u velikim vrlinama i zove se Isus Hristos. narod ga 
naziva prorokom, a njegovi ucenici ga smatraju za bozanstvo. Vele da je sin 
Boga, Tvorca neba i zemlje i svega sto na njoj ima i biva. Zaista, Cezare, 
svaki dan se cuju cudne stvari o ovom Hristu. Da leci bolesnike samo dodirom 
i da mrtve vaskrsava jednom recju. On je covek srednjeg, lepog stasa. Izgled 
mu je blag i dostojan postovanja. Kosa mu je boje dobro zrelog lesnika, pada 
mu u uvojcima preko usiju i sa beskrajniom milinom siri se po plecima. Nosio 
ju je razdeljeno na temenu na nazaretski nacin, Celo mu je visoko i cisto. 

Obrazi su mu ljupko rumeni. Nos i usta njegovi divno su pravilni, brada mu 
je cesta, boje kao kosa, nije duga i na sredini je razdeljena. Oci su mu lepe i 
sjajne, kao suncani zraci, i niko ne moze pravo da gleda u njih od sjaja. 
Ukorava s velicanstvom, a opomene su mu pune blagosti. Hi govorio Hi tvorio, 
uvek to cini sa milinom i ozbiljnoscu. Nikad ga ne videse da se smeje, ali su ga 
videli da place. Veomaje umeren, vrlo skroman i veoma mudar. Jednom reci, 
to je covek koji svojom velikom lepotom i svojim bozanskim preimucstvom 
nadasuje sve sinove covecanstva. Naukom zadivljuje sav Jerusalim. On nigde 
nije nista ucio, a zna sve nauke. Ide bosonog i gologlav, mnogi ga ismevaju, 
ali u njegovom prisustvu strepe i cude se. Vele da takav covek nije nikad ni 
viden, ni cuven u ovim predelima. Mnogi Jevreji ga smatraju za bozanstvo i 
veruju mu, a drugi ga tuze meni, kao da je protivnik tvome Velicanstvu, 
cezare. On nije nikada nikome ucinio zlo, ali jeste dobro. Ipak sam tvome 
Velicanstvu, Cezare, gotov da slusam, kako mi naredis bice izvrseno. 

U Jerusalimu sedme indikcije, meseca jedanaestog, 
Tvoga Velicanstva najverniji i najponizniji sluga, 
Namesnik 
Publije Lentula". 



- 83 



Da bi se lakse i sto bolje shvatio lik Isusa Hrista neophodno je ukratko 
objasniti situaciju u Palestini u vreme njegovog delovanja. Vise od pola veka 
pre Hristovog rodjenja, tacnije 63. g.p.n.e. Palestinu je okupirala rimska 
vojska pod komandom generala Pompeja, pa je tako Palestina postala rimska 
kolonija. Inace, Palestina nije bilo ime neke zemlje (drzave), vec ime naroda 
koji je ziveo na uglavnom priobalnom prostoru koji ce kasnije rimski car 
Hadrijan nazvati po njima - Palaestina. Da bi sto lakse vladao osvojenom 
Palestinom Rim je na njeno celo postavio Jevrejina Iroda Velikog (oi"nin), a 
37. g.p.n.e. Rimski senat ga je cak proglasio i za kralja svih Jevreja. Irod je u 
svoje vreme bio i ostao poznat kao jedan od najvecih i najbolji arhitekata. 
Njegov najpoznatiji poduhvat je svakako luka u Cezariji ali ono po cemu ce ga 
mnogi pamtiti je njegova odluka da prosiri Drigi Jerusalimski hram; danasnji 
Zapadni zid ('myan ^msn) ili Zid placa - al-Burag kako ga Arapi nazivaju u 
starom delu Jerusalima nije nista drugo do zid koji je sazidao Irod Veliki i koji 
je jedini vidljivi ostatak Jerusalimskog drugog hrama. 

Nakon smrti Iroda Velikog Palestina je podeljena izmedu njegovih sinova 
Antipe (Herod Antipatros), Arhelaja (Herod Archelaus) i Filipa (Herod Philip 
II). Sama Judeja je pripala Arhelaju koji je verovao da vecina Jevreja ne 
ispoveda pravu veru Mojsijevu vec da se priklonila veri Vavilonskog bratstva, 
odnosno ditaktutu vavilonskih rabina. Arhelaj je, zbog svega toga, toliko 
mrzeo svoje sunarodnike Jevreje da nije mogao da zamisli dan a da ne ubije 
nekog od sledbenika vavilonskog judaizma. Nakon sto je ubio vise od tri 
hiljade Jevreja, odnosno idopoklonika verskog Vavilonskog bratstva Rim nije 
mogao nista drugo nego da ga smeni. Tako je po krvi poznat jevrejski vladar 
Arhelaj 6. g.n.e. prognan u Galiju, a za novog upravitelja postavljen je 
Koponije (Coponio), rimski oficir iz konjanickog staleza. 

Narod Palestine mogao je slobodno da ispoveda svoju religiju, obicaje i 
kulturu ali je vrhovna vlast pripadala Rimu koji je odmah poceo sa 
uspostavljanjem novih propisa, pravila ponasanja i poslovanja. Jedna od mera 
koja je jevrejskom svestenstvu posebno tesko pala je bilo uvodenje nekih 
novih poreza koji su direktno uticali na smanjenje prihoda Hrama. Za 
svestenstvo koje je vekovima naucilo samo da prikuplja poreze za sebe i strane 
vlastodrsce ali ne i da ih placa ovo je bila neprijatna novina. Tako je doslo do 
toga da su Jevreji, diskretno podsticani od svog svestenstva i nekoliko 
ekstremnih grupa, bili u latentnom stanju pobune protiv vlasti Rima. Koponije 
je tolerisao ispovedanje svih religioznih obicaja Jevreja ali ih je primoravao da 
postuju rimske zakone i drzavi placaju poreze. Kako svestenici nikako nisu 
mogli da se pomire sa postojecim stanjem organizovali su masovnu oruzanu 
pobunu poznatu kao Judas of Gamala. Pobuna je ubrzo ugusena, a Rim je, ne 
zeleci dalje probleme sa Jevrejima, 9. g.n.e. smenio Koponija i na njegovo 
mesto postavio novog prokuratora Markusa (Marcus Ambivulus). Nakon samo 
tri godine Rim je opet bio primoran da imenuje novog prokuratora Aniusa 
(Annius Rufus), a potom, samo dve godine kasnije - 14. g.n.e., doslo je do 



- 84 



imenovanja novog prokuratora Valeriusa (Valerius Gratus). Nakon sto se 
rimski senat zamorio od jevrejskih protesta odluceno je da se na mesto 
prokuratora Judeje posalje neko iskusniji, neko ko ce moci uspesnije da se 
suprotstavi jevrejskim spletkama i zakulisnim radnjama. 

Za petog po redu prokuratora Judeje odreden je Poncije Pilat (Pontius 
Pilatus, upravljao Judejom od 26. do 36. g.p.n.e.), koji je vazio za prosvecenog 
i tolerantnog vojskovodu. Pilat je bio proslavljeni pukovnik pretorijanske 
garde i slovio je za casnog coveka pa je Rim verovao da ce on na najbolji 
nacin sluziti njemu ali i stanovnistvu Judeje. Medjutim, situacija se, i pored 
znacajnih napora novog prokuratora da privoli svestenstvo na postovanje 
drzavnih zakona i placanje taksi, nije smirivala. 

U Svetoj zemlji toga doba Jevreji su bili podeljeni na vise grupa, sekti i 
podsekti. Najveci broj clanova Sinedriona (Veliki drzavni savet ili Veliki sud) 
je dolazio iz reda sadukeja, starog svestenickog staleza koji je pragmaticno 
saradivao s Rimom obezbedujuci tako sebi politicku sigurnost i ekonomsku 
bezbednost. Oni su bili potomci loze Aronove i to im je, po njihovom 
misljenju, davalo prava da po svim pitanjiam njihova rec medu Jevrejima bude 
konacna. Drugi po zastupljenosti su bili pripadnici fariseja, grupe verskih 
ekstremista nastalih u Vavilonu i regrutovanih uglavnom iz srednjeg i viseg 
sloja jevrejskog stanovnista. Trecu grupu clanova Sinedriona cinili su 
knjizevnici koji su zapravo bili prepisivaci i tumaci knjiga Zakona i proroka. 
U Sinedrionu su se veoma cesto vodili otvoreni sukobi izmedu fariseja i 
sadukeja - dve dominantne verske struje jevrejskog naroda. Sadukeji su, sve do 
rimskog osvajanja Jerusalima, bili omiljeniji i vise postovani medu narodom 
nego fariseji. Za njih je vrhunski autoritet bila pisana Tora koja je isticala 
vodecu ulogu starog svestenstva. Medutim, nakon sto je rimski general Tit 
osvojio Jerusalim simpatije naroda se od umerenijih sadukeja okrecu ka 
radikalnijim farisejima koji su, inace, Talmud pretpostavljali Tori. Krajem I i 
pocetkom II v.n.e. sadukeji nestaju iz politickog i verskog zivota Jevreja; sva 
vlast prelazi u ruke farisejskih voda koji su postali novi teoloski ucitelji, 
bastinici i propovednici vavilonskog judaizma. 

Fariseji tada sistematski menjaju judejske obicaje i uvode kvalitativno novi 
religiozni sistem. U sinagogama u dijaspori novi obicaji, pravila i merila 
pravednosti se namecu Mojsijevim sledbenicima. Za razliku od Sadokovih 
potomaka fariseji su sebe dozivljavali kao naslednike jedne druge tradicije u 
sklopu koje se, jos od vremena Jezdre, pisana Tora sirila, interpretirala i 
primenjivala kroz ucenja mnogih umnih ljudi i mudraca. Tora za njih nije bilo 
nesto staticno, nepromenljivo, ona je bila ziva i adaptibilna u onoj meri u 
kojoj su vremena to nalagala. Oni su, shodno tome, svoj autoritet crpli, ne 
samo iz pisanih vec i, a mozda i pre svega, iz usmenih predanja iz vremena 
Mojsija koja su, prikupljali, sistematizovali i na kraju pretocili u Talmud. 
Njihov organizacioni i autoritarni vrh su cinili rabini, sudije ili kako su ih 



- 85 



neki vec zvali - Cionski mudraci. Bili su dobro organizovano versko bratstvo 
nastalo jos tokom boravka Jevreja u Vavilonu. 

Kao intelektualna i verska aristokratija, kako su sebe iskreno dozivljavali, 
dosta su radili na teoloskom uoblicavanju Talmuda, a verovali su da je magije 
novca nesto sto ce ne samo osloboditi Jevreje vec i od njih naciniti gospodare 
sveta. Bili su eksplicitni u svojim tvrdnjama da su Jevreji bitno drugaciji od 
goyim i da im stoga ne treba dozvoliti da se mesaju sa ostalima. Za razliku od 
tolerantnih i prilagodljivih sadukeja koji su insistirali na strogom, klasicno 
verskom pridrzavanju Tore, fariseji insistiraju na prihvatanju i postovanju 
Tore i Talmuda zajedno. Po njima, Tora i Talmud, kao jedinstvo, treba i mora 
da budu prihvatljivi za sve Jevreje, bez obzira na njihovo obrazovanje i 
drustveni polozaj. Behu poznati i po tome sto su, za razliku od sadukeja, na 
krajnje ekstreman nacin izbegavali goyim koje su smatrali za "nesto manje od 
stoke, a vise od biljke". 

Veoma poznata, iako mala po broju, bila je i sekta esena; bili su poznati i 
kao Kumranci s obzirom da su ziveli u Kumranu i selima oko njega; odrzavala 
se i zivela u skladu s najstrozim jevrejskim obicajima i religioznim normama. 
Verovali su da su upravo oni istinski nastavljaci Mojsijevog saveza sa 
Jahveom. Nisu priznavali svestenstvo Jerusalimskog drugog Hrama koje su 
nazivali "sinovima mraka". Zalagali su se za njihovo uklanjanje verujuci da bi 
se tek tada stvorili uslovi za konacnu pobedu bozanske vlasti sirom sveta. U 
znak protesta protiv iskvarenog svestenstva Hrama povukli su se iz javnog 
zivota Judeje. U narodu su bili poznati i postovani kao izuzetni strucnjaci za 
isceljenja tela i duse. Posebna karakteristika esena je bila to sto im je sva 
imovina bila zajednicka i sto su uvek nosili belu odecu, kao znak svoje 
cestitosti. Govorili su o postojanju andela, a u narodu je bilo prisutno 
verovanje da u svojim tajnim knjigama imaju imena svih andela i da, na nacin 
samo njima znan, mogu da opste s njima i tako isceljuju ljude ili predskazuju 
buducnost. 

Uvazavana je bila i sekta nazorejaca po kojoj su cesto, krajnje pogresno, 
bili nazivani Isusovi sledbenici, pa i on sam. Istina, danas mnogi misle da se 
ovaj naziv odnosi na ljude iz grada Nazareta sto jednostavno nije moguce jer 
nikakav grad po imenu Nazaret nije postojao u Isusovo vreme. Nazoreji su 
zapravo posebna sekta ciji su proroci stanovali u pustinji i pozivali ljude da 
povremeno dolaze k njima i zajedno se mole za dobro svih Jevreja. Oni su od 
Jevreja zahtevali da budu pravedni jedni prema drugima i da se redovno mole 
Jahveu. Njihovim visecasovnim molitvama se cesto pridruzivao i Jesua ben 
Josif. Bili su lako prepoznatljivi po neobicno dugim kosama koje su ravno 
cesljali sa razdeljkom na sredini temena. Poznata je bila i sekta ebionita koju 
je u Galileji osnovao Jesua ben Josif. Oni su sve do pojave rabina Savla 
(apostola Pavla) bili jedini tumaci njegovog ucenja. U istoriji se ebioniti cesto 
definisu kao jevrejski hriscani sto je krajnje pogresno. Oni su bili cisto 



- 86 



jevrejska sekta koja je odbijala da sa goyim ima bilo kakve dodirne tacke. 
Posle Hristovog raspeca osnivaju u Jerusalimu posebnu opstinu, a nakon pada 
Jerusalima povlace se u Transjordaniju gde im se gubi svaki trag. Bilo je tada 
jos mnogo grupa i raznih sekti ali su im se vremenom izgubili svi tragovi. Na 
kraju, valja pomenuti jos i sektu zilota koja je u svemu podrzavala fariseje pa 
je cak i delovala kao neka vrsta njihovog vojnog reda koji se postojano 
zalagao za oruzanu pobunu Jevreja protiv rimske vlasti. Ovde je vazno navesti 
jos i podsektu Sikara (o , p"Tp ,Q ) koja je, u samom pocetku, delovala u okviru 
zilota kao grupa za ubistva i pljacku onih judeja koji su pokazivali bilo kakvo 
razumevanje za goyim. Sikari su se vremenom osamostalili delujuci kao 
savrsena banda ubica i pljackasa koja je prezivela vekove i milenijume da bi 
danas bila poznata kao Kosher Mafia. 

Odlucnost rimskih legija u obezbedivanju uslova za sprovodenje zakona 
Rimske Republike na teritoriji cele Palestine i nepokolebljivost prokuratora da 
po bilo kom pitanju popusti pred radikalnim zahtevima ekstremnih zilota i 
verskih farisejskih lidera konacno je rezultirala pobunom Jevreja u Judeji, 66. 
g.n.e. Prilikom te jevrejske pobune zivot je izgubilo nekoliko hiljada gradana, 
a Rimljani su, na kraju, zauzeli Jerusalim i doslovno ga sravnili sa zemljom. 
Po naredenju imperatora Vespazijana (Titus Flavius Vespasianus), njegov sin 
Tit (Titus Flavius Vespasianus, isto ime kao otac) je sa cuvenom rimskom 
legijom Legio X Fretensis spalio Jerusalimski drugi hram 28. avgusta 70. g.n.e. 
Bilo je to na isti dan kada je Navuhodonosor sesto pedeset godina pre spalio i 
srusio Jerusalimski hram. Titov slavoluk na kome se nalazi sedmokraki 
svecnjak iz Jerusalimskog drugog hrama i danas stoji na Rimskom forumu. Do 
135. g.n.e. kada su Rimljani na Hramskoj gori (Har haBayit) podigli Hram 
Jupitera Optimusa Maximusa Jerusalim je postao cisto rimski grad, pa mu je i 
ime promenjeno u Elija Kapitolina (Colonia Aelia Capitolina). 

U ovom sukobu Jevreja sa rimskim legijama je bilo dosta poginulih, 
uglavnom sa jevrejske strane, ali Rimljani po okoncanju sukoba nisu 
preduzimali vece odmazde. Tako su vode zilota Johanan Galilejski ( WUTi lani'' 
abn) i Simon Bar Giora (Kiva ~\2 TlBfctt?) zarobljeni i odvedeni u Rim. Josef ben 
Matijas (irpjinfe "p r |0T') kao jedan od farisejskih svestenika koji je ucestvovao 
u organizovanju pobune zarobljen je od pripadnika Legio X Fretensis ali ga je 
rimski senat ubrzo oslobodio dodelivsi mu, kao svestenom lieu, dozivotnu 
penziju. Matijas je nakon svega promenio ime u Josif Flavije (Titus Flavius 
Josephus) i posvetio se pisanju. Danas se spominje kao jedan od najvecih 
jevrejskih istoricara. 

Konacan rezultat pobune bio je da su Rimljani uskratili mnoge privilegije 
Jevrejima ali im ni na koji nacin nisu osporavali pravo veroispovesti. No, kako 
su se jevrejski protesti - sada zbog uskracenih privilegija, nastavili rimski 
general Lusije Kvijet (Lusius Quietus) ih je 115-117. godine u sukobima 
poznatim kao Drugi jevrejsko-rimski rat porazio i proterao sa mnogih mesta na 



- 87 



kojima su do tada mogli mirno da zive sa ostalim gradanima rimskog carstva. 
Onim Jevrejima koji su nastavili da zive pod rimskom upravom car Hadrijan 
(Publius Aelius Trajanus Hadrianus Augustus) je zabranio obrezivanje sto je 
posebno pogodilo svestenstvo koje ovo dozivelo kao posebnu uvredu pa je 132. 
godine pokrenulo jos jednu pobunu protiv Rima. Na celu pobune bio je Simon 
bar Kohba (ttffcsni 3"i X3D1D) ali je, nakon prvobitnih uspeha, doziveo veliki 
poraz od generala Julija Severa (Sextus Julius Severus) koji ga je porazio i 
ponizio u odsudnoj bici kod tvrdave Beter u blizini Jerusalima. Bitka je 
okoncana i poraz priznat 135. godine na dan rusenja Prvog i Drugog hrama 
koji Jevreji pamte kao Tisa Beav dan (nttfyn 3X3). Simbolika je, bar sto se 
Rimljana tice, bila vise nego jasna. Sadukeji, ziloti, eseni i kumranci su nestali 
sa lica zemlje. Opstali su samo fariseji, a hriscanstvo je prestalo da bude sekta 
u okviru judaizma; postalo je nezavistan verski pokret cije su prve pristalice 
bili samo Jevreji neznabozci okupljeni u jevrejskoj hriscanskoj crkvi. Tek 
nakon nekoliko decenija i velikog insistiranja Pavla iz Tarsa, cuveni ucenik 
jos cuvenijeg rabina Gamaliela i clan Sinedriona koji je glasao za pogubljenje 
Isusa Hrista, prvi apostoli hriscanske crkve dozvolili su i nejevrejima da 
postanu deo njihove pastve. 

U periodu pre ovako pogubnih vremena za Jevre delovao je covek po imenu 
Jesua ben Josif, kasnije poznat kao Isus Hristos. Naime, grcka rec za Mesiju je 
Hrist ili Hristos. Taj izraz jednostavno znaci pomazanik, a odnosi se direktno 
na kralja. Nema sumnje da su se Hristu negovi sledbenici obracali kao kralju, 
zemaljskom i nebeskom. Jevrejskom Horusu, ako se tako moze reci. Jesua ben 
Josif je, prema mnogim raspolozivim istorijskim spisima, bio smatran za 
direktnog potomka cara Davida sto ga je, samo po sebi, preporucivalo za titulu 
judejskog kralja. Medutim, svoje pravo na zemaljskog i duhovnog poglavara 
Jevreja Jesua pocinje da manifestuje tek nakon sto ga je Jovan Krstitelj krstio 
u reci Jordan. To je ujedno bila i njegova inicijacija, ali i, jos vaznije, 
miropomazanje. 

Jovan je prihvatio da krsti Jesuu tek posto je on napunio trideset godina jer 
pro jevrejskom zakonu pre ovog doba ni jedan Jevrejin nije smeo javno 
istupati u narodu. Pre miropomazanja u reci Jordan Jovan upita Jesuu: "Da li 
si ti onaj koji ce doci ili da trazimo drugog?" Zadovoljan odgovorom Jovan je 
obavio inicijaciju Jesue ben Josifa, a nakon miropomazanja Jesua okupljenim 
ucenicima kaze: "Medu onima koje je porodila zena nema veceg od Jovana 
Krstitelja". Koliko je Jovan uvazavao Jesuu govori i to sto je nakon njegovog 
miropomazanja njegovim sledbenicima rekao: "Ja vise nisam dostojan ni da 
odresim remenje na njegovim sandalama". Jesuu su Kumranci smatrali veoma 
vaznom osobom, odnosno verovali su da su Jovan i on dva stuba jevrejstva: 
Jesua je bio zemaljski kralj, a Jovan nebeski. Jesua opisuje Jovana kao "onog 
koji ce doci", a istim recima i Jovan govori o Jesui. Njih dvojica su bili 
direktno upuceni jedan na drugog, jer su samo zajedno mogli da predstavljaju 
personifikaciju nebeske kapije. 



- 88 



Jovan Krstitelj je bio sin svestenika Zaharija i Jelisavete, rodake Marije 
Magdalene. Bio je potomak loze Aronove, upucen u najvece i najznacajnije 
verske tajne naroda judejskog. Podrzavao je Jesuu i ohrabrivao Mariju u 
njenom okupljanju i finansijskom pomaganju zenskih sledbenika ucenja Jesue 
ben Josifa. Nakon krstenja Jesua je okupio niz ucenika i tako stekao titulu ravi 
(ucitelj). Ljude je svakodnevno poucavao na gradskim trgovima, pijacama i 
drugim mestima gde su se okupljali u vecem broju. Medutim, farisejsku paznju 
privukao je tek nakon sto je svoja poucavanja poceo da izlaze u sinagogama u 
koje su Jevreji dolazili svake subote radi bogosluzenja. Sva svoja vazna 
obracanja narodu pocinjao je recju amin koju do tada niko nije koristio. Iako 
nikada nije krocio na tlo Grcke ili Rima, a u Jerusalimu bio svega nekoliko 
puta njegova poucavanja su se brzo prosirila i izvan njegove rodne Galileje. 
Izvesno da je veliki deo paznje koju je privlacio Jesua dugovao autoritetu 
Jovana Krstitelja koji je stajao iza njega, ali i podrsci Marije Magdalene i 
njene bogate i uticajne porodice. 

Mesijansko svestenistvo Jovana Krstitelja se zavrsava 32. g.n.e. kada je 
ubijen po nalogu Iroda Antipe, judejskog kralja Galileje. Postoje ozbiljne 
pretpostavke da je Irod naredio Jovanovo ubistvo na zahtev fariseja, pracen 
velikodusnim doprinosom u zlatu njegovoj stalno praznoj blagajni. Naime, 
fariseji su Jovana smatrali svojim najvecim protivnikom u sferi tumacenja 
Tore, a smetalo im je i njegovo stalno preispitivanje Talmuda; sve to su 
dozivljavali kao svojevrsno podrivanje njihovog verskog autoriteta. Medutim, 
definitivnu odluku o njegovom ubistvu vodeci farisejski mudraci doneli su 
nakon sto je Jovan krstio, odnosno miropomazao, Jesuu ben Josifa. Kako su 
ovaj Jovanov cin shvatili ne kao obicno krstenje, vec kao njegovu inicijaciju i 
miropomazanje Jesue za kralja Judejskog oni resavaju da se razracunaju sa 
njim. Po Jovanom ubistvu mesto vode Zajednice preuzima Jakov Pravednik 
(apSP), rodeni brat Jesue ben Josifa. 

Ubrzo po ubistvu Jovana, Jesua insistira na tome da on ponese i titulu 
duhovnog vode, odnosno da objedini dva stuba u jednoj licnosti i zato dolazi u 
sukob s rodenim bratom koji se, kao i ostali clanovi Zajednice, tome ostro 
suprotstavio. No, Jesua ne odustaje od svoje odluke i pocinje da se predstavlja 
i ponasa kao obecani Mesija koji ce, kada Carstvo Bozije nastupi imati punu 
vlast. Svoje mesijanstvo je otpoceo veoma ostrom kritikom korumpiranih 
sadukeja i fanaticnih i sovinizmom opsednutih fariseja. Branio je autenticne 
spise Tore ukazujuci na neprihvatljivost i pogubnost njenog tumacenja i 
interpretiranja na nacin kako su to cinili fariseji putem Talmuda. Nikada nije, 
ni na koji nacin, doveo u pitanje ispravnost Zakona i njegovo bozije poreklo. 
Naprotiv, smatrao je da je pridrzavanje Zakona i svih njegovih propisa od 
najvece vaznosti za judaizam ali, za razliku od fariseja, verovao je da ljudi 
nisu stvoreni radi Zakona vec obratno. Bio je uveren da se farisejskim 
tumacenjima Tore akcenat stavlja na formu, a ne sustinu. Zahtevima 
farisejskih rabina da se svi Jevreji imaju, do najsitnijih detalja, pridrzavati 



- 89 



ritualnih i obrednih pravila on je suprotstavio zahtev za striktnim postovanjem 
osnovnih moralnih normi sadrzanih u Tori. Slicno Isusu, nekoliko vekova 
ranije, govorio je i prorok Amos kritikujuci nemoral i bezboznost pripadnika 
odabranog naroda: "Licemeri! Dajete Bogu desetak u zacinima, a ne marite za 
istinski vazne pouke Zakona kao sto su one o pravdi, milosrdu i postenju". 

Fariseji su prezirali goyim ali su verovali i da mnogi Jevreji, u zavisnosti od 
svojih zanimanja, takode ne zasluzuju Bozju paznju i da ih stoga treba 
prezirati. Tu su, po njihovom misljenju, bili pripadnici nizih drustvenih 
slojeva kao sto su carinici koji su za potrebe Rima direktno prikupljali poreze, 
poreznici, prostitutke i si. Posebnu odbojnost, pa cak i mrznju, fariseji i 
sadukeji su gajili prema Jevrejima iz Galileje i Samarije smatrajuci ih 
potomcima nekadasnjih deset severnih plemena koji su se tokom vekova toliko 
izmesali sa nejevrejskim stanovnistvom da su, na kraju, postali gori i od samih 
goyim. Svestan ovoga Jesua nastoji da svoje sledbenike pridobije upravo medu 
jevrejskim stanovnistvom ovih oblasti koji su se izvesno osecali kao pripadnici 
odabranog naroda. Za njih, od farisejske i sadukejske religiozne elite odbacene 
ljude, Isusovo poucavanje i okupljanje je odista bila dobra vest. Zbog svega 
toga fariseji su njegove sledbenike smatrali nepismenim i judejske vere 
nedostojnim uz najcesci komentar: "Ova gomila ne poznaje Zakon Mojsijev i 
prokleta je od Boga!" 

Niko od sadukeja i fariseja nije mogao da mu ospori pravo da se zalaze za 
ono sto je otvoreno propovedao. Toruje naucio napamet jos sa nepunih deset 
godina, ali ju je, za razliku od fariseja, autenticno tumacio. Nije priznavao 
farisejsku Knjigu Zakona kao normu ponasanja, niti je prihvatao kao osnovu 
Pisma. Demonstrativno je istupao protiv propisa o postovanju subote, raznih 
postova, ritualnog ciscenja i si., odnosno nekih od fundamentalnih vidova 
jevrejske prakse zasnovanih jos od vremena Jezdre i Nemije. Odlucno je 
osudivao sve vrste verskog formalizma, crkvenog institucionalizma i svetinje 
Jerusalimskog hrama. Zapravo, direktno i otvoreno se suprotstavljao 
sadukejima i farisejima i njihovom religioznom teroru. Svojim sledbenicima 
je, govoreci o farisejima, voleo da kaze: "Na Mojsijev presto sedose 
knjizevnici i fariseji. Sve, dakle, sto vam kazu da drzite, drzite i tvorite; ali po 
delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore". (Matej 23:2-3). 
Farisejsku versku iskljucivost koja se ogledala i u tome sto su ubijali sve koji 
bi usli u Hram a da nisu bili judejske vere je upucivao otvorene i direktne 
kritike i to tako da su svi mogli da ih cuje: „Tesko vama knjizevnici i fariseji, 
licemeri, sto zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite niti 
pustate da udu oni koji bi hteli". (Matej 23:13). "Tesko vama knjizevnici i 
fariseji, licemeri, sto ste kao okreceni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a 
unutra su puni kostiju mrtvackih i svake necistote". (Matej 23:27). 

Jesua je pre svojih propovedi okupljenom narodu ukazivao da njegova misija 
nije da Mojsijevim Zakonima nesto doda ili oduzme, vec da ih narodu prenese 



- 90 



onakvim kakvi jesu. Obracajuci se okupljenima redovno je govorio da ono sto 
coveka odista cini necistim jesu "pohlepa, obmana, nedolicnost, zavist, 
kleveta, gordost i bezumlje". Naglasavao je da "nista sto u coveka ulazi spolja 
ne moze da ga uprlja... jer prlja ono sto sto izlazi iz coveka, iznutra, iz 
ljudskog srca dolaze zle namere koje nagone ljude na cinjenje nemoralnih 
stvari, na kradu, na ubistvo, preljubu, gramzivost...". Svoje propovedi je 
nazivao Radosnom vescu ponavljajuci da one nisu nista novo vec puko 
vracanje Mojsijevim Zakonima, vracanje na Deset zapovesti Sinaja. 

Kao i Mojsije Isus je postovao i sledio egipatski kalendar po kome je godina 
imala dvanaest meseci, a svaki mesec po trideset dana. Istina. Egipcani su 
imali precizne proracune koji su nedvosmisleno ukazivali da godina ima 365!4 
dana, odnosno da je Zemlji potrebno 365,2563 dana da obide Sunce. Razliku 
od 5,25 dana Egipcani su resevali tako sto su svakoj godini dodavali pet dana, 
a svake cetvrte godine godini su dodavali jos jedan poseban - specijalan dan. 
Isus je znao da su ove dane Egipcani svesno izuzimali iz redovne kalendarske 
godine i onda ih kao posebne praznike posvecene Ozirisu, Horusu, Setu, 
Neftisu i Izidi vracali pripadajucoj godini. Takode, Egipcani su svakih 157 
godina kalendaru dodavali jos jedan sveti dan tako da je time preciznost 
njihovog kalendara bila apsolutna. No, primenjujuci dosledno principe Md'dt-a 
Isus je godinu podelio na trinaest meseci od kojih je svaki imao dvadeset osam 
dana, odnosno cetiri nedelje. Tako je godina imala 364 dana, a 365 -ti dan je 
bio poseban, specijalan s obzirom da je spajao staru sa novom godinomn i kao 
takav je bio prikljucen poslednjoj nedelji koja je tako postala osmodnevna 
nedelja. Ova Isusova intervencija imala je posebno znacenje s obzirom na 
uvodenje trinaestog nebeskog znaka koji je sve do njega bio posebna tajna 
egipatskih svestenika i njihovih jevrejskih ucenika. 

Isusovu ispravku vec 48. g.n.e. prikrio je Julije Cezar kada je angazovao 
cuvenog egipatskog astrologa Sosigena da mu izradi Julijanski kalendar koji 
ce opet godinu podeliti na dvanaest meseci i tako zauvek sakriti trinaesti 
nebeski znak. Reformu Julijanskog kalendara obavice rimokatolicka crkva 24. 
februara 1582. godine kada je papa Grgur XIII izdao bulu Inter gravissimas 
kojom je "doveka i veka" stavljena tacka na trinaesti nebeski znak. Te godine 
je papa svojom bulom uredio da posle cetvrtka 4. otobra sutradan jednostavno 
osvane petak 15. oktobra. Da bi se kalendar usaglasio sa duzinom tropske 
godine, u buli je stajala odredba po kojoj ce svaka cetvrta godina biti 
prestupna, sem one godine stoleca koje nisu (bez ostatka) deljive sa 400. 
Katolicke zemlje kao, na primer, Italija, Spanija, Portugalija i Poljska, odmah 
su uvele gregorijanski kalendar u svetovnu i gradansku upotrebu. Medutim, 
Pravoslavna crkva i drzave kao Rusija, Srbija, Jermenija, Grcka, Bugarska, 
Rumunija i druge, nastavile su da se pridrzavaju starog julijanskog kalendara 
sve do 1. maja 1923. 

Isus je trinaestim znakom zeleo da prenese poruku ljudima ali ce ona ostati 



- 91 



do danas tajna. Istina, jedini koji su na pravi nacin koristili Isusov trinaesti 
znak bili su francuski apotekar Misel de Notr Dam (Michel de Nostredame, 
poznatiji kao Nostradamus) i matematicar i filosof Bleze Paskal (Blaise 
Pascal). Paskal je priredio niz spisa o trinaestom znaku, odnosno o sustini 
hriscanske religije ali je umro pre nego sto ih je stavio u neophodni hronoloski 
red. Nakon njegove smrti 1662. spisi su sakupljeni i objavljeni pod nazivom 
Pensees (Propovednik) u kome je jasno uocljiv Paskalov napor da skrene 
paznju na cinjenicu da je celokupna Tora samo jedno ogromno sifrovano delo u 
kome su sakrivene mnoge tajne ljudske istorije i buducnosti. 

Za razliku od mnogih Judeja, Jesua je dobro znao da sva znanja jevrejskog 
misticizma ugradena u Toru poticu zapravo iz Sumera i Egipta, ali da su tako 
formulisana da ih samo poznavaoci starih kodova-sifri mogu valjano 
protumaciti. Sveta jevrejska znanja koja su se vekovima usmeno prenosila u 
uzem krugu prosvecenih kasnije ce, jednim delom, postati poznata kao 
kabalisticka ucenja. Na jevrejskom kabala znaci predanje, odnosno tradicija 
ali ni ona, na zalost, bez kodova ne moze postati za neupucene svetlost i 
mudrost. Ucenja jevrejskih mudraca i mistika - kabalista, koja ce se u 
pismenom obliku pojaviti tek u XIII veku, su tada, a i danas predmet 
interesovanja mnogih. Samo deo, mali i doziran, ovog mistocnog ucenja u 
formi pisanog teksta rabina Simon ben Johaja (Shimon bar Yochai) svetu ce 
prezentirati Mose de Leon (Moses de Leon, medu Jevrejima poznatiji kao 
Moshe ben Shem-Tov). Misli i opazanja koje je Simon ben Johaj zapisao 
postace osnov velikog broja ozbiljnih tajnih drustava. No, u vreme Jesue ben 
Josifa najveci poznavaoci kabalistickih misli nisu bili pripadnici farisejske 
bratije vec uglavnom pripadnici Kumranske zajednice. Oni su, dobar deo svoga 
znanja zapisali i blagovremeno sklonili na sigurna mesta 

Jesua ben Josif je vazio za velikog poznavaoca istorije jevrejskog naroda i za 
nekoga ko se istinski bori protiv ljudskih patnji i drustvenih nepravdi u 
jevrejskoj zajednici. U svim propovedima zalagao se za dominaciju pravde i 
pravednosti nad svim drugim drustvenim vrednostima. U skladu s tim, izgradio 
je vrednosni sistem u cijem centru je bila covekova ljubav prema bliznjem 
svom, tolerancija i razumevanje za neprijatelja svog, bezgranicno prastanje 
uvreda i gluposti i si. Prosto receno, vrlo odredeno i dosledno se zalagao za 
egipatski princip Ma'at, mada ga nikad nije tako nazvao. Tako se direktno 
suprotstavio farisejskim ucenjima koja se ogledaju u teoriji osvete, a zasnivaju 
na principu "oko za oko, zub za zub". Fariseji su pravili vrlo ostre staleske 
razlike medu Jevrejima, ali, s druge strane, i otvoreno propovedali o 
jevrejskoj supremaciji nad svim goyim. Nasuprot njima i sadukejima, Jesua se 
zalagao za toleranciju, jednakost i ljubav medu svim Jevrejima, a o goyim je 
imao nesto tolerantnije mislenje od fariseja. Nije ih smatrao stokom kao sto su 
to cinili fariseji. 

Od prvog dana svog mesijanskog delovanja osecao se superiorno u odnosu na 



- 92 



"profesionalne" tumace Tore - sadukeje i fariseje. Ostao je upamcen dogadaj 
kada ga je otac sa dvanaest godina doveo u Hram, a on tamo postavljao pitanja 
svestenicima na koja ni jedan nije mogao da mu odgovori. Sopstveni autoritet, 
po mnogim svetovnim i duhovnim pitanjima, Jesua je zasnivao na cinjenici da 
je direktni potomak cara Davida i bastinik njegovog prestola koji mu je 
dodelio licno Jahve. Pored toga, svi su uvazavali cinjenicu da ga je u reci 
Jordan krstio prvosvestenik Kumranske zajednice i pripadnik loze Aronove 
Jovan Krstitelj, a da mu je zena - Marija od Magdale iz plemena 
Venijaminovog direktni potomak loze Saulove, prvog jevrejskog kralja. 
Duboko uveren u svoju mesijansku ulogu Jesua je otvoreno propovedao i 
zalagao se za uspostavljanje Carstva Bozijeg koje je nazivao jos i Carstvom 
Nebeskim. Ovo carstvo je on smatrao svojim carstvom, a prenosenje njegovih 
zakona na zemlju za njega je bio samo, na neki nacin, poziv na restauraciju 
anticke teokratije u njenom najvecem sjaju sa njim u glavnoj ulozi. U svojim 
propovedima Jesua se jevrejskom narodu, prvenstveno njegovim nizim 
slojevima, obracao veoma jednostavnim recima koristeci razne parabole kako 
bi ga sto bolje razumeli. Siromasni i odbaceni pripadnici jevrejskog naroda iz 
Galileje i Samarije su ga rado slusali i uvazavali. Jevreji iz Galileje su u 
odnosu na sunarodnike iz Judeje imali sopstvene obicaje i versku tradiciju, a 
Jevreji iz Samarije su cak imali sopstveni Hram na gori Gerizim i svoju verziju 
Svetog pisma. Sve njih su Jevreji iz Judeje smatrali nedostojnim, gotovo 
inovernim kao sto su goyim. Broj pristalica i narastajuca popularnost Isusa kao 
ravija ucinili su da se sadukeji i fariseji ipak osete ugrozenim pa odlucuju da 
se, nakon sto su uklonili Jovana, obracunaju i s njim. 

36.g.n.e., nedelju dana pre velikog jevrejskog praznika Pashe (Jevrejski 
praznik koji je, dok su Jevreji bili nomadi, bio posvecen proslavi radanja 
novih zivotinja, a potom, kad su Jevreji osvojili zemlju Hanaansku, prolecnom 
obnavljanju prirode. Danas je posvecen secanju odlaska iz Egipta), Jesua ben 
Josif jasuci na magarici sa mladuncetom ulazi u Jerusalim pracen svojim 
ucenicima. Na ovaj put posao je iz doma Marije Magdalene u Betaniji (udaljen 
3 km od Jerusalima), iz grada u kome je i Jovan Krstitelj otpoceo svoju sluzbu. 
Propovedajuci svoje ucenje nekoliko dana pre Pashe (Pasha se uvek obelezava 
14-og dana meseca nisana, prema lunarnom jevrejskom kalendaru) Jesua pred 
Hramom rusi sve stolove koje su drzali menjaci novca, trgovco i pusta iz 
kaveza sve golubove koji su se prodavali vernicima da ih prinesu kao krvne 
zrtve. Treba istaci da su svi menjaci novca bili pod kontrolom Hrama koji je 
funkcionisao kao svojevrsna centralna banka koja je sama izdavala svoj novae 
i utvrdivala njegovu vrednost u odnosu na razne druge valute koje su u to 
vreme bile u opticaju sirom rimskog carstva. S danasnje tacke gledista, Hram 
je zapravo bio prva centralna banka na svetu jer je izdavao sopstveni novae 
koji se mogao, pored zvanicnog rimskog novca, koristiti sirom Judeje, a na 
teritoriji Hrama bio je jedino platezno sredstvo. 

Nakon sto je sa svojim ucenicima u cetvrtak vece, prvi dan Pashe (Dan je 



- 93 



kod Jevreja pocinjao po zalasku, a ne radanju Sunca), u Gornici, odaji na 
spratu kuce Jovana Bogoslova na brdu Sion, proslavio pashalni praznik, Isus 
odlazi na Maslinsku goru da se pomoli. No, tamo ga hapsi sinedrionska 
policija koja je, plaseci se naoruzanih Isusovih ucenika, zatrazila asistenciju 
rimskih legionara. Strahu jevrejskih policajaca nije bilo mesta jer su se ucenici 
razbezali, svi osim Jovana, a sam Isus niti je bezao niti pruzao otpor. 
Sproveden je u privatnu rezidenciju prvosvestenika Josifa Kajafe Oman f|OT', 
NB^B naiBTin) gde su sa njim prvo razgovarali Kajafa i Ana, nekadasnji 
prvosvestenik. Naime, Kajafa nikada nije donosio ni jednu odluku niti je 
preduzimao bilo kakve mere, a da se pre toga nije konsultovao sa svojim 
tastom Anom koji je imao i pet sinova; jedan od njih je bio prvosvestenik u 
periodu izmedu Anine i Kajafine sluzbe, a druga cetvorica su bila planirana za 
prvosvestenike nakon Kajafe. Ovih sedmoro ljudi su zapravo cinili svojevrsnu 
huntu koja je kontrolisala Sinedrion. 

Kada ubedivanje u Kajafinoj rezidenciji nisu urodila plodom Isus je izveden 
pred Sinedrion kojim je predsedavao Kajafa. Odmah na pocetku sudenja Ana je 
Judi Iskariotskom dao sto dvadeset drahmi sto je ekvivalent za trideset sikala 
(1 sikal = 4 drahme). Neki clanovi Sinedriona su se zacudili zbog tolikog 
novca koji se daje Judi ali im Ana pojasni: "Nije mnogo, to je vrednost koja se 
placa za hanaanskog roba, utvrdena Zakonom; a ovaj nam prodaje slobodnog 
Izrailjca". Sednica Sinedriona na kojoj je Jesua osuden na smrt kamenovanjem 
odrzana je u sinedrionskoj vecnici Gazit, koja se nalazila nedaleko od treceg 
po redu Jerusalimskog hrama. Na sednicu, po zahtevu Ane, nisu bili pozvani 
Josif iz Arimateje i Nikodim ben Gurion, dva bogata i uticajna clana 
Sinedriona i bliski prijatelji Jesue ben Josifa. Sudenje bese veoma kratko, a 
presuda je doneta odmah nakon sto je Jesua na Kajafino pitanje da li je on novi 
Mesija kratko odgovorio "Ja jesam i ja vam kazem da cete od sada videti Sina 
covecijeg gde sedi sa desne strane sile na nebeskim oblacima".". Medutim, 
kako za vreme praznika sami nisu mogli nikoka pogubiti, a i legalnu smrtnu 
presudu je mogao izreci samo Rim, clanovi Sinedriona odlucuju da Jesuu 
predaju Ponciju Pilatu, izaslaniku rimskog imperatora i prokuratoru Judeje, 
kako bi ga, kao navodnog pobunjenika protiv Rima, on osudio na smrt. 

Pilat, koji je vec deset godina upravljao Judejom, je znao za mrznju i bes 
fariseja i zavist sadukeja prema Jesui. Bio je obavesten i o njegovom hapsenju 
u Getsimanskom sumarku (brdo maslina - QTPTn in) na periferiji Jerusalima i o 
izrecenoj mu smrtnoj presudi kamenovanjem. Pilat je zapravo bio detaljno 
informisan o tome da je Isusov otac Josif (*]pP) bio nekrunisani judejski kralj i 
da se po njegovoj smrti brat mu i Isusov stric Filip Vetijan odrekao prestola. 
Isus je, sto se Poncija Pilata ticalo, bio jedini legitimni naslednik Davidove 
loze, a to znaci da se nije mogao lazno izdavati za judejskog kralja i pored 
toga sto to judejsko svestenstvo nije priznavalo. 

Na Pilatovo pitanje da li je on car Isus odgovori: „Jesam, ali moje carstvo 



- 94 



nije od ovoga sveta". S druge strane, rimski prokurator je znao i da Jesua 
nikada i nigde nije propovodeao protiv Rima; nikada nije bio zagovornik 
revolucionarnih metoda i bilo je opste poznato njegovo promisljanje na ovu 
temu: "Nakon svega, kakva je korist od sukoba izmedu Rima i Izrailja? U stara 
vremena Izrailj je bio potcinjen Egiptu i Asiriji i Persiji, i cak su i praoci to 
odobravali, dok god zahvalnost koja se placa stranim carevima u zamenu za 
njihovu vojnu zastitu nije dolazila u sukob sa obavezama koje dugujemo 
Jahveu." Zeleci na svaki nacin da izbegne ucesce u prljavim sinedrionskim 
igrama Pilat Isusa salje kod judejskog cara Iroda da mu on sudi. No, i Irod II 
Antipa kad saslusa Isusa odbi da mu sudi i vrati ga Pilatu. Ne zeleci sukob s 
clanovima Sinedriona prokurator prihvati njihove lazne optuzbe i osuditi Isusa 
na smrt raspecem. Tokom sudenja Pilat se Jesui obracao s postovanjem 
oslovljavajuci ga titulom kralja judejskog. Primoran da ga kao pobunjenika 
protiv Rima osudi na smrt, Pilat nareduje da se na raspece (napravljeno od 
jeinstvenog komada drveta koje su zapravo tvorila tri deveta: simsir, kedar i 
kiparis) na kome ce Jesua biti razapet stavi natpis INRI - Iesvs Nazarenvs Rex 
Ivdaeorvm (Isus Nazarej kralj Jevrejski), a da se krst postavi u Getsimanskom 
vrtu (TsGanpavi) koji je bio privatni posed okruzen debelim kamenim zidom. 
Zahtev da se raspece obavi na Golgotskoj steni, odmah pored Jerusalima, ispod 
koje se, prema predanju, nalazila lobanja Adamova - prvog gresnika, Pilat je 
odbio. Pored toga, na opste zaprepascenje gradana Jerusalima i svih clanova 
Sinedriona, on odobrava Josifu i Nikodimu da Jesuu, nakon samo sest sati 
(razapet je u devet ujutru), skinu s raspeca kao navodno mrtvog, pomazu i 
sahrane (u sest popodne) u privatnoj grobnici Josifa iz Arimateje. Posebnost 
ovog grobnog mesta bila je u tome sto se nalazilo u samom Getsimanskom 
vrtu, na svega nekoliko koraka od mesta raspeca. 

Da bi se shvatila Pilatova igra treba znati da su svi protivnici Rima koji su 
bili osudeni na smrt razapinjanjem na tau-krst, odnosno drvenu konstrukciju u 
obliku slova T ostavljani da na njemu umiru danima, a njihov les niko nije 
smeo da skida s krsta sve dok ga divlje zivotinje i ptice lesinari ne bi 
razvukli. Jesua je bio sahranjen vec nakon devet sati i, sto je najvaznije, 
sahranjen je u sest popodne uoci zalaska sunca, a to znaci u vreme pocetka 
drugog dana Pashe, kada ni jedan Jevrejin nije smeo nogom da kroci na neko 
grobno mesto. Ispre grobnice postavljena je rimska straza od tri vojnika koji 
su smenjivali na svaka tri sata i tako sve do nedelje kada je Isus vaskrsao i, sto 
se Sinedriona tice, nestao. 

U nedelju, tri dana nakon sahrane, nekoliko zena je zelelo da vidi telo 
mrtvog Jesue ali su otkrile da je kamen na grobnici pomeren, i da njegovog 
tela nema. Na sumnje Sinedriona da je Jesua uopste razapet na propisani nacin 
i da je odista preminuo odgovorila je Marija Magdalena tvrdnjom da je on 
uskrsnuo. Opasku Josifa Kajafe da kod Jevreja nema uskrsnuca Marija je 
opovrgla primedbom da se prorok i sudac iz Efraimovog roda Samuel pojavio, 
nakon sto je umro, pred prvim jevrejskim kraljem i njenim pretkom Saulom. 



- 95 



Time je, cini se, pitanje Jesue ben Josifa bilo skinuto sa dnevnog reda. 

U presudi koju je potpisao protiv Isusa Pilat nedvosmisleno navodi da je tako 
ucinio jer su ga za razna dela optuzili neki "otmeni i priznati ljudi". Presuda u 
originalu glasi: 



PRESUDA 

Koju izrice Poncije Pilat, namesnik donje Galileje 

OSUDUJE 
ISUSA NAZARECANINA 
da mora umereti na krstu 



Presuda se izrice u Svetom gradu Jerusalimu 17. godine, vladavine Tiberija, 
dana 25. meseca marta, kada su Antonije i Kajafa bili svestenici i 
prvosvestenik Boziji. 

Poncije Pilat, namesnik donje Galileje, sedeci na sudijskoj stolid osuduje 
Isusa Nazarecanina da umre na krstu medu dvojicom razbojnika, jer se 
izm.edu naroda naslo otmenih i priznatih ljudi koji su izjavili: 

Da je Isus zavodio narod; 

Da je Isus bunio narod; 

Da Isus nije postovao zakone; 

Da se Isus lazno izdavao za Sina Bozijeg; 

Da se Isus lazno nazivao carem Izrailja; 

Da je Isus s palmovom grancicom u ruci u pratnji silnog sveta usao u Hram. 

Poncije Pilat zapoveda kvirinalu Korneliju, prvom centurionu, da Isusa 
odvede na gubiliste i da zabrani svima sirotima i bogatima sprecavanje da se 
Isus pogubi. 

Svedoci koji su potpisali smrtnu presudu protiv Isusa su: 

Danilo Robani, farisej 
lovan Zorovavelj 
Rafailo Robani 
Kaper, knjizevnik 



- 96 



Isusa ce iz Jerusalima izvesti kroz Severnu kapiju. 
Svakom plemenu poslati po jednu ovakvu tablu presude. 



Cinjenice govore da je Jesua bio osuden na razapinjanje na krst - kaznom 
primenjivanom samo za zlocince koji su "bunili narod" protiv carstva. Poncije 
Pilat je znao da Jesua nije govorio i istupao protiv Rima i da je zahtev za 
njegovo pogubljenje zapravo rezultat medujevrejskih sukoba. No, i pored 
svega toga, Pilat je morao da uvazi odlucne zahteve Sinedriona koji je i 
pismeno optuzio Jesuu da se lazno izdavao za kralja Izrailjskog: Quod se 
regem Judaeorum finxit esse. Pred palatom rimskog prokuratora sadukeji i 
fariseji su organizovali okupljanje velikog broja Jevreja koji su neprestano 
skandirali na latinskom mortis, mortis - smrt, smrt. 

Pre razapinjanja Jesua je bio bicevan sto je inace bilo uobicajeno za sve one 
koji je trebalo razapeti na tav-krst. Bicevanje je trajalo dugo, a sam Pilat se 
nadao da ce masa, nakon jezivog prizora raskrvavljenog tela Jesue ben Josifa, 
odustati od zahteva za njegovim pogubljenjem. Prevario se. Pre nego sto je 
razapet na krst Jesua je, uz pomoc grckog napitka 6^o<; (priprema se od raznog 
mirisnog ulja i tri vrste vina), uspavan. Prilikom razapinjanja stopala i ruke su 
mu pricvrscene kaisem koji je potom zakacen za klince pobodene u krst. Ovim 
mu je bio olaksan pritisak na grudne misice, a noge mu nisu bile polomljene, 
odnosno nije obavljen coup de grace, sto je inace bilo uobicajeno. 
Razapinjanje su obavili pripadnici licne garde Poncija Pilata, a ceo cin 
obezbedvala je jedna kohorta (600 vojnika). Cinu razapinjanja Jesue na krst 
prisustvovali su brojni gradani Jerusalima, a medu njima, u prvom redu, su bili 
prvosvestenik Hrama Josif Kajafa i voda fariseja Gamalil. Nekoliko redova iza 
njih nalazili su se Isusova majka Marija i njena sestra Salomeja, Marija 
Magdalena sa sestrom Martom i bratom Lazarom. U poslednjim redovima se 
nalazio Josif iz Arimateje. Kad se svetina razisla gvozdena grada Jerusalema 
bila su zakatancena. Jesua ben Josif je na tav-krst razapet u petak 14. nisana 
3789. godine po jevrejskom kalendaru, prvog dana svetog jevrejskog praznika 
Pashe. 

Ovde je vazno napomenuti i kako su Kajafini cuvari Hrama pristigli odmah 
nakon razapinjanja Isusa i pripremali se da mu licno razbiju glavu. Za Anu i 
Kajafu nista nije bilo dovoljno. Pilatov licni izaslanik, kapetan specijalne 
centurije (manja vojna formacija od oko stotinak vojnika u okviru legije koja 
je imala oko 4200-5200 vojnika), Gaj Kasije Longin (Caius Cassius Longinus) 
je posmatrao ove lesinarima nalik cuvare dok su razbijali glave Gestesu i 
Dizmi koji su se nalazili razapeti levo i desno od Isusa. U trenutku kad su 
posli ka Isusu Longin im je svojim konjem preprecio put, uzeo koplje Iroda 



- 97 



Antipe i njime zasekao Isusove grudi tacno izmedu cetvrtog i petog rebra. Rez 
nije bio dubok ali je bio dovoljan da se na Isusuovm telu pojavi krv sto je za 
sve prisutne bio dokaz da ce Jesuo izvesno umirati u stotinu muka.To je koplje 
kasnije, zajedno sa Svetim krstom i ostalim relikvijama pronasla carica Jelena 
tokom svog putovanja kroz Svetu zemlju. Sest vekova kasnije Longinovo 
koplje je dospelo do kralja Henrika I (Heinrich der Finkler) i od tada ono 
pripada nemackom krunskom blagu i predstavlja znak vlasti i carsku relikviju 
implementiranu u legendu i duhovno-misticni svet srednjega veka. 

Prilikom hapsenja Jesue jedanaestorica njegovih ucenika ili poslanika kako 
ih je on nazivao (apostola na grckom) su se razbezali. Zapravo, jedini koji su 
ostali behu Jovan i Juda Iskariotski (mirr nmp'tyN) koji ga je i odao 
sinedrionskoj policiji. Nekoliko dana nakon njegovog razapinjanja poverljivi 
ljudi Poncija Pilata hvataju Petra i Jovana i kaznjavaju ih sa 39 udaraca bicem. 
Judu, koga Poncije Pilat nije simpatiso jos od kada je saznao da sa zenom 
svoga sina Tamar ima dvoje dece Pereza i Zeraha, biva obesen na drvetu koje 
ima specifican duguljasti plod, jarko crvene boje sa tacno 33 semenki u njemu 
- Cercis siliquastruml 

O Pilatovoj ulozi u spasavanju Jesue ben Josifa od ostrascenog jevrejskog 
svestenstva mozda najbolje govori cinjenica da ga je Etiopska pravoslavna 
crkva (Yaityop'ya ortodoks tawahedo betakrestyan) u VI veku proglasila za 
sveca! Etiopska pravoslavna crkva je inace sve do 1959. godine bila deo 
Koptske pravoslavne crkve. Pored toga, spis pod nazivom Acta Pilati (IIpd^sK; 
Ili^dxon), o cijem autorstvu istoricari ni danas ne mogu da se dogovore, vrlo 
podrobno govori o desavanjima vezanim za sudenje, osudu i vaskrs Jesue ben 
Josifa. U ovom grckom spisu s pocetka I v.n.e. (najstariji dokument o ovom 
dogadaju) se za stradanja Jesue ben Josifa osuduje jevrejsko svestenstvo, a 
rimskom prokuratoru se pripisuju dobre namere i dela vezana za njegovo 
vaskrsenje. 

Kuda je vaskrsli Jesua otisao? Prema nekim indijskim legendama, umro je u 
Kasmiru u dubokoj starosti. U Kur'anu pise da je Jesua, nakon putovanja po 
Indiji, doziveo duboku starost (125 godina) i preminuo negde u Palestini. 
Pouke koje je, po arapskom verovanju, zadnji Boziji poslanik Muhamed 
govorio o najrazlicitijim aspektima ljudskog zivota sakupljene su i stampane u 
knjizi Hadis (£uJ*Jl). Na mnogim stranicama Hadis-a se nedvosmisleno govori 
da je Jesua ben Josif iz Judeje presao u Indiju, a potom u niz drugih zemalja 
propovedajuci svoja verovanja. O Jesui ben Josifu i okolnostima koje su ga 
okruzivale u Hadis-u se govori na hadis-i muhkem nacinu sto znaci da 
pripovedac smatra da im nije potreban te'vil (objasnjenje). Po svemu sudeci, 
Jesua je nakon svog "vaskrsnuca", postujuci dogovor izmedu Pilata i Josifa, 
otputovao odmah u Indiju, a potom u Aleksandriju. Njegova zena Marija 
Magdalena, sa sestrom Martom i bratom Lazarom, odlazi prvo u Rim gde caru 
Tiberiju urucuje crveno jaje uz komentar Risurrezione di Gesii (Hristos 



- 98 



Vaskrsnu), a odatle, uz garancije rimskog cara, u Marsej, Francuska. S njima 
na ovaj put polazi i Josif iz Arimateje koji je, inace, organizovao i finansirao 
ceo poduhvat. Logistiku i sigurnost putnicima obezbedio je licno prokurator 
Poncije Pilat. 

Aleksandrija je nastala 331. g.p.n.e. po naredbi Aleksandra Velikog koji je te 
godine osvojio Egipat. Arhitekte koje su projektovale Aleksandriju su, u cast 
Aleksandru, gradu dale oblik hlamide (purpurni ogrtac koji je nosio 
Aleksandar Veliki tokom svih svojih osvajanja) odnosno projektovali su ga 
kao savrseni pravougaonik ispresecan saobracanicama pod pravim uglom. Bio 
je to grad projektovan po svim zakonima svete geometrije. Nalazio se na 
granici izmedu Evrope i Afrike, izmedu Grcke i Egipta. Imao je dve luke: 
jednu okrenutu istoku i drugu okrenutu zapadu. Osam godina posle osnivanja 
Aleksandrije Aleksandar Veliki je ubijen. Imao je tacno 33 godine. Sahranjen 
je u svom gradu - Aleksandriji. 

Nakon ubista Aleksandra njegovo carstvo medu sobom dele njegovi generali. 
Egipat, a time i Aleksandrija pripadaju Ptolomeju Prvom. U znak postovanja 
prema svom nekadasnjem vodi kralj Ptolomej Prvi odlucuje da nastavi sa 
izgradnjom i unapredenjem Aleksandrije. Prvog meseca svog vladanja doneo je 
odluku o zidanju muzeja i biblioteke u Aleksandriji i tim povodom razasilje 
poziv svim vladarima sveta da u Aleksandriju otpreme dela svojih pesnika i 
prozaista, retora i sofista, lekara i vraceva, istoricara i filosofa. Pored toga, 
Ptolomej, na sve cetiri strane sveta, salje svoje agente sa zadatkom da nabave i 
u Aleksandriju donesu najrede i najznacajnije knjige za koje se tada, po prvi 
put u istoriji, sacinjava bibliografija koja je danas poznata kao Kalamahove 
Pinakles (Tablice). Pored biblioteke se nalazio i univerzitet sa vise hiljada 
studenata koji su bili besplatno poducavani. Ogromno dvoriste je danju 
sluzilo kao neka vrsta foruma, a po noci su u njemu mogli da spavaju svi 
studenti kojima je dom bio daleko. 

Narednih sedam vekova Aleksandrija ce, pod pax romana, biti intelektualna 
prestonica sveta. Iz te i takve Aleksandrije potice i prva zena naucnik 
(matematicar i filosof) Hipatija (Y7iaxia). Aleksandrijski muzej i biblioteka 
(sedam stotina hiljada naslova) ce biti nadaleko cuveni, a za njihovo 
funkcionisanje bice izdvajana gotovo neogranicena sredstva. Prvi bibliotekar 
Zenodotus (Zn,v65oxo<;) uci ce u istoriju po tome sto je uspeo sa ostrva Kos u 
Aleksandriju da dopremi sedamdesetak medicinskih spisa danas poznatih kao 
Corpus Hippocraticum. Nakon sistematske obrade ovih spisa ciji su autori, po 
svemu sudeci, bili Hipokratovi ucenici Zenodotus je svetu podario 
Hipokratovu zakletvu (opKog xou l7t7iOKpaxr|) koja ce ubrzo postati najvazniji 
eticki princip prilikom uvodenja lekara u posao. Aleksandrijski sedamdeset 
metara visoki svetionik (Odpog xn,<; AXet,av8pexaq) postace jedno od sedam 
svetskih cuda. 



- 99 



U tu i takvu Aleksandriju iz Indije stize Jesua ben Josif. Iako su Jevreji u 
tadasnjoj Aleksandriji predstavljali gotovo trecinu stanovnika Jesua im nije 
bio poznat. Vecina Aleksandrijskih Jevreja je govorila samo grcki, nije bila 
verski ostrascena i uglavnom se bavila trgovinom i dobro placenim zanatima. 
U tako relaksiranoj i prosvecenoj sredini Jesua se povezuje sa dobro poznatim 
i uvazavanim egipatskim mudracem i svestenikom Ormusom i njegovih sest 
ucenika (Ormusovo drustvo) sa kojima obnavlja rad jednog starog udruzenja 
Ruzin krst - organizacije cije ucenje se zasnivalo prevashodno na 
staroegipatskim misterijama. Sve svoje vreme u Aleksandriji Isus ce posvetiti 
izucavanju spisa egipatskog boga Tota, odnosno Hermesa kako su ga Grci 
nazivali. Svoj novi dom u Aleksandriji napustio je samo cetiri ili pet puta i 
uvek radi odlaska u Masaliju, odnosno francusku pokrajinu Langedok gde je 
zivela Marija Magdalena i gde su ga, ne retko, smatrali clanom drustva Freres 
de la Rose Croix d'Or i poznavaocem doctrine esoterique. 

Interesantno je napomenuti da je Poncije Pilat, nakon sto je de facto 
oslobodio Jesuu bio izlozen neuobicajeno ostrim napadima clanova 
Sinedriona. Povod je naravno bio Jesua ben Josif i sve sto se desevalo sa i 
oko njega ali je de iure jevrejske rabine revoltiralo to sto je Pilat sagradio 
39km dugi akvadukt od sela Al-Khadera u blizini Vitlejema do Jerusalima 
koristeci novae Hrama. Odlucni da se obracunaju sa Pilatom oni upucuju 
zahtev, i dosta zlata, rimskom guverneru Sirije Viteliusu (Lucius Vitellius 
Veteris) da smeni Pilata s obzirom da mu je on bio podreden. Prihvatajuci 
zlato, Vitelius pise sve najgore o Pilatu caru Tiberiju (Tiberius Caesar 
Augustus), zhtevajuci njegov promptni opoziv i osudu. Tiberije pozitivno 
odgovara na zahtev Viteliusa i poziva Pilata u Rim. Znajuci sta povratak u 
Rim moze da znaci Pilat odmah odasilje u prestoni grad specijalno pismo 
De indubitata Jesus resurrectione kojim nastoji da imperatoru i Senatu 
objasni sve okolnosti Isusovog raspeca i vaskrsa. Iako je Rim imao 
razumevanja za Pilata carska se rec nije mogla povuci pa se prokurator 
spremio za povratak. 

Nekoliko dana pre nego sto je Pilat stigao u Rim imperator Tiberije umire, 
a njegovo mesto zauzima Gaj Kaligula (Gaius Julius Caesar Augustus 
Germanicus). Novi rimski car rasirenih ruku docekuje Pilata, dodeljuje mu 
mnoge pocasti i imanja i, naravno, oslobada ga svih jevrejskih optuzbi. Sta 
vise, Kaligula koji je prezirao Jevreje nareduje da se u centar 
Jerusalimskog drugog hrama postavi njegova statua kako bi Jevreji 
"konacno shvatili" ko ima vrhovnu vlast. Svog jevrejskog roba po imenu 
Elizar Kaligula licno ubija, a potom nareduje da se njegovo telo ispuni 
slamom, stavi u oklop i ostavi pred vrata njegove spavace sobe kako bi on 
mogao mirno da spava. Koliko je Kaligula malo drzao do Jevreja govori i 
njegovo kazivanje da ce pre njegov omiljeni konj Incitat postati konzul 
nego sto ce to uspeti ma koji Jevrejin. Kaligula je konja prvo proizveo u 
gradanina, zatim u senatora da bi ga na kraju predlozio za konzula. Ni 



- 100 



jedan Jevrejin, za njegovog zivota, nije doziveo pocasti koje su pruzene 
Incitatu. 

Uvazen, bogat i u Rimu svugde dobro primljen Poncije Pilat ipak odlucuje 
da ostatak zivota provede u Francuskoj sa svojom vernom suprugom 
Klaudijom Prakulom koja je, inace, bila upoznata sa ucenjem Jesue ben 
Josifa. Klaudija se svojevremeno, preko Josifa iz Arimateje, upoznala i sa 
Marijom Magdalenom, a veruje se da je upravo Klaudija presudno uticala 
na svog supruga Poncija Pilata da spase Jesuu. O tome gde je i kako je Pilat 
ziveo u Francuskoj ne postoje nikakvi verodostojni podaci, ali nije tesko 
pretpostaviti da se tamo sastao s Marijom i njenom decom. Bio je to, 
zapravo, pocetak saradnje na uspostavljanju Davidove loze na tlu Evrope. 

Opstejevrejski ustanak protiv Rimljana poceo je 66.g.n.e. i trajao je pune 
cetiri godine, mada je zvanicno zavrsen tek 74.g.n.e., padom poznate tvrdave 
Masade. Za glavnokomandujuceg odbrane Sinedrion postavlja Josifa ben 
Matatju, koji ce se kasnije, pod imenom Josif Flavije, proslaviti kao jedan od 
najvecih pisaca jevrejske istorije. Matatja je bio zarobljen ali ga je Tit 
oslobodio i dozvolio mu da iz Jerusalima iznese svete jevrejske knjige. Tit je, 
dok su jos trajale borbe, dozvolio i clanu Sinedriona Johanan ben Zakaju i 
svim njegovim sledbenicima iz grupe Bet-Hilel da napuste Jerusalim i 
nesmetano se nastane u Javneu. Rimljani su, vodeci racuna o jevejskim 
prvacima, na kraju ugusili ovu pobunu, i u narednih nekoliko godina ocistili 
Jerusalim od Jevreja. Poslednji bastion borbe protiv Rimskih legija bila je 
tvrdjava Masada cijom odbranom je rukovodio Lazar, rodeni brat Marije 
Magdalene i najstariji clan plemena Venijaminova, koji je tu i poginuo. Pad 
Masade ne oznacava samo konacan slom jevrejskog otpora Rimu vec i pocetak 
organizovanog i strogo kontrolisanog sirenja judeo hriscanstva medu 
inovernima, odnosno nejevrejima. Pokretacka snaga ovog grandioznog projekta 
bice grupa rabina, a njegovi prvi, inicijalni egzekutori apostol Petar i rabin 
Pavle iz plemena Venijaminovog. Tako ce jedno cisto jevrejsko teolosko 
ucenje poceti da se siri svetom. 

Sa apostolom Petrom i rabinom Pavlom "Isusova poruka" je pocela da 
poprima jasan i konacan oblik na osnovu kojeg je podignuto citavo teolosko 
zdanje hriscanstva. Isusovo ucenje u sebi nije sadrzavalo elemente gnosticizma 
sve dok ih rabin iz plemena Venijaminovog Pavle iz Tarsa nije uveo kao osnov 
za sirenje hriscanske vere. Ovde je vazno ponoviti da se hriscanstvo kao 
religija zasnovana na ucenju Jevrejina Jesua ben Josifa samo u pocetku sirili 
medu Jevrejima ali se ubrzo pretvorila u sredstvo judejske verske kontrole nad 
goyim. Ovakvom sirenju judeohriscanstva presudno su doprineli fariseji, koji 
su podrzavali Pavla i Petra smatrajuci da je to najbolji nacin da se, po njima, 
defetisticko ucenje Jesue ben Josifa otkloni od jevrejskog naroda, a goyim 
potcine judejskoj volji. 



- 101 



Poglavlje sesto 
HRISCANSTVO 



Sam Jesua ben Josif, pobozni Jevrejin, nije tvorac hriscanstva koje su, 
koristeci njegovo ucenje i ime, stvorili neki drugi ljudi, s vrlo odredenim 
ciljem. 

Nakon Jesuinog raspeca Jakov preuzima njegovo mesto i tako postaje prvi 
biskup Jerusalimske crkve. Jakov kao predvodnik onoga sto ce kasnije 
postati poznato kao hriscanstvo pocinje da nosi mitru kao znak svog 
polozaja. Svi danasnji biskupi nose istu mitru, a ova vodi poreklo iz Egipta. 
Mitra s razdvojenim prednjim od zadnjeg dela i njen karakteristican rep je, 
ustvari, hijeroglif koji oznacava Amona, boga tvorca Tebe. Kako je Teba 
grad u kome je ubijen Sekenere Tao, poslednji egipatski kralj koji je znao 
sve tajne i misterije vaskrsnuca, ocigledno je da se mitrom zelela jasno 
uspostaviti veza s tim periodom i izgubljenim, i ponovo nadenim, tajnama. 
Ime egipatskog boga Amona Kumranci su izgovarali amin i pozivanjem 
njegovog imena se zavrsavala svaka molitva unutar Jerusalimske crkve. 
Istina, rec amin je prvi poceo da koristi Isus Hrist ali ne na kraju vec na 
pocetku nekih svojih vaznih obracanja narodu. Kasnije se izrazu amin, u 
sklopu hriscanskog ucenja, daje znacenje "neka tako bude", dok mu je u 
prevodima Novog zaveta na srbski dato znacenje "zaista". 

Posto je Jesua bio primoran da, nakon raspeca i uskrsnuca, napusti 
Jerusalim, njegov brat Jakov okuplja postovaoce njegove misli i ucenja i 
zajedno sa ostalim Kumrancima nastavlja da se suprotstavlja sadukejima i 
farisejima. Kao poglavar Jerusalimske crkve smatrao je da ima apsolutno 
pravo da ude u Hram, svetinju nad svetinjama, sto je i ucinio. Isti oni koji 
su organizovali ubistvo Jovana Krstitelja i raspece Jesue organizovali su 
62. g.n.e. i kamenovanje Jakova. Po izlasku iz Hrama, a neposredno pre 
nego sto je izdahnuo Jakov je rekao: "O Gospode, Oce moj, preklinjem te 
da im oprostis, jer ne znaju sta cine". Ove reci danas mnogi pripisuju Isusu 
Hristu. 

Smrtonosni udarac Jakov je primio u glavu, i to dok se nalazio na vratima 
Hrama. Ubijen je, ne slucajno, gotovo na isti nacin kao Sekenere Tao. 
Sahranjen je u dolini Kedron koja se nalazi tacno ispod istocne kapije 
Hrama. Njegovo ubistvo Cionski mudraci predstavili su kao delo rimskih 
placenika sto je ozbiljno razljutilo sve stanovnike Jerusalima. Danas se 
gotovo svi slazu da je ova prevara vezana za ubistvo Jakova delovala 



- 102 



ujedinjujuce na Jevreje i pozitivno na njihovu odluku za podizanjem bune 
protiv Rimljana. 

Krajnji ishod cetvorogodisnjeg sukoba Jevreja sa rimskim legijima je za 
Kumrance bio unapred poznat s obzirom da su ga predvodili verski 
ostrasceni ljudi, a ne vojno talentovani i spremni pojedinci. Zato su 68. 
g.n.e. pripadnici Kumranske zajednice odlucili da sakriju sve svete spise i 
relikvije kako ih se nebi dokopali Rimljani. Trinaestorica najvisih 
svestenika Zajednice odneli su i sakrili sve spise na trinaest razlicitih 
mesta. Dve godine kasnije Rimljani su zaveli red u Jerusalimu i unistili 
Kumran. 

Cinjenica da su Hristovo ucenje i propovedi prihvatili mnogi siromasni i 
od jevrejske verske elite odbaceni Jevreji nije izmakla paznji fariseja. Oni 
stoga odlucuju da se, nakon njegovog razapinjanja na krst i nestanka sa 
judejske verske i politicke scene, i ubistva Jakova kao njegovog naslednika 
nastavi rad na uoblicavanju njegovog ucenja kako bi se stvorile osnove 
jedne nove teoloske misli. Osnovna ideja im je bila da se kroz ovu religiju 
pridobiju siroke jevrejske inoverne i nejevrejske mase koje do tada nisu 
bile pod njihovim verskim autoritetom. Konacna svrha svega ovoga bila je 
da se putem kontrole vrhovnih propovednika nove judeo hriscanske religije 
ostvari kontrola nad dusama novih vernika. 

Realizacija plana pocela je odabirom apostola, odnosno prvih 
propovednika nove veroispovesti. Isusovi apostoli su, svi osim jednog, bili 
mladi, nedovoljno iskustveni i neodlucni da bi im zadatak sirenja vere bio 
poveren. Petar (Shimon ben Jonah odnosno pj?»w) nepismeni ribar, bio je 
jedini od Hristovih apostola koji je odgovarao i to prvenstveno iz razloga 
njegove bezgranicne vere u Jahvea i dobrog poznavanja Hristovog 
poucavanja. Njemu je Isus poverio neka od svojih ucenja od kojih su 
najvaznija ona vezana za Preobrazenje, Vaskrsenje i Svoju molitvu iz 
Getsimanskog vrta. Kao drugi stub nove religije, Crkve Hristove, odabran 
je Savle (^iNtz/ , o~inn), rabin, clan Sinedriona i najtalentovaniji ucenik 
rabina Gamalila. Sta vise, mnogi su Savla smatrali najinteligentnijim i 
najobrazovanijim covekom svog vremena. Bio je poznat i kao osnivac sekte 
paulinstva na cijem celu je prikazao raskos svoje retorike, organizacioni 
smisao, duboko poznavanje Mojsijevih zakona i siroko obrazovanje 
zasnovano na grckoj filosofiji. Njega u Jerusalimu sa Hristovim 
poslanikom, apostolom Petrom, upoznaje Josif Varnava, staratelj Hrama. 

Nakon sto su se upoznali, siromasni ribar Petar i uceni rabin Savle 
(kasnije poznat po hristijanizovanom imenu Pavle - IIaU^o<;), provode 
cetrdeset dana u kuci Marije, majke Jesue ben Josifa. Nakon dugih 
razgovora - tete a tete, ova dva coveka krecu u svet i pocinju da 
propovedaju Jevandelje medu goyim. Obojica ce u istoriju hriscanstva uci 



- 103 



kao sveti apostoli. Cinjenica da su obijica bili obrezani, osmog dana po 
rodenju, nikome nikada nece zasmetati. 

Glavnu i najopsezniju potragu za kumranskim dokumentima organizovali 
su upravo Petar i Savle. Nakon Isusovog raspeca Petar je pokusao, na razne 
nacine, da postane clan Kumranske zajednice. Zeleo je da sazna njihova 
tajna znanja i misticna ucenja. No, Kumranci su ga odmah prozreli i 
prozvali "Covek lazi" i nikad mu nisu otvorili svoja vrata. Mozda je 
upravo zbog toga Petar i bio jedan od revnosnih progonitelja Kumranaca i 
svih sledbenika njihove Jerusalimske crkve tokom jevrejske pobune protiv 
Rima 66.-70.g.n.e. Nakon sto je Jakov ubijen Petar sa posebnim 
zadovoljstvom prihvata ponudu rabina Savla da zajedno nastave da sire 
poucavanja i poruke Jesue ben Josifa. Istina, ime Jesua ben Josif nikada 
vise nece biti izgovoreno jer ce biti zamenjeno njegovim helenizovanim 
nazivom Isus Hristos. Promena imen bila je potrebna da bi se prikrilo 
jevrejsko poreklo "osnivaca" nove religije koja je vrlo brzo pustila korenje 
medu inovernim Jevrejima i mnogobrojnim nejevrejskim stanovnistvom 
sirom rimskih kolonija. 

U sirenju hriscanstva osim Petra nije ucestvovao ni jedan drugi Isusov 
ucenik: Juda i Jakov su ubijeni u Jerusalimu; Toma je posao za Isusom u 
Indiju gde i umire; Andrej je ubijen u grckom gradu Patre; Tadej je otisao u 
Afriku gde mu se ubrzo izgubio svaki trag; Filip se nastanjuje u Hijerapolju 
sa cerkama da bi ubrzo po dolasku preminuo; Vartolomej je ubijen u 
Jermeniji; Mateju se u Arabiji gubi svaki trag; Simon Zilot je prvo otisao u 
Masaliju, a potom u Englesku kod Josifa iz Arimateje; Jovan, Hristov 
najomiljeniji ucenik, se povukao u Efes gde je doziveo duboku starost. Svi 
ovi Hristovi ucenici ce biti postovani kao prvi apostoli Hriscanske crkve ali 
je istina da su njene temelje postavili Pavle i Petar sa ljudima koje su sami 
odabrali i koji su svi bili, pre i iznad svega, odani Jahveu. Oni ce, na 
najbolji moguci nacin, stvoriti Crkvu Hrista "kojoj ni vrata pakla nece 
odoleti". 

Ovde je vazno napomenuti da je u okvirima rane crkve odmah doslo do 
podele na pristalice Marije od Magdale koja je figurirala kao jedini pravi 
apostolorum-apostola i sledbenike Petra i Pavla. Sustina njihovog sporenja 
nije bila bezazlena jer se odnosila na pitanja kao sto su znacenje Hristovog 
ucenja, verodostojnost prorokovanja, priroda spasenja, uloga zene u okviru 
zajednice i td. Sledbenici Marije Magdalene posebno su isticali vrednosti 
Isusovog ucenja kao puta ka unutrasnjoj duhovnoj spoznaji, a ne kao 
apokalipticnog otkrovenja; oni prihvataju Isusovu smrt i vaskrsnuce, ali opo- 
vrgavaju stav da su patnja i smrt put ka vecnom zivotu; oni takode odbacuju 
besmrtnost fizicog tela, tvrdeci da ce samo dusa biti spasena; oni govore u 
prilog priznavanja zena kao voda pozivajuci se na samog Isusa koji je Mariji i 
nikome drugome otkrio najvece tajne i odredio je za svog prvog i najvaznijeg 



- 104 



apostola ali ukazuju i na cinjenicu da su imucne zene bile te koje su 
finansijski potmogala Isusa, ostale mu verne do kraja, stojeci u podnozju krsta, 
dok su se muski apostoli kukavicki razbezali. U ranoj Crkvi Mariji Magdalene 
zene su sluzile kao dakonice pa i svestenice. 

Kako se prvobitno hriscanstvo pocinjalo siriti na teritorijama pod kontrolom 
Rima sledbenici Marije Magdalene su upucivali i na detalj vezan za drevni 
obredni ritual hieros gamos u kome nevesta kraljica, pomazujuci svog 
mladozenju, proglasava ga za kralja, cak dodeljujuci mu kraljevsku moc. 
Ocigledno da zena sa posudom od alabastera koja je pomazala Isusa 
predstavlja otelotvorenje ovog drevnog arhetipa, koji je bio prepoznatljiv u 
svakom delu Rimskog carstva. Nema niceg poniznog u cinu priznavanja i 
ukazivanja postovanja koji je Marija izvela pomazujuci Isusa u obredu hieros 
gamos. Naprotiv. Obred hieros gamos je mogla da izvede samo zena kraljevke 
krvi, a Marija je to izvesno bila. Za najranije hriscane, boginja u jevandeljima 
bila je Marija Magdalena, cije je ime Magdalena znacilo "uzdignuta". 

Podela u ranoj Crkvi na dve nepomirljive struje je bila jasna i 
beskompromisna i isla je u korist sledbenika Marije Magdalene. No, 
zahvaljujuci farisejima koji su Marijinim pristalicama zabranjivali ulaz u 
sinagoge kao prve hriscanske bogomolje, a na kraju ih masovno progonili i 
ubijali Pavle i Petar su mogli nesmetano da deluju kao jedini pravi. O ovom 
sukobu se nedovoljno pisalo u raspravama o pocecima razvoja hriscanstva i 
stoga je zanimljivo pomenuti Karen King (Karen Leigh King), profesor na 
Harvardskoj bogosloviji (Harvard Divinity School), koja istice da postoji 
povezanost izmedu Jevandelja po Mariji, koje podrobno govori o Mariji 
Magdaleni, i Pavlove poslanice Timoteju, koja savetuje zenama da se ne 
oglasavaju u crkvi. Kingova ukazuje da su oba spisa nastala otprilike u isto 
vreme, 125. godine n.e., i da skupa veoma dobro oslikavaju rat izmedu 
Marijinih i Pavlovih pristalica koji je besneo u okviru rane Crkve. 

U prilog pisanja i promisljanja Karen King govori i slucaj male franjevacke 
crkvice u Nazaretu. Godine 1967. je odluceno da se ona srusi i na njenom 
mestu podigne odgovarajuca bazilika u slavu Josifa i Marije i secanje na dan 
kada je andeo javio Mariji da ce roditi Isusa. Poceci rusenja brizljivo su se 
odvijali pod nadzorom katolickog svestenika i svetski priznatog arheologa 
Belarmina Bagatija (Bellarmino Camillo Bagatti). Prvo sto se pokazalo nakon 
rusenja crkvice bili su ostaci jedne vizantijske crkve iz V veka, a ispod nje su 
se pojavili kameni blokovi judeoriscanske sinagoge iz II veka. Na insistiranje 
samog Bagatija majstori su uklonili i ovo kamenje da bi ispod njega otkrili 
ostatke jedne male ali besprekorno ocuvane prostorije sa pocetka I veka. Ono 
sto je svima upalo u oci bili su ravnomerni tragovi cada od sveca sto je 
ukazivalo na versku upotrebu prostorije. U nastavku rasciscavanja prostora 
oko "cadave prostorije" otkriven je niz kuca iz rimskog perioda ali i "misticne 
pecine" u kojima se odvijao obred krstenja vatrom, vodom i Duhom. Pored 



- 105 



ovih pecina Bagati je otkrio i odaje za slavljenje euharistijske tajne pa je, na 
osnovu svega toga, zakljucio da su judeohriscani na ovim mestima vec u 
prvom veku vrsili molitve i euharistijska slavlja. Tako je, iako mu to nije bila 
namera, Bagati potvrdio pisanje Hegesipa ('Hyfiai7i7iO(;), Julija Afrikanca 
(Sextus Julius Africanus) i Euzebija (Eusebius Pamphili) kako u Marijinom 
gradu Nazaretu rodaci Isusovi vode, nezavisno od Hrama, judeohriscansku 
crkvu. 

Hriscanstvo kakvo se razvilo kroz rane vekove postojanja, i kakvo mi 
danas poznajemo, nastalo je kao svojevrsna interpretacija ucenja Jesua ben 
Josifa od strane Pavla i Petra. Tako, primera radi, krstenje koje Pavle uvodi 
kao deo obreda pristupanja hriscanskoj zajednici Isus nikada nije pominjao. 
Sta vise, Isus nikada nikoga nije krstio niti je ovom cinu u svojim 
poucavanjima posvetio bilo kakvu paznju. Kako, koliko i kome su Pavle i 
Petar odgovarali za svoj rad najvise govori cinjenica da je Sinedrion 
naredio ranoj Crkvi da trecinu hriscanskih priloga dostavlja Hramu za 
njegovo funkcionisanje i pomoc Jevrejima u Judeji. Pavle je judeizovanim 
hriscanima i hristijanizovanim paganima ovo obrazlozio recima: "Obavezni 
ste da dajete Bozijem narodu jer je on objavio svoj duhovni blagoslov 
vama neznabozcima". U pocetnim vremenima rane Crkve za 
hristijanizovane pagane je bila uspostavljena praksa prvo obaveznog 
judaiziranja, a tek potom hristijanizacija. Pavle, i ne samo on, je smatrao da 
niko nemoze biti dobar hriscanin ako pre toga nije primio Hristovu veru 
judejsku i prosao obred cirkumcizijacije, odnosno obrezivanja. 

Kod Pavla i Petra je uspostavljeno pravilo da su svi hriscani, bez obzira 
da li su jevreji ili pagani, medu sobom isti i da svi, bez razlike, moraju 
priznavati Jahvea kao jedinog boga koji je tvorac svega. Drugo, priznanjem 
i prihvatanjem Jahvea kao jedinog boga prihvatali su i Isusa kao njegovog 
Masijah (Mesija). Trece, svi su imali da postuju Mojsijeve zakone kao 
najvise zakone, a odmah iza njih ucenja i propovedi Pavlove i, na kraju, svi 
su morali svakodnevno da citaju TaNaH i znaju napamet najvaznije delove 
Tore, odnosno Knjige Postanka, Knjige Izlaska, Levitskog zakonika, Knjige 
Brojeva, i Ponovljenih zakona. 

Tako su hriscani morali redovno da citaju TaNaH (Stari zavet) i postuju 
Zakon. Prvi hriscani su svoju veru ispovedali u sinagogama, i tek u II veku 
n.e., nakon sto su ih Jevreji izbacili iz sinagoga kao duhovno neciste ljude, 
pocinju da zidaju svoje bogomolje koje su u gotovo svim detaljima bile 
identicne judejskim sinagogama: klupe za sedenje pored zida, svecnjak sa 
sedam sveca, kovceg za svete knjige, kadionica za paljenje kada... Sve 
bogomolje rane Crkve bile su okrenute u pravcu Hrama kao znak postovanja 
prema Bozijem narodu. Proterujuci neciste judeohriscane iz sinagoga 
Sinedrion odlucuje i da ih "oslobodi" obaveze obrezivanja i postovanja 
subote ali im i dalje dozvoljava da slave jevrejski praznik Pashe ali pod 



- 106 



njihovim nazivom i sa drugim povodom - Vaskrsenje Isusovo. Dozvoljeno 
im je da slave i jevrejski praznik Pedesetnice posvecen slavlju nedelja i 
zetvi, ali i ovoga puta kao njihov praznik posvecen rodenju hriscanske 
Crkve - Silazak Svetog Duha na apostole i td. No, bez obzira na sve ovo, 
nema sumnje da bez Pavla i Petra sustina Hristovog ucenja nebi bila 
sacuvana i u svetskim razmerama prihvacena kao sto je to danas slucaj. 
Takode, nema sumnje da hriscanstvo per se nije neko negiranje judaizma 
vec, naprotiv, njegovo ispunjenje sto je, na svoj nacin, potvrdio i papap 
Pavle VI kada je rekao da su svi hriscani "duhovno Jevreji"! 

Posto je Jesuino ucenje bilo krajnje revolucionarno za ono vreme, a ogledalo 
se u izjednacavanju polova, ravnopravnosti svih ljudi pred Bogom, zivotu 
nakon smrti i si. ono je postalo omiljeno medu siromasnim i srednjim 
slojevima stanovnistva rimske imperije. Za razliku od fariseja, koji su na prvo 
mesto svojih religioznih ceremonija stavljali Seta - boga tame, Jesua se vratio 
izvorima egipatskog ucenja Ma'ata, u cijem sredistu je bilo dobro umesto zla, 
Sunce naspram tame i td. Jesua je svoje ucenje i propovedi posvetio Jevrejima 
koji su i bili njegovi prvi sledbenici ali ce sudbina, rukovodena Sinedrionom, 
Pavlom i Petrom, njegove sledbenike pronaci i medu goyim - nejevrejskom 
stanovnistvu kome se on nikada za zivota nije obracao. 

Petar se, za razliku od Pavla, obracao iskljucivo inovernim Jevrejima dok je 
goyim - neznabozce iz nejevrejskih redova duboko prezirao i odbijao da sa 
njima ima bilo kakav kontakt. Najvece sukobe po torn pitanju imao je sa samim 
Pavlom koji se najvise zalagao da upravo nejevreji prime Hristovo ucenje i 
veru u Hrista. Da je to tako moze se videti i iz citanja Novog zaveta koji Isusa 
i Pavla stavlja u centar osnivanja i razvoja hriscanstva. Pavle i njegovi 
misionari su ucinili sve da se, uz pomoc neophodnih izmena u Jesuinom 
ucenju, priblize siromasnom i srednjem sloju nejevrejskih podanika rimske 
imperije. Zahvaljujuci njima hriscanstvo je pocelo da se siri iz Palestine u 
Siriju, Malu Aziju, Grcku, Egipat, Rim i dalje na Zapad. 

Ozbiljno ukorenjivanje hriscanstva na podrucju rimske imeperije odigrava se 
tokom treceg i cetvrtog veka, a poseban znacaj u tome su imali papa Silvestre I 
(Silvester, Episcopus Romanus) i Jenena CpnKun>a - u zapadnom svetu poznata 
pod imenom Helena of Constantinople. Naravno, uloga i znacaj Jenene za stvar 
hriscanstva proizilaze iz cinjenice da je bila majka rimskog cara Konstantina i 
da ju je krstio licno papa Silvestre. Jejiemma vera u Hrista i papino 
zauzimanje kod Konstantina - koji je bio prvosvestenik Kulta Sunca - da 
pristupi hriscanstvu kao politickom pitanju par excellance, s obzirom na 
narastajuci broj hriscanskih vernika, pozitivno su primljeni od strane rimskog 
cara. Hriscansko pravoslavlje je ubrzo postalo jedna od najperspektivnijih 
religij a Rima ali, istine radi, moramo reci da ga Konstantin (roden u Nisu, 
Srbija, 28. februara 272. g.n.e. od majke srpkinje - Jenene i rimskog 
vojskovode Hlorusa (Chlorus), kasnije poznatog kao cara Zapadnog Rimskog 



- 107 



carstva Flaviusa Valeriusa Constantiusa koji je takode roden na prostorima 
Srbije - u okolini Knjazevca) nikad nije proglasio zvanicnom drzavnom 
religijom Rima jer je to bila Deus Sol Invictus (Nepobedivo Sunce). Kult 
Sunca je u Rim stigao iz Sirije i prihvacen je znatno pre Konstantina, a 
najvece slavlje Boga Sunca odrzavalo se 25. decembra. Treba znati da je 
mitraisticka religija (Mitra je persijsko bozanstvo svetlosti i muski bog rata) 
bila opsteprihvacena u rimskoj vojsci, a kult Deus Sol Invictus je jos 274. 
godine, kao drzavnu religiju Rimskog Carstva, uspostavio car Aurelijan 
(Lucius Domitius Aurelianus). Konstantin ne samo zbog vojske vec i, pre 
svega, zbog svog vaspitanja nikada nije ni pomisljao da odbaci veru u 
Nepobedivo Sunce o cemu govori i cinjenica da je novae koji je on kovao, do 
kraja njegovog zivota, prikazivao njegovu bistu iz profila postavljenu uz 
Nepobedivo Sunce i sa natpisom INVICTUS CONSTANTINUS. 

Iako nikad nije postao hriscanin Konstantin je ucinio sve sto je bilo 
neophodno da institucionalise veru svoje majke - hriscanstvo i da ga 
nepovratno promovise kao svetsku religiju. Jejiena je primila hriscanstvo u 
Rimu 312. g.n.e. i presudno je uticala na sina da godinu dana kasnije (313. 
g.n.e.) donese Milanski edikt (Editto di Milano - Editto imperiale di 
tolleranza) kojim je proglasena verska ravnopravnost i prestanak gonjenja 
hriscana koje je do tada trajalo u rimskom carstvu. Koliko i kakav je uticaj 
majka imala na sina vidi se i po tome sto je Konstantin prihvatio da 325. g.n.e. 
sazove Prvi sabor u Nikeji - Concilium Niceaenum Primum. Bio je to sabor na 
kome su prvi put nastupile ujedno carska i episkopska vlast. Saborom su, 
pored Konstantina, predsedavali spanski episkop Osija (Ossius de Cordoba) i 
cuveni istoricar hriscanstva Jevsevije Kesarijski. Najvise je bilo prisutno 
episkopa sa Istoka (Praefectura praetorio per Orientem) medu kojima svakako 
treba pomenuti Aleksandra iz Aleksandrije (AOavdaiog), Eustahija iz Antiohije 
(EuaxdGioi; Avxioxsiok;), Euzebija iz Cezarije (Euaspiog o Koucapsiag), 
Makarija Jerusalimskog (MaKdpiog A' Ispoao^ULxcov), Euzebija od Nikomedije 
(EuasPiog o NiKO(j,r|8sia(;), Nikolu Mirlikijskog (Euos[3io<; o NiKO|j,r|5sia<;), 
svetog Jakova (IdKcopog o NioiPivog) i td. Medutim, interesantno da Saboru 
nije prisustvovao papa Silvester I koga su torn prilikom predstavljali njegovi 
licni izaslanici Vitus i Vincentius. 

Nakon sto je Sabor glasovima vecine definitivno "utvrdio" da je Isus bog, a 
ne smrtni covek, Sabor je sastavio i Simvol vere - Symbolum Niceno- 
Constantinopolitanum po kome sva vlast u okviru hriscanske crkve pripada 
episkopima; da se vreme praznovanja Uskrsa mora odredivati prema jevrejskoj 
Pashi (posle Pashe, a nikako pre ili na sam dan Pashe) i da ce njegov datum 
utvrdivati Sinedrion prema jevrejskom kalendaru; da se Arijenizam i druga 
jereticka ucenja imaju odbaciti i da se za najvise verske zakone i dalje imaju 
smatrati jevrejski zakoni iz TaNaH-a, odnosno Starog Zaveta; da se Crkvi 
Hristovoj iz drzavne kase mora davati prihod za njene osnovne potrebe i td. 
Sve troskove puta i boravka tri stotine i osamnaest svestenih lica u Nikeji 



- 108 



snosio je sam Konstantin koji je jos pre Sabora, zajedno sa usvajanjem 
Milanskog edikta, odlucio da sediste rimskih episkopa bude u njegovom 
Lateranskom dvoru (Domus Laterani). Kako bi obezbedio potpunu kontrolu 
nad rimskim episkopima Konstantin im je odredio visoku godisnju apanazu 
koja se pokaza efikasnijom od bilo cega drugog. Sazivanjem i uspesnim 
okoncanjem Nikejskog sabora rimski car Konstantin je ispunio zelju svoje 
majke da se vera u Hrista uzdigne na vaseljenski nivo, ali je, sto je za njega 
bilo mnogo vaznije, de facto potpuno kontrolisao sve nivoe organizovanja 
novostvorene hriscanske crkve. Svi ucesnici Sabora primili su, u znak secanja 
na ovaj istorijski hriscanski dogadaj, carski zlatnik sa likom Jenene. 

U Konstantinopolju je 326.g.n.e. odrzan Prvi Vaseljenski sabor - Concilium 
Constantinopolitanum Primum na kome su potvrdeni svi Simvoli vere usvojeni 
na Prvom saboru u Nikeji. Na Vaseljenskom saboru je doneta i odluka o 
oduzimanju i unistenju svih pisanih i likovnih dela koja se ne uklapaju u 
strogo defenisane odredbe nove hriscanske religije, odnosno unistenje onih 
dela koja dovode u sumnju osnove hriscanske crkve; svi koji su se pobunili 
protiv ove odluke bili su ubijeni. Osnovano je i telo poznato pod nazivom 
Korektorijum sa zadatkom da koriguje sva postojeca Jevandelja. Posto su 
unistena sva protivrecna Jevandelja (oko trideset) i uklonjeni svi koji se nisu 
slagali sa stavovima i misljenjima Korektorijuma, Konstantin je 331. g.n.e. 
narucio i finansirao izradu novih prepisa Starog zaveta. Odlukama donetim na 
saboru u Konstantinopolju je definitivno bila odredena sudbina hriscanstva: 
hriscanski teolozi onog vremena su, s carskim blagoslovom, dobili priliku da 
konacno prikupe svu raspolozivu gradu, detaljno je pregledaju i stvore 
sinhronizovanu, hermeticku celinu, odbacujuci sve sto se nije slagalo sa 
tekstom Novog zaveta (Kouvu, AiaOf|KT|). 

Nakon Konstantinopoljskog sabora Jenena je obisla Hristov grob i mesto 
njegovog raspeca gde je, uz pomoc Makarija jerusalimskog, u jednoj pecini 
pronasla Krst Gospodnji. Odlucila je da se ova mesta trajno i velicanstveno 
obeleze pa je Konstantin 327. godine naredio jerusalimskom episkopu 
Makariju da se, u duhu postojece hriscanske tradicije, mesto Hristove sahrane, 
odnosno vaskrsenja pokrije crkvenim svodom. Tako je nastala cuvena 
hriscanska gradevina Crkva Svetog Groba (Naog xr\q Avaaxdascog) koja je, 
vremenom, postala najvece hriscansko svetiliste. Na zalost, Persijanci su 614. 
g.n.e. opljackali i spalili ovo svetiliste, koje je kasnije patrijarh Modestos 
obnovio. Njegovo konacno unistenje doslo je s Fatamidom Kalifom al 
Hakimom (&\ j-«W ( li '- A - 3, )> koji ga je 1009. g.n.e. spalio i sravnio sa zemljom 
izvadivsi mu cak i temelje. Ono sto danas vernici mogu da vide u Jerusalimu 
je, zapravo, rekonstrukcija Crkve Svetog Groba koju su 1144. g.n.e. izvrsili 
Templari nazvavsi je Sanctum Sepulchrum. No, kako god, od Jejienunoz otkrica 
Krsta Gospodnjeg, Jerusalim koji je do tada bio samo obican rimski 
garnizonski grad dobija novi znacaj; hriscansko postovanje svetih mesta se 
prosiruje na celu Palestinu koja se od tada naziva i Terra Sancta (Sveta 



- 109 



Zemlja). 

Jelena je, pored Krsta Gospodnjeg, otkrila i mesto gde se Mojsiju javio 
Gospod (mesto vatrenog grma kupine) pa je odmah dala da se na istom mestu 
izgradi kapela posvecena Bogorodici. Nakon ovoga uz kapelu pocinju da nicu 
male manastirske zajednice. Uz ovu kapelu car Justinian I (O^d[3io<; nsxpog 
Sappdxiog Ioucxvvvavoc;, roden na prostoru danasnjeg Leskovca) i carica 
Teodora (0so8obpa) u VI veku grade crkvu, a oko malih manastrirske zajednice 
podizu odbrambeni zid.Manastirski kompleks od IX veka nosi naziv Svete 
Katarine (Movf) xfjg Ayiaq AJKaxspivng) po svetoj mucenici Doroteji 
Aleksandrijskoj koja je propovedala pravoslavlje i kada su je stavljali na 
najvece muke, a skoncala je u vreme cara Maksimina na Sinajskoj gori nakon 
cega joj je telo preneto u manastirski kompleks. Sveti Sava, prvi arhiepiskop 
Srspke pravoslavne crkve, na svom drugom putovanju po Svetim mestima, 
boravio je na Sinaju u manastiru Svete Katarinel234. godine. Tu je proveo 
citav Casni post, Svetu cetrdesetnicu, moleci se za svoj srbski rod. Manastiru 
Svete Katarine nasi sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone 
koji se i danas cuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. U manastiru se 
nalazi prvi srbski psaltir. Krajem XIV veka iguman Sinajskog manastira bio je 
Srbin, Joanikije. 

Vekovima nakon carice Jelene bice prisutni srbski tragovi u Svetoj zemlji. 
Manastir Svetog Jovana Bogoslova, manastir Casnog krsta u Jerusalimu 
podigao je sveti Sava, a crkvu Svetog Dorda u Akru sveti Sava kupuje od 
Latina. Kralj Milutin, u Jerusalimu, podigao je manastir posvecen Svetim 
arhangelima, a prvi srbski patrijarh, Joanikije, na Tavoru, dize crkvu Svetog 
Ilijea. Srbi ce upravljati manastirom Save osvecenog u Judejskoj pustinji punih 
130 godina.Vernici Srbske Pravoslavne Crkve koji danas pohode manastir 
Svete Katarine imaju privilegiju da se poklone i celivaju ruku Svete Katarine, 
a nakon toga monah svakome daruje prsten na kome pise Agia Katarina. 

Koliko je Jejiena bila i ostala znacajna za hriscanstvo govori i podatak da je 
kasnije od strane Crkve proglasena za sveticu, a njen sarkofag sa natpisom 
Flavia Iulia Helena Augusta je izlozen u vatikanskom muzeju Pio-Clementino 
u prelepoj sali - Sala a Croce Greca. 

Seleci kraljevsku rezidenciju iz glavnog grada Rimskog carstva Nikomedije 
(NiKopr|8sia) 324. godine u Bizant (Bu^dvxiov) Konstantin je de iure od starog 
Bizanta nacinio novu prestonicu rimskog carstva. Interesantno je napomenuti 
da Rim jos od cara Diokleciana (Gaius Aurelius Valerius Diocletianus), 
odnosno 284. godine nije bio prestoni grad Rimskog carsta. Bizant ce 330. 
godine promeniti, u cast samog cara, naziv u Konstantinopolj 
(KcovcxavxivoUJioXic;) i tako ce biti sve do 1930. kada mu Turci, prema grckoj 
frazi sig xrjv TIoXiv (u gradu) menjaju naziv u Istanbul. Kada mu je majka 329. 
preminula Konstantin odlucuje da i sediste Vaseljesnske Hristove Crkve 



- 110 



preseli u Bizant i on ce, od tada, medu svim podanicima Rima, postati poznat i 
kao Novi Rim (Nova Roma). U novom administrativnom centru carstva on 
pocinje da zida novu - najvecu i najlepsu crkvu koju je svet do tada video - 
Crkvu Svete Mudrosti, odnosno Aja Sofiju (Ayia Socpia) kako je dans znamo. 
Crkva je bila razrusena u vreme Nikine pobune ali ju je 537. godine obnovio 
car Justinijan uz pomoc nadaleko cuvenih matematicara Antemija iz Trala 
i Izidora iz Mileta. Crkva je bila krunidbena crkva vizantijskih careva i u njoj 
je odrzano nekoliko sabora. U znak secanja na ova vremena na galeriji crkve i 
danas stoje Mermerna vrata kroz koja su smeli i migli prolaziti samo clanovi 
velikog Sinoda. Kraj crkve nalazi se grob cara Konstantina, mnogih 
vizantijskih careva i patrijarha. Medutim, interesantno je napomenuti da se na 
galeriji Crkve nalazi i grob mletackog duzda Henrika Dandola (Enrico 
Dandolo) koji je inace bio veliki protivnik Vizantije i pravoslavnog sveta. 
Crkva Svete Mudrosti je danas, zajedno sa Crkvom svetog Vitalea (Chiese di 
San Vitale) u Raveni, najlepsi i najznacajniji objekat vizantijske arhitekture i 
pravoslavnog hriscanskog sveta. 

U nastojanju da oslabi jevrejski uticaj na hriscane Vaseljenska Hristova 
Crkva 364. godine odrzava crkveni sabor u Laodiceji, provincija Male Azije, 
na kome se hriscanima zabranjuje da praznuju subotu i izrice anatemu na sve 
one hrscane koji bi nastavili da i dalje praznuju subotu. Kanon 29 ovog sabora 
glasi: 

"Hriscani ne smeju na judejski nacin praznovati i ne raditi subotom, vec 
trebaju raditi tog dana. S druge strane, trebaju postovati dan Gospodnji (he 
Kyriake hemera) i uzdrzavati se koliko je moguce, da kao hriscani ne rade toga 
dana". 

Interesantno za ovaj Kanon je to sto on zapravo osnazuje politicki akt, 
odnosno zakon o praznovanju Suncevog dana ili nedelje koji je 7. marta 
321. godine proglasio car Konstantin. Ovaj cuveni Konstantinov zakon o 
obaveznom praznovanju nedelje kojim ona postaje danom odmora za sve 
sudije, stanovnike gradova i za sve radnike glasi: „U casni dan Sunca neka se 
gradski sluzbenici i gradani odmaraju, sve radionice trebaju biti zatvorene" . 

Nakon smrti cara Konstantina 337. Rimsko carstvo se deli na Istocno i 
Zapadno sto ubrzo utice na jedinstvo Vaseljenske crkve. Papa Silvestre je 
zeleo vlast - apsolutnu vlast koju, ni na koji nacin, nije nameravao da deli sa 
nekim drugim. Opsednut torn idejom on poslednjeg meseca svog zivota 335. 
godine, falsifikuje dokument pod nazivom Constitution domini Constantini 
imperatoris (Konstantinova donacija) po kome je, navodno, car Konstantin 
dodelio njemu posede zajedno sa imperatorskim znamenjem. U ovom 
falsifikatu pise: 

„Mi naredujemo i propisujemo da Silvestre i njegovi naslednici upravljaju 



- Ill 



nad cetiri glavna provincijska sedista: Antiohijom, Aleksandrijom, 
Konstantinopoljem i Jerusalimom, kao i nad svim crkvama Bozijim u celom 
svetu". 

Da bi se, dodatno, preporucio kao prvi medu jednakima kome, ipak, niko nije 
ravan, Silvestre, a potom i njegovi naslednici ucvrscuju koncept pape kao 
namesnika Isusa Hrista na Zemlji. Istovremeno, dodatno se afirmise i utvrduje 
pozicija pape kao naslednika svetog Petra, predvodnika apostola i prvog 
rimskog biskupa. Rimske pape su tako vremenom sve vise nastojale i uspevale 
da u svojim rukama koncentrisu finansijsku, vojnu i politicku vlast, postajuci 
tako pravi svetovni vladari. Rimski biskup je, bar sto se papa ticalo, postao 
poglavar crkve i kralj na zemlji. Crkva i drzava su se ujedinile. Kako se grad 
Vatikan nalazio u sredistu starog poganskog Rima pape su smislile rec 
katolicki, u grckom ova rec - KaOo^iKog ima znacenje opsteg, cime su zapravo 
zelele da saopste svim hriscanima da se njihova vlast prostire na sve 
hriscanske crkve ukljucujuci i Istocnu. 

Papska borba za svetsku duhovnu prevlast je poprimila opsesivni karakter i 
opste je poznato da su milioni ljudi mucenicki ubijeni tokom mracnog srednjeg 
veka, a sve samo zbog odbijanja da se priklone vlasti Rima, odnosno papi. 
Kako ubistva verskih neistomisljenika nebi imala samo duhovni vec i 
materijalni smisao rimske pape su smislile kako Crkva po bozanskom pravu 
ima pravo oduzeti imovinu jeretika, zatvarati ih i osudivati na spaljivanje. 
Ovakvo pravo sebi do tada nije priustio ni jedan svetovni vladar pa je tako, 
istorijski gledano, prvo pravo na primenu najstrasnije kazne, pa i smrtne, 
pripalo Katolickoj crkvi. 

Srednji vek je bio i prosao ali i danas u Katekizmu Katolicke crkve strana 
560. u clanu 2266 stoji: Odbrana opsteg drustvenog dobra trazi da se napadac 
onesposobi da cini zlo. S tim u vezi je tradicionalni crkveni nauk priznao 
osnovanim pravo i duznost zakonite javne vlasti da odreduje kaznesrazmerne 
tezini prestupa,ne iskljucujuci u krajnje teskim slucajevima ni smrtnu kaznu. 
Na euharistijskom kongresu u Bolonji kardinala Recinger (Ratzinger) kaze: 
"Smrtnom kaznom kaznjava se, ako je pravedno dosudena, neko za koga je 
dokazano da je kriv za najteze kazneno delo i ko predstavlja opasnost za 
socijalni mir". 

Vec tokom VI veka katolicka crkva je postala sila per se, a od 1059. pape se 
biraju iskljucivo na tajnim kardinalskim sesijama poznatim kao conclave. 
Kardinale inace bira iskljucivo papa i to iz redova biskupa, svestenika i 
dakona. U hijerarhiji Rimokatolicke crkve, kardinali su posle pape najvisi 
velikodostojnici, oni su njegovi saradnici i savetnici. Oslovljavaju se sa 
eminencija (Sua Eminenza) i nose purpurne kapice i ogrtace. 

Sua Eminenza su, njih oko sto dvadeset, tokom conclave smesteni u Domus 



- 112 



sanctae Marthae (Domu svete Marte) gde se dogovaraju i glasaju o buducem 
vladaru Vatikana i njemu podredenog hriscanskog sveta. Samo glasanje 
odrzava se u jednoj svecama osvetljenoj odaji u Cappella Sistina (Sikstinska 
kapela). Ritual glasanja je sve samo ne naivan i isprazan ritual jer je to 
zapravo misticni obred prenosa moci sa mrtvog na novog episkopa Rima - na 
novog polagaca prava na Cathedra Petri, sa Ozirisa na Horusa. Ritual je nakon 
sizme 1054. vise puta menjan ali je zadrzao neke glavne odrednice koje se i 
danas postuju: 

Papina smrt se potvrduje tako sto dekan Kardinalskog zbora tri puta zlatnim 
cekicem udari glavu preminulog pape pozivajuci ga njegovim krsnim imenom. 
Ukoliko se papa ne odazove dekan tada proglasava sede vacante (praznom 
stolicu sv. Petra), skida Ribarov prsten s desne ruke i lomi ga na dva dela. Zig 
pokojnog pape se zatim unistava dok se, u isto vreme, papinska rezidencija 
zatvara i pecati. Telo pokojnog pape se od cetvrtog do sestog dana po smrti, 
ostavlja u kripti crkve sv. Petra. 

Nakon obreda sahrane pape kardinali izbornici okupljaju se, ne pre 
cetrnaestog, a ni posle dvadesetog dana nakon smrti pape u crkvi Sv. Petra. 
Okupljanje kardinala se obavlja pre izlaska novog Sunca, a istog dana u 
podne, odnosno onog sata kada je Sunce u zenitu, kardinali izbornici dolaze u 
kapelu sv. Pavla u Apostolskoj palati (Palazzi Apostolici) iz koje ce poci put 
Sikstinske kapele. Kad kardinali izbornici dodu u kapelu polazu zakletvu na 
cutanje u vezi svega onoga sto sledi od tog momenta do momenta izbora novog 
pape i, dodirujuci sv. Jevandelje, polazu zakletvu vernosti Constitutio 
Apostolica - Apostolskoj konstituciji (Danas vazeca Konstitucija je Universi 
dominici gregis iz 1996.godine). 

Izbor novog pape se obavlja tajnim glasanjem na papiru, a ceo postupak 
nadgleda Veliki izbornik - interni koordinator konklave koga kardinali biraju 
medu sobom. S obzirom da se u visevekovnoj istoriji Vatikana nikada nije 
dogodilo da se za naslednika sv. Petra izabre neko od tzv. favorita nastala je 
izreka: "Ko ulazi u konklavu kao papa, izlazi iz nje kao kardinali" Glasanje za 
papu se odvija u tri faze, a za njegov izbor je potrebna dvotrecinska vecina 
prisutnih kardinala. 

Prva faza glasanja je zapravo priprema i podela glasackih listica. Glasacki 
listic mora biti pravougaonok oblika gde ce na gornjoj polovini biti ispisano 
Eligo in summum pontificem (Za vrhovnog svstenika biram), a na donjoj 
polovini je ostavljen prostor za upis imena novog pape. Ime mora biti 
besprekorno jasno napisano. 

Druga faza glasanje se odnosi na sam cin ubacivanja listica u za to odredenu 
pravaougaonu kutiju. Svi kardinali moraju na isti nacin presaviti listic i drzeci 
ga vidljivo u ruci prici oltaru gde ce, opet, naglas izgovoriti zakletvu 



- 113 



predvidenu apostolskom konstitucijom. Po izgovorenoj zakletvi kardinal 
ostavlja listic u kutiju nakon cega, jos jednom, klekne pred oltar i tek potom 
odlazi na svoje mesto. Kada svi kardinali okoncaju svoje glasanje listici se 
vise puta promesaju, a tek potom se pristupa njihovom prebrojavanju. Ako broj 
listica ne odgovara broju kardinala listici se svi spaljuju i odmah se pristupa 
novom glasanju. Ukoliko je broj listica adekvatan broju kardinala sledi 
otvaranje listica i naglas citanje imena. Nakon sto se ime sa listica glasno 
procita listic se iglom probusi na mestu gde se nalazi rec eligo - biram, a zatim 
se stavi na konac i poveze cvorom. 

Treca faza glasanja je ujedno i finalni cin koji se ogleda u brojanju glasova 
koje su svi kandidati dobili. Ako niko nije dobio dve trecine glasova nema 
izbora pa se listici spaljuju, a iz dimnjaka Sikstinske kapele kulja crni dim. 
Ako se ni nakon tri dana glasanja ne izabere novi papa, dolazi do prekida 
glasanja najvise na jedan dan koji je posvecen molitvi i sastancima. Ukoliko i 
nakon sledecih sedam tura glasanja nebude poznat novi papa, slijedi jos jedan 
dan odmora pa ponovno izvodenje glasanja. Kada, na kraju, neko ipak dobije 
dve trecine glasova i tako postane novi papa sastavice se sveti zapisnik, a 
listici ce se opet spaliti ali ce ovom prilikom iz dimnjaka Sisktinske kapele, uz 
zvonjavu zvona sa crkve sv. Petra, pokuljati beli dim. Tek nakon toga ce se 
okupljenima ispred Kapele ali i celom svetu obratiti prvi kardinal iz reda 
dakona i to recima: Annuntio vobis gaudium magnum! Habemus Papam! - 
Objavljujem Vam veliku radost! Imamo papu! 

Ustolicenje pape se vrsi na prvu nedelju nakon izbora i tada bi kardinali kleknuli pred novog 
papu i polozili mu zakletvu vernosti. Papa se krunise vizantijskom tijarom - Triregnum, u 
crkvi sv. Petra nakon cega on izrice svoj blagosov, danas nadaleko poznati Urbi et orbi (gradu 
Rimu i svetu). Poslije toga dolazi do paljenje baklje koja bi se potom naglo ugasila uz 
konstataciju Sic transit gloria mundi (tako prolazi slava sveta). 

Kraljevi su dolazili i polagali krune pred papske noge. Govoreci o papi 
Inokentiju II istoricar Majer (Mayer) pise: "Za njegove vladavine gotovo su se 
u potpunosti ispunile papske tvrdnje da ce svaki svetovni vladar postati obican 
vazal rimskog biskupa. Gotovo svi evropski kraljevi i princevi zakleli su mu se 
na odanost kao vrhovnome gospodaru. Opet je Rim postao svetski vladar". No, 
i pored svega toga jedna sila, duhovna naravno, nije marila za Rim: 
Konstantinopolj je mogao da se meri sa Rimom ali to nije zeleo. Istocna Crkva 
je i suvise bila okrenuta duhovnim pitanjima da bi se bavila rimskim 
ovozemaljskim kombinatorikama. 

Jedno od pitanja na kome su se crkve podelile bilo je i pitanje hristovih 
roditelja. Kako je Isus Hristos prihvacen za bogocoveka vremenom je postalo 
jasno i da se njegovim roditeljima Josifu i Mariji mora dodeliti adekvatan 
polozaj pa su, shodno tome, u okviru Pravoslavne Vaseljenske Crkve 
proglaseni za svece. Medutim, Rim je odbio da Hristovu majku proglasi za 



- 114 



sveticu jer njeno krsteno ime nije bilo Marija vec Merjemin (fjcs^); posebno je 
bilo sporno to sto se o njoj govorilo kao kcerci bogatog i uticajnog Nabi 
Imrana iz oblasti al-Quaf i njegove, nista manje, imucne zene Hane bin Fakud. 
Za Imrana je vazno reci da je, sto se arapskih svetih spisa tice, on sin Masana 
a on sin El-Azera a on sin El-Juda a on sin Ahneza a on sin Saduka a on sin 
Ajazuza a on sin El-Jekima a on sin Ebjuda a on sin Zerbabila a on sin 
Shaltala a on sin Juhina a on sin Bersha a on sin Emona a on sin Misha a on 
sin Hizkija a on sin Ahaza a on sin Musama a on sin Azrija a on sin Jurama a 
on sin Jushafata a on sin Ejsha a on sin Ejba a on sin Ruhbu'ama a on sin 
Sulejmana (Solomona) a on sin Dawuda (Davida). 

O Merjemin se, sve do nastanka svete knjige islama Kur'an nije mnogo znalo, 
a jos manje govorilo. U Kur'anu se u devetnaestoj suri (odeljak, poglavlje), od 
ukupno 114 govori o Merjemin. Od osam ljudi koji u Kur'anu imaju svoju 
posebnu suru Merjemin je jedna. Jednostavno receno, sto se tice Muhamedovih 
sledbenika Merjemin je zena za kojom je dozvoljeno plakati. S druge strane, 
Ku'ran ni manje ni vise vec tacno 25 puta spominje Isu (Isusa), Merjeminog 
sina koga je Alah poslao kao raula (prorok) da povede posrnule sinove Izraela. 
Vazno je uociti da Kur'an ne oslovljava Isu po imenu oca vec samo po majci - 
Isa sin Merjemin! Naime, u Kur'anu se jasno konstatuje da Isaa nije imao oca i 
da je Alah taj koji je pomogao Merjemin da zacne. Poslanik, sallallahu 'alejhi 
we sellem, kaze: „Pri rodenju svakog deteta davo ga dodirne, i tada dete 
zaplace, osim Merjemin i njenog sina." Alah (Bog) jeste imao veze sa Isinim 
rodenjem ali to za muslimane ne znaci da je Isaa bozanstvo jer je po njima on 
naprosto bio obican covek koji je, poput ostalih proroka, bio izabran da siri 
boziju poruku. Zbog svega toga muslimani odbacuju da dele hriscansko 
verovanje u Isusovu bozanstvenost pri cemu ukazuju i na cinjenicu da je 
Adamovo postanje znacajno vece i prece cudo od Isinog. 

Islamski sveti spisi strogo odbijaju pripisivanje bozanstva ikome drugom do 
samome Bogu cime, u isto vreme, naglasavaju jedinstvo Svemoguceg. Stoga u 
petoj suri (Al-Ma'idah) u Ku'ranu doslovce pise: °-^J jiS JI£)jJ Ijil'i j J "^ j' A 
^j-u^JI (jj! f jji (Nevernici su oni koji govore: Bog je - Mesih, sin Merjemin). 
Ali, da nebude zabune, za muslimane, Isaa je spasitelj, reformator, Mesija 
(miropomazani), Rec Bozija pa je, kao takav, podignut na samo nebo. Sta vise, 
muslimani veruju da onaj ko ne veruje u Isu nije musliman, jer osoba koja ne 
veruje u jednog od poslanika ne veruje ni u jednog od njih. Muhamedovi 
sledbenici iskreno veruju da ce jednog dana Antihrist doci i da ce onda Isaa 
biti spusten s neba kako bi ga ubio, a potom nastavio da zivi sa njima. 
Muhamed, sallallahu 'alejhi we sellem, kaze: „Kako ce slavno biti vreme kada 
Isaa bude ziveo medu vama, zasadicete seme na jalovoj steni i ono ce ponici; 
nece biti suse; biljke ce prekriti zemlju, covek ce moci da sedi pored lava i 
nece mu nastetiti." 

Rim je dugo ziveo u nepoznavanju islama i predstavljanju njegovog ucenja, 



- 115 



Poslanika i sledbenika kao necega krajnje negativnog. Muhammeda je 
predstavljao kao "varalicu i hohstaplera", a sam islam "kao herezu proizislu iz 
hriscanstva". Katolicka crkvaje, bezeci od Kur' ana kao od samog sejtana, tek 
1854. g.n.e. kroz bulu Ineffabilis Deus pape Pija IX (Giovanni Maria Mastai- 
Ferretti, krsteno ime) prihvatila i za dogmu proglasila ucenje po kome je 
Merjemin, odnosno Marija kao devica rodila Isusa Hrista. Zakasnelo i po 
mnogo cemu iznudeno priznanje Marije kao device dovelo je do pojave mnogih 
sumnji u istinski autoritet Vatikana. Kako bi se ucvrstio polozaj pape i 
onemogucilo svako preispitivanje njegovih odluka Prvi vatikanski sabor 18. 
jula 1870. donosi cuvenu odluku Infallibilita pontificia po kojoj papa 
bezgresan u pitanjima vere i moralnog nauka kad se obraca ex cathedra. 

Jedna od prvih i glavnih teoloskih razlika izmedu Istocne-vizantijske i 
Zapadne-rimske crkve pojavio se vec tokom VII veka i odnosi se na poimanje 
svetog Duha koji u hriscanstvu predstavlja trece lice svetog Trojstva. Prema 
Istocnoj crkvi i pravoslavnom verovanju Sveti Duh je sila kojom Otac 
nadahnjuje Sina, dok, rimokatolici, odstupajuci od ortodoksnog verovanja, 
smatraju da Sveti Duh moze proishoditi i iz Sina - Filioque, a ne samo iz Oca. 
U pravoslavlju se kaze: „Verujemo u Duha Svetoga... koji izlazi od Oca", a u 
rimokatolickoj inoviranoj verziji stoji: „I u Duha Svetoga... koji izlazi od Oca 
i Sina (Filioque)". 

Izmedu Rimske i Konstantinopoljske crkve vremenom su nastale i mnoge 
druge ne tako velike ali svakako znacajne bogoslovske razmirice. Dok se u 
Konstantinopolju posvecivala velika paznja daljem razvoju verske i duhovne 
svesti, dotle se u Rimu paznja usredsredivala gotovo iskljucivo na prakticne 
stvari crkvenog delovanja. Na Istoku je grcki jezik bio i ostao crkveni jezik, a 
na Zapadu se on napusta u korist latinskog. U Rimu liturgija pocinje da se 
obavlja s presnim hlebom, a u Konstantinopolju se nastavlja sa kvasnim 
hlebom. Za razliku od pravoslavaca, katolicki vernici se ne pricescuju iz 
putira, telom i krvlju Hristovom, vec hostijom koja je beskvasni hleb. 
Pravoslavci, kao sto je red, post drze sredom i petkom (u sredu je Juda izdao 
Hrista, a u petak je osuden na smrt), dok rimokatolici utorak i subotu drze za 
posne dane pri cemu su oskrnavili i sam cin posta dozvoljavajuci da se jede 
sve osim mesa. Konstantinopolj Svetu tajnu krstenja obavlja sa 
miropomazanjem, a u Rimu se krstenje i miropomazanje (krizmanje) odvajaju. 
Na Istoku se postuje pravo svestenika koji se nisu zamonasili da osnivaju 
porodice, a u Rimu se uvodi celibat. Istok zahteva da svestenici nose bradu 
kako je to nekad cinio Hristos i svi apostoli, a na Zapadu im se dozvoljava da 
se briju i cak se u tome podsticu. Istocna crkva se trudila da vernici prilikom 
verskih obreda budu okrenuti ka Jerusalimu, a Rim je verovao da samo 
svesteno lice, a ne i vernici, treba da gleda put Jerusalima. Vrhunac 
medusobnih nesporazuma i razlika nastao je pocetkom 1054. kada je Rim 
podrzao Normansku invaziju Sicilije i to samo zato sto su Sicilijanci sledili 
ucenja Vizantije. 



- 116 



Pored niza teoloskih, doktrinarnih i protokolarnih razlika Istok i Zapad se 
nisu slagali ni oko jednog na izgled banalnog pitanja - siromastva! Zapadna 
crkva je siromastvo poimala i tretirala kao greh - kaznu Boziju; oni koji nisu 
ziveli u skladu sa njegovim odrednicama, koji ga nisu slavili, slusali i koji mu, 
zbog svega toga, nisu bili mili morali su da ispastaju - siromastvo je bila 
njihova kazna. S druge strane, Istocna crkva je smatrala da se Isus Hristos 
obracao pretezno siromasnim i napacenim ljudima ne zato sto su oni bili od 
Boga kaznjeni vec stoga sto su bili zrtve - strasne zrtve drustvene nepravde 
koju su kreirali i sprovodili povlasceni slojevi ogrezli u lazima, prevarama, 
pljacki i licemerju. Za Isusa je, smatralo se u Istocnoj crkvi, siromasan i 
napaceni svet pun ljubavi i milosrda bio jedini spas za covecanstvo koje se, 
rukovodeno srebroljupcima, kretalo put ponora. 

Interesantna je i razlika po pitanju praroditeljskog greha. U pravoslavlju se 
pod praroditeljskim grehom podrazumeva greh koji su pocinili Adam i Eva i on 
se, u vidu posledice, prenosi na sve ljude kroz njihovu sklonost ka grehu. 
Katolicka crkva ne spori ovo pravoslavno poimanje ali za nju se greh Adama i 
Eve prenosi sa roditelja na decu i to tako, da sva deca u trenutku svoga zaceca 
postaju gresna. Za katolicu crkvu sva deca su jos od zaceca gresnici i to ostaju 
sve do krstenja; deca koja umru nekrstena, po verovanju katolicke crkve, zbog 
gresnosti ne mogu u nebo, nego su osudena na pakao. Pravoslavlje, s druge 
strane, na svaki nacin odbacuje mogucnost da se deca radaju gresna i cvrsto 
stoji na stanovistu da su nevina od bilo kakvog i bilo cijeg greha. Pravoslavlje 
na decu gleda kao na male andele i odbacuje svaku, pa i teoretsku, mogucnost 
da ih tretira kao neka gresna bica. 

Slast za novcem i materijalnim vrednostima doveo je do toga da su za 
Katolicku crkvu gotovo svi bili gresni ali da je to moglo da se ispravi 
jednostavnim davanjem novca svestenicima. U skladu s tim Katolicka crkva je 
uspostavila politiku „oprastajnice" (indulgencija) - mogucnost da ljudi 
novcem plate svoje prethodno ucinjene grehe, pa cak i one grehe koje ce tek 
pociniti. Za sve koji plate svestenici ce se moliti Bogu da im oprosti vec 
ucinjeno ili da ih unapred aboliraju od greha koje ce tek pociniti. Tako je papa 
Jovan XXII uspostavio cenovnik „oprastajnice": 

pljackanje crkve - 2,25 denarius 

paljenje kuce - 2,75 denarius 

ubistvo obicnog coveka - 1,75 denarius 

falsifikovanje i laganje - 2 denarius 

silovanje nevine devojke - 2 denarius 

udaranje svestenika - 2,75 denarius 

abortus - 1,5 denarius 

ubistvo roditelja ili supruge - 2,5 denarius 

oslobadanje od svih grehova - 12 denarius 



- 117 



Rim i Istocna crkva imali su razlicite poglede i na to koje su knjige Starog 
zaveta kanonske, odnosno koje su svete - inspirisane od strane Boga. Prema 
sastavljacima TaNaH-a, odnosno onima koji su uspostavili jevrejski kanon 
samo trideset i pet jevrejskih knjiga cine Stari zavet. Pravoslavno hriscanstvo 
postuju jevrejski kanon, dok katolicko hriscanstvo sledi Vulgatu i raspored 
knjiga u njoj pa tako rimske pape pre, a narocito posle 1563. godine u Stari 
zavet ubraja cak cetrdeset i sedam knjiga. Da je Istocna crkva u pravu svedoce 
i spisi jevrejskog istoricara i rimskog gradanina Josifa Flavija koji nema 
dileme da se broj knjiga TaNaH-a, odnosno Starog Zaveta mora postovati ali i 
da se tekst svake knjige ima smatrati nepovredivim. Po tome i prema tome 
jasno je da ako se od broja i sadrzaja knjiga odstupi odstupa se i od same vere 
o cemu pravoslavci, za razliku od katolika, i te kako vode racuna. 

Razlike medu crkvama su se vremenom umnozavale i radikalizovale tako da 
je raskol bio neminovan. Prvi koji odlucno pocinje da papstvu prisvaja 
drzavnicko-vladarska odlicja bio je Nikola I (Papa Nicolaus Magnus Episcopus 
Romanus), koji je sedeo na Petrovom prestolu od 858. do 867. godine. Zbornik 
dokumenata poznat pod nazivom le Decretali dello Pseudo-Isidoro (Pseudo- 
Isidorovi dekretali) su uzeti kao pravni osnov za uspostavljanje neogranicene 
papske vlasti. Ovi navodni dokumenti su svi bili falsifikovani, a medu njima je 
bila i Konstantinova donacija. No, i pored ociglednog falsifikata posluzili su 
svrsi. Pozivajuci se na njih Nikola I je proglasio vlast pape nad svim ostalim 
crkvenim velikodostojnicima. Istovremeno, Dekretalima je obznanjena i 
uspostavljena oslobodenost Crkve od svetovne vlasti, stavise, istaknut je i 
podredeni polozaj svetovne vlasti u odnosu na Crkvu. Nikola I je proglasio da 
se njegova vlast prostire celim svetom i da je to zapravo poredak sveta - Ordo 
Mundi, kome svi treba da se klanjaju. Ideja o novom poretku - Novom 
svetskom poretku je zapravo bila ideja vodilja farisejskih rabina kada su 
otposlali Pavla i Petra da sire hriscanstvo medu goyim. Rimske pape smestene 
na brdu Mons Vaticanus - direktno naspram sedam rimskih brda, su tu politiku 
svesrdno podrzavale, a Konstantinopolj je nikada nije ozbiljno ni razmatrao. 

Istocno rimsko carstvo pocetkom X v.n.e. pocinje da se suocava sa mnogim 
ekonomskim i politickim problemima. Vrhunac nastaje sa pojavom Turaka 
seldzuka kojima Carstvo, oslabljeno iznutra i podrivano spolja, vise nije 
moglo efikasno da se suprotstavlja. U takvoj situaciji rimski episkopi umesto 
da pomognu Istocnoj Crkvi zure da duhovno pod svoju vlast stave sto vise 
pravoslavnih patrijarsija iz pentarhije polazeci od toga da je Rim, ne samo 
duhovni, vec i svetski centar. Na kraju u Konstantinopolj u hram svete Sofije 
15. jula 1054.g.n.e. stizu legati rimskog pape Lava IX (Bruno, Count of 
Dagsbourg, krsteno ime). Prekidajuci propoved patrijarha Mihaila Keluralija 
rimski kardinal i benediktanski prelat Umberto de Silva (Humbertus de Silva 
Candida), obracajuci se prisutnim vernicima, optuzuje patrijarha 
Konstantinopoljskog za jeres i na glavni oltar stavlja papsku bulu kojom se 
optuzuje svekolika Istocna Crkva. Ceo Konstantinopolj se digao na noge u 



- 118 



odbranu Patrijarha. Nakon pet dana, 20. jula, na saziv patrijarha Keluralija, 
odrzan je Sabor na kome su anatemisani svi koji su, na bilo koji nacin, 
podrzavali papsku bulu koja je, nakon Sabora, spaljena pred gradanima. Tako 
je, zbog nezajazljivosti svake vrste Rima, doslo do velikog raskola 
Vaseljenske Crkve na Istocnu i Zapadnu, odnosno na Katolicku i Pravoslavnu. 
Pravoslavlje je ostalo verno veri, a katolicanstvo vlasti. 

Nakon 20. jula 1054. Konstantinopolj, kao srediste vizantijske i hriscanske 
imperije, biva prozvan Novi Rim (Nuova Roma) i od tada je u pravoslavlju 
prvi po vaznosti hriscanski centar. On stice pravo da saziva sabore, da 
posreduje i arbitrira po svim spornim pitanjima. Uz Konstantinopolj staju stari 
centri rimskog carstva i vere - Aleksandrija, Antiohija i Jerusalim. 

Sve do Velike sizme (Grande Scisma ili Scisma dei Latini) rimski papa i 
vaseljenski patrijarh su bili "dva domacina iste kuce". Medutim, odmah nakon 
Scisma dei Latini papa proglasava sebe samog direktnim izaslanikom svetog 
Duha, nepogresivim po svim pitanjima vere - infallibilita pontificia i tako za 
svoje vernike postaje vrhovni poglavar koji odbija da presto svetog Petra deli 
sa bilo kim. Papa Nikola II (Gerard de Bourgogne, krsteno ime) u zelji da, po 
svaku cenu, ukaze na prevlast i moc Zapadne crkve izdaje 13. aprila 1059. 
godine Izborni dekret u sklopu bule In nominee Domini: Pozivajuci se na 
Konstantinovu donaciju i Pseudo-Isidorove dekretale on proglasava da pape u 
buduce imaju birati kardinali nezavisno od svetovne vlasti. Ovo je bio pocetak 
stvaranja papske drzave Status Pontificius, a proces stvaranja je okoncan 1. 
maja 1357. kada je u vreme pape Inokentija VI (Etienne Aubert, krsteno ime) 
donet niz zakona poznatih kao Constitutiones Sanctce Matris Ecclesia? kojima 
su regulisani svi odnosi u Vatikanu i koji su, na svoj nacin, predstavljali neku 
vrstu ustava. 

Ceo danasnji koncept katolicizma i misije pape pocivaju na mitu o papi kao 
vikaru Isusa Hrista na zemlji, o svetom Petru kao predvodniku apostola i 
Rimskom biskupu, a papi kao njegovom nasledniku. Na ovaj nacin pape su 
nastojale da organizaciju i samo poreklo strukture rimokatolicke crkve prikazu 
kao izvorni deo porekla hriscanske religije. Danas medu istoricarima vise nije 
sporno da apostol Petar nikada u svom zivotu nije krocio na tlo Rima niti je, 
samim tim, mogao da bude biskup Rimski. No, i pored ovog i niza drugih 
istorijskih fakata koji nedvosmisleno ukazuju na neistine na kojima pociva 
koncept katolicizma, Vatikan ni na koji nacin ne odustaje od svojih falsifikata. 
Istrajavanje u ovom grehu je vec hiljadugodisnja karakteristika Rima i ona se, 
na nesrecu mnogih, i do danas uspesno odrzava. Tako vernici ove na 
falsifikatu zasnovane katolicke hriscanske crkve danas predstavljaju 17,30% 
svetske populacije. 

Treba, istine radi, znati da je sve do propasti Konstantinopolj u ekonomskom, 
politickom i kulturnom smislu bio srce Evrope. Kada je car Konstantin 



- 119 



premestio prestonicu Imperije iz Vecnog Grada na Tibru u Novi Rim na 
Bosforu Konstantin je i de facto i de iure preselio identitet Carstva na novu 
lokaciju. Kako je vecina stanovnistva u provincijama oko Konstantinopolja 
govorila grcki prihvacen je i naziv za ove teritorije - Romejsko carstvo 
(Basileia Romaion). Naime, na latinskom gradani Rima, odnosno rimske 
imperije su se zvali Rimljanima dok su se na grckom nazivali Romeji. Tako je 
pravi naziv za Istocno rimsko carstvo zapravo Romejsko carstvo i tokom 
njegovog postojanja niko ga nikada nije zvao Vizantijom. Tako je Romejska 
imperija, kao sedistve svekolikog Rimskog carstva, cvetala u vreme dok su 
Zapadnom Evropom dominirali siromastvo i nasilje. 

Pritisnuta, s jedne strane, golom silom Turaka osmanlija, a s druge, 
perfidnim diplomatskim spletkama Republike Venecije, rimskog svestenstva i 
ostalih evropskih drzava kojima su carevali nepostenje, dvolicnost i 
izopacenost Romejsko carstvo je posustajalo. Definitav slom Carstva 
nastupio je 1453. godine sa padom Konstantinopolja (Srbi su ga nazivali 
carskim gradom - Carigradom). Istocna crkva je izgubila svoje telo ali ne i 
dusu koja utociste pronalazi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi koju od tada mnogi 
nazivaju i Terza Roma, odnosno Tpemuu Pum (Treci rim). Tacno vek nakon 
propasti Istocnog rimskog carstva nemacki istoricar Hieronymus Wolf u svom 
delu Corpus Historiae Byzantinae promovise termin Vizantija kako bi oznacio 
pravoslavnu specificnost Carstva. 

Od 1589. godine na spisku drevnih pravoslavnih crkava Moskva zauzima peto 
mesto s obzirom da je te godine u njoj, dozvolom Konstantinopolja, 
uspostavljena patrijarsija. U Konstantinopoljskom, odnosno Carigradskom 
diptihu - pomeniku, odnosno poretku po casti, koji je jedini vazeci za 
pravoslavlje, sesto mesto po starini, znacaju i casti za hriscanski svet pripalo 
je Beogradskoj patrijarsiji (Eklisia tis Servias) i njenom prvojerarhu 
(ispdapxTi). Iza Eklisia tis Servias slede jos samo tri crkve sa statusom 
patrijarsija: Rumunska, Bugarska i Gruzijska. Ostale pravoslavne crkve kao 
sto su Kiparska, Grcka (Jeladska), Albanska, Poljska, Ceskoslovacka, 
Ukrajinska, Finska i Estonska nemaju status patrijarsija vec su samo 
autokefalne ili autonomne. 

Izucavanje Novog zaveta ozbiljno je pocelo tek u XIX v.n.e. Mozda zato 
najveci broj hriscana jos ne prihvata dokaze da je Novi zavet zapravo amalgam 
mitova, laznih svedocanstava navodnih ocevidaca, i najrazlicitijih sadrzaja 
preuzetih iz drugih kulturnih i verskih tradicija. Koliko god da je ucenje Jesue 
ben Josifa, odnosno Isusa Hrista dubokoumno, humano i bogougodno toliko je 
rimokatolicko propovedanje njegovog ucenja podredeno samo jednom cilju - 
osvajanju i ocuvanju sekularne vlasti. Sancta Sedes (Sveta Stolica) je veru 
pretvorila u sredstvo. 

Analizirajuci uzroke moralnog posrnuca Evrope Fjodor Dostojevski (cDe/iop 



- 120 



MnxaHJioBMH /],ocToeBCKHH) ih pronalazi u rimokatolicizmu. U svome Dnevnik 
pisca (/jHeBHHK nncaTejia) iz 1873. pise: "Rimska crkva, u ovakvom vidu 
kakvom je sada, postojati ne moze. Ona je to sama obznanila kada je svetu 
objavila da je njeno carstvo od ovoga sveta! Rimokatolicizam je prodao Hrista 
za zemaljsku vlast, a sebe vec odavno smatra nad svim covecanstvom". Pred 
kraj zivota Dostojevski zapisuje: "Na Zapadu se Hristos pomracio, kad je 
zapadna crkva unakazila Hristov lik pretvorivsi se u Rimsko carstvo, i 
ovaplotivsi ga ponovo u obliku papstva. Doista, na Zapadu ne postoji vise ni 
hriscanstvo ni Crkva". 

U svom vecitom nastojanju da se nametne ne samo kao duhovna vec i kao 
svetovna vlast Sancta Sedes se vec od V veka sluzila svim poznatim i 
nepoznatim sredstvima u cilju ostvarenja svog vladarskog statusa. Vremenom 
Sancta Sedes razvija sopstvene redove vernika koji su, svaki na svoj nacin, 
imali za iskljucivi cilj uspostavljanje opste supremacije rimokatolicanstva. 
Medu ovim redovima najpoznatiji su: Augustinci (Ordo Sancti Augustini), 
Benediktanci (Ordo Sancti Benedicti), Dominikanci (Ordo Fratrum 
Praedicatorum), Franjevci (Ordo fratrum minorum), Jezuiti (Ordo Societas 
Jesu), Kapucini (Ordo Fratrum Minorum Capucinorum), Klarise (Ordo sanctae 
Clarae), Konventualci (Ordo Fratrum Minorum Conventualium), Karmelicani 
(Ordo Fratrum Beatae Mariae Virginis de Monte Carmelo) i Trapisti (Ordo 
Cisterciensis Strictioris Observantiae). No, u svetu su, po svom delovanju, 
najvise paznje privukli prelatura rimokatolicke Crkve poznata kao Opus Dei 
(Praelatura Sanctae Crucis et Opus Dei) koju je 1928. osnovao spanski 
svestenik Hozemaria Eskriva (Jose Maria Julian Mariano Escriva Albas) i red 
Jezuita koji je jos 1534. u Parizu formirao Ignasio de Lojola (Ignacio de 
Loyola S.I) pod motom Omnia ad maiorem Dei gloriam - Sve na vecu slavu 
Boziju. 



Opus Dei 



Tokom X veka polozaj rimokatolicke Crkve je, prema engleskom istoricaru 
Edvardu Gibonu (Edward Gibbon), bila na istorijski najnizem nivou. Spas je 
dosao kroz monaski red Ordo Sancti Benedicti na cijem se celu nalazio sveti 
Benedikt iz Nursije (Benedetto da Norcia). On je bio prvi koji je ustvrdio da 
se licna svetost moze postici jedino kroz Delo Bozije (Opus Dei) koje se 
dostize striktnim monaskim zakletvama koje je on formulisao: poslusnost, 
celibat i siromastvo koje, samo po sebi, znaci odricanje od svakog oblika licne 
svojine. U skladu sa ovim odrednicama svetog Benedikta doslo je tokom 
srednjeg veka do radikalne transformacije katolickih manastira iz mesta 
plitkog razmisljanja i kojekakvog razvrata u centre za visokoumne 



- 121 



kontemplacije. Sancta Sedes je svoje opskurne ciljeve pocela tako da ostvaruje 
na osnovu dobro promisljenih i prakticno odmerenih poteza. 

Nekoliko vekova kasnije, svestenik Hozemarija Eskriva je principe Benedikta 
iz Nursije dopunio svojim promisljanjem da "novae vlada svetom i da je 
rimokatolicka hegemonija svetom nemoguca bez obezbedenja finansijske 
hegemonije". Eskriva je shvatio da su za crkveni poredak vazni poslusnost, 
celibat i siromastvo ali da je za osvajanje svetske vlasti najvaznije 
preuzimanje svetovnih pozicija uticaja sto je moguce uz pomoc novca i 
kontrole obrazovnih sistema. Delo Bozije je stoga, prema Eskrivi, bilo, pre 
svega, potrebno sprovoditi u bankama, univerzitetima i ministarskim 
kabinetima. Svojim saradnicima Eskriva je preporucivao maksimalnu 
diskreciju govoreci: Ostani cutljiv, i neces nikada zazaliti; govori, i cesto 
hoces. Pri tome je naglasavao da je svako osvajanje vlasti vezano za 
difamacion: neprijatelju kazi jedno, a uvek cini drugo. 

Po Eskrivinim zamislima Opus Dei je poceo sa izgradivanjem korporativne 
piramide u okviru koje je od vanrednog znacaja bila knjigovodstvena 
umesnost u transferisanju kapitala. Osnivane su mnoge neprofitne organizacije 
- Stiftung i ansalt (preduzeca) po uzoru na ona koja je razvijao Lihtenstajn. 
Kako je ovaj korporativni biznis zahtevao obucene i iskusne poslovne ljude, 
Opus Dei je ubrzo poceo da regrutuje svoje sledbenike upravo iz sfere 
poslovnih ljudi. Efikasnost ovog regrutovanja bila je visoka zahvaljujuci 
upotrebi saznanja do kojih su svestenici dolazili prilikom ispovedanja 
poslovnih ljudi. Inace, nezvisno od ovih regrutacija, poznato je da 
prozelitizam Opus Dei-a nema cenu i ne bira sredstva! 

U svom izvestaju kardinalu Badu (Sebastiano Cardinal Baggio) o Opus Dei 
biskup Alvaro del Portiljo (Alvaro del Portillo) pocetkom 1981. pise: „Broj 
clanova je 72.375, a samo 2% su svestenici... Clanovi Opus Dei-a rade u 479 
univerziteta i instituta za visoko obrazovanje na pet kontinenata; 604 novina, 
magazina i naucnih publikacija; 52 televizijske i radio stanice; 38 novinskih 
reklamnih agencija; 12 filmskih proizvodnih i distributerskih kuca... Stavise, 
clanovi Opus Dei-a uz pomoc obicnih gradana katolika i nekatolika, hriscana i 
nehriscana, promovisu u 53 zemlje apostolske aktivnosti edukativne ili 
socijalne sadrzine; kroz osnovne ili srednje skole, tehnicke institute, 
omladinske klubove, ugostiteljske skole...". U ovom izvestaju biskupa Alvara 
nisu bile spominjane banke u kojima Opus Dei ostvaruje svoj uticaj jer je to 
podatak koji se uvek prosledivao na nacin koji nije podrazumevao olovku i 
papir - viva voce. 

Da stvari, iako tako mogu izgledati na prvi pogled, nikakao nisu bezazlene 
govori americki pisac Den Braun (Dan Brown) u svojoj knjizi Da Vinicijev 
Kod. U njoj se objasnjavaju oni mracni putevi Opus Dei-a koji za ostvarenje 
svojih ciljeva, pored regularnih clanova, koristi i usluge ljudi koji svoj verski 



- 122 



fanatizam pretpostavljaju filosofiji prava na zivot svima onima koji se nadu na 
putu Bozijeg Dela. Najbolji primer za ilustraciju ovakvog nacina delovanja 
Opus Dei-a je izvesno skandal vezan za vatikansku banku Istituto per le 
Opere di Religione - IO. Ova zvanicna banka Stato della Citta del Vaticano 
(Grad-drzava Vatikan) u kojoj su eminencegrise (siva eminencija) clanovi 
Opus Dei-a pokriva gotovo polovinu finansijskog trzista Italije i prisutna je 
posebno u industriji telekomunikacija, prehrane, enegije i td., a interesantno 
da je i jedan od glavnih akcionara u Riviera Casino u San Remu. 

Iako sveprisutna u Italiji, banka je privukla paznju na sebe tek 1969. godine 
kada je bila umesana u veliku operaciju pranja preko 950 miliona narko dolara 
za potrebe cuvene americke mafijaske Gambino familije (La famiglia 
Gambino). Neposredno pre pocetka ove operacije papa Pavle VI (Giovanni 
Battista Enrico Antonio Maria Montini), na predlog ljudi iz Ville Tevere, 
glavno sediste Opus Dei-a, za glavnog savetnika banke postavlja Mikele 
Sindonu (Michele Sindona) u finansijskim krugovima poznatog po nadimku 
Ajkula. Kako je posao pranja novca stecenog putem trgovine drogom bio 
obiman i zahtevan Sindona u posao, uz saglasnost direktora Vatikanske banke 
nadbiskupa Pola Marcinkusa (Paul Casimir Marcinkus), ukljucuje i Roberta 
Kalvija (Roberto Calvi) i njegovu banku Ambrosiano. Obojica su, naravno, bili 
povezani sa Opus Dei i pripadnici masonerije i to u cuvenoj lozi Propaganda 
Due- P2. 

Kako bi se shvatio znacaj i moc loze P2 navescemo samo neke clanove koji 
su u nojoj bili zajedno sa Sindonom i Kalvijem: Silvio Berluskoni (Silvio 
Berlusconi), jedan od najbogatijih italijanskih industrijalaca i buduci premijer 
Italije; Viktor Emanuel (Victor Emmanuel), princ od Napulja i naslednik 
italijanske krune; general Vito Miceli (Vito Miceli), sef italijanske vojne 
obavestajne sluzbe Servizio Informazioni Operative e Situazione - SIOS; 
general Pjetro Muzumeci (Pietro Musumeci), zamenik direktora italijanske 
vojne obavestajne sluzbe Servizio per le Informazioni e la Sicurezza Militare - 
SISMI; Federiko Damato (Federico Umberto d'Amato), pripadnik obavestajne 
sluzbe italijanske policije i nekadasnji ministar unutrasnjih poslova u vladi 
Benita Musolinija; Lico Deli (Licio Gelli), finansijer; Federiko Bartfeld 
(Federico Carlos Barttfeld), argentinski ambasador u Beogradu od 1991. do 
1995.; Antonio Dali (Antonio D'Ali), vlasnik banke Sicula; Masimo Karolis 
(Massimo de Carolis), clan najuzeg rukovodstva stranke Hriscanska 
demokratija (Democrazia Cristiana) i potonji saradnik Berluskonija u stranci 
Forza Italia; politicari Angelo de Carolis, Mario Tedeschi, Enrico Manca idr. 

Vatikanska banka je porodici Gambino za usluge pranja novca naplacivala 
50% od ukupne sume, a svi poslovi su se obavljali preko fiktivne firme Mabusi 
i niza manjih italijanskih i svajcarskih banaka. Medutim, iako je vatikanska 
„perionica" izgledala sigurno situacija je nenadano pocela da se menja kada je 
italijanska policija, istrazujuci sve poslove Duzepa Kala (Giuseppe 'Pippo' 



- 123 



Calo) jednog od bosova sicilijanske mafije, otkrila da se deo njegovog 
nelegalno stecenog novca pere preko Banco Ambrosiano. Kako je jedan od 
najvecih deonicara Ambrosiana bio Vatikan, klupko je pocelo da se odmotava. 
Novoizabrani papa Jovan Pavle I (Albino Luciani, krsteno ime) pocetkom 
septembra 1978. nareduje kardinalu Zanmari Vilotu (Jean- 
Marie Cardinal Villot) sprovodenje sveobuhvatne istrage i punu saradnju sa 
policijom. Italijanska ali i svetska javnost su bili sokirani. Medutim, 
neposredno pre pocetka zvanicne istrage i odmah nakon prvih uspeha policije 
dolazi do niza spektakularnih ubistava koji ce onemoguciti razotkrivanje 
glavnih organizatora cele ove afere. 

Prvo su ubijeni svajcarski bankari Charles Bouchard, Bertrand de Mural, 
Robert Lecler, Gerard Soisson, a potom je ubijen policijski inspektor Dordo 
Dulijano (Giorgio Boris Giuliano) koji je i otkrio saradnju mafije sa Robertom 
Kalvijem. Sledeci na listi ubijenih je bio Dordo Ambrozoli (Giorgio 
Ambrosoli), licni Sindonin pravnik, a onda slede Roberto Kalvi, Mikele 
Sindona i mnogi drugi. Medutim, od svih ubistava najstrasnije i svakako 
najtragicnije je bilo ubistvo pape Pavla I nakon samo 33 dana njegovog 
papstvovanja. 

Opus Dei ima cetiri nivoa clanova: numerariji, oblates, supernumerariji i 
kooperanti. Numerariji su najvisi nivo u koji mogu biti promovisani samo 
vrhunski intelektualci predodredeni za najvise funkcije u drustvu. Medutim, 
iako pripadnici numerarija mogu biti i zene one su znacajno diskreditovane i 
najvisi nivo koji mogu dostici je polozaj sekretarice. Jedna od onih koja se 
nije slagala sa ovakvom diskriminatorskom politikom bila je spanska 
aristokratkinja Maria Karmen (Maria del Carmen Tapia) koja je, nakon sto je 
pobegla iz sobnog pritvora iz Ville Tevere, objavila 1992. knjigu Mas alia del 
Umbral (Ispod praga). U ovoj, na momente potresnoj ispovedi, Marija opisuje 
nacin na koji se regrutuju pripadnici i njihov potonji zivot koji zapravo u 
celosti biva podreden Delu Bozijem. 

O samoj regrutaciji Maria pise: Postupak prijema u clanstvo odvija se u tri 
faze. U prvoj pripremnoj kandidat se stavlja na probni rad. Ako se ispune 
ocekivanja superiora otpocinje se sa drugom fazom koja traje najmanje pet 
godina tokom kojih se vrsi indoktrinacija svakog pojedinca. Ako, po 
okoncanju druge faze, kandidat ispuni sva ocekivanja superiora, bice 
predlozen za prijem u clanstvo, sto podrazumeva polaganje dozivotne zakletve 
bespogovornog sluzenja Delu i klanjanje papi... Molitve se odrzavaju 
svakodnevno uz padanje na kolena nicice, ljubljenjem poda i izgovaranjem reci 
Serviam - sluzim; sve one se zavrsavaju telesnim obamiranjem, odnosno 
mortifikacijom dok se samobicevanje po golom telu vrsi najmanje jedanput 
nedeljno uz obavezno izgovaranje reci Credo Sacra Regina... Raskidanje 
dozivotne zakletve i napustanje Opusa De/'-a je veoma bolan i krajnje 
neizvestan cin. Strategija odvracanja podrazumeva ucene, zastrasivanja, 



- 124 



psihicko maltretiranje sto, na kraju, dovodi do toga da su mnogi jednostavno 
nestali, izvrsili samoubistvo ili skoncali u nekoj od mentalnih ustanova... 

U istoriji rimokatolicke crkve nije bilo, osim u slucaju vitezova Templa, 
vaznije organizacije u strukturi njene moci od Opus Dei-a. To je jedinstvena 
licna prelatura, odnosno privilegovana biskupija bez teritorije koju je takvom 
nacinio papa Pavle II apostolskom konstitucijom poznatom kao UtSit. Ovakav 
status Dela Bozjeg znaci da njegovi clanovi ne podlezu postojecoj hijerarhiji 
crkve vec se preko prelata direktno vezuju za papu. To, s druge strane, znaci 
da papa pod svojom direktnom komandom ima oko osamdeset hiljada clanova 
Opusa koji se nalaze na istaknutim drustvenim i politickim polozajima u 87 
drzava na svih pet kontinenata. Danasnji prelat Opus Dei-a je biskup Havijer 
Rodrigez (Javier Echevarria Rodriguez) koji je pored toga i clan Vrhovnog 
suda Vatikana (Supremum Tribunal Signaturae Apostolicae) kojim predsedava 
licno papa. Zvanicno sediste Opus Dei-a je u Ville Tevere, nekadasnjoj 
ambasadi Madarske u Rimu u ulici Bruno Buozzi. U dvoristu vile se nalazi i 
grob Hozemaria Eskrive cime mu je, u odnosu na sva druga svestena lica koja 
se sahranjuju na groblju, odato posebno priznanje. Medutim, glavni operativni 
centar Opus Dei-a nije u Rimu vec u Njujorku u sedamnaestospratnoj palati 
Murray Hill Place u ulici 243 Lexington Av. Izgradnja ove impresivne zgrade 
od 40.538 m 2 kostala je krajem XX veka 47 miliona dolara. 



Jezuiti 



Spanski svestenik Ignasio de Lojola je, kao nekadasnji vojnik, ustrojio 
verski rimokatolicki red po najstrozim vojnim pravilima, a sebi je kao vodi 
dao zvanje praepositus generalis (superior general). Odmah nakon osnivanja i 
stvaranja jednog cvrstog jezgra Ignasio odlazi u Rim i stavlja se na 
bezrezervno raspolaganje papi Pavlu III (Alessandro Farnese, krsteno ime). 
Uz papin blagoslov on na Bozic 1538. sluzi svoju prvu svetu misu u bazilici 
Santa Maria Maggiore. Na iznenadenje svih u rimskoj kuriji papa Pavle III vec 
27. septembra 1540. bulom Regimini militantis ecclesiae, proglasava Jezuite 
(Druzbu Isusovu) novim redom koji ce odgovarati samo njemu licno; ovo je na 
neki nacin bio i ostao licni red rimskog pape. 

O tome ko su i kako funkcionisu Jezuiti se dugo nagadalo ali je, na kraju, 
kao i za sve ostalo sto se vatikanskom tajnom ima smatrati postalo deo istorije 
koju Rim danas kategoricki negira. O Jezuitima se moze, kao i o svim ostalim 
rimokatolickim redovima, govoriti kroz prikaz njihovog delovanja ali u slucaju 
reda Ignasia de Lojole najbolje je samo predociti njihovu zakletvu koja se 
polaze prilikom inicijacije. 



- 125 



Spanski svestenik Alberto Rivera (Alberto Magno Romero Rivera) je 
svojevremeno bio pripadnik jezuitskog reda ali se, iz nepoznatih razloga, 
pokajao i svetu podario svoju autobiografiju u kojoj je izneo niz optuzbi na 
racun Vatikana i obelodanio jezuitsku zakletvu. Iznenadno je preminuo u 
sezdeset i drugoj godini, a njegova supruga Nuri (Nury Rivera) ga je sahranila 
u neobelezenom grobu na groblju Rose Hill Cemetery u gradu Tulsi, 
Oklahoma, SAD. Policiji koja je istrazivala preranu i iznenadnu Riverinu smrt 
Nuri je kazala: „Sigurna sam da su ga otrovali. Sto posto sam sigurna da su ga 
otrovali. Radio je za Vatikan pod komandom jezuitskog generala oca Pedra 
Arupu (Pedro Arupe) i kad ih je napustio i objavio svoja saznanja znala 
sam...". 

Kakva je to Jezuitska zakletva koju je Rivera objavio, a koja je izazvala 
pravi lov na njega? Govori li ova zakletva, sama po sebi, vise o rimokatolickoj 
crkvi i njenim redovima od bilo kog moguceg primera njihovog dosadasnjeg 
delovanja? Sta je to Rivera zapisao o obredu uvodenja u duznost i poslednjoj 
zakletvi Jezuita: 



Govori superior: 

"Sine moj, i do sada si ucio da se pretvaras da si toboze na njihovoj 
strani, a zapravo nisi. Medu rimokatolicima da budes rimokatolik i cak da 
budes spijun medu svojom vlastitom bracom. Ucio si da ne verujes ljudima, da 
se ne uzdas u ljude; medu reformatorima da budes reformator, medu 
hugenotima hugenot, medu kalvinistima kalvinist, medu protestantima da 
budes protestant i steknes njihovo poverenje. 

Trail da propovedas sa njihovih propovedaonica i da svom zestinom 
svoje prirode objavis nasu svetu religiju i papu; cak sidi tako nisko, da 
postanes jevrej medu Jevrejima, da bi se mogao osposobiti da skupis sve 
informacije u korist tvog reda, kao veran papin vojnik. Ucio si da tajno sejes 
seme neprijateljstva i zavisti medu drzavama koje su u miru i huskas ih da 
prolivaju krv. Uvuci ih u rat i stvaraj revolucije, gradanske ratove u 
zajednicama, provincijama i zemljama koje su nezavisne i pune prosperiteta, 
koje uzivaju blagoslove u kulturi, umetnosti i naukama. Budi na strani onih 
koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom bracom jezuitima, koji su mozda 
na drugoj strani i otvoreno se suprotstavljaju onoj s kojom si ti povezan. Samo 
tako crkva moze uspesno u tim neugodnim uslovima privesti kraju pregovore 
za mir... s time da cilj opravdava sredstva. 

Ucio si sta je duznost spijuna: da sakupljas cinjenice i informacije iz 
svih mogucih izvora. Trudi se da dobijes poverenje porodica protestanata i 
jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika, zatim u skolama i 



- 126 



univerzitetima, parlamentima, zakonodavnim telima, sudovima i parlamentima. 
Da budes sve za sve ljude, za papinu volju cije smo mi sluge sve do smrti. 

Primio si sve instrukcije jos kao novajlija, pa kao neofit i kao adutor, 
kao ispovednik i kao svestenik, ali se jos nisi opremio svime sto je potrebno, 
da komandujes armijom Lojola u sluzbi pape. Ti moras da sluzis u pravo 
vreme kao instrument i izvrsitelj kazne, kao sto su naredili tvoji 
pretpostavljeni, jer ovde niko ne moze raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju 
jeretika, jer bez prolivanja krvi nijedan covek ne moze biti spasen. Zato, 
naoruzajte se za svoj posao i ucinite svoje spasenje sigurnim. Ti ces pored 
svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i odanosti papi, ponoviti za 
mnom: 

Ja, ... sada u prisutnosti svemoguceg Boga, svete device Marije, 
svetog Mihajla arhandela, svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog 
Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija neba, obecavam i 
izjavljujem da cu, kada bude povoljna prilika, voditi nemilosrdan rat potajno i 
javno protiv svih jeretika i protestanata, kao sto sam usmeren i upucen, da cu 
ih istrebiti sa lica zemlje i da necu postedeti nikoga, bez obzira na starost, pol 
i uslove; da cu ih vesati i paliti, pustositi, guliti kozu, daviti i pokopavati 
zive, parati stomake i utrobe njihovih zena i razbijati glave njihove dece o 
zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Posto se to ne moze ciniti 
javno, ja cu potajno upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, celicni 
bodez Hi olovni metak, bez obzira na cast, rang, dostojanstvo Hi autoritet 
osobe Hi osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi u zivotu, javni Hi privatni, onako 
kako budem u bilo koje vreme upucen od bilo kog zastupnika pape Hi staresine 
brace po svetoj veri, po drustvu Isusovom" . 

Aktuelni general superior Jezuita je svestenik Peter Kolvenbah (Peter- 
Hans Kolvenbach) koji ce, u dogovoru sa Papom, 2008. godine svoju poziciju 
ustupitu spanskom svesteniku Adolfu Pahonu (Adolfo Nicolas Pachon). 
Glavno sediste jezuita nalazi se u centru Rima u vili poznatoj kao Curia 
Generalizia u ulici Viale di Porta Ardeatina. Kako su, za razliku od Opus 
Dei-a koji je iskljucivo elitisticka organizacija, Jezuiti u potrazi za ljudskim 
dusama okrenuti svim slojevima stanovnistva, ova fundamentalisticka 
katolicka organizacija ima svoje centre u gotovo svim drzavama sveta; jedno 
od najvaznijih, kao po pravilu kada su rimokatolicke organizacije u pitanju, je 
svakako ono u Njujorku u ulici 39 East 83rd Street. 



- 127 



Poglavlje sedmo 
PORODICA 



Josif iz Arimateje je bio clan Sinedriona i jedan od najbogatijih stanovnika 
Jerusalima. Pored toga, Josif je bio rodak Marije Magdalene i postovalac Jesue 
kao nastavljaca Davidove loze. Njegov polozaj i uticaj medu Jevrejima su ga 
preporucili i rimskom prokuratoru Ponciju Pilatu, s kojim je razvio narocito 
dobre odnose. 

Radikalizam Hristovog ucenja i propovedanja smetao je jevrejskom 
svestenstvu. Sadukeji ga nisu voleli, a fariseji su ga na svaki nacin osporavali. 
Posebno nisu odobravali njegova humanisticka propovedanja i njegovo 
odstupanje od ucenja koja su oni vekovima oblikovali u sklopu Talmuda. Oni 
su njegovo ucenje dozivljavali kao cistu sizmu vrednu propovedanju samo 
medu goyim. Tako je, nastupajuci sam protiv svih clanova Sinedriona, Jesua 
bio osuden na smrt i pre nego sto je uhapsen. Na njegovu srecu, Poncije Pilat 
nije zeleo da preuzme istorijsku odgovornost za ubistvo legalnog naslednika 
izrailjskog prestola pa je, u dogovoru s Josifom iz Arimateje, organizovao 
njegovo istinsko razapinjanje, ali i, jos brze, skidanje s raspeca i sahranu u 
Getsimanskom vrtu poznatom u to vreme kao "Josifov vrt". Kad su nakon tri 
dana otkrili prevaru sadukeji i fariseji su zahtevali da vide Jesuin les, ali ga 
nisu nasli u grobnici u kojoj je navodno sahranjen. Marija Magdalena se klela 
da je Jesua vaskrsnuo. Tako, zapravo, niko nije bio kriv. 

Dogovor izmedu Poncija Pilata i Josifa iz Arimateje podrazumevao je 
odlazak Jesue iz Palestine. Postujuci ovaj dogovor, svestan celokupne 
situacije, Jesua ben Josif odlucuje da napusti Jerusalim. Nakon cetrdeset dana 
provedenih u jednom skrovistu on krece put Indije i tada je poslednji put viden 
u Jerusalimu. Nesto kasnije, njegova supruga Marija Magdalena, sa sestrom 
Martom i bratom Lazarom u pratnji Josifa iz Arimateje krece put Rima i 
Marseja, Francuska. Prekomorski put Porodice organizovao je Poncije Pilat, a 
finansirao Josif. Zbog svega sto je ucinio Prokurator je krajem 36.g.n.e. 
opozvan s duznosti i pozvan u Rim gde je trebalo da mu se sudi. Srecom nije. 

Samo pet meseci po iskrcavanju u Marsej, Marija Magdalena je rodila cerku 
Saru. Cetiri godine kasnije, odnosno tacno devet meseci nakon sto je Jesua po 
prvi put iz Aleksandrije dosao u Marsej, rada sina Jesuu, a potom jos jednu 
cerku po imenu Tamar koja se rodila u Langedoku. 

Tadasnji Marsej bio je poznat kao Masalia, osnovan 600. g.p.n.e. Bila je to 
najveca i najznacajnija luka na Zapadnom mediteranu, a medu stanovnistvom 
je bilo i jevrejskih trgovaca ciji su preci na te prostore dosli iz Vavilona. Da 



- 128 



bi osigurali primat Masalie kao glavne trgovacke tacke Mediterana trgovci 
ovoga grada su osnovali jos tri grada: Antib, Nicu i Monte Karlo, kao vazne 
trgovacke stanice ka istoku; najvazniji grad sa kojim su stanovnici Masalie 
trgovali bila je Aleksandrija. 

Do 49. g.p.n.e., kada su je Rimljani sravnili sa zemljom, Masalia je bila 
definitivno jedna od nezaobilaznih luka na Mediteranu. Jos od 124. g.p.n.e. 
Masalia je bila samostalan grad u okviru narastajuceg Rimskog carstva. 
Medutim, 49. U sukobu oko rimskog prestola gradski oci Masalie su se 
opredelili za Pompeja, a protiv Julija Cezara. Posto je Cezar pobedio sudbina 
Masalie je bila zapecacena: grad je do temelja unisten. Obnova je ubrzo 
usledila ali su gradu trajno bile oduzete znacajne teritorije koje je nekada 
kontrolisao. Pod direktnom Rimskom upravom Masalia menja naziv u Masilia 
i, uz trgovinu, u njoj pocinje da se razvija obrazovanje, tako da su za kratko 
vreme podignute mnoge skole. Od svih skola najpoznatije su bile one koje su 
se bavile medicinom i filosofijom. Neki od najpoznatijih trgovaca obnovljenog 
grada postaju Jevreji koji su imali gotovo eksluzivno pravo trgovanja sa 
Aleksandrijom. Nekada relativno Slobodan grad Masalia je sada bila pod 
potpunom vlascu Rima koji zavodi stroge poreske obaveze; one su, iako iste za 
sve, ipak najteze padale jevrejskim trgovcima koji su pored poreza drzavi 
morali da izdvajaju i znacajne poreze u korist svog svestenstva. 

U takvu Masaliu 36.g.n.e. dolazi judejska kraljevska porodica s najblizim 
rodacima i sledbenicima. Najpoznatiji jevrejski trgovci primili suje s duznim 
uvazavanjem jer im je bilo poznato ko su njeni clanovi; prihvatili su ih kao 
clanove judejske kraljevske kuce. Odmah po iskrcavanju porodica je smestena 
u jednu od najvecih i najlepsih vila na uzvisenju nedaleko od centra Masalie. 
Na kapiji kroz koju se ulazilo u imanje nalazilo se sedam malih pcelica, a na 
ulaznim vratima vile je 39. g.n.e, po dolasku Jesue iz Aleksandrije, isklesan 
znak ribe. To je bio prvi dom jevrejske kraljevske porodice u Evropi. Nakon 
rodenja drugog deteta, Jesue mladeg, Marija se seli u provinciju Langedok gde 
rada trece dete, cerku Tamar. Umrla je 73. g.n.e. 

Do kraja I v.n.e. stanovnici provincije Langedok su potpuno prihvatili 
autenticno ucenje Jesue ben Josifa, a vremenom su postali poznati kao Katari, 
sto je znacilo "cisti". Papa Inokentije III (Lotario de' Conti di Segni, krsteno 
ime) je ocenio da "cisti", sami po sebi, predstavljaju negaciju papskog 
autoritetu pa je tako, nakon velike sizme (Grande Scisma il 1054.), 1208. 
g.n.e. Katare proglasio jereticima, zahtevajuci od francuskog kralja Filipa II 
da se obracuna s njima. Krstaski pohod protiv Katara i njihovih simpatizera, u 
kome nisu ucestvovali vitezovi Templa, poceo je 24. juna 1209. g.n.e. - na dan 
Svetog Jovana Krstitelja. Krstasku vojsku predvodio je cuveni francuski 
plemic Simon de Monfor (Simon IV de Montfort-l'Amaury). Zatiranje Katara i 
njihovih pristalica obavljano je sistematski i detaljno tako da je potrajalo sve 
do 1244. g.n.e., odnosno do pada njihovog poslednjeg pribezista - tvrdave 



- 129 



Montsegura. Vazno je napomenuti da se istrebljenje Katara odvijalo u okviru 
Cetvrtog krstaskog pohoda na Jerusalim koji je 1202. g.n.e. pokrenuo 
Inokentije III. 

Za Cetvrti krstaski pohod nije bilo bitno samo preuzimanje Jerusalima od 
Muhamedovih sledbenika vec je, mozda, vaznije bilo rusenje Romejskog 
carstva kao centra ciste vere u ucenja Jesue ben Josifa. Pod izgovorom napada 
na Egipad krstasi su predvodeni markizom Monferata (Bonifacio del 
Monferrato), 1203. i 1204. godine, po nagovoru Mlecana, konkretno duzda 
Enrika Dandola (Henricus Dandulus), napali hriscansko Romejsko carstvo i na 
kraju ga srusili. Posle oba zauzeca, grad je pretrpeo strahovito pljackanje i 
razaranje u pozarima koje su izazvali krstasi. Direktna posledica krstaskog 
zauzeca Konstantinopolja bila je zamena pravoslavnog Romejskog carstva, 
katolickim Latinskim carstvom, a na sirokom romejskom prostoru su nastale 
nove drzave na zapadnim temeljima: Latinsko carstvo, Solunska kraljevina, 
Ahajska knezevina, Atinsko vojvodstvo... Kada se pljackanje Konstantinopolja 
okoncalo formiran je Savet od 12 istaknutih vitezova koji je za cara novog 
Latinskog carstva izabrao: Balduina, grofa Flandrije (Baldwin Comte de 
Flandre) koji postaje Balduin I Flandrijski. Novi car se ozenio udovicom Isaka 
Andela i majkom poslednjeg romejskog cara Aleksija IV Andela (A^s^iog A' 
AyY^^o?) Margaritom Arpad, kcerkom madarskog kralja. Za prvog latinskog 
vaseljenskog patrijarha izabran je mlecanin Toma Morosini (Thomas 
Morosini). Titulu latinskog patrijarha Konstantinopolja Vatikan je ukinuo tek 
1965. g.n.e., a do tada ih je bilo postavljeno ukupno sezdeset jedan. 

Zofroa de Vilerden (Geoffroi de Villehardouin), marsal Sampanje i istoricar 
Cetvrtog krstaskog rata, u svojim memoarima, opisuje utisak koji je 
Konstantinopolj ostavio na krstase: 

„Tu su oni na ladama i galijama i teretnim ladama imali potpun pogled na 
Konstantinopolj i tu uplovise u luku i ukotvise se. Sada, neka vam bude znano, 
oni koji nikad ranije ne videse Konstantinopolj posmatrase ga sa krajnjom 
zbiljom, jer nikad oni ne misljase da moze na svetu postojati grad toliko bogat 
i oni zapazise visoke bedeme i jake kule koji ga opasivahu i bogate dvorove i 
mocne crkve kojih bejase toliko da niko ko ih ocima video nije ne mogase 
poverovati u velicinu grada tog koji iznad svih drugih bese bezgranican. I 
neka bude znano da ne bese coveka takve hrabrosti koji zadrhtase i to ne bi 
cudno jer nikada ne bese veceg poduhvata nacinjenog od ljudi od postanka 
sveta". 

Katari su, sto se pape Inokentija III ticalo, bili specifican deo pravoslavnog 
romaliskog, odnosno vizantijskog miljea koji je trebalo u korenu saseci. Nista 
bolje Papa nije mislio ni o Srbima pa se tako direktno umesao u izbor 
naslednika Stefana Nemanje: uz pomoc ugarskog kralja Emerika (Imre Arpad- 
hazmagyar kiraly) na celo srbske drzave je 1202. g.n.e. doveo Vukana, a ne 



- 130 



Stefana (nazvanog Prvovencani) sto je bila posmrtna zelja Stefana Nemanje. 
Kada je Stefan, uz pomoc bugarskog cara Kalojana Asena (KanoaH AceH), 
uspeo da preuzme vlast u Srbiji Inokentije III (Innocentius III) je odbio da mu 
dodeli kraljevski venae - enbijb, odnosno krunu regium diadema odbijajuci 
tako da prizna staro srpsko kraljevstvo. Rim je vec tada, sans pardon, pokazao 
svoj odnos prema Srbima i Vizantiji iz koje carica Irina (Eipf|vr)) za srpskg 
kralja salje vizantijsku carsku kapu kaliptru - optocenu samo najfinijim 
biserima i dragim kamenjem. Tek nakon ovoga papa Honorije III 1217. salje 
regium diadema iz Rima zeleci tako da zadrze Srbe pod svojim nadzorom sto 
je odista i bilo sve do 6. decembra 1219. kada Stefan i njegov narod odbacuju 
svaku vezu sa katolicizmom i okrecu se, uz blagoslov konstantinopoljskog 
patrijarha Manojla Haritopula (MavoufjA, A' Eapavxnvot;) - za sva vremena, 
pravoslavlju. 

Na pocetku krstaskog pohoda region Langedok-Rusijon je imao najnapredniju 
umetnost, posebno knjizevnost, i nauku tog doba. No, po okoncanju krstaskog 
pohoda pa sve do danas to je pustara u svakom pogledu. Inace, na pocetku 
krstaskog pohoda Langedok-Rusijon nije bio pod potpunom vlascu Francuske 
vec su njime vladali grofovi od Tuluza - comtes de Toulouse. Po zavrsetku 
krstaskog pohoda region je ociscen od ljudi i to je, po svim vazecim merilima, 
bio prvi genocid u istoriji Evrope, a pocinjen je na zahtev pape Lucija III koji 
je novembra 1184. g.n.e. u Veneciji izdao bulu Ad Abolendam pozivajuci na 
obracun sa Albizanima, odnosno Katarima. Njegovi naslednici Urban III, 
Grgur VIII, Klement III, Celestin III i Inokentije III su se zdusno zalagali za 
postovanje bule pa je tako, na kraju, ubijeno vise od stotinu hiljada ljudi. 
Ono sto je interesantno za ovaj genocid, u istoriji poznat kao Albizanski 
krstaski rat (Expeditio sacra in Albigenses), je odsustvo vitezova templara na 
strani stanovnika Langedoka. Naime, jos od svog osnivanja templari su se 
smatrali zastitnicima provincije Langedok, a Bertrand de Blansfor, cetvrti 
veliki majstor, bio je iz katarske porodice i predvodio je vitezove Templa od 
1153. do 1170. g.n.e. Intervencija templara usledila je tek 1244. g.n.e. i to ne 
u cilju zastite malog broja prezivelih stanovnika Langedoka vec u nameri 
odbrane tvrdave Montsegur; iz tvrdave su templari odneli i u Skotsku preneli 
mnoga znacajna dokumenta koja su do tog vremena bila u posedu Katara, a sa 
posebnom paznjom su se odnosili prema u zlatu iskovanoj sestougaonoj 
zvezdi. Sestougaona zvezda ili, Davidova" kako je danas mnogi nazivaju je, 
sto se templara, a potom i masona tice u stvari simbolicko predstavljanje 
sestara i uglomera koji simbolizuje vise bice - tvorca univerzuma. 

Danas mnogi smatraju da je "Davidova" zvezda simbol judaizma sto ona 
nikako nije jer je mnogi Jevreji odbacuju kao okultni simbol, a u budizmu, 
hinduizmu i dainizmu se moze videti pored svastike, odnosno kukastog krsta - 
simbol srece i blagostanja. Ova zvezda je, kako se danas prikazuje, zapravo 
sastavljen od dva simbola egipatskog porekla. Vrhovi ove zvezde (gornji i 
donji) su vrhovi dve piramide polozene jedna na drugu. Piramida ciji je vrh 



- 131 



usmerena na gore, a temelji na dole je egipatski simbol za moc kralja. Kralj 
svoju moc iskazuje na Zemlji ali se ona proteze do neba. S druge strane, 
piramida ciji je vrh usmeren na dole, a temelji na gore je, takode, egipatski 
simbol ali svestenika cija je moc ustanovljena na nebu i koja se proteze i na 
Zemlju. Ovaj heksagram je ustvari obelezje dvostrukog mesije: svestenickog i 
kraljevskog i, kao takav, simbolizuje vladavinu celom zemljom u svih sest 
mogucih smerova: Sever, Jug, Istok, Zapad, gore i dole. Zbog svega ovoga nije 
ga moguce naci ni u jednoj od starih hebrejskih knjiga. U siroj upotrebi u 
Evropi zvezdu je uvela Rimokatolicka crkva 4. lateranskim koncilom 1215. 
kako bi sprecila polne odnose Jevreja i Hriscana, a Jevreji je, kao sebi nesto 
svojstveno, prihvataju tek na prvom cionistickom kongresu u Bazelu 1897. 
godine kada biva usvojena kao grb cionistickog pokreta - Magen David ("jap 
717). Kada je 1948. osnovana jevrejska drzava - Izrael cionisti namecu svoj 
grb kao najvazniji nacionalni simbol koji ce dominirati i drzavnom zastavom. 

Iz Masilije, nakon sto se Marija Magdalena udobno i sigurno smestila, Lazar 
se 37.g.n.e. vraca u Jerusalim. Kao verni sledbenik Jerusalimske crkve, 
odnosno kumranskog svestenstva Lazar je bio veoma blizak sa Jakovom, 
bratom Isusa Hrista. Bio je i jedan od organizatora pobune protiv Rimljana, a 
kao jedan od poslednjih branilaca tvrdjave Masade, gine 15.aprila 74.g.n.e. 

Josif iz Arimateje, nakon kraceg zadrzavanja u Masiliji, odlazi u Englesku i 
nastavlja da se bavi trgovinom. Ostace u neraskidivim odnosima s judejskom 
kraljevskom porodicom, a njegovi potomci se, pocetkom drugog veka, cak 
oroduju s njom. Sahranjen je u Jerusalimu, u svojoj grobnici u Getsimanskom 
vrtu na samo par koraka od grobnice u kojoj je Isus bio smesten nakon 
skidanja sa Krsta. 

Jesua svoje ucenje nekoliko godina propoveda u Indiji, a potom se 
nastanjuje u Aleksandriji, koja sredinom prvog veka postaje jedan od 
intelektualno najjacinih centara sveta. Krajem pedesetih godina se definitivno 
vraca u Langedok ali ga, nakon Marijine smrti 73.g.n.e., napusta i odlazi u 
Palestinu gde i umire u svojoj 88. godini. 

Pocetkom 38.g.n.e. u Masiliu dolazi da zivi nekadasnji prokurator Palestine 
Poncije Pilat. Kao dobar poznanik Porodice i njen odani prijatelj postaje rado 
viden gost i covek koji je Porodici obezbedivao politicku i svaku drugu vrstu 
podrske kod tadasnjih rimskih vlasti. 

Jesua ben Josif je nesumnjivo bio harizmatska licnost, covek velike duhovne 
snage i, nakon sto su Rimljani unistili celu Kumransku zajednicu 68. godine i 
pobili sve njene clanove, ostao jedini ziv poznavalac svih tajnih ceremonija 
Preobrazenja, Vaskrsenja i mnogih drugih drevnih egipatskih misterija. 
Medjutim, ostaje istorijska cinjenica da je za sirenje njegovog pravog ucenje i 
opstanak loze Davidove najvise ucinila njegova supruga Marija Magdalena. O 



- 132 



znacaju Marije Magdalene najbolje su govorili mnogi pripadnici Sionskog 
priorata - tajne organizacije koju je ona i osnovala sa ciljem da se zastiti i 
obezbedi opstanak i prosperitet judejske kraljevske loze. 

Rimokatolici, kao navodni bastinici Hristovog ucenja, su sva osporavanja 
sopstvenih ucenja karakterisali kao jeres. Iako su se medu sobom razlikovale u 
pojedinim teoloskim pojedinostima, sve tzv. jeresi su decidno odbacivale 
jerarhijsko ustrojstvo Rima, sve su na Isusa Hrista gledale kao na smrtnog 
coveka, tretirale ga kao proroka i sve su prednost davale licnom prosvetljenju 
u odnosu na slepo klanjanje veri. Jedan od najpoznatijih naslednika izvornog 
Hristovog ucenja bio je covek po imenu Mani (lH 1 --*, na persijskom). 

Mani je rodjen 214.g.n.e. u okolini Bagdada, a vec 240.g.n.e. je bio poznat 
po svom duhovnom isceliteljstvu i isterivanju demona. Verovao je u 
reinkarnaciju, tvrdio je da uvek postoji i da ce uvek postojati jedna prosvecena 
klasa ljudi medu kojima ce posebno biti znacajni "pomazani pojedinci". Mani 
je, kao i mnogi drugi, tvrdio da Isus nije pogubljen na krstu i da je hriscanstvo 
lazna teologija. Njegove skole, koje su vodili njegovi sledbenici, bile su 
narocito aktivne i uticajne na jugu Francuske i u Spaniji. Cuveni albizanski 
krstaski pohod bio je, pored ostalog, usmeren i na unistenje maniheizma tog 
doba. 

Druga najznacajnija jeres bila je ona koju je, nakon Manijevog pogubljenja, 
sirio Arije (Arius, roden oko 250. u Libiji). Bio je svestenik u Aleksandriji 
gde je ziveo i delovao od 318. do 336.g.n.e. Sustina njegovih propovedi bila je 
da Isus Hristos nije isto sto i Bog vec da je on smrtan covek i da je kao takav 
umro prirodnom smrcu kad mu je doslo vreme. Suprotstavljajuci hriscanstvu 
autenticnu jevrejsku veru on de facto uvodi hriscanstvo u jevrejske okvire. 
Protiv Arijevog "bogohuljenja" prvi je ustao Aleksandar Aleksandrijski 
(AXs^av8po<; AXet,av8peiaq) episkop Aleksandrije koji je od Arija zatrazio da 
odmah prizna Sveto trojstvo: Bog otac - tvorac neba i zemlje, Bog sin - 
spasitelj covecanstva i Sveti Duh - treca Bozja osoba koja ljudima daje Bozje 
vrline i krepost. Arije nije odustajao od svog ucenja pa car Konstantin, 
nastojeci da spreci vece raskole u Crkvi, odlucuje da se ovo pitanje raspravi na 
Prvom vaseljenskom saboru koji je odrzan u Nikeji 325. godine. Na saboru je 
doslo do zestokih rasprava po pitanju prirode samog Hrista. Tako je, u svom 
krajnje emotivnom nastupu, Nikola iz Likije (NiKo^aoq), kasnije poznat kao 
sveti Nikola, fizicki napao Arija, nakon cega je udaljen iz raskosne dvorane 
carske palate gde se sabor odrzavao. Nikola je udaljen, aArije rascinjen, 
proglasen jeretikom, proklet i izbacen sa sabora na ulicu gde je ubrzo umro od 
otrova koji je pre toga na silu popio. Kako je Konstantin sve odluke sabora 
proglasio carskim zakonima, pristalice Arija su od tada postali drzavni 
neprijatelj, a prve zrtve su bili episkopi Sekundom Ptolimediski, Teon 
Marmaricki i Jevsevije Nikomidijski. 



- 133 



Medu najodanijim i najiskrenijim pristalicama arijanizma su bili Goti i 
Vizigoti. Prilikom pljacke Rima 480.g.n.e. Vizigoti su, iz postovanja prema 
Ariju, postedeli sve hriscanske crkve. Tokom vladavine Vizigota arijanizam je 
posato dominantan oblik hriscanstva u Spaniji, u oblasti Pirineja i juznoj 
Francuskoj. Kao najuvazavanija jevrejska porodica u juznoj Francuskoj, 
porodica Jesue ben Josifa uvek je imala poseban tretman od strane vizigotskih 
vladara. Dinastickim brakovima Porodica se orodila s vizigotskim plemstvom 
(Alarih I, Ataulf, Valija, Teodorih I i II, Eurih...), a iz njihovih kasnijih 
bracnih veza s Francima nastala je cuvena loza Merovinga (Merovej, Hilderih 
I, Hlodoveh I i njegovi sinovi...). 



- 134 



Poglavlje osmo 
MEROVINZI 



Istorija Francuske je ustvari saga o tri velike dinastije: Merovinske, 
Karolinske i Kaptinske. Ove tri dinastije su stvorile osnove svih drzavotvornih 
institucija i osnovne teritorijalne pretpostavke danasnje Francuske. 

U vreme kada se Porodica iz Jerusalima doselila u Marsej velikim 
podrucjima Evrope vladalo je Rimsko carstvo. Da bi kontrolisali ova velika 
prostranstva Rimljani su sklapali mnoge ugovore o saradnji s lokalnim 
plemenima. Ona su tako postajala saveznici Rima i obezbedivala mu 
supremaciju na osvojenim teritorijama. Jedan od takvih saveza Rimljani su 
stvorili i s germanskim plemenom Zapadnim Gotima, odnosno Vizigotima kako 
se najcesce nazivaju. Zapadni Goti su ispovedali arijenizam i ako im je nesto 
smetalo u Rimskom carstu onda je to bilo njegovo papstvo. 

Rimske pape su jos od pocetka IV veka nastojale da ostvare dobre odnose sa 
Vizigotima ali su oni odbijali sve kontakte sa papama cvrsto ispovedajuci 
arijenizam. Rimsko carstvo je bilo papska tvrdava ali je vizigotski kralj Alarik 
I (Alareiks) 410. g.n.e. upao u Rim i kompletno ga opustosio. Papa Inokentije 
I nije bio samo opljackan nego i na smrt prestravljen pa pokusava da sa 
Vizigotima uspostavi kakve takve odnose. Medutim, novi vizigotski kralj Atalf 
(Athavulf) je odbio svaki kontakt sa papskim emisarima smatrajuci da su 
tvorci hriscanstva Petar i Pavle krivotvorili ucenje Jesue ben Josifa, a da se 
Hristovo ucenje i poruke najbolje iskazuju u arijanizmu. U nemogucnosti da 
ostvari saradnju sa Vizigotima, a sve vise sumnjajuci u moc Rimskog carstva 
pape su se jedno vreme primirile i tek se papa Simah (Symmacus) krajem V 
veka za pomoc obratio jednom novom i narastajucem carstvu Merovinga. 

Na celo Vizigota 485. godine dolazi Alarik II, koji se 507. godine kod 
Vulija, Francuska upusta u bitku sa franackim kraljem Klovisom I (Clovis I). 
Vizigoti su bili potpuno potuceni, a Alarik je poginuo. Klovis preuzima sve 
njihove teritorije, osim onih u Septimaniji i Spanije u kojima Vizigoti 
nastavljaju sa ispovedanjem arijenizma i proterivanjem Jevreja. Dva veka 
kasnije - 711. godine mavarski vojskovoda Tarik Ibn Zijad u bici na reci 
Gvadaleti pobeduje vizigotskog kralja Roderika. U narednih pet godina Mavri 
su osvojili celo Iberijsko poluostrvo, a prezivelo vizigotsko plemstvo se spaslo 
povlacenjem kod Merovinga. Bio je to kraj jednog od najpoznatijih plemena 
Evrope tog vremena i glavnog nosioca arijanske vere. 



- 135 



Pobedom Klovisa nad Zapadnim Gotima na scenu Francuske i Evrope stupa 
Merovinska dinastija (Merovingiens dynastie), koja je vladala od VI do 
sredine VIII veka, odnosno od Klovisa I (Clovis I er 481.-511.) do Cildrika III 
(Childeric III er 743.-751.). Merovinska dinastija nosi ime po Klovisovom dedi 
Merovi koji je bio franacki kralj i cije ime Merovee, izgovarano na 
francuskom, znaci majka od preko. Mnogi veruju da se ovako naglaseno 
izgovaranje imena merovinske dinastije cinilo s namerom da se naglasi veza 
dinastije sa Marijom Magdalenom koja se odmah po stupanju na francusko tie 
porodila i postala majka. Inace, zastitni znak Merovinske dinastije bio je 
stilizovani cvet Irisa - fleur de lys, cije je seme iz Svete Zemlje gde samoniklo 
raste u Evropu svojevremeno donela Marija Magdalena. Fleur de lys sa tri 
latice francuske kraljevske kuce jeste simbol svega muskog i graficki je prikaz 
svecanosti obrezivanja u kome su sadrzana sva obecanja koja je Bog dao 
Izraelu i kuci Davidovoj. 

Gregorije Turski (Gregoire de Tours) je prvi pisac u trilogiji merovinske 
istoriografije. Njegovo pravo prezime je Florentius medutim, u ranoj mladosti 
ga sam menja u Turski u znak postovanja prema jednom od svojih predaka - 
episkopu Tura. Roden je 539. godine u provinciji Overnj (Auvergne), u gradu 
Klermon-Feran (Clermont-Ferrand), a poticao je iz aristokratske, senatske 
porodice.O njegovom obrazovanju su se starali, posto je rano izgubio oca, 
njegov stric Gal, episkop Klermona, a zatim Avit koji je nasledio Gala na 
mestu episkopa Klermona. Pored ova dva episkopa o Grgurovom obrazovanju 
se starao i njegov ujak Uefronije koga je Grgur i nasledio na mestu episkopa 
Tura kada je ovaj preminuo 573. godine. Najznacajnije Grgurovo delo jeste 
Historia ecclesiastica Francorum ili Crkvena istorija Franaka u kojoj, u 
najvecoj meri govori i merovinskim vladarima i istoriji ove kraljevske 
dinastije. 

Pseudo-Fredegareva hronika je drugi po redu istorijski spis o Merovinzima i 
predstavlja najvazniji izvor za istoriju Franacke drzave i susednih naroda u 
VII veku i pripada trilogiji merovinske istoriografije. Pronadena je u XVI 
veku. Prvo se verovalo da je njen autor neustrijski opat Fredegar (Fredegaire). 
Medutim, docnije je utvrdeno da su autori ove hronike sa pocetka VIII veka tri 
monaha i to dvojica iz Burgundije, a treci iz Meca. Kako se prava imena 
monaha nikada nisu saznala ocuvao se prvobitni naziv ovog spisa uz prefiks 
"pseudo". Pseudo-Fredegareva hronika daje pregled dogadaja do trece decenije 
8. veka. Hronika je znacajna kao izvor za onaj period franacke istorije za koji 
je sacuvan mali broj dokumenata. Pruza svedocanstvo o Slovenima, knezu 
Samu, Dagobertu I i Arnulfinzima. 

Liber Historiae Francorum je treci po redu spis o merovinskoj dinastiji i 
kao takav ripada trilogiji merovinske istoriografije. Ova istorija Franaka 
napisana je od strane nepoznatog monaha 727. godine u u Neustriji. Napisana 
je na latinskom, a znacajna je jer daje obilje informacija o Merovinzima i 



- 136 



stanju na njihovom dvoru sa kraja VI i pocetka VII veka. 

Veliki anali manastira Lors ili Annales Laurissenses maiores su, pored 
trilogije merovinske dinastije, mozda najznacajniji pojedinacni spis koji 
precizno i pedantno belezi podatke o prvoj dinastiji koja je stvarala francusku 
drzavu. Veliki anali ciji je prvi deo sacinio monah iz licne pratnje Karla 
Velikog, a okoncao franacki istoricar Ajnhard (Einhard), daju pregled 
dogadaja od 741. pa sve do 829. godine. Pretpostavlja se da je Ajnhard 
izlaganje prekinio 829. godinom posto ga je napustila svaka nada u obnovu 
jedinstva franacke drzave. Veliki anali manastira Lors su prvi zapadni izvor 
koji razlikuje slovenske narode pri cemu se explicite pominju Srbi koji 
naseljavaju Dalmaciju. 

Na osnovu raspolozivih istorijskih knjiga o Merovinzima lako je uociti da se 
zajedno sa sirenjem teritorije na kojima su oni upravljali pojavila potreba za 
povecanjem broja kvalifikovanih drzavnih sluzbenika. Najveci broj pismenih i 
obrazovanih ljudi na jugu Francuske i tzv. Spanske krajine je bilo medu 
Jevrejima pa oni tako ubrzo postaju vrlo znacajni u dvorskoj administraciji. 
Uzimanje Jevreja u drzavnu sluzbu nije bilo uobicajeno za Evropu tog 
vremena. Medutim, Merovinzi medu kojima je bilo dosta imena kao sto su 
Samson, Solomon, Elizar, Jakov, Josif i si. nisu ni najmanje marili za to. 
Naprotiv. 

U Merovinskoj kraljevskoj kuci, i njoj bliskim porodicama, nosila se duga 
kosa s razdeljkom po sredini glave. Zog toga su bili cesto nazivani i reges 
criniti - dugokosi kraljevi. Merovinzi su iz nekog razloga verovali da duga 
kosa daje posebnu moc i nikad je nisu skracivali. Medutim, nesto drugo je 
veoma interesantno i vazno za ovu dinastiju. Godine 496. g.n.e. 
Rimokatolicka crkva je sklopila poseban Contractus (ugovor) sa ovom 
kraljevskom kucom. Ugovorom su se Rimske pape obavezale da "za sva 
vremena postuju merovinsku krv i lozu". Rim je Klovisu priznao status Novus 
Constantinus sto je, zapravo znacilo da mu se priznaje pravo da vlada svim 
teritorijama nekadasnjeg Svetog rimskog carstva. Drugim recima, Rim je 
Klovisa priznao za prvog i najveceg medu svim vladarima na svetu. Ovde je 
interesantno napomenuti da je priznanje Klovisa za kralja od strane Rima 
usledilo i pored cinjenice da ga papski legat nije krunisao niti je on od Pape 
primio kraljevske insignije sto je inace bila obaveza za sve druge vladare. 
Merovinzi su, kao ni jedna kraljevska kuca pre ili posle njih, na svoje 
kraljevstvo gledali kao na porodicnu bastinu i nisu priznavali nikakve 
privilegije drugim rodovimaa, ni po rodenju, ni po cemu drugom. 

Merovinski kraljevski dvor je bio centar drzavne uprave odakle je kralj 
upravljao celokupnom teritorijom na koju je polagao pravo. Kralj je imao 
apsolutnu sudsku vlast ali ju je najcesce prenosio na Dvorski sud. Vlasteoske 
porodice predstavljale su najblizu kraljevu okolinu i u okviru njih su postojale 



- 137 



dve vrste podanika: Leudi - pripadnici vlastele koje je kralj birao za najvise 
cinovnike i koji su jedini mogli da mu se licno priblize i anstrustioni - 
oruzana pratnja kralja, odnosno prvi krug njegovog obezbedenja. I leudi i 
anstrustioni morali su da poloze dozivotnu zakletvu na vernost kralju od koje 
ih je kasnije samo smrt mogla osloboditi. Posebnu kategoriju ljudi kod 
merovinga su pretstavljali oni koji su bili birani za vrsenje vojne sluzbe. Kralj 
je njima davao beneficij sto je zapravo deo teritorije sa sve seljacima koji su 
na njoj radili, a oni su za uzvrat morali uvek da budu pripravni za stavljanje 
pod oruzje u sluzbi kralja. Posebnu kategoriju ljudi su pretstavljali i oni 
kojima je kralj davao imunitet sto je pretstavljalo zastitu njihovih poseda od 
saamog kralja i njegove administracije. Naime, teritorija u posedu osoba koje 
su od kralja dobile povelju o imunitetu bile su nedostupne drzavnim 
cinovnicima koji nisu smeli na nju da kroce. Na takvim teritorijama postojala 
je posebna sudska i upravna vlast, a nosilac imuniteta imao je cak pravo da 
prihode te teritorije preusmeri sa kraljeve u licnu blagajnu. 

Na svo stanovnistvo, bilo Romane bilo Franke, merovinski kralj je gledao 
kao na ljude koji su od njega licno zavisni. Najblize kraljeve agente, pomocni 
personal njegovog dvora, cinile su njegove provbitne licne sluge - 
ministerijalci, birani iz redova robova ili oslobodenih. Tako se cinovnik koji je 
prvobitno stajao na celu drzavne uprave zvao senesal (od senescalus - stariji 
rob) ili majordom (maior domus - upravnik imanja). Na dvoru je funkcionisala 
i kancelarija za izdavanje isprava, sklapanje mira i slanje pisama. Posebno 
mesto u okviru dvorske hijerarhije pripadalo je riznicaru koji je uvek pratio 
kraljevsku riznicu, koja je inace bila pokretna. Interesantno je da merovinzi 
nikada nisu pravili razliku izmedu svoje i drzavne riznice, odnosno sav novae 
u drzavnoj kasi su smatrali licnim bogatstvom. 

Klovisa je pocetkom VI v.n.e. miropomazan od jednog svestenika iz 
Langedoka i Rim je, bez sumnje, znao da je Klovis bastinik Davidove loze. 
Cinjenica da je miropomazanje bilo obavljeno na nacin i na dan kada je Jovan 
Krstitelj miropomazao Isusa Hrista, Rimu je bila dovoljna da uspostavi 
posebne odnose s Merovinskom dinastijom. Pri tome, jedino na cemuje Rim u 
Contractusu insistirao bila je da Klovis zvanicno uzme rimokatolicko 
hriscanstvo za veru, i da Ugovor ostane "tajni dogovor dve vlasti". Da bi 
osigurao svoju dinastiju, oduvek za intrige i spletke spremnog Rima, Klovis je 
presao u hriscanstvo, mada ga nikad nije prihvatio niti iskreno odobravao. Na 
Klovisovu odluku da prihvati Contractus dosta je uticala i njegova zena, 
fanaticna katolikinja, cerka kralja Burgundije Hilperika (Chilperic II), prelepa 
Klotilda (Clothilde). 

Odmah po stupanju na presto Klovis je otpoceo seriju ratova sa ciljem da 
uvecava svoje kraljevstvo. Niz uspesnih bitaka doveli su do znacajnog 
uvecanja njegovog kraljevstva. Kako je na novoosvojenim teritorijama bilo 
dosta hriscana, kako je i njegova supruga bila hriscanka, i kako je papa Feliks 



- 138 



III (Felix III)od njega zahtevao da prede u hriscanstvo Klovis je, krajnje 
pragmaticno, odlucio da primi hriscansku veru. Ovim krstenjem Klovis je 
obezbedio mir medu svojim podanicima i osigurao, kako je mislio, dodatnu 
podrsku za svoju dinastiju. Papa je slavio ovo preobracanje, a zbog svojih 
zasluga za Klovisov prelazak u hriscanstvo, Klotilda je kasnije kanonizovana 
od strane Rima. 

Klovisova odluka da primi veru u Hrista za Rim je bilo od posebnog znacaja. 
Krajem V veka polozaj Rimske crkve je bio krajnje nezavidan, a papin polozaj 
medu evropskim plemstvom nije bio ni po cemu posebno uvazavan. Naime, vec 
krajem IV veka rimski biskupi sebe nazivaju papama, medutim njihov status i 
polozaj su bili isti kao i bilo kog drugog biskupa bilo koje druge crkve. Sta 
vise, Rimska crkva sve do kraja V veka nije bila nista znacajnija ni uticajnija 
nego arijanizam koji je ona smatrala za jeres. Rimu je stoga bila preko 
potrebna podrska jednog snaznog i uticajnog evropskog vladara. Njenoj 
nebeskoj vlasti je bila neophodna ovozemaljska sila koja bi je zastitila i 
promovisala. 

U svakom slucaju, izmedju Rima i Klovisa je krajem V veka sklopljen 
sporazum po kome je Klovis od Rima dobio titulu Novus Constantinus sto je, 
drugim recima, znacilo da vlada Svetim rimskim carstvom. Klovis I je, sa 
svoje strane, trebalo da osigura opstanak crkve i da joj obezbedi vrhovnu 
duhovnu vlast na Zapadu. Ovaj sporazum i njegovo ostvarenje su jedan od 
najvaznijih momenata u hriscanskoj istoriji. Udareni su temelji novog Rimskog 
carstva - hriscanskog carstva cija su dva stuba bili rimska crkva i merovinska 
dinastija. Rim je bio duhovni autoritet, a Merovinzi svetovni. Ovim ugovorom 
sklopljen je neraskidiv savez izmedju crkve i drzave, koje su se obavezale na 
njegovo neprekidno postovanje. Medutim, Rim je, cim je osigurao svoje 
pozicije u Evropi, prekrsio ovaj savez pomogavsi, a verovatno i organizovavsi, 
ubistvo merovinskog kralja Dagoberta II (Dagobert II ili saint Dagobert). 

Merovinska dinastija se razvijala, u svakom pogledu, sve do ubistva njenog, 
mozda najcuvenijeg, kralja Dagoberta II. On je 679.g.n.e. ubijen od strane 
pripadnika judejske karolinske porodice koja je sluzila na njegovom dvoru, a 
uz odobrenje i podsticaj Rima. Za novog vladara Francuske krunisan je, po 
svim protokolima Rima, Pipin II. U znak zahvalnosti papi Agatu za podrsku u 
ubijanju Dagoberta II i dolasku na presto, Pipin II okuplja mocnu vojsku sa 
kojom upada u Italiju i pobeduje tadasnje papske neprijatelje Lombardijce. 
Teritorije Lombardije koje je Pipin II predao Papi ce kasnije postati temelj 
papske drzave. 

Pre nego sto je ubijen, Dagobert II je na sigurno sklonio svog sina i 
naslednika Sigberta IV. Naime, Dagobert je bio obavesten o odluci 
rimokatolicke crkve da pogazi ugovor s merovinskom dinastijom od 496. g.n.e. 
i da ga, shodno toj odluci, ubije uz pomoc visokih dvorjana iz porodice 



- 139 



Karolinga. Znajuci da ce, ako uspeju da ga ubiju, sigurno ubiti i njegovog sina 
on ga januara 679.g.n.e. salje u Razes, Langedok kod oca njegove supruge 
Zizele, odnosno Sigbertovog dede. Sigbert je dobio titulu vojvode od Razea i 
grofa od Redea. Rede je zapravo bio tadasnji naziv za gradic Rene-le-Sato u 
provinciji Langedok-Rusijon. Sigbert IV je umro 758.g.n.e., a njegovi 
naslednici su uzeli prezime Plant-Ard. Iz krvne linije Sigberta IV, nakon 
nekoliko vekova, na istorijsku scenu stupa porodica Blansfor, iz koje potice i 
veliki majstor Templara Bernar de Blansfor. Znacaj ove porodice moze se 
sagledati i iz cinjenice da je Prvi krstaski rat predvodio Bernarov potomak 
Zofri de Bozon. Ovde je interesantno napomenuti da je iz iste krvne linije i 
papa Klement V (Bertrand de Got, krsteno ime) koji je odigrao znacajnu ulogu 
u unistavanju Templara i njihove vojno-finansijske organizacije u cuvenom 
procesu - Le proces de I'ordre du Temple. 

Od ubistva Dagoberta II 679. Merovinska dinastija je samo nominalno 
vladala Francuskom, a stvarnu vlast su preuzeli clanovi Karolinske porodice. 
Od 687. svu vlast u kraljevstvu Merovinga ima Pipin II, a nakon njegove smrti 
714. vlast dele njegova dva sina, da bi vec 725. svu vlast u kraljevstvu 
preuzeo Sari Martel, njegovo vanbracno dete. Karlo Martel se pokazao 
dostojnim naslednikom svog oca. Ucvrvrstivsi se na polozaju maior domus-a, 
na presto je doveo Teodoriha III, pripadnika dinastije Meroving. Teodorih III 
je samo formalno bio kralj Franaka dok je pravu vlast posedovao sam Karlo 
Martel. Kako bi osigurao svoju vlast ali i nastavio sa vojnim osvajanjima 
Martel je pristupio reformi vojske pri cemu je posebnu paznju posvetio razvoju 
konjice. Kako su mu za ovu reformu bila potrebna ogromna finansijska 
sredstva on je jednostavno izvrsio konfiskaciju velikih crkvenih imanja. 

Najveci vojni uspeh Martela vezuje se za pokoravanje Akvitanije 732. i 
Provanse 739. godine. Naime, 732. akvitanski vojvoda Eudo poziva u pomoc 
Martela radi zajednicke borbe protiv Arapa iz severne Afrike. Arapi su se 711. 
godine iskrcali na obale juzne Spanije i posle bitke kod Jerez de la Frontera 
su srusili Vizigotsko kraljevstvo i time postali gospodari Spanije. Godine 717. 
osvajaju oblast Septimanije, a 732. ugrozavaju i Akvitaniju. Do odlucujuce 
bitke izmedu Karla Martela i Akvitanaca sa jedne i Arapa sa druge strane, 
doslo je kod Poatjea 732. Martel je uspeo da porazi Arape i tako zaustavi 
njihov do tada odlucan prodor ka ostatku Evrope ali je torn prilikom pod svoju 
vlast stavio i Akvitaniju koja je bez otpora priznala vrhovnu vlast Franaka. 

Ocekujuci da je nakon iscrpljujucih sukoba sa Arapima i zapocetih sukoba sa 
Sasima Martel doveo svoje vojne i finansijske potencijale do granica pucanja 
separatisticki nastrojene vojvode Provanse 739. godine otpocinju rat protiv 
Martela ali u pomoc zovu i Arape koji su bili vise nego voljni da mu se osvete 
za sve ranije poraze. Arapska vojska je odmah krenula uz Ronu nadajuci se da 
ce lako potuci Martelove snage koje su se vec dobrano iscrpele na severu gde 
su ratovale protiv Sasa. No, tada je Martel pokazao da je pored unapredenja 



- 140 



vojske unapredio i diplomatiju nekadasnje merovinske drzave: u pomoc pozvao 
langobardskog kralja Liutpranda (712 - 744) koji je, uz faktor iznenadenja, 
relativno lako porazio Arape ostavljajuci Martelu posao pokoravanja Provanse. 

Godine 737. umire legitimni merovinski kralj Teodorih III, a Karlo Martel 
odbija da na presto makar i pro forma dovede novog kralja. Nastavio je sam da 
vlada u svojstvu maior domus ali je tako de facto stavio tacku na merovinsku 
dinastiju. Neposredno pred smrt (741) drzavu je podelio medu svoja dva sina: 
Karlomana i Pipina Malog. Vlast nad Austrazijom poverio je svom sinu 
Karlomanu, a vlast nad Neustrijom, Burgundijom i Provansom svom sinu 
Pipinu Malom. 

Da bi ozakonili svoju vlast, Karloman i Pipin Mali su uzeli jednog decaka iz 
kraljevske kuce Merovinga i doveli ga na presto pod imenom Hilderik III. 
Braca su zajedno vladala do 747. godine, kada se Karloman povukao u Italiju, 
u jedan samostan. Ovim je Pipin Mali ostao jedini pravi vladar Franaka. No, 
kako je bio samo de facto ali ne i de iure vladar Pipin Mali 750. godine 
odasilje pismo papi Zahariju u kome mu postavlja pitanje da li kraljevski 
naslov treba da nosi onaj koji nema moc ili onaj koji je sposoban da upravlja 
drzavom i ima svu vlast. Rim koji je odavno zazirao od merovinske dinastije je 
bio vise nego spreman da iznese svoje misljenje po kome kralj treba da bude 
onaj koji uziva pravu vlast. Uzimajuci papin odgovor zdravo za gotovo Pipin 
Mali je sa vlasti svrgao Hilderika III i poslao ga u manastir. Odmah nakon 
toga - 751. godine, sazvao je sabor velikasa u Soasonu koji ga je proglasio 
kraljem Franaka dok ga je Bonifacije, episkop Majnca, odmah potom krunisao 
i miropomazao. Ovim krunisanjem pocinje zvanicni period vladavine 
Karolinske dinastije, druge francuske dinastije. 

Papa Zaharije je od jednog majerdomusa stvorio kralja ali je, za uzvrat, 
nekadasnji majerdomus od jednog pape stvorio ne samo duhovnog vec i 
svetovonog vladara. Naime, godine 751. langobardski kralj Aistulf je zauzeo 
Ravenski egzarhat, a vec 753. je odlucio da zauzme i Rim sto je uplasilo papu 
Stefan II (752 - 757) pa je pobegao iz Rim u pratnji franackog poslanstva. 
Narednih godinu dana papa provodi na dvoru Pipina Malog u Pontionu i tada 
odlucuje da ponovo ali ovoga puta licno krunise Pipina Malog, a njegova dva 
sina miropomaze. To je bio prvi ali i poslednji put da papa nekog civila 
krunise. Sta vise, papa je Pipinu dodelio i titulu patricius Romanorum. Nakon 
ovog svecanog cina krunisanja u katedrali Cathedrale royale de Saint-Denis 
papa i Pipin Mali se sastaju u Kersiju gde se Pipin obavezuje tzv. Kersijskim 
obecanjem (Traite de Quierzy) da pomogne papi u borbi protiv Langobarda i 
da ce mu vratiti sve stare pocasti i imanja. Godine 756. franacka vojska je 
upala u severnu Italiju i ubrzo opkolila longobardskog kralja Aistulfa, koji 
nakon toga prihvata da papi prepusti Ravenu i Rim, kao i da prizna vrhovnu 
vlast Franaka. Tako je papa postao i svetovni vladar. 



- 141 



Neposredno pre svoje smrti 768. Pipin Mali upravu nad Austrazijom i 
Neustrijom poverava je sinu Sarlu, a upravu nad Burgundijom, Provansom i 
Septimanijom sinu Sarlomanu. No, kako je Sarloman preminuo 771. godine 
Sari je jednostavno preoteo njegove teritorije iako su ove po zakonu pripadale 
njegovim sinovima. Karl (Charles I er le Grand ili Karl der GroEe) je jednom 
serijom uspesnih ratova prosirio franacku vlast na celu Galiju, Bavariju, 
Lombardiju i Saksoniju, a vladao je i dobrim delom centralne Italije. U 
savremenoj istoriji Sari se najcesce naziva Karlom Velikim, a njegovo 
kraljevstvo se zvalo i Prvi rajh i obuhvatalo je teritorije koje danas 
poznajemo kao Francusku, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, veci deo 
Nemacke, Austriju i delove Spanije i Italije. 

Godine 774. Karlo je dosao u Rim gde ga je primio Papa i odmah imenovao 
za patricija, a Karlo je, velikodusno, papi potvrdio pravo na Patrimonium 
Sancti Petri, odnosno povelju iz 756. godine koju je izdao njegov otac i kojom 
se kao papski posedi smatraju Ravenski egzarhat, Rimski dukat, Veneciju i 
Istar. Leta 774. Karlo je na bojnom polju porazio Langobardskog kralja 
Deziderija, konfinirao ga u jedan manastir i odmah potom se sa njegovom 
krunom na glavi proglasio za Rex Francorum et Langobardorum. Rim koji je 
bezrezervno pruzao sve vreme podrsku Karlu je pozeleo i sam da se malo 
prosiri pa je tako papa 780. godine pokusao svojoj zemaljskoj vlasti pripojiti i 
teritorije Toskane, Spoleta, Beneventa i Korzike. Medutim, Karlu se ove 
papske pretenzije ni malo nisu dopale pa je licno dosao u Rim da to kaze papi i 
da odmah potom za kralja Italije imenuje svog sina Pipina. 

Karlo je veoma vodio racuna da svoje odnose sa Rimom ni na koji nacin ne 
pokvari mada nije dozvaljavao da papske ambicije uplicu u njegove planove. 
Ove veze najmocnije svetovne vlasti i Rima su bile toliko cvrste da je papa 
Lav III na Bozic 25. decembra 800. godine u crkvi svetog Petra krunisao Karla 
u cara Zapadnog rimskog carstva. Ovo carsko krstenje je od svih krstenja koje 
su pape do tada obavile bilo politicki najkontroverznije i za istoriju novog 
sveta najvaznije. Naime, za tadasnju Evropu postojalo je samo jedno carstvo i 
jedna hriscanska crkva. Romejsko carstvo, odnosno Vizantija je smatrana 
jedinim zakonitim carstvom; Novim Rimom koji je nasledio staru Rimsku 
imperiju. Krunisanjem Karla za cara prekinut je vekovni red pri cemu se Rim 
iskreno nadao da ce Franacka zameniti Vizantiju. Svestan cinjenice da bez 
priznanja Vizantije papsko krunisanje nece biti opsteprihvaceno Karlo 802. 
salje izaslanstvo u Konstantinopolj carici Irini (Eipf|vn,) sa ponudom za brak, 
sto bi i de iure dovelo do ujedinjenja Istoka i Zapada. Medutim, odmah posto 
je Karlovo izaslanstvo stiglo u Konstantinopolj, Irina biva svrgnuta sa vlasti, a 
novi car postaje Nicifor (NiKT|(p6po<; A' ,802 - 811), koji je inace bio poznat po 
svojoj odbojnosti kako prema papi tako i Francima. Nakon ovoga de facto 
pocinju paralelno postoje i funkcionisu dva carstva: jedno na Istoku i jedno na 
Zapadu. 



- 142 



Ljut zbog neuspeha svoje misije u Konstantinopolju i cinjenice da je Nicifor 
bio umesan u svrgavanje Irine koja je, nezvanicno vec bila prihvatila njegovu 
bracnu ponudu, Karlo pocinje da podstice neprijatelje Romejskog carstva, 
odnosno Vizantije. Tako je u sukobu kod Pliske sa bugarskom vojskom car 
Nicifor ubijen, a obesni bugarski kan Krum (rodom Tatar) je od njegove 
lobanje napravio pehar. Nakon toga Karlo preduzima direktne napade na 
gotovo nebranjene vizantijske posede: prvo zauzima Istru i Dalmaciju, a 810. 
godine i Veneciju. Pod uslovom vracanja ovih teritorija Romejskom carstvu, 
car Mihailo Rangabe (Mixaf|A, A' Payyape, 811 - 813) je 812. godine preko 
izaslanika u Ahenu priznao Karla za vasilevsa sto je znacilo da od tada i 
formalno postoje dva carstva. Mada je Karlo od Mihaila priznat samo za cara 
ali ne i za rimskog cara, ipak je on ovim svojim priznanjem otvorio vrata Rimu 
da postavi pitanje opstanka daljeg iskljucivo romejskog tj. vizantiskog pravo 
na celokupno rimsko naslede. Mnogi istoricari tretiraju trenutak priznavanja 
carske titule Karlu od strane Romejskog carstva za pravi pocetak srednjeg 
veka. 

Zeleci da se svetu prikaze u sto je moguce glamuroznijem svetlu Karlo je 
poceo da kopira romejske careve i to prvenstveno podizuci niz velelepnih 
zamkova i crkava u Ahenu, Ingelhajmu, Nimvegenu, Vormsu i drugim 
mestima. Tako je Karlov dvorac u Ahenu bio kopija dvorca Teodoriha 
Ostrogotskog u Raveni, a kapela u istom gradu je bila nista vise nego kopija 
osmougaone crkve sa kupolom sv. Vitala u Raveni. Nazalost, vecina 
karolinskih gradevina podignuta je od drveta tako da su gotovo sve propale. 
Sam Karlo se veoma trudio da podigne nivo svog obrazovanja kako bi, i na 
torn planu, bio sto blizi romejskim vladarima. Tako je na svoj dvor doveo 
nekolicinu najucenijih ljudi medu kojima i monaha Alkuina, episkopa 
orleanskog Gota Teodulfa, pisca Pavla Dakona i dr. No, i pored njihovih 
znatnih napora Karlo nikada nije naucio da pise ali se zato mogao pohvaliti da 
zna govoriti latinskim. 

Da bi resio pitanje nasleda, Karlo Veliki je 806. godine drzavu podelio 
izmedu svoja tri sina. Medutim, kako su dvojica umrla jos za Karlova zivota, 
Karlo je 813. godine u Ahenu za cara krunisao svog jedino prezivelog sina 
Ludviga (Ludwig der Fromme). Tom prilikom doneta je odluka da Bernard, 
Karlov unuk i Pipinov sin, postane kralj Italije. Ludvig je stupio na presto 
814. godine nakon Karlove smrti. Bio je znatno obrazovaniji od oca ali mu je 
nedostajala Karlova odlucnost tako da je ubrzo pao pod uticaj svestenstva sto 
je Rim odmah iskoristio. Tako mu papa Lav III nije polozio podanicku 
zakletvu, a potenje pape od njega vise nisu trazile carsku potvrdu za svoj 
izbor. Napokon, papa Paskal I dobio je od Ludviga potvrdu kojom se Rim 
izuzimao iz jurisdikcije carske vlasti sto je znacilo da franacki car vise nije 
imao pravo da se mesa u izbor papa i papske poslove. 

Godine 817., na predlog svestenstva, u izboru franackih kraljeva uspostavljen 



- 143 



je sistem primogeniture sto je znacilo da se drzava vise nije delila izmedu 
vladarevih sinova. Sada je samo najstariji sin mogao naslediti carsku vlast, 
dok su ostali sinovi bili predvideni za zavisne vladare. U skladu sa ovim 
Ludviga je trebao naslediti najstariji sin Lotar dok bi srednji sin Pipin dobio 
upravu nad Akvitanijom, a najmladi Ludvig upravu nad Bavarskom. 

Lotar (Lothar I.) se, za razliku od svog oca, pokazao pobornikom jake carske 
vlasti koja ne trpi uplitanja svestenstva u drzavne poslove. Kako bi sputao sve 
vece ambicije Rima on 824. godine objavljuje Konstitution Lothars kojom 
ogranicava vlast papa tako sto im daje pravo da same biraju i postavljaju 
visoke drzavne cinovnike u svojoj papskoj drzavi ali tek nakon sto za to 
pribave carsku saglasnot. Rim je bio nezadovoljan ali i nesposoban da se 
direktno suprotstavi carkoj odluci. No, situacija se bitno promenila nakon sto 
je Ludvig 823. dobio jos jednog sina Karla koji ce za zivota postati poznat 
pod nazivom Karlo Celavi (Karl II., der Kahle). Na sugestije svestenstva 
Ludvig svoga sina iz drugog braka Karla unosi 829. godine u testament i daje 
mu Alemaniju, Alzas, Recij i deo Burgundije koje su do tada pripadale Lotaru. 
Ova Ludvigova odluka je, kako se Rim i nadao, izazvala nezadovoljstvo 
njegovih starijih sinova i dovela do sukoba oca i sinova koji ce 830. izvrsiti 
drzavni udar i ponistiti dopunu testamenta. Ludvig je od tada pa sve do svoje 
smrti 840. ziveo u kucnom pritvoru okruzen mnogobrojnim svestenstvom. 

Odmah nakon smrti oca Ludviga 840. Lotar odlucuje da ponisti ocev 
testament i objedini celokupno carstvo. Naravno, ovakvoj odluci su se 
suprotstavila njegova braca koja su ga 841. godine u bici kod Oksera do nogu 
potukla. Tom prilikom braca su se zaklela da ce se protiv Lotara boriti sve do 
njegovog unistenja. Ludvig Nemacki (Ludwig II., der Deutsche) je zakletvu 
izgovorio na romanskom da bi ga razumela Karlova vojska, a Karlo na 
nemackom da bi ga razumela Ludvigova vojska. Potom su se obe vojske 
obavezle da ce napustiti svoje gospodare ako prekrse zadatu rec. 

Godine 842. Ludvig Nemacki i Karlo Celavi su medu sobom podelili 
Lotarove posede ostavivsi mu samo posede u Italiji. Lotaru je dozvoljeno da 
zadrzi carsko dostojanstvo ali ono de facto vise nista nije predstavljalo. 
Ludvig Nemacki je dobio zemlje koje su se prostirale istocno od Rajne, sa 
biskupijama Majncom, Vormsom, Spajerom... Karlo Celavi je dobio zemlje 
zapadno od Italije. Verdenskim ugovorom napustena je ideja jedinstvene 
drzave, odnosno ideja obnove Zapadno-rimskog carstva. 

Nakon smrti Ludviga Nemackog i Karla Celavog doslo je prakticno do 
raspada karolinske drzave sto je dovelo u opasnost i samo papstvo u Rimu koje 
je ostalo bez svog vekovnog zastitnika. Arapi koji su zaposeli Siciliju i bili 
poznati pod nazivom Saraceni sire svoju vlast na jug Italije tako da su vec 
842. dosli do Rima, a vec 877. su primorali papu da im placa godisnji danak. 
Zbog svega toga papa medu Karolinzima trazi takvu licnost koja ce ga zastititi, 



- 144 



ali koja ga opet nece podvesti pod svoj uticaj. Nakon niza pregovora Rim se 
odlucuje za Karla Debelog, brata Ludviga II Nemackog i poziva ga u Rim gde 
biva krunisan prvo za kralja, a zatim 881. i za cara. Karlo Debeli je pod 
svojom vlascu ujedinio Italiju i Nemacku ali je 888. umro tako da se opet 
otvorilo pitanje prestola. 

Za vreme vladavine Karla Velikog karolinska dinastija je dostigla svoj 
vrhunac ali su potonji sukobi oko krune i uplitanje Rima doveli do njene prvo 
stagnacije, a potom i propasti. Istorija belezi da je Karolinska dinastija nestala 
s lica zemlje nizom tragicnih i neobjasnjivih smrti. Neki od naslednika 
dinastije su nesrecno nastradali u lovu, neki su umrli od tada neizlecivih 
bolesti, a nekolicina je ubijena. Karolinska dinastija konacno nestaje 911. kad 
umire njen poslednji naslednik koji za sobom nije ostavio ni jednog potomka. 

Sve do 987. u Francuskoj se smenjuju mnogobrojni pretendenti na presto, ali 
krunisanjem Huga Kapeta (Hugues I er Capet) na scenu stupa Kaptinska 
dinastija, koja je vladala sve do 1328, odnosno sve do kraja XIX v.n.e. ako se 
uzme u obzir da su je nasledile krvno bliske dinastije - Valoa i Burbon. Pod 
ovom dinastijom Francuska dobija konacne obrise kao drzava, a po njihovim 
bracnim i vanbracnim odnosima najbolje se mogu videti i shvatiti neverovatne 
veze krvnog srodstva koje je nastajalo jos od vremena Marije Magdalene i 
Jesue ben Josifa. 

Hugo Kapet je sin Huga Velikog i Hadvi, cerke nemackog kralja Ota I. 
Njegovo krunisanje oznacilo je definitivan kraj Karolinske dinastije, a on sam, 
kad je stupio na presto, vladao je malim delom Francuske. Njega je na prestolu 
nasledio sin Pio Avgust koji se relativno mlad ozenio rodakom Bertom. No, 
ovaj brak nije dugo trajao, pa se on zeni Konstancom od Aria, cerkom Vilijama 
od Aria i Blanse Anzujske. Pio je uspeo da osvoji burgundsko vojvodstvo i 
tako neznatno uveca nasledene teritorije. Imao je cetiri sina i cerku, a nasledio 
ga je najstariji sin Henri I. 

Henri I se ozenio Anom od Kijeva, cerkom Velikog vojvode od Rusije koji 
je, inace, bio direktan potomak vizantijskih careva i bastinik svih duhovnih 
vrednosti Istocnog carstva. Na prestolu ga je nasledio sin Filip I, koji se 
ozenio holandskom groficom Bertom, cerkom grofa od Frize i Holandije. Imao 
je vise dece, a nasledio ga je sin Luj VI, poznatiji kao Debeli Luj. 

Luj VI je ostao upamcen po tome sto je poceo proces smanjivanja prevelike 
vlasti visokog plemstva i postepenog prenosenja te vlasti na svestenstvo i nize 
plemstvo. U vrsenju vlasti znacajno se oslanjao na Rim, a najvecu pomoc su 
mu pruzale dve opatije: Sen Deni i San Zerman de Pre. Ozenio se princezom 
Adelaidom Savojskom. Na prestolu ga je nasledio sin Luj VII, koji se prvo 
ozenio Eleonorom od Akvitanije s kojom je imao dve cerke. Posto se razveo od 
Eleonore, ozenio se Henrietom iz cuvene porodice Plantagena, a potom 



- 145 



Konstancom od Kastilje i, na kraju, Adelom Sampanjskom. Nasledio ga je sin 
Filip II, koji se ozenio princezom Izabelom Hajnu. 

Filip II je ostao zapamcen po teritorijalnoj konsolidaciji Francuske (cetiri 
puta je uvecao zemljisne posede). Da prosirio teritorije Filip je morao da 
suzbije vlast engleskih Plantagenata koji su u Francuskoj drzali vlast u Menu, 
Anziju, Akvitaniji i Normandiji. Kako to nije mogao da postigne vojnim 
sredstvima Filip se odlucio za politiku sirenja spletki medu Plantagenima sto 
se, na kraju, pokazalo korisnim. Pored teritorijalnog prosirenja Francuske Filip 
je ostao poznat i po nastavku gradnje cathedrale Notre-Dame de Paris, 
pocetku gradnje palais du Louvre, priznavanju autonomije L'universite de 
Paris... No, pored svega navedenog u istoriji se Filip najcesce dovodi u vezu 
sa nemilosrdnim proganjanjem svih koji su se protivili katolickoj crkvi i kao 
vladar odgovoran za nezapamcena proganjanja i ubijanja Albizana na jugu 
Francuske. Nasledio ga je najstariji sin Luj VIII, koji se ozenio necakom 
engleskog plemica Dzona Laklanda. Kao kralj, nastavio je sve sto je njegov 
otac zapoceo. Nasledio ga je sin Luj IX. 

Jedini kanonizovani kralj Francuske, Luj IX, ozenio se Margaretom od 
Provanse koja ga je pratila na njegovom prvom krstaskom pohodu 1248. Iako 
je Francuska tokom njegove vladavine ekonomski relativno dobro napredovala, 
Luj IX ce ostati poznat kao kralj koji je prvi poceo sa primenom bule pape 
Inocentija IV Ad extirpanda, odnosno s inkvizicijom u Francuskoj. Papa 
Inocentije IV je 15. maja 1252. izdao bulu kojom odobrava primenu 
najstrasnijih metoda mucenja u cilju iznudivanja priznanja od jeretika i Luj IX 
je to iskoristio za primenu nevedenih okrutnosti protiv svih neprijatelja Rima. 
Na prestolu ga je nasledio sin Filip III. 

Poznat po zenama, Izabeli Aragonskoj i Mariji od Brabanta, Filip III se bas i 
nije previse trudio da unapredi krunu, ali, istine radi, nije ucinio nista ni da je 
dovede u pitanje. Najpoznatiji je kao otac Filipa IV koji ga je nasledio na 
prestolu. 

Filip IV je znacajno ojacao kraljevsku poziciju na racun katolickog 
svestenstva i drzavne administracije. Ozenio se Zanom, naslednicom Sampanje 
i Navare. Medutim, istorija ga najvise pamti po tome sto je odgovoran za 
unistenje organizacije vitezova Templa i po besmislenom ratu koji je poveo 
protiv engleskog kralja Edvarda I. Ratom nista nije reseno, a na kraju se 
njegova sestra Margareta udala za Edvarda I, a njegova cerka za Edvarda II. 
Dovodeci na papski presto Klementa V, Filip IV je unistio organizaciju 
vitezova Templa i ubio Velikog majstora Zaka de Mola. Dok je u zoru 18. 
marta 1314. goreo na lomaci de Mol je obecao papi Klementu V i Filipu IV da 
ce mu se u roku od godinu dana obojica pridruziti na onom svetu. Klement V 
je iznenadno preminuo posle samo mesec dana - 20. aprila 1314, a Filip je 
ubijen 29. novembra 1314. Istoricari se slazu da se Francuska nakon ubistva 



- 146 



Filipa IV nasla u gotovo bezizlaznoj medunarodnoj poziciji. Nasledio ga je 
njegov srednji sin Filip V, koji je, srecom, bio izuzetno nadaren i umeren 
vladar, sto je umnogome sprecilo politicki i ekonomski haos u Francuskoj. 
Medutim, njegova vladavina je nasilno prekinuta 3. januara 1322. kada je 
ubijen u svojoj 31. godini. Nasledio ga je mladi brat Sari IV ali je i on ubijen 
vec 1328. 

Blans od Burgonje, Marija od Luksemburga i na kraju Zana Devro su bile 
zene Sarla IV. Ni sa jednom nije imao dece pa je tako de facto sa njegovim 
ubistvom prekinuta loza Kaptinske dinastije. Osveta za ubistvo velikog 
majstora Templa de Mola je tako bila potpuna. Na francuski presto tada dolazi 
Sarlov ujak Filip od Valoa, koji je poneo naziv Filip VI. Medutim, kad je Sari 
IV ubijen pravo na Francusku krunu je, pored clanova porodice Valoa, polagao 
i engleski kralj Edvard III; dva prava, a jedna kruna su neminovno doveli da 
rata izmedu Francuske predvodene Filipom od Valoa i Engleske. 



- 147 



Poglavlje deveto 
SIONSKI PRIORAT 



U Nacionalnoj biblioteci Francuske u Parizu postiji sacuvana knjiga Tajni 
dosijei (Dossiers secrets d'Henri Lobineau) u kojoj se na vise mesta govori o 
jednoj misterioznoj i veoma staroj tajnoj organizaciji pod nazivom Sionski 
priorat (Prieure de Sion). 

Osnivanje Sionskog priorata datira jos iz 45. godine i vodi nas u 
Aleksandriju, odnosno Langedok-Rusijon (Languedoc- Roussillon) u 
Francuskoj. 

Napustivsi Jerusalim 36. g.n.e. Jesua ben Josif je otputovao u Indiju, a 
potom u Aleksandriju gde se upoznaje s najcuvenijim mudracem toga doba, 
Ormusom (Ormesius). Njih dvojica, zbog bezbedonosnih razlozloga, sve rade 
preko tajne organizacije Ruzin krst. Organizacija pod istim imenom 
Rosenkreuzer ce u Nemackoj krajem XIV veka osnovati Kristijan Rozenkrojc 
(Christianus Rosencreutz) ali ona nece, i pored zelje osnivaca da to tako 
predstavi, imati dodirnih tacaka sa Aleksandrijskom. 

Clanovi Aleksandrijskog Ruzinog krsta (simbol je bila crvena ruza sa belim 
krstom na njoj) mogli su da postanu samo najuceniji i najuticajniji ljudi ma 
odakle bili. Svi clanovi su se zavetovali na "grobnu tisinu", a u svakom 
trenutku, ma gde bili, mogli su da racunaju na bezrezervnu pomoc clanstva. 
Osnovni ciljevi organizacije bili su verska tolerancija, dostizanje "apsolutnog 
znanja" i njegovo ocuvanje. 

Jesua ben Josif krajem pedesetih godina definitivno napusta Aleksandriju i 
putuje za Masiliu, a sa sobom nosi i sve najvaznije spise i veze Ruzinog krsta. 
Po njegovom dolasku Porodica se bracnim vezama orodila s franackim 
kraljevima. Ove veze vremenom postaju tako cvrste da je iz njih zapravo 
nastala nova - Merovinska dinastija koja se, kroz celu francusku istoriju, 
najdirektnije vezuje za Jesuu ben Josifa i Mariju Magdalenu. 

Tajno udruzenje Ruzin krst unutar kojeg je delovao Jesua ben Josif je, 
zapravo, jedno staro misticno egipatsko udruzenje. Po dolasku u Langedok 
Jesua udara temelje ovom udruzenju i na evropskom tlu. Medutim, jos pre toga 
Marija Magdalena je osnovala jednu sasvim novu organizaciju, s ciljem 
ocuvanja judejske kraljevske loze, odnosno, iz nje nastale Merovinske 
dinastije. Sve do svoje smrti, 73. g.n.e., ovom tajnom organizacijom je 



- 148 



upravljala Marija. Vremenom, ova organizacija je menjala imena i sedista, da 
bi na kraju postala poznata i prepoznatljiva kao Sionski priorat. Priorat je 
delovao u najvecoj tajnosti, a prva pisana dokumenta o njegovom postojanju 
nalazimo tek kad mu je Francuski kralj Luj VII (Louis VII de France) 1152, 
dodelio imanje i potvrdio Orlean kao glavno sediste Sionskog priorata. Luj je 
cak bio ozenjen jednom pripadnicom Merovinske dinastije, Henrijetom iz 
porodice Plantagena. Papa Aleksandar III (Orlando Bandinelli, krsteno ime) je 
bulom priznao vlasnistvo Priorata nad velikim zemljisnim posedima u 
Francuskoj, Spaniji, Italiji i, naravno, Palestini, u kojoj je imao apsolutnu 
svetovnu i duhovnu vlast. 

Dvadeset godina pre prvog krstaskog rata, grupa monaha iz Kalabrije, s 
poseda koji su pripadali Sionskom prioratu, dolazi u Francusku i odseda u 
zamku vojvotkinje od Lorene, Matilde de Toskan, rodene tetke Godfrija 
Bujonskog. Matilda monasima dodeljuje imanje u Orvalu, veoma blizu Stenea, 
gde je nekih pet stotina godina ranije bio ubijen Dagobert II. Tu je za njihove 
potrebe sagradena opatija iz koje su oni, 1108, otisli u novosagradenu Opatiju 
Notr Dam di Mon de Sion u oslobodenom Jerusalimu. Nepoznati i bezimeni 
monasi su veoma ljubazno primljeni i sve vreme njihovog boravka na 
raspolaganju im je bilo sve sto se na imanjima Matilde de Toskan i Godfrija 
Bujonskog moglo naci. Nije im trebalo puno; behu to obrazovani i veoma 
skromni ljudi, koje su domacini prihvatili na preporuku Sionskog priorata. Ova 
grupa monaha je, zapravo, u novoformiranoj opatiji u Orvalu ustanovila stab 
za pripremu i pokretanje krstaskog pohoda na Jerusalim. Priorat je zakljucio 
da su se stekli uslovi za jedan ovakav pohod, a za njegovu realizaciju valjalo 
je obaviti mnoge pripreme, medu kojima je najvaznije bilo dobiti podrsku Pape 
i svih evropskih kraljeva. 

Od svih ovih monaha istorija belezi samo ime Pjera Pustinjaka, koji je vec 
1095. g.n.e. postao poznat sirom Evrope kao odlucan zagovornik krstaskog 
pohoda na Svetu zemlju. Pjera je bezrezervno podrzavao papa Urban II i on je, 
sa njegovim blagoslovom, obisao sve evropske dvorove. Posle gotovo tri 
decenije aktivnosti monaha iz Kalabrije, odnosno iz Opatije u Orvalu, i 
njegovog sirenja verskog fanatizma Evropa je bila spremna za prvi krstaski 
pohod. Tako je papa Urban II 27. novembra 1095. uputio svim hriscanima 
poziv da krenu u "sveti rat oslobadanja Svete Zemlje, kolevke hriscanstva". 
Ovim cinom Vatikan vrsi de facto sakralizaciju rata i stvara osnov za kasniju 
uspostavu teorije o nepravednim i pravednim ratovima. 

Uoci prvog krstaskog pohoda samo cetiri clana Sionskog priorata su bila 
poznata i to malom broju ljudi. To behu Andre de Monbar, Arsamboom de 
Sent-Enjan, Nivar de Montidier i Godfri Bujonski. Inace, interesantno da je 
Pjer Pustinjak bio jedan od staratelja Godfrija Bujonskog. 

Prvi krstaski pohod poceo je 1096, a vec 15. jula 1099. osvojen je Jerusalim. 



- 149 



U noci izmedju 20. i 21 . jula u Jerusalimu je odrzan sastanak Sionskog 
priorata (imena njegovih clanova nigde nisu zabelezena) posle koga je 22. jula 
Godfri Bujonski proglasen za branioca Svetog groba. Ovom titulom Godfri je, 
po svemu, osim po zvanju, postao prvi evropljanin vladar Jerusalima. Godfri je 
umro samo godinu dana kasnije, a njegov brat Boduen je postao i po tituli kralj 
Jerusalima. 

Godfri Bujonski je bio direktni naslednik Merovinske dinastije, a pre polaska 
u krstaski pohod 1096. prodao je svu svoju imovinu u Francuskoj, rekavsi da 
ce Sveta Zemlja biti njegova domovina do kraja zivota. Odmah nakon sto je 
proglasen za branioca Svetog groba Godfri je naredio da se na brdu Sion, 
juzno od Jerusalima podigne opatija. To je, prema nekim zapisima, bilo 
velicanstveno zdanje opasano visokim bedemima i kulama na svakom uglu. 
Opatija se mogla videti sa svih strana, a zvala se Opatija Notr Dam di Mon de 
Sion. Opatija je postala sediste Sionskog priorata, a u nju 1108. dolaze i 
organizatori prvog krstaskog pohoda - monasi iz Kalabrije, odnosno Orvala. 

U Sluzbenom listu (Journal officiele) Republike Francuske se moraju objaviti 
osnovni podaci svih vladinih i ne vladinih grupa i organizacija. U Journal 
officiele br. 167. od 20. jula 1956. zavedena je organizacija pod imeneom 
Prieure de Sion sa sedistem u Rue de Sous-Cassan, Annemasse (Hiota Savoue). 
Zabelezeno je da je osnovna namena osnivanja ovog drustva obrazovanje i 
uzajamna pomoc clanova. Ovo nam govori da je neko 1956. g.n.e. sluzbeno 
zaveo Sionski priorat u policijske knjige i, shodno tome, policiji dostavio 
jedan primerak njegovog statuta, odnosno pravilnika. 

Pravilnik koji je 1956. dostavljen francuskoj policiji ima 21. clan i iz njega 
se ni na koji nacin ne moze zakljuciti o kakvoj se organizaciji radi. Jedino sto 
je izvesno je da se prijem u organizaciju ne ogranicava po osnovu obrazovanja, 
jezika, pola, klase ili politickog opredeljenja. Ono sto u pravilniku privlaci 
posebnu paznju je stav iz clana 7. u kome pise da se "kandidat mora odreci 
svoje licnosti da bi se posvetio sluzbi visoko moralnog propovednistva". 
Pravilnik, takode, istice da Sionski priorat ima i svoje drugo ime pod kojim 
moze da deluje, a to je Chevalerie d'Institutions et Regies Catholiques 
d'Union Independente et Traditionaliste (Viteski red katolickih ustanova i 
pravila nezavisnog i tradicionalistickog saveza). 

Kratko receno, nakon citanja Pravilnika stice se utisak da se radi o nekoj 
izuzetno strogoj i posvecenoj katolickoj organizaciji. Ako znamo da je Sionski 
priorat, pod drugim imenom naravno, od osnivanja 45. g.n.e., bio, spram 
hriscanstva, prvenstveno jereticko-gnosticka organizacija, onda s pravom 
mozemo da se zapitamo o cemu se, zapravo, tu radi. Istina je da Sionski 
priorat, od vremena krstenja Klovisa, zvanicno nastupa u duhu i skladu s 
rimokatolickom crkvom, a da se u stvarnosti nikada nije odrekao svojih 
principa i ciljeva - vaspostavljanja Merovinske dinastije, odnosno vracanja na 



- 150 



presto naslednika Davidove loze. 

Prema Pravilniku, Sionski priorat ima ukupno 9841 clana koji su rasporedeni 
u 729 oblasti, 27 dobara i jedan Svod koji se naziva Kirija. Glavnu skupstinu 
cine svi clanovi Siona, a njome predsedava i Sionom upravlja Navigator 
(Nautonnier). U policiskim spisima stoji da je generalni sekretar ovog 
udruzenja Pjer Plantar, a da ga zamenjuju Zan Delaval, Andre Bonom i Arman 
Defago. Interesantno je da je adresa na kojoj je Sionski priorat zaveden 
nepostojeca, a ni u jednom imeniku francuskih posta ne mozete naci njihov 
broj. 

Prema svim, do sada, raspolozivim spisima prvi veliki majstor Sionskog 
priorata bila je Marija Mgdalena, a nakon Godfrija Bujonskog i njegovog brata 
Boduena veliki majstori bili su: 

Zan de Zizor (Jean de Gisors), rodjen 1133. godine, a umro 1220. Bio je 
vlasnik zamka Zizor u Normandiji, gde su se tradicionalno, svake godine, 
sretali francuski i engleski kraljevi. Upravo je ovde, prilikom jednog takvog 
okupljanja kraljevskih porodica, doslo do, naizgled, apsurdnog sukoba oko 
toga koji ce od kraljevskih predstavnika da se zakloni u hladovini jednog 
stabla bresta koje je, na kraju poseceno. U sustini, ovo je bio otvoren sukob 
dve kraljevske kuce oko toga ko ima vise Merovinske krvi, a time i vece pravo 
na upravljanje glavnim poslovima Evrope. Ovaj sukob se dogodio 1188. 
godine, a posle njega Zan de Zizor je postao veliki majstor Siona. On je do 
1193. bio, zvanicno, vazal engleskog kralja Henrija II, a zatim i Ricarda I. 

Mari de Sen-Kler (Marie de Saint-Clair) je rodena 1192. godine, a 
potomak je Anrija de Sen-Klera, barona od Roslina u Skotskoj. Baron Anri je 
ostao upamcen po tome sto je pratio Godfrija Bujonskog u prvi krstaski pohod 
1096. Baka Marije de Sen-Kler je bila udata za brata Zana de Zizora. 

Gijom de Zizor (Guillaume de Gisors) je rodjen 1219. godine. Imao je 
titulu viteza i bio unuk Zana de Zizora. Njegova sestra se udala za Zana de 
Plantara naslednika loze Merovinga, odnosno Sigiberta IV. Najvise se pamti 
kao pratilac Luja IX tokom sestog krstaskog pohoda. 

Eduard de Bar(Edouard de Bar) je roden 1302. godine. Imao je titulu grofa 
od Bara. Bio je unuk engleskog kralja Edvarda I i necak Edvarda II. Udajom 
cerke za jednog od clanova kuce Loren obezbedio je cvrstu vezu ove dve 
porodice. Veliki majstor je postao 1307. godine, a poginuo je u brodolomu 
1336. Za zivota je bio veliku prijatelj Ferija od Lorene i Zana od 
Luksemburga, a poznato je da su i Loreanska i Luksemburska kuca bile kuce 
merovinske krvi. 

Zana de Bar(Jeanne de Bar) je rodjena 1295. godine, a umrla 1365. Ona je 



- 151 



starija sestra Eduarda de Bara, i unuka engleskog kralja Edvarda I i necaka 
Edvarda II. Sa samo petnaest godina udala se za mocnog engleskog erla od 
Vorena, Saseksa, Sareja i Straterna. Imala je neobicno srdacne odnose s 
engleskim i francuskim dvorom. Kada je 1345. dosla da zivi u Francusku 
postala je namesnica grofovije Bar. Tokom stogodisnjeg rata engleske i 
francuske krune u bici kod Poatjea 1356. godine francuski kralj je zarobljen, a 
zatim odveden u London gde je utamnicen u zloglasnom Taueru. Zana se iste 
godine preselila u London; gde se, uz odobrenje engleskog kralja, starala o 
tada najcuvenijem zatvoreniku Tauera. Umrla je u Londonu 1365. godine, a 
1361. godinbe se povukla s mesta Velikog majstora. 

Zan de Sen-Kler (Jean de Saint-Clair) je roden 1329. godine. Poticao je od 
francuskih plemickih kuca Somon, Zizor i Sen-Kler-sir-Et. Njegov deda je bio 
suprug tetke Zane de Bar. 

Blansa d'Evro (Blanche d'Evreux) je rodena 1332. godine i bila je cerka 
navarskog kralja pa je tako poznatija kao Blansa od Navare. Od oca je 
nasledila grofovije Longvil i Evre, a nakon udaje za francuskog kralja Filipa 
VI postala i grofica od Zizora. Poznavala se i sa Zanom de Bar, ali je mnogi, 
pored svega ovoga, pamte po pricama o njenim alhemicarskim proucavanjima i 
tajnim opitima. Takode, mnogi je spominju kao blisku prijateljicu i zastitnicu 
Nikole Flamela. 

Nikola Flamel (Nicolas Flamel) je roden 1330. godine. Nema pouzdanih 
podataka o njegovom poreklu. Zna se da se bavio alhemicarskim istrazivanjima 
i da je u tome imao puno uspeha. Bio je neobicno skroman covek ali je, s 
druge strane, ogromne svote novca trosio na kompletno opremanje mnogih 
bolnica, izgradnju crkava i kapela. Zna se da je tri kapele podigao u Bulonji, 
grofoviji oca Godfrija Bujonskog. Njegove alhemicarske radove s posebnom 
paznjom je izucavao Isak Njutn. 

Rene Anzujski (Rene d'Anjou) je roden 1408. godine, a veliki majstor je 
postao sa samo deset godina, 1418. Nijedan veliki majstor nije imao toliko 
titula koliko Rene: grof od Bara, grof od Provanse, grof od Pijemonta, grof od 
Giza, vojvoda od Kalabrije, vojvoda od Anzua, vojvoda od Lorene, kralj 
Madarske, kralj Napulja i Sicilije, kralj Aragona, Valensije, Majorke i 
Sardinije. Rene je, simbolicno, nosio i titulu kralja Jerusalimskog. Od 1418. 
do 1428. godine umesto Renea poslove Velikog majstora je obavljao njegov 
stric Luj, kardinal od Bara. Kad je Rene postao vojvoda od Lorene za svoj 
znak je odabrao krst s dve vodoravne precke koji je, mnogo godina kasnije, 
tokom Drugog svetskog rata, postao simbol francuskih snaga otpora fasizmu. 

Na Reneovom dvoru su cesto bivali prisutni razni poznavaoci hermeticke 
misli, a bilo je i onih koji su tu nalazili utociste za najrazlicitije alhemicarske 
opite. Posto je imao mnoga imanja u Italiji, Rene je vise godina proveo tamo. 



- 152 



Najbolji prij atelji u Italiji, i najcesci sagovornici, bili su mu clanovi porodica 
Sforca i Medici. 

Rene se s Jovankom Orleankom upoznao 1429. godine, u svojoj prestonici 
Nansiju, i od tada su njih dvoje bili veoma prisni. On ju je upoznao i sa 
svojom majkom Jolandom Anzujskom, koja je prihvatila da bude njena 
zastitnica. Rene je pratio i sve vreme bio uz Jovanku Orleanku tokom cuvene 
opsade Orleana. Ova bitka se vodila s ciljem da se na francuski presto dovede 
Sari VII. 

Najmladu i najmiliju cerku Margaretu, Rene je udao za engleskog kralja 
Henrija VI, a Margareta je postala cuvena tokom gradanskog rata u Engleskoj, 
poznatom kao Rat dveju ruza. 

Jolanda de Bar (Iolande de Bar) je rodena 1428. godine, a na mestu 
Velikog majstora nasledila je oca, Renea Anzujskog. Udala se za dobrog 
prijatelja njenog oca Ferija, gospodara Sion-Vodemona, a nakon njegove smrti 
trajno se preselila na njegovo imanje. Sina Renea je skolovala u Firenci, gde 
mu je vaspitac bio Zorz Anton Vespuci, poznatiji kao veliki zastitnik 
Boticelija. Rene je nakon skolovanja, a po povratku u Francusku, postao 
vojvoda od Lorene. 

Sandro Filipepi (Sandro Filipepi) poznatiji kao veliki slikar Boticeli, roden 
je 1444. godine. O njegovom vaspitanju, obrazovanju i kasnijem radu starale 
su se porodice Medici, Este, Gonzaga i Vespuci. Tokom obrazovanja najvise 
vremena je proveo kod tada najcuvenijeg alhemicara i predstavnika hermeticke 
misli Andrea del Verokija, koji je bio ucitelj i Leonardu da Vinciju. Pod 
uticajem Medicijevih posvetio se paganskim temama, izlazuci ih javnosti na 
mnogim svojim slikama, koje je najcesce koristio kao magisko orude za sirenje 
svojih uverenja. Boticeli je bio pravi ezoterik, o cemu govori i najveci broj 
njegovih dela; pa se tako i izrada prvog spila tarot karata vezuje za njegovo 
ime. 

Leonardo da Vinci (Leonardo di ser Piero da Vinci) je roden 1452. godine 
u gradicu Vinci pored Firence. Otac Pjero je bio cuveni advokat, a majka 
Katarina prelepa arapska robinja. Iz tog razloga Leonardo nije mogao da uzme 
ocevo prezime vec je u narodu postao poznat kao Leonardo iz Vincija. No, i 
pored toga o njemu se veoma dobro starao njegov otac i njegovi prij atelji. 
Medu ocevim prijateljima najpoznatiji su bili oni iz porodica Medici, Sforca, 
Gonzage i Savoj. Bio je, kao i Boticeli, ucenik cuvenog Verokija, ali se, za 
razliku od Boticelija, koji se pred kraj zivota osamio i prestao sa stvaralackim 
radom, do poslednjeg daha bavio naukom i umetnickim stvaranjem. Ne postoji 
nijedno njegovo likovno delo koje nije prozeto paganskim verovanjima, 
odnosno negacijama rimokatolickih dogmi. Ni na jednoj njegovoj slici ili 
freski nema raspeca niti prikaza navodnog stradanja Isusa Hrista. Bio je 



- 153 



klasican jeretik. Tvrdio je da je Jesua ben Josif, odnosno Isus Hristos, bio 
prorok, da je s Marijom Magdalenom imao decu i da je sve svoje tajne poverio 
Mariji, a ne apostolima, kako rimokatolicka crkva tvrdi. Delovanjem i 
stvaranjem iskazivao je postovanje prevashodno Mariji Magdaleni i Jovanu 
Krstitelju, a sta je mislio o Isusu najbolje je izrekao preko svoje slike Salvator 
Mundi na kojoj ga prikazuje kako u jednoj ruci drzi sar, odnosno globus sa 
krstom (Globus cruciger) dok drugom blagosilja. Boje koje je Leonardo 
koristio da bi prekrio Isusovo telo su i na slici Salvator Mundi i na Ultima 
Cena (Tajna vecera) potpuno iste - vizantijsko plave (colore azzurro bizanti). 
Leonardo, za razliku od mnogih drugih, nije imao dileme da je Isus blagosiljao 
one kojima se, inace, vladalo u njegovo ime. Interesantno je podsetiti se da se 
globus cruciger prvi put kao simbol vladanja vezuje 395. godine za Flavija 
Arkadija (Flavius Arcadius) koji je bio prvi vladar Istocnog rimskog carstva, 
odnosno Vizantije nakon sto je Carstvo podeljeno na dva dela. Sa prestankom 
postojanja Vizantije 1453. Globus crucuger postaje deo insignia srbske 
vrhovne vlasti, a vizantijsko plava dospeva na srpsku zastavu u vreme Milosa 
Obrenovica zbog cega je cak imao problema i sa sultanom koji je, na kraju, za 
vrecu dukuta, prihvatio Milosevu trobojku (crvena, plava i bela) i fermanom je 
potvrdio uz konstataciju da vizantijsko plava nije vizantijsko plava vec 
"celikasto plava". 

Poznat kao covek koji malo i retko govori ipak je, kad bi to cinio, ukazivao 
da je Isus imao brata blizanca i da je on, ako je neko uopste i bio razapet, 
razapet na krst ili, u krajnjem slucaju, neko njemu slican. Naglasavajuci 
cinjenicu da su Isusovi ucenici uglavnom bili nepismeni i prosti ljudi voleo je 
prstom da pokazuje na lik Marije Magdalene, obrazovane i imucne zene, koja 
je zapravo nastavila da siri izvorno Isusovo ucenje. Podsecao je sagovornike 
da su se svi Isusovi ucenici nakon raspeca razbezali na sve strane, a da su uz 
njega ostali samo Marija i Jovan, koga je Isus nazivao bratom. Kad je vaskrsao 
pored Isusa nije bio niko od njegovih ucenika vec Marija Magdalena i upravo 
njoj je Isus preneo poruku. Naravno, Marija nije bila sama jer su pored nje bili 
kapetan Gaj Kasije Longin, kao staresina straze koju je odredio Poncije Pilat, i 
jos dva rimska strazara. Oni su cuvali Mariju i Isusa. 

Leonardo je svojom umetnoscu i nacinom zivota sirio istu poruku. Bio je lep 
covek, savrseno graden i uvek odeven u belo; nikad nije jeo meso i ziveo je u 
celibatu. U ophodenju s ljudima nije povisavao ton, a prema svojim 
saradnicima se uvek odnosio s duznim postovanjem: "Postuj siromasne i slabe, 
a sa snaznima i bogatima kako ti volja", voleo je govori. Ljudi su zeleli da 
budu u njegovom drustvu ne samo zbog njegovog besprekornog stila odevanja, 
finih manira, nadahnutog govora vec i zbog veselog duha i potrebe da stalno 
zbija sale. 

Danas kad se spomene ime Leonarda da Vincija najveci broj ljudi odmah 
pomisli na njegove cuvene slike i freske. Gotovo da niko i ne zna za znacaj 



- 154 



njegovih pisanih dela koja su zapravo najveca vrednost koju je za sobom 
ostavio. Poceo je da pise tek u svojoj 37 godini i pisao je, bez prekida, sve do 
smrti. Za njim je ostalo preko pet hiljada ispisanih stranica i sve su do danas 
sacuvane, a ono sto im je zajednicko je cinjenica da ni na jednoj od njih nema 
reci Bog. 

Leonardo je pisao levom rukom, a po ugledu na arapski svet pisao je sa desne 
na levu stranu i to tako da je tekst moguce citati tek ako ga gledate u ogledalu. 
Pored toga, mnoge kratke reci spajao je u jednu dugu, a mnoge duge reci 
razdvajao je na niz manjih. Nikada nije upotrebljavao bilo kakve znake 
interpunkcije. Vrlo retko je paginirao stranice, a ne retko se na kraju neke 
stranici moze naci njegovo upozorenje "vidi sledecu stranicu" ili "nastavak sa 
prethodne strane". Posebno je voleo da mesa paragrafe tako da se na jednoj 
stranici jedan paragraf odnosi na njegova razmisljanja o filosofiji, sledeci o 
fizici, a strana zavrsavala pisanjem o slikarstvu. Sledeci paragraf o fizici se 
mogao naci na nekom drugom papiru, na nekoj stotoj ili dvestotoj stranici. 
Leonardo je uzivao u ovako ispisanim stranicama. Znao je da ih niko, tek tako, 
ne moze i nikad nece procitati. Da bi se sva njegova dela mogla ispravno 
prirediti bilo bi neophodno na jednom mestu imati sve njegove spise - vise od 
pet hiljada stranica, a to se do danas nije dogodilo. 

Na jednoj od pet hiljada rukom sitno ispisanih stranica Leonardo je zapisao: 
"Kako neke masine mogu dugo boraviti ispod vode bez da njihovi putnici 
izadu na vazduh i kako dugo je moguce ziveti bez hrane necu nikada tacno 
navesti. Ovo iz razloga zle naravi ljudske koja bi ova znanja koristila za 
unistenje, a ne stvaranje." Pa ipak, Leonardo je prvi covek koji je opisao i 
skicirao tenk, podmornicu, avion, padobran, CVT menjac i td. Njegovo 
istrazivanje o snazi vodenog toka i mogucnoscu njegove kontrole u svrhu 
stvaranja energije stampano je u Bolonji 1828. godine pod nazivom Del moto e 
misura dell'Acqua. 

Decenijama i vekovima Leonardove sitno ispisane stranice su bile predmet 
unosne trgovine. Ponekad se na prodaju prodavala samo jedna stranica. Cene 
su bile uvek visoke, a kupci uvek poznate licnosti evropskog plemstva. Danas 
se veliki broj njegovih rukopisa nalazi u Kraljevskoj biblioteci u Vindzoru, 
Engleska, Isusovom koledzu u Oksfordu, u privatnim bibliotekama lorda 
Esburnhema i grofa od Lankastera i, naravno, u Vatikanskoj biblioteci. 
Medutim, najveca pojedinacna zbirka Leonardovih spisa i crteza - 1119 papira 
nastalih izmedu 1478. i 1519, poznata pod nazivom Codice Atlantico se od 
1637, po milosti grofa Arconatia, cuva u Biblioteca Ambrosiana di Milano. 

Verujuci da se nepismenom narodu ne vredi obracati knjigama on je slikao, 
nastojeci da mu tako prenese istinu o Isusu i rimokatolickoj crkvi. Papu je 
prezirao. Povrsnom analizom samo jednog njegovog dela - L'Ultima Cena 
(Tajna vecera) moze se lako uociti njegova namera da istina, ono u sta je on 



- 155 



verovao, dugo ostane dostupna ljudima. 

I pre Leonarda su umetnici slikali prizor pashalne, odnosno tajne vecere, ali 
niko to nije ucinio na tako realistican i upecatljiv nacin. Svim tim slikama 
morate da se priblizite, tragajuci za pojedinostima, a Leonardova Tajna vecera 
se moze sagledati samo s odredene distance i pod odgovarajucim uglom. Ako 
se postavite kako treba, sve ce vam biti jasno. Ono sto odmah pada u oci je to 
da nijedan od apostola, pa ni sam Isus, nema oreol svetlosti iznad glave. 
Drugo, iako je slikao prizor pashalne vecere, pred Isusom nema ni hleba niti 
vina, a tanjir mu je sablasno prazan. Istina, na stolu se nalazi nekoliko 
komadica hleba, ali ne i hleb koji Isus treba da osveti. Pred njim nema ni 
Svetog grala s njegovom navodno isceliteljskom krvi. Medutim, ako se pogleda 
iznad glave apostola u udaljenom levom uglu slike (zenska strana), vidi se gral 
(putir) koji lebdi kao ukras na zidu. Leonardo je ovim zeleo jasno da posalje 
poruku da gral nije nikakav pehar vec da ga treba trazite u nekoj drugoj ravni. 
Koja je to ravan postaje jasno odmah posto se shvati da linija koja bi se 
povukla iz sredista lebdeceg putira prolazi tacno kroz lice osobe sa Isusove 
desne strane, a zatim dodiruje Isusovu levu ruku. Rastojanje izmedu lebdeceg 
grala i osobe sa Isusove desne strane jednako je rastojanju izmedu nje i 
Isusove leve ruke. Nema sumnje da je Leonardo smisljeno povezuje lebdeci 
gral sa Isusom i njegovom ocigledno voljenom osobom na slici. 

Mozda je, ipak, najupecatljiviji deo slike onaj na kome je prikazan apostol 
Petar koji u desnoj ruci drzi noz, a levom seze ka vratu Marije Magdalene... 
Leonardo s Isusove desne strane nije naslikao apostola Jovana, kako mnogi 
veruju, vec Mariju Mgdalenu. Zasto Petar zeli da ubije Mariju! Zbog toga sto 
je samo njoj i nekome vise otkrio sve svoje tajne? Zbog njene rane Crkve? Ako 
znamo da je na Tajnoj veceri prikazan trenutak kad Isus saopstava ucenicima 
da zna da ce ga jedan od njih izdati, a drugi pokrasti, postavlja se pitanje nije 
li jedan od dvojice prozvanih bas Petar. Nije li bas on od fariseja - Hristovih 
progonitelja, pozvan da propoveda hriscanstvo kako se to njima cinilo 
zgodnim! Nije li bas on sa Pavlom progonio Marijine sledbenike u okviru rane 
Crkve! Izmedu Petra i Jovana, odnosno Marije, sedi apostol Juda Iskariotski 
stezuci u desnoj ruci vrecicu s trideset dukata. Levom rukom Juda nastoji da 
skloni tanjir ispred Marije, ali ga Isus u tome sprecava. Jasno je da Leonardo 
ukazuje na Judu Iskariotskog kao na drugog coveka koji ce se ogresiti o njega 
pre nego sto svane. Petar ce ga pokrasti, a Juda izdati. 

Leonardo svoju Tajnu veceru prikazuje kao skup trinaest osoba koje sede za 
pravougaonim stolom. Svi su uglavom okrenuti ka Isusu, osim apostola Jude 
Tadeja i Marka. Apostola Tadeja Leonardo je naslikao prema svom liku 
izrazavajuci tako, okrenut ledima Isusu, svoj stav prema njemu. Koga 
predstavlja apostol Marko, takode okrenut ledima Isusu, ostaje tajna. Apostola 
Tomu Leonardo prikazuje kao bradatog coveka, odmah do Isusa, kako upire 
kaziprstom u nebo. Ako znamo da je na svim svojim radovima Leonardo slikao 



- 156 



Jovana Krstitelja s uperenim kaziprstom ka nebu onda nam je jasno da je 
apostol Toma zapravo Jovan. Ali, ovde, na Tajnoj veceri, Jovan Krstitelj kao 
da upozorava Isusa, kao da mu preti, kao da ga podseca da ga je on 
miropomazao i da je taj svoj cin, na kraju, platio glavom. 

Mnogi smatraju da je slika Tajne vecere u crkvi Santa Marija dele Gracije 
freska, ali ona to odista nije. Jednostavo nije jer nije slikana A ffresco 
tehnikom gde se boje mesaju sa svezim malterom; Leonardo je koristio tehniku 
poznatu kao A secco gde se boje nanose na suvi malter sto ih cini neuporedivo 
manje postojanim. Ova tehnika je pogodna samo za platno ili drvo, a Leonardo 
je bas nju, iako je bio jedan od najvecih poznavalaca fresko tehnika, primenio 
slikajuci Tajnu veceru. Tom tehnikom je Leonardo svoje delo osudio na 
relativno brzo propadanje, a do danas je sacuvana samo zahvaljujuci 
visestrukim restauracijama. Kako su mnogi umetnici u Leonardovo vreme znali 
za njegovu odluku da naslika "sliku koja nestaje" prionuli su na njeno 
kopiranje ne bi li sacuvali njene osnovne poruke, postavku ili naprosto izgled. 
Na desetine slikara je kopiralo njegovu pashalnu veceru i svi su svoje kopije 
nosili i pokazivali sirom Italije i Evrope. Upravo to, prikazivanje kopije slike, 
a sa njom i njene osnovne poruke bilo je ono sto je Leonrado i zeleo da 
postigne. Sliku je za nekoliko godina videlo vise ljudi nego sto bi je videlo za 
ceo vek da su morali da dolaze u crkvu Santa Marija dele Gracije. 

Leonardo je jedan od najvecih slikara, dubokouman mislilac i pravi majstor 
stvaranja zagonetki. Sve sto je, na primer, pisao pisao je obrnuto, na takav 
nacin daje moglo da se procita samo u ogledalu. Cesto je govorio kako su 
ljudi nesmotreni i da isuvise lako veruju u sve sto im se kaze. Da bi dokazao 
ovo naslikao je, prema svom feminiziranom liku, portret mlade dame. Ova 
slika je kasnije postala poznata kao Mona Liza i danas se cuva u Luvru. Kada 
je prvi put video Mona Lizu iz Luvra cuveni svetski poznavalac lepih 
umetnosti Bernard Berenson napisao je: "U liku Mona Lize video sam zapravo 
hladnu sliku zene koja ne moze da pobudi moje saosecaje niti moje 
interesovanje. To je oprezna, lukava, sigurna osoba koja zraci i sve prozima 
neprijateljskom superiornoscu". Za razliku od mnogih Berenson nije naseo na 
pricu o Mona Lizi kao portretu prelepe dvadesetogodisnje supruge gospara Del 
Dokonda. "Ako ljudi ne mogu da vide da nije lepa, mogu da vide da nema 
dvadeset godina", napisao je jedan italijanski novinar podsecajuci svoje 
citaoce daje Lisa Gioconda, imala nepunih dvadeset godinu kad je navodno 
pozirala Leonardu. 

Ko je zapravo Mona Liza i zasto bi njen identitet uopste bio sporan? Pravu 
sliku Mona Lize Leonardo je nacrtao na molbu svog dobrog prijatelja Dulijana, 
brata Lorenca Medicija, vladara Firence. Monaliza je zapravo bila fiorentinska 
dama Constanga d'Avalos i Dulijanova ljubavnica. Kako je Dulijano ubijen 26. 
aprila 1478. godine u zaveri koju su organizovale fiorentinske bankarske 
porodice Paci (Pazzi) i Salvati (Salviati) ali i papa Sikstus IV (Francesco della 



- 157 



Rovere, krsteno ime) Leonardo oslikavanje crteza prelepe Constange nastavlja 
tek 1503. godine. Mnogi veruju da je lik prelepe Constange Leonardo izmenio 
u korist jednog drugog lika ali to ce, po svemu sudeci, ostati tajna. Kako god, 
sliku plemkinje d'Avalos, i ne samo nju, Leonardo na samrtnoj postelji 
poklanja francuskom kralju Fransoa I koji je smesta u obnovljeni Luvr. Po 
dolasku na vlast Napoleon Bonaparta iz Luvra uzima samo sliku Constange i 
prenosi je u svoje sediste u Palais des Tuileries. Tek nakon ubistva 
Napoleona slika Constange, u to vreme poznate kao Portrait de Mona Lisa, 
bice vracena u Luvr. Zasto je sliku Mona Lize Napoleon nazivao Marie de 
Magdala verovatno nikada sa sigurnoscu nece biti razjasnjeno kao sto nece biti 
razjasnjeno ni ko je i zasto smislio pricu da je od Leonarda sliku svoje zene 
Lize (Lisa Gherardini) narucio bogati fiorentinski trgovac Francesko Dokondo 
(Francesco del Giocondo) kome, ocigledno, ova slika nikada nije predata niti 
ju je on ikada video. 

Kao velik strucnjak za tehniku, od 1515. do 1517. godine bio je u vojsci 
Sarla od Monpansijea i Burbona, konetabla Francuske i vice-kralja Langedok- 
Rusijona i Milana. Poznati su njegovi nacrti helikoptera, podmornica, tenkova 
i drugih za ono vreme neshvatljivih tvorevina. Krajem devetnaestog veka 
Britanska kraljevska kuca je dosla u posed kompletnih Leonardovih nacrta 
samohodnih oruzja. Pocetkom dvadesetog veka, posle njihove detaljne razrade, 
britanska armija je uz asistenciju inzenjera Lanselota de Mola (Lancelot Eldin 
De Mole) uspela 8. septembra 1915. da proizvede tenk koji je, prema 
misljenjima mnogih, imao uticaja na tok Prvog svetskog rata. 

Poslednja slika koju je Leonardo zapoceo i zavrsio bila je slika San 
Giovanni Battista (Jovan Krstitelj); sliku Jovana Krstitelja niko nije narucio i 
to je jedina slika nadena kraj njegove smrtne postelje. Kada je slika u XX veku 
podvrgnuta rentgenskim zracima otkriveno je da ispod slojeva uljane boje 
nema crteza - slikana je direktno iz glave, bez ikakvih prethodnih priprema i 
to je jedino takvo Leonardovo delo. Danas se pretpostavlja da je zeleo da je 
pokloni Luizi od Savoja na cijim je rukama 2. maja 1519. i umro u vili Clos 
Luceu Parizu. Inace Luiza je majka francuskog kralja Fransoa I koji je bio 
jedan od najvecih postovalaca Leonardovog dela i koji je, nakon njegove 
sahrane u kapeli Saint-Hubert u okviru zamka Chateau at Amboise, izjavio: 
„Na svetu nema coveka po znanju ravnog Leonardu. Bio je i ostace najveci 
slikar, skulptor, arhitekta i filosof." U pogrebnoj povorci koja je odala 
poslednju pocast Leonardu da Vinciju bilo je, po njegovoj pisanoj zelji, 
seszdeset prosjaka. Sva njegova imovina podeljena je njegovim ucenicima. 

Sari de Monpansijea i Burbona (Charles III of Bourbon-Montpensier) je 

roden 1490. godine, a umro je 1527. Za zivota je bio najmocniji velmoza 
Francuske. Majka mu je Klara od Gonzage, a sestra mu je bila udata za 
vojvodu od Lorene, unuka Jolande de Bar i praunuka Renea Anzujskog. Kao 
iskusnog vojnika koji se iskazao u borbama u Italiji Fransoa I ga je 1515. 



- 158 



imenovao za vrhovnog zapovednika francuske vojske. Medutim nakon smrti 
Sarlove supruge Suzane od Burbonja odnosi izmedu Sarla i Fransoa I se remete 
tako da on biva prinuden da se skloni kod Karla V, Svetog rimskog cara, gde 
je odmah postao zapovednik carske vojske. U bici kod Pavije 1525. godine 
Sari je porazio francusku vojsku i zarobio Fransoa I ali je ubrzo morao da ga 
oslobodi. Dve godine kasnije je sa svojom vojskom krenuo na Rim, da se 
obracuna s papom Klementom VII koji se, po njegovom verovanju, lazno 
predstavljao i laznu veru ispovedao. Tokom opsade Rima se tesko razboleo i 
umro sto je posebno ogorcilo njegovu vojska koja upala u Rim i opljackala sve 
sto se tada opljackati moglo. Papa se spasao. 

Ferante de Gonzag (Ferdinand de Gonzague) roden je 1507. godine. Imao 
je titulu grofa od Gastale. Otac mu je bio vojvoda od Mantove, a majka Izabela 
d'Esta, poznata kao velika zastitnica Leonarda da Vincija. Bio je veoma blizak 
sa Sarlom od Monpansijea, a kad su Fransoa od Lorene i vojvoda od Giza 
pokusali da se domognu francuske krune on im je bio desna ruka u svim 
njihovim poduhvatima. Kao i svi njegovi prethodnici, veliki majstori, i 
Ferdinand je bio iskren poklonik ezotericne misli. Umro je u Briselu 15. 
novembra 1557. prilikom jednog nesretnog pada sa konja. S obzirom da je bio 
guverner Milana sahranjen je, mada u tajnosti, u Milanskoj katedrali (Duomo 
di Milano). 

Luj de Gonzag (Louis de Gonzague) je roden 1539. godine, a zvanicno je 
bio poznat pod imenom Luj de Never (Luigi di Gonzaga-Nevers). Bio je necak 
Feranta od Gonzage, rodeni brat mu se ozenio jednom od cTanica kraljevske 
Habsburske porodice, a kcerku je udao za vojvodu od Longvila, dok je blisku 
rodaku udao za vojvodu od Lorene. Tokom svih verskih ratova Luj de Gonzag 
je bio najblizi saveznik kuce od Lorene i kuce og Giza. 

Sve svoje slobodno vreme Luj je posvecivao istrazivanju ezotericne misli, 
posebno je saradivao sa Dordanom Brunom i Dzonom Dijem, koji je bio, bez 
premca, najpoznatiji engleski ezoterik. Tokom 1582. posetio je Kembridz i 
Oksford, sediste engleske ezotericne misli, gde se sretao s mnogim istaknutim 
ezotericima tog doba. U istoriji ce medutim ostati najvise poznat po svom 
ucescu u Vartolomejskoj noci od 24. avgusta 1572. kada je zapocet masakr 
istaknutihfrancuskih protestanata (hugenota) od strane katolika, a po 
naredbi Karla IX tadasnjeg kralja Francuske. Obracun sa hugenotima je 
isplanirala Katarina de Medici (Catherine de' Medici), majka francuskog kralja 
i on se iz Pariza ubrzo prosirio po celoj Francuskoj; za manje od cetiri meseca 
sirom Francuske je ubijeno oko 70.000 hugenota. Prvog januara 1573. 
Katarina de Medici je postala milostiva pa je preozivelim hugenotima data 
opcija: ili da se pokatolice ili da se isele sto je vecina i ucinila odlazeci u 
Kanadu gde su osnovali naseobinu Kvebek. 

Robert Flad (Robert Fludd ili Robertus de Fluctibus) je roden 1574. 



- 159 



godine. Otac mu je bio jedan od najblizih saradnika engleske kraljice Elizabete 
I Tjudor i bliskim porodicnim i poslovnim odnosima sa Luj de Gonzagom. Na 
ocevo insistiranje Robert se skolovao na nekoliko evropskih univerziteta ali je 
najvise vremena proveo u Oksfordu koji je, nakon Kembridza, bio glavno 
uporiste ezotericne misli tadasnje Evrope. Tajna prepiska Flada sa cuvenim 
nemackim astronomom Johanom Keplerom o izradi horoskopa oduvek je 
izazivala interesovanje ali sadrzaj ovih pisama, i pored toga sto su gotovo sva 
sacuvana, nikada nije objavljen. Za javnost su ostali tajna i Keplerovi spisi o 
tacnom datumu Hristovog rodenja. Za zivota, Flad je postao prva licnost 
ezotericne misli u Engleskoj i bio je povezan sa mnogim naucnicima onog 
vremena. Medutim, njegovo druzenje sa najpoznatijim rozenkrojcerom 
Johanom Valentinom Andreom je izazivalo najvise paznje i nedoumice kod 
njegovih prijatelja. Naime, rozenkrojceri su tada bili omrazeni sirom Evrope, a 
Flad ih je, na zaprepascenje mnogih, zdusno branio. 

Kao veoma ucen i covek od posebnog autoriteta Flad 1602. prihvata molbu da 
bude vaspitac i ucitelj sinova Anrija od Lorene. U torn poslu razvio je poseban 
odnos s mladim Sarlom, kasnije vojvodom od Giza koji ce 1631. postati poznat 
kao jedan od glavnih zavrenika u neuspelom nastojanju svrgavanja francuskog 
kralja Luja XIII, sina Marije Medici (Marie de' Medici). Covek koji je tada 
pomogao kralju da prebrodi zaveru je bio direktor Sorbone inace poznatiji 
samo kao kardinal Riselje. Mozda su, ako ni zbog cega drugog, bas zbog ovoga 
u prvim danima Francuske revolucije oni koji su se zaklinjali na slobodu i 
jednakost svih ljudi iskopali posmrtne ostatke kardinala Riseljea koji su do 
tada bili pohranjeni u crkvi u okviru Pariskog univerziteta i od tela odvojili 
dobro mumificiranu glavu sa kojom su se posle danima zabavljali po pariskim 
trgovima. Ovu skaradnost okoncao je tek 1886. Napoleon III kada je pronasao 
Riseljeevu glavu i ponovo je spojio sa telom. 

Johan Valentin Andrea (Johann Valentin Andreae) je roden 1568. godine. 
Otac mu je bio luteranski pastor i bogoslov u Virtembergu. Studirao je 
teologiju i prirodne nauke ali je najveci deo zivota proveo putujuci Evropom. 
Medutim, oni koji su ga poznavali nisu o njemu govorili kao o teologu ili 
naucniku vec pre svega kao pripadniku jednog tajnog drustva hermeticke i 
ezotericne misli. Imao je bliske poznanike na gotovo svim evropskim 
dvorovima, a 1614. je rukopolozen za dakona u varosici Vaihingen an der Enz 
u okolini Stutgarta, a potom za svestenika u mestu Calw. Tokom 
tridesetogodisnjeg rata u Nemackoj (1618. -1648.) mesto boravka Johana 
Valentina Andree zaobilazile su, cak i izbegavale da mu se priblize, vojske 
svih zaracenih strana. Za zivota je napisao vise knjiga od kojih se Chymische 
Hochzeit Christiani Rosencreutz anno 1459 (Alhemijska svadba Kristijana 
Roznekrocera 1459)smatra najvaznijim rozenkrojcerskim radom. Sta vise, 
mnogi sledbenici rozenkrojcerskog reda veruju da se Andrea tokom pisanja 
ovog dela koristio originalnim spisima samog Kristijana Rozenkrojcera - 
osnivaca Reda Ruzinog krsta. 



- 160 



Robert Bojl (Robert Boyle) je roden 1627. godine. Otac mu je bio erl od 

Korka, ali on nikad nije hteo da prihvati nijednu titulu. Skolovao se na tada, a 
i danas, najprestiznijem engleskom koledzu Itonu, ciji rektor je bio 
rozenkrojcer Henri Voton. Kao dvanestogodisnjak Bojl je bio poslat u Firencu, 
gde su Medici i dalje, protivno papinom negodovanju, pruzali podrsku i zastitu 
ezotericima i naucnicima svih grana, a medu njima i samom Galileju. Posebno 
prijateljstvo Bojl je uspostavio s Kozimom III de Medicijem, kasnijim 
vladarom Firence i velikim vojvodom Toskane. Posle petogodisnjeg skolovanja 
u Firenci gde je stekao mnoga znanja i naucio latinski kao maternji vraca u 
Englesku, i odmah stupa u kontakte s mnogim istaknutim ezotericima, a pre 
svih sa Samjuelom Hartlibom, nekad bliskim saradnikom Johana Valentina 
Andree. Iz Firence Bojl u Englesku donosi i tri spisa o astronomiji i pravilima 
pravljenja horoskopa koje mu je licno predao tada vec ostareli Galileo Galilej. 
Kao tridesetogodisnjak, odlazi u Oksford i stice nova ezotericna znanja, a 
najblizi prijatelji mu postaju Isak Njutn i Dzon Lok. U svoje vreme slovio je 
za velikog mislioca iz oblasti teologije, filosofije, hemije i fizike, a dvadeset i 
devet knjiga koje je objavio najbolje govore o tome. Mnogi ga danas smatraju 
za prvog modernog hemicara, a njegovu knjigu Chymico-Physical Doubts & 
Paradoxes (Hemijsko-fizicke sumnje i paradoksi) oznacavaju kao najvaznije 
delo s pocetka savremene hemije. 

Bojl nije krio naklonost ka ezoteriji i uvek je isticao da ce govoriti "onoliko 
jasno i otvoreno koliko je to moguce, s obzirom da sam obavezan na cuvanje 
tajne". Vise puta je posetio grob Nostradamusa i Renea Anzujskog, a 1676. 
godine i nekadasnje prebivaliste Marije Magdalene u Sen Bomu. Sve ove 
posete obavio je na dan svetog Jovana Krstitelja. Neposredno pred smrt, 1691. 
godine, Bojl je sve svoje papire poverio Isaku Njutnu. 

Isak Njutn (Isaac Newton) je roden 1642. godine. Porodica mu vodi poreklo 
od drevnog skotskog plemstva, mada su njena moc i uticaj u vreme rodenja 
Njutna bile zanemarljive. Skolovao se u Kembridzu, gde je upoznao Bojla i 
Dzona Loka. Njih trojica ce do smrti ostati nerazdvojni prijatelji i bliski 
saradnici. Clan Kraljevskog drustva je postao 1672. godine, a 1696. postavljen 
je za upravnika Kraljevske kovnice i ucestvovao u utvrdivanju standarda za 
zlato koji i danas vaze. Sedam godina kasnije izabran je za predsednika 
Kraljevskog drustva. 

Njutn je bio clan engleskog masonskog drustva i blizak prijatelj 
najistaknutijih masonskih figura, kao sto su Dzems Anderson i Carls Redklif. 
U masonske redove primio ga je vojvoda od Lorene, koji je nakon zenidbe s 
Marijom Terezijom Austrijskom primio titulu Svetog rimskog cara. 

Njutn je, kao nijedan drugi naucnik toga vremena, bio posvecen hermetickoj 
misli. U svojoj biblioteci je imao vise stotina alhemicarskih radova, a sam je 
posvecivao mnogo vremena odgonetanju tajne uzajamnih veza muzike i 



- 161 



arhitekture. Bio je opsednut pricama i podacima vezanim za navodni 
Solomonov hram, uveren da se u njegovim razmerama kriju mnoge alhemijske 
formule. Verovao je da je judaizam u svoje vreme raspolagao saznanjima zbog 
kojih je bio centar samog Bozanskog znanja. Medutim, ova znanja su 
vremenom izgubljena i Njutn je smatrao svojom i obavezom svojih 
istomisljenika da pronadu izgubljenu mudrost sveta. 

Posebno je radio na prikupljanju materijala za knjigu o izvornim pravima 
kraljevanja, odnosno osnovama vladanja. U sklopu ovih istrazivanja razmatrao 
je i judejske tvrdnje o osnovanosti njihove supremacije nad ostalim rasama. 
Pricu o Isusu kao bogu u potpunosti je odbacivao argumentujuci ovakav svoj 
stav dokazima o krivotvorenosti Novog zaveta. Uvek je isticao prednost gnose 
nad verom, tvrdeci da je obrazovanje jedini pravi put. 

Carls Redklif (Charles Radclyffe) je roden 1693. godine. Njegovog oca 
Edvarda pripadnika ugledne nortambrijske porodice engleski kralj Dzejms II 
proizveo je u erla od Derventvotera. Njegova majka je bila vanbracno dete 
engleskog kralja Carlsa II i njegove ljubavnice Mol Dejvis pa je tako Redklif 
bio unuk engleskog kralja. Za njega se zna da je bio mason (Skotski obred) i 
da je 1725. u Parizu osnovao prvu masonsku lozu na kontinentu, da je bio 
upucen u mnoge ezoterijske tajne i da je dobar deo zivota posvetio radeci za 
kucu Stjuart sto ce ga na kraju kostati glave. 

Nakon ubistva brata Dzejmsa i smrti njegovog sina Dzona Redklif 1738. 
odlucuje da se povuce iz javnosti, odnosno da svoje aktivnosti protiv nemacke 
kuce Brunswick-Luneburg (Hanover) koja je vladala Engleskom ucini manje 
uocljivim. Danas se zna da je Redklif tada zapravo poceo da deluje posredno, 
preko jednog viteza po imenu Endrju Remzi i od tog vremena ovakav nacin 
aktivnsti (delovanje preko drugih licnosti) cesto primenjuju svi veliki majstori 
Siona. No, bez obzira na njegovu obazrivost engleski kralj Dzordz II uspeva da 
ga zarobi i pogubi 8. decembra 1746. 

Sari od Lorene (Charles-Alexandre de Lorraine) je roden 1712. godine. 
Njegov stariji brat Fransoa se 1735. ozenio Marijom Terezijom tako da je 
postao dever austrijske carice. Posto je dosta vremena provodio na austriskom 
dvoru Sari se zblizio sa sestrom Marije Terezije, Marijom Anom, s kojom se i 
vencao 1744. godine. Odmah po vencanju postavljen je za guvernera 
Austrijske Nizozemske (Belgije) i za glavnokomandujuceg austrijske vojske. U 
torn svojstvu predvodio je carsku vojsku u mnogim bitkama i istakao se kao 
izuzetan strateg i odvazan ratnik. Na zalost, u bici kod Lojtena 1757. sukobio 
se s vojskom Fridriha Velikog i bio potucen do nogu. Zbog tog poraza Marija 
Terezija ga smenjuje i on se povlaci u svoju prestonicu Brisel. 

U Velikog majstora Tevtonskog reda proizveden je 1761. godine, a devet 
godina kasnije njegov necak Maksimilijan od Lorene je postavljen za njegovog 



- 162 



pomocnika. 

Sarlov brat Fransoa je postao mason 1731. godine, a svoj dvor u Becu 
pretvorio je u centar evropske masonerije 

Maksimilijan od Lorene (Maximilian Franz Wenzel von Osterreich) je 

roden 1756. godine. Bio je najmladi sin Fransoa od Lorene i Marije Terezije, a 
mnogi su ga zvali Maksimilijan fon Habsburg. Biskup Minstera i nadbiskup, i 
carski elektor Kelna postao je 1784. godine, a 1780. godine, posle smrti strica 
Sarla, proizveden je u Velikog majstora Tevtonskog reda. Maksimilijan je 
javno ispoljavao veliku ljubav prema muzici i slikarstvu, a njegovi 
najpoznatiji sticenici su bili Hajdn, Mocart i Betoven. Verovalo se da je 
Maksimilijan jedan od najobrazovanijih ljudi u Evropi, a on sam je bio veoma 
tih i delovao je dosta skromno. Pouzdano se zna da je imao bliske veze s 
mnogim masonima, ali sam se nikad nigde nije eksponirao. U skladu s novim 
pravilima Siona, aktivnosti je obavljao preko drugih ljudi, a u njegovom 
slucaju su to bili njegova brojna polubraca i polusestre. 

Sari Nodije (Jean-Charles-Emmanuel Nodier) je roden 1780. godine. Bio 
je svojevrsno cudo od deteta, jer je vec od svoje desete godine davao vrlo 
kvalifikovane politicke procene i sudove. Do svoje osamnaeste godine postao 
je poznat kao pisac veceg broja visokotiraznih romana. Poznavanje politike 
preporucilo ga je za mesto gradonacelnika Bezansona, a u siroj javnosti je bio 
poznat i kao jedan od najuticajnijih masona. Za glavnog bibliotekara 
Arsenalske biblioteke imenovan je 1824. godine, a to je bila biblioteka s 
najvecim fundusom radova o magijskoj, kabalistickoj i hermetickoj misli. 
Valja napomenuti da su u ovoj biblioteci pohranjeni svi spisi, dokumenti i 
knjige koje je Napoleon 1810. godine, cim je osvojio Rim, odneo iz vatikanske 
arhive. U okviru biblioteke Nodije je stvorio svoj salon, ciji gosti su bili 
cuveni ezoterici tog vremena. Njegovi bliski prijatelji i saradnici su bili Viktor 
Igo, Fransoa-Rene de Satobrijan, Balzak, Delakroa, Dima-otac, Lamartin i td. 
Mnogi ga, ipak, pamte po direktnoj umesanosti u dve neuspele zavere protiv 
Napoleona, 1804. i 1812. godine. 

Viktor Igo (Victor-Marie Hugo) roden je 1805, a potice iz plemicke 
porodice iz Lorene. Otac mu je bio general u Bonapartinoj armiji, ali je 
zapravo intenzivno saradivao sa njegovim protivnicima. Roden je u Bezansonu 
gde je pored redovnog obrazovanja imao i posebnog tutora - Sarla Nodijea sa 
kojim je postao nerazdvojan prijatelj. Njih dvojica su, kao specijalni gosti, 
prisustvovali krunisanju Sarla X, a Igoov licni prijatelj je bio i kralj Luj Filip, 
koji je krvno bio vezan za kucu Habsburg-Loren. Supruga Viktora Igoa, kojom 
se vencao 1825. je bila necaka Maksimilijana od Lorene, a ceremonija 
vencanja odrzana je u Sen-Silipsu po neobicnom obredu koji je prisutnima 
ostao krajnje neshvatljiv. 



- 163 



Mnogi poznati i bogati ljudi su mu se nudili za mecene, sto je on, uglavnom, 
odbijao. Igo je bio neskriveni pobornik ezoterije, gnostik u dusi i privrzenik 
hermeticke misli. Iako je bio izuzetno religiozan nije verovao u Isusovu 
bozansku prirodu, tvrdeci da je on bio samo prorok i jedan od najvecih mistika 
svog vremena. Njegove ucenike je ocenjivao kao nepismenu druzinu. 

Klod Debisi (Claude-Achille Debussy) je roden 1862. godine. Jedna bogata 
ruska plemkinja ga je usvojila u 18-oj godini i omogucila mu da se obrazuje u 
Rimu i Parizu. S njom je proputovao gotovo celu Evropu; na proputovanju su 
bili rado vidani gosti u mnogim plemickim porodicama. Njegova ruska 
zastitnica bila je mecena Cajkovskom, a svoju prvu muzicku nagradu Debisi je 
dobio 1884. Lista Debisijevih prijatelja je zamasna. Na njoj su Viktor Igo, 
Oskar Vajld, V.B.Jejts, Pol Valeri, Andre Zid, Marsel Prust, Pol Verlen, a 
posebno mesto zauzimaju poznati francuski ezoterici Moris Meterlink, Stefan 
Malarme, grof Filip Ogist Vilije od Il-Adama i, naravno, Ema Kalve. O svojim 
vezama i poznanstvima s krunisanim glavama i istaknutim politicarima Debisi 
nikad nije pricao, ali se znalo da su mu sva vrata njihovih domova uvek bila 
otvorena. Posle njegove smrti, 1918. godine, stavljena je zabrana na 
objavljivanje najveceg dela njegove prepiske, a na delovima koji su ugledali 
svetlost dana izbeljena su mnoga mesta, pa i celi pasusi. 

Zan Kokto (Jean Maurice Eugene Clement Cocteau) je roden 1889. 
godine. Potice iz poznate i ugledne francuske porodice. Najveci deo zivota 
proveo je kao pravi boem, druzeci se s mnogim pesnicima, slikarima i 
muzicarima. Pri tome, iako se sam nikad nije bavio politikom niti je za nju 
ikad pokazivao zanimanje, poznato je da se poznavao sa svim znacajnijim 
ljudima iz politickog vrha, a da su ga najuglednije plemicke porodice redovno 
pozivale u svoje domove. O torn delu svog zivota Kokto nikad nije hteo da 
govori. Zivot mu je je bio prepun skandala povezanih s upotrebom raznih 
stimulativnih narkotika, a pre svega kokaina. Najbolji prijatelji su mu bili 
Marsel Prust, Andre Zid, Moris Bareson, Andre Malro i td. 

Iako mu je zivot bio ispunjen raznim aferama nikada ga niko nizasta nije 
posebno prozvao. Posle Drugog svetskog rata bio je pod direktnom zastitom 
De Gola (Charles Andre Joseph Pierre-Marie de Gaulle), predsednika 
Francuske, a 1949. godine je cak proizveden za viteza Legije casti. 

Jedan od najinteresantnijih i najintrigantnijih radova Koktoa je svakako 
mural koji je uradio u crkvi Nase Gospe od Francuske, u Londonu. Tokom 
1960. je pozvan da izradi mural koji prikazuje Raspece. Na ovom Koktoovom 
raspecu nalazi se jedno crno sunce, jedan ljudski lik zelene boje i rimski 
vojnik sa stitom na kome se nalazi stilizovana ptica, koja nije nista drugo do 
egipatski lik Horusa. Medutim, najzanimljiviji je njegov prikaz razapetog 
Hrista: na muralu je prikazan samo donji deo krsta tako da se vide noge onoga 
ko je razapet, ali ne i njegov lik. Ispod stopala na krst je pricvrscena jedna 



- 164 



predimenzionirana crvena ruza. Razapetu zrtvu na krstu okruzuju rimski 
vojnici, ucenici i neke zene. U centru gomile se ipak istice jedna osoba , a ona 
nije ni neki rimski legionar niti ucenik vec sam Kokto. Nesumnjivo da je ovim 
muralom, samo tri godine pre smrti 1963, Kokto jasno izrazio svoju sumnju u 
bozanstvo Hristovo i zvanicnu verziju njegove smrti. 

Filip de Sersi (Philippe de Cherisey) je roden 1925. godine u bogatoj 
porodici koja je imala velike posede u Ardenima. Obrazovao se u elitnim 
skolama i tecno je govorio tri strana jezika. Siroj javnosti je bio poznat kao 
neuspesan pisac i covek koji nikad nije bio iskreno primljen u visim kulturnim 
krugovima Francuske. Preko ogromnih sumskih imanja njegove porodice u 
Ardenima, armija Treceg rajha je 14. maja 1940. godine prodrla na teritoriju 
Francuske i okupirala je. Ovaj prodor Vermahta je bio tako iznenadan i efektan 
da su se francuska i engleska vojska nasle u pravom stanju rasula. Na zahtev 
do sada nepoznate osobe Adolf Hitler je 24. maja 1940. godine obustavio sve 
ratne operacije kod francuske luke Denkerk, omogucivsi tako tada 
bespomocnoj britanskoj vojsci da se nesmetano evakuise. Hitler je, takode, 
time suspendovao i nemacki plan Unternehmen Seelowe (Morski lav) za 
invaziju na Britaniju. Na zahtev iste osobe Hitler je ostavio slobodnim jedan 
deo Francuske u kome se kasnije rodio oslobodilacki pokret na celu s Sari de 
Golom. Zastitni znak de Gola i pokreta otpora je bila plava zastava sa 
Lorenskim krstom sto je bilo blisko i porodici Cherisey. 

Na mesto Velikog majstora je izabran 1963. godine, a period njegovog 
predsedavanja Prioratom je jedan od najsramnijih u istoriji ove stare 
organizacije. Naime, u saradnji sa americkim milionerom Gejlorom Frimenom 
Sersi pocinje da stampa i protura lazna dokumenta o Prioratu s ciljem da ga 
diskredituje po svim pitanjima. Zato je, po ubrzanom i skracenom postupku, 
smenjen s mesta Velikog majstora, a do izbora Pjera Plantara Prioratom je 
upravljalo privremeno troclano telo. Umro je 1981. godine. 

Pjer Plantar de Sen Kler (Pierre Athanase Marie Plantard) je roden 1920. 
Na mesto Velikog majstora dolazi 1981. godine, nakon niza "nesporazuma" 
unutar Priorata. Njegov izbor svakako predstavlja diskontinuitet s dotadasnjom 
praksom Priorata da na mesta Velikog majstora uvek postavlja istaknute 
umetnike, naucnike ili intelektualce. Porodica Pjera Plantara je dugo bila 
skrivana zbog osnovanih sumnji da bi se ova loza direktnih potomaka 
Merovinske dinastije mogla nasilno ugasiti. Sam Pjer Plantar svom prezimenu 
pridodaje Sen Kler tek 1970. godine, smatrajuci izlisnim da krije ono sto je 
vec svima tada bilo dobro poznato. Engleska grana ove porodice poznata je po 
prezimenu Sinkler. Za Pjera se prvi put culo kad je 1937. osnovao Red Alfa- 
Galat, koji se zalagao za ujedinjenje svih evropskih drzava. Alfa-Galat je 
tokom Drugog svetskog rata, 1942. u okupiranom Parizu poceo sa izdavanjem 
novina pod imenom Vaincre - pour une jeune chevalerie. Vojnici Treceg rajha 
koji su okupirali Francusku nikad nisu kontrolisali niti sputavali rad 



- 165 



urednistva i stamparije Vaincre. Inace, prvi pisani dokument s njegovim 
potpisom je zapravo pismo koje je 16. decembra 1940. uputio Marsalu Petenu, 
u kome ga obavestava o "jezivoj masonsko - jevrejskoj konspiraciji" protiv 
Francuske, sugerisuci mu promptne akcije kako bi se izbegla ili barem 
smanjila predstojeca katastrofa. Pismo je potpisao kao Pierre De France- 
Plantard. Pjer je imao i nekih konkretnih zasluga za izbor Sarla de Gola za 
predsednika Francuske 1958. Vazno je napomenuti da Sari de Gol potice iz 
jedne od najstarijih francuskih aristokratskih familija koja je dala i francuskog 
kralja Filipa II Avgusta (1165. - 1223.). Pored toga, dobro je poznat i Pjerov 
blizak odnos s jos jednim predsednikom Francuske - Fransoa Miteranom 
(Francois Maurice Adrien Marie Mitterrand) i s Alenom Poerom (Alain Emile 
Louis Marie Poher), istaknutim francuskim drzavnikom, koji je dva puta bio 
predsednik prelaznih vlada. Preminuo je 2000. u svom stanu u Parizu. Na 
sahrani su mu bili Sari i Zan de Gol, unuci cuvenog francuskog generala i 
predsednika. 

Tomas Plantar de Sen Kler (Thomas Plantard), sin Pjera Plantara je 
6. avgusta 1989. godine izabran za novog Velikog majstora Sionskog priorata. 
Ono sto ga u osnovi razlikuje od oca je njegovo nastojanje da deluje sto 
neupadljivije. No, i pored toga poznato je daje Tomas Plantar rado viden gost 
na prijemima rezervisanim samo za ljude od uticaja iz sveta politike i velikog 
biznisa. Kada je francuski predsednik Fransoa Miteran 1981. godine posetio 
Rene le Sato, i fotografisao se na kuli Magdala, u njegovoj pratnji bio je i Pjer 
Plantar sa sinom Tomasom. Podrzavanje francuske politicke levice i umereni 
antiamerikanizam su karakteristicni za stavove Tomasa Plantara koji se jos 
uvek nalazi na celu Priorata. 



- 166 



Poglavlje deseto 
TEMPLARI 



Krajem jedanaestog veka u Evropi nije postojao ni jedan znacajniji 
kralj koji nije, vise ili manje, bio povezan s merovinskom dinastijom, odnosno 
s kraljevskom lozom Davidovih naslednika. 

Clanovi Sionskog priorata zdusno su se dali na posao da pokrenu pohod za 
oslobadanje Jerusalima; koji su 638.g.n.e. osvojile zdruzene vojne snage Arapa 
i Jevreja, pod komandom cuvenog kalif-Umara (Umar ibn al-Chattab). Bilo je 
vise razloga za ovakvu odluku, ali su dva bila presudna. Prvo, zelja da se na 
Jerusalimski presto vrati "jedini pravi kralj, naslednik Jesue ben Josifa" i 
drugo, da se u vlasnistvo Siona vrate svi sveti predmeti i tajna znanja koja su 
ostala u Kumranu, a koje su Kumranci, pre svog unistenja, sakrili na razlicitim 
mestima. 

Istini za volju, muslimani koji su vladali Jerusalimom od sedmog veka nisu 
branili hriscanima da dolaze u grad, no Turci Seldzuci su, nakon sto su 1071. 
pobedili egipatsku vojsku i osvojili Jerusalim, zabranili hriscanima da dolaze 
na hodocasca. Nastojeci da povrati Jerusalim, odnosno da ga ucini dostupnim 
svojim hodocasnicima Vizantija iste godine pokrece vojsku protiv Turaka, ali 
biva porazena u bici kod Manzikerta. 

Vizantijski car Mihajlo VII (MixarjA Z' Aovicaq napanivaKrjq) vec 1074. 
upucuje molbu papi Grgur VII za vojnu pomoc da bi oslobodio Jerusalim i celu 
Malu Aziju koju su Turci zaposeli. Zeleci ne samo da pomogne oslobadanju 
Jerusalima vec i da obnovi jedinstvo hriscanske crkve, posle sizme iz 1054, 
papa Grgur VII (Johannes Gratianus, krsteno ime) iste godine okuplja vojsku, 
ali je zbog brojnih sukoba sirom Evrope ne salje u pomoc Vizantiji. 

Ovakav sled dogadaja pokrenuo je Sion da svim silama izmiri i ubedi 
evropske vladare da organizuju jedinstven vojni pohod za oslobadjanje 
Jerusalima. Ipak, da se ne bi previse eksponirao, ali i da bi za ovaj projekat 
osigurao bezrezervnu podrsku Rimske Crkve, Sion uspeva da na papski presto 
1088. dovede Urbana II (Odo of Lagery), kome prepusta ujedinjujucu ulogu u 
Zapadnom carstvu. Urban II potice iz stare plemicke porodice iz Chatillon- 
sur-Marne, oblast Sampanj u Francuskoj. Nakon dugog i odlucnog angazovanja 
Pape 27. novembra 1095. na Savetu u Klermonu 300 svestenih 



- 167 



velikodostojnika odlucuje da se pokrene krstaski pohod za oslobadanje 
Jerusalima. Govoreci u Klermonu Urban II je kao osnovne razloge za krstaski 
pohod naveo pomoc hriscanskom narodu Vizantije i oslobadanje Svete zemlje, 
a posebno je naglasio potrebu ponovnog ujedinjenja hriscana, odnosno 
stvaranja jedinstvene crkve na celu s Rimskim papom. 

Prvi krstaski pohod poceo je u prolece 1096, a kada su Krstasi stigli u 
Beograd 1097. godine Godfrija Bujonskog (Godefroy de Bouillon) je cekala 
poruka Vizantijskog cara Alekseja Komnenusa (A^s^iog A'Kouvnvoi;) da moze 
racunati na njihovu bezrezervnu podrsku; tri godine kasnije (15.jula 1099.) 
Jerusalim je osloboden. Kad su, nakon relativno kratke opsade, Krstasi 
konacno prodrli u Jerusalim nastao je neviden pokolj. Uz poklic Deus Vult 
(Bog to zeli) ubijeni su svi stanovnici, oko 70.000 ljudi. Muslimani koji su 
pokusali da se spasu bezeci u dzamiju El-Aksa poklani su kao stoka, a Jevreji 
koji su se sklonili u jednu svoju sinagogu su spaljeni zajedno sa njom. Niko 
nije preziveo. Papa Urban II umro je dve nedelje po osvajanju Jerusalima, a 
1881. proglasen je za sveca. 

Povodom osvajanja Jerusalima svestenik Rejmond (Raymond Aguilers) je u 
svom dnevniku zapisao: "U Solomonovom hramu (u Jerusalimu), gazili smo do 
kolena u krvi, pa cak i do konjskih uzda, po pravednom i cudesnom Bozijem 
sudu". 

Za prvog vladara oslobodenog Jerusalima, 22. jula, postavljen je Godfri 
Bujonski. Njemu su clanovi Sionskog priorata, koji su bastinili mnoge tajne 
Jesue ben Josifa i Jovana Krstitelja, pa i one o miropomazanju, na tajnom 
sastanku u noci izmedju 21. i 22. jula, ponudila titulu kralja, ali ju je on odbio 
prihvatajuci samo zvanje vladara. Nakon Godfrijeve smrti, njegov mladi brat 
Boduen (Baudouin I) je prihvatio krunu i postao kralj Jerusalima. Prvi cilj rata 
za Svetu zemlju bio je ostvaren. 

Odmah po preuzimanju vlasti Godfri je naredio da se na jednom brdu, juzno 
od Jerusalima, poznatom pod imenom Sion podigne opatija i to na mestu gde 
su se nalazile rusevine jedne stare vizantiske crkve poznate kao Majka svih 
crkava. Opatija je gradena neshvatljivom brzinom za to vreme, a u njen kamen 
temeljac bese uklesano Notre Dame du Mont de Sion; ova Opatija je postala 
sediste Sionskog priorata i od tada je uspostavljena redovna veza izmedu 
pripadnika Sionskog priorata u Jerusalimu i Evropi. 

Clan Siona zaduzen za odrzavanje ove veze i operativne akcije bio je grof od 
Sampanje Ig (Hugues Ierde Champagne). Posto je u Jerusalimu uspostavljen 
red, Sion je zakljucio da mu nedostaje organizovana sila koja bi ostvarila 
njegov drugi cilj: otkopavanje, prenosenje u Evropu i cuvanje svih skrivenih 
papira i relikvija Kumranske zajednice. 



- 168 



Setimo se da su Kumranci sve tajne spise kojima su raspolagali i druge 
vrednosti sakrili pre nego sto su ih rimljani pobili 68.g.n.e. Takode, vekovima 
se, nakon sto su Rimljani u krvi ugusili jevrejsku pobunu iz 66.g.n.e, govorilo 
o basnoslovnom bogatstvu u zlatu, srebru i dragom kamenju koje su jevrejski 
svestenici posedovali u okviru Hrama i koje su sadukeji i fariseji sakrili. Zbog 
ovoga car Vaspijan je samo za Jevreje propisao posebnu obavezu doprinosa 
carstvu poznatu kao fiscus Judaicus. 

S obzirom na delikatnost celog posla Sion je zakljucio da je neophodno 
formirati poseban viteski red posvecen samo ovom zadatku. Igu grofu od 
Sampanje (Hugues Ier de Champagne) koji je ucestvovao i u oslobadanju 
Jerusalima 1099. je prepusteno da odabere osmoricu vitezova, okosnicu 
buduceg vojnog reda. Ig je izbor viteza obavio 1112.g.n.e. i odmah sa njima 
otpoceo posebne pripreme. Pre planiranog puta u Svetu zemlju grof od 
Sampanje 1115. na svom imanju Klervo (Clairvaux) podize opatiju L'abbaye 
de Clairvaux i poklanja je cisterinskom monahu po imenu Bernar (Bernhard de 
Clairvaux). Inace, Bernar se zamonasio samo tri godine pre toga u opatiji 
L'abbaye de Citeaux, a poreklo vodi iz bogate i uticajne plemicke porodice 
Teklin iz Burgonja (Tescelin de Bourgogne). Medutim, uprkos cinjenici da su 
sve pripreme bile zavrsene vec 1115, sedmorica vitezova i dva monaha, koje je 
odabrao Bernar, stizu u Jerusalim 14. maja 1119, a to je vise od godinu dana 
nakon sto je Boduen I preminuo u El-Arish-u. Razlog ovako dugog odlaganja 
je bio dosta prozaican i svodi se na zelju grofa od Sampanje da saceka 
okoncanje razvoda od prve zene Constance de France, kcerke francuskog 
kralja Filipa I, kako bi mogao da se ozeni sa Elisabeth de Varais, kcerkom 
Gijoma Velikog grofa Burgonje; nakon vencanja cekalo se i dete. 

Nakon sto su svi porodicni poslovi grofa od Sampanje okoncani mala skupina 
viteza se otisnula put Svete zemlje. Po dolasku i Jerusalim grofa Iga i njegovih 
osam pratilaca svecano docekuje kralj Boduen II (Baudouin du Bourg of 
Edessa) i ustupa im istocni deo dvora. Nakon tri meseca devet vitezova se sele 
u dzamiju al-Aksa (y-a^Vt ja^^JI) i objekat poznao kao Solomonove stale. 
Ubrzo potom pred jerusalimskim patrijarhom Gormondom (Gormond de 
Picquigny) polazu zakletvu i dobijaju blagoslov za sve sto ce raditi, a radice 
mnogo toga. Vec 16. januara 1 120. na koncilu u Nablusu jerusalimski patrijarh 
im dodeljuje i prvu insigniju - crveni krst po kome ce kasnije postati 
prepoznatljivi i postovani. 

Sa patrijarhovim blagoslovom vitezovi Templa odmah otpocinju sa svojim 
misterioznim iskopavanjima, a vec krajem 1120. u Francuskoj u La Fontenotte 
in Dijon uspostavljaju svoj preceptorat (neka vrsta sedista i centrale) koji ce 
im dugo vremena biti glavna evropsak baza. Otvaranje ovog preceptorata 
nadgledao je Ig grof od Sampanje koji je vec tada iz Jerusalima u Francusku 
doneo neke tajne svitke koji su per se privoleli anzujskog grofa Fulka V 
(Foulque V d'Anjou) da se pridruzi Templarima i dodeli im ogromna imanja. 



- 169 



Fulk V ce, inace, 1131. postati jerusalimski kralj. Ig grof od Sampanje se u 
Svetu zemlju vraca tek 1125. godine, a do tada se u Francuskoj vec govorilo o 
templarskom bogatstvu koje tri do cetiri puta nadmasuje imovinu francuskog 
kralja Luja VI (Louis VI de France). 

Kao razlog dolaska u Jerusalim, vitezovi su naveli obezbedivanje puteva 
kojima su hodocasnici putovali da posecuju Sveti grad. Nazvali su se 
Siromasnim vitezovima Hrista i Solomonovog hrama (Pauperes commilitones 
Christi Templique Solomonici). Medutim, prvih osam godina boravka u 
Jerusalimu vitezovi Templa, kako su ih svi zvali, nisu se udaljavali mnogo od 
al-Akse koju je zapravo podigao kalif Valid I (<ill«Jl Jj* £m J^j^t) jos 705. na 
rusevinama nekadasnjeg Jerusalimskog drugog hrama. Templari ne samo da su 
znali da je al-Aksa podignuta na rusevinama Jerusalimskog, odnosno 
Solomonovog hrama vec su posedovali i crteze koje je, prilikom gradnje, 
koristio kalifov glavni arhitekta. Oni, a vreme je to potvrdilo, uopste i nisu 
bili zainteresovani za hodocasnike vec su svu svoju paznju, vreme i energiju 
posvetili potrazi za relikvijama i tajnim spisi iz vremena Drugog Hrama. 
Odvajanje od al-Akse za viteze Templa je bilo moguce samo u slucajevima 
kada su odlazili na drugo, za njih podjednako vazno mesto - Kirbet-Kumran. 

Dok su Templari prekopavali i pretrazivali stare rusevine pravu zastitu 
hriscanskim hodocasnicima pruzali su vitezovi Hospitalci. Oni su u Jerusalimu 
osnovali cak i posebno prihvatiliste za premorene i bolesne putnike. Godine 
1118. ovi vitezovi menjaju naziv u Hospitalci svetog Jovana Jerusalimskog, a 
papa Gelazije II (Giovanni Coniulo, krsteno ime) im daje blagoslov i odobrava 
zakonik poznat kao Pravilnik, a ime im se opet menja u Suvereni jerusalimski, 
rodoski i malteski vojni hospitalni red svetog Jovana (Sovrano Militare 
Ordine Ospedaliero di San Giovanni di Gerusalemme di Rodie di Malta). Ovaj 
rimokatolicki viteski red i danas postoji, a njegovog velikog majstora bira isto 
telo kardinala koje bira i papu. Red je medunarodno priznat i ima status 
stalnog posmatraca u Ujedinjenim nacijama i clan je Saveta Evrope, a sa 101 
drzavom ima stalne diplomatske odnose. 

Znacaj i polozaj Malteskih vitezova se moze sagledati i iz cinjenice da Red 
iako ne poseduje teritoriju kao neka drzava ipak ima dve eksteritorijalne 
zgrade u Rimu (izvan jurisdikcije Italijanske drzave) koje nemaju status kao 
neka ambasada vec se jednostavno tretiraju kao teritorija strane drzave: Jedna 
je Palazzo di Malta u Via dei Condotti 68 i u njoj se nalazi veliki majstor 
(lat. magister, „ucitelj") Reda s „drzavnom" upravom; druga je Villa Malta 
sull'Aventino u kojoj se nalazi sediste Rimskog priorata. Danas niko ne moze 
biti primljen kod pape, a da prethodno nije prosao kroz odaju Malteskih 
vitezova u Vatikanu i razmenio par reci sa njihovim sekretarom. 

Pocetkom XXI veka Red malteskih vitezova ima oko trinaest hiljada clanova 
i cak osamdeset hiljada dobrovoljaca. Svojevremno clan Reda je bio i 



- 170 



jugoslovenski prestolonaslednik Petar II. Danas u Srbiji Red ima oko 50-tak 
clanova od kojih su javnosti poznati prestolonaslednik Aleksandar 
Karadordevic (svojevremeno kapetan engleske vojske detasiran u NATO i 
britanski drzavljanin) koji je cak i odlikovan velikim krstom sa zlatnom 
zvezdom i advokat Marko Nicovic. Najznacajnije relikvije malteskih vitezova: 
desna saka svetog Jovana krstitelja, deo (castica) krsta na kome je Hristos 
razapet i ikona Bogorodice Filermske su svojevremeno bili u posedu Srbske 
crkve. Medutim, prevarom crnogorskog komunistickog prvaka Marka 
Orlandica su izuzeti iz poseda Srbske crkve i sada se nalaze u Drzavnom 
muzeju na Cetinju. 

Godinu dana po povratku u Svetu zemlju grof od Sampanje je iznenadno 
preminuo juna 1126. Po instrukcijama primljenim of Iga grofa od Sampanje 
njegov vazal Ig de Pajen (Hugues de Payens) i vitez Andre de Monbara 
(Andre de Montbard) krecu u Francusku. Sa sobom su poneli najveci deo do 
tada otkrivenih stvari koje su, odmah po dolasku u Francusku, smestili u 
preceptorat u La Fontenotte in Dijon gde su se sastali i sa vec tada poznatim 
Bernarom. Ushicenost nekadasnjeg monaha, a sada opata Bernara onim sto mu 
je pokazano bila je ogromna. Po nalogu grofa od Sampanje Bernaru je predat 
jedan komplet svitaka pazljivo slozenih u drvenu kutiju od kedrovine. Sta su 
vitezovi predali Bernaru? 

Iako su dugo i naporno kopali po rusevinama oko al-Akse, odnosno 
nekadasnjeg Jerusalimskog drugog hrama i Kirbet-Kumrana koje su rimske 
legije pod Titom, sinom cara Vespazijana, 70. g.n.e. sravnile sa zemljom, 
Templari, osim dela farisejskog i sadukejskog zlata, nisu nasli nista drugo. Za 
njih je to bilo veliko razocarenje jer je zlato bilo poslednja stvar koju su 
trazili. Ono po sta su, zapravo, bili poslani u Svetu zemlju Templari su dobili 
od hasasina, vojnog reda verske sekte Ismailicana. Naime, hasasini koje je 
svojevremeno osnovao Hasan Sabah {al-Hasan ibn-al-Sabbah) su na dva mesta 
u blizini Kirbet-Kumrana, sredinom IX veka, pronasli mnogo svitaka pisanih 
aramejskim jezikom. Svici su pripadali Kumranskoj zajednici i po otkricu su 
bili smesteni u biblioteku tvrdave Alamut ("^j-^t, na persijskom), koja se 
nalazila na planini Elbrus i koja je bila sedisete Hasan Sabaha i njegovih 
sledbenika. Sam Hasan je medu Arapima bio poznat kao Starac sa Planine. 
Dva veka nakon sto su vitezovi Templa od hasasina dobili cuvene svitke, 
biblioteku u Alamutu je spalio Hulagu-kan (Hulegii Qayan), unuk Dzingis- 
kana (Cinggis Qayan). Prica se da su knjige gorele sedam dana i sedam noci. 
Toliko ih je bilo. 

Po povratku u Francusku vitezovi Templa kralju Luju VI predaju deo svitaka 
iz kojih je nedvosmisleno proizilazilo da je Jesua ben Josif bio naslednik 
Davidovog prestola i da je s Marijom imao decu, dakle naslednike. Rimskoj 
crkvi su, preko monaha, a potom i sveca Bernara iz Burgundije, predani 
preostali svici sa slicnim sadrzajem. S jedne strane, Sion je bio zadovoljan jer 



- 171 



je imao nepobitne dokaze o dinastickim pravima merovinske loze izrasle na tlu 
Francuske a, s druge strane, Rim je verovao da se dokopao poslednjih dokaza o 
Isusu Hristu kao mesiji i jevrejskom kralju i da vise niko nece moci da dovode 
u sumnju "njegovo bozansko poreklo". Nakon Bernarovih "dobrih vesti" papa 
Honorije II poziva u audijenciju Ig de Pajena, Giljam de Burea (Guillaume de 
Bures) i Gaja Brizbara (Guy de Brisbarre). Papa je video i cuo sve sto ga je 
cinilo sretnim. 

Odusevljen i nadasve zahvalan Honorije II 13. januara 1128, na Saboru u 
gradu Troa, dodeljuje vitezovima Reda Templa Pravilnik. Zahvaljuci 
insitiranju svetog Bernara Templari su na Koncilu zaredeni, a opat Klervo im 
je izrekao pohvalu u svom De laude novae militiae. Za prvog velikog majstora 
reda izabran je Ig de Pajen koji je odmah potom u Londonu uspostavio 
preceptorat i na njegovo celo postavio Hjua Argenstajna (Hugh d'Argenstein). 
Kako je bio ozenjen sa skotskom plemkinjom Katarinom Sen Kler (Catherine 
de Saint Clair) Pajen se sastao i sa skotskim kraljem Dabidom (Dabid mac 
Mail Choluim) i ugovorio, a to se vremenom potvrdilo, neraskidivo 
prijateljstvo izmedu Skota i vitezova Templa. Na imanju porodice Sinkler 
poznatom kao Balantrodoch uspostavljen je preceptorat koji ce se 1307. za 
Templare pokazaiti narocito vrednim. 

Koliko je za katolicku crkvu bilo vazno sve ono sto je opat Bernar cinio 
opisace u njegovoj biografiji sveti Malahija (Maelmhaedhoc 6 Morgair), 
biskup Armaga u Irskoj. Tokom prikupljanja materijala za Klervoovu 
biografiju Malahija je dosao do templarskih dokumenata koji su ga 
"prosvetlili" vizijom zbog koje je licno 1 139. godine otisao u Rim i preneo je 
papi Inokentiju II (krsteno ime Gregorio Papareschi). Prema ovoj viziji koja je 
danas poznata kao Prorocanstvo papa (Prophetia Sancti Malachiae) postoji 112 
kratkih latinskih fraza koje opisno predstavljaju sve buduce pape i nekoliko 
antipapa, pocevsi od pape Celestina II, izabranog 1143, i zavrsavajuci se sa 
buducim papom u prorocanstvu opisanim kao Petar Rimljanin, ciji ce se 
pontifikat zavrsiti unistenjem grada Rima i Strasnim sudom. 

Tumacenje Malahijeve vizije se zasniva na nalazenju veze izmedu latinske 
fraze i papinog rodnog mesta, papskog grba ili dogadaja iz njegovog 
pontifikata. Na primer, prva fraza, Ex castro Tiberis (Iz zamka na Tibru), 
odgovara rodnom mestu pape Celestina I, Citta di Castello na reci Tibar. Papa 
Klement XIII (1187.-1191.) roden je u Skolariju ali se proslavio svojim 
svestenickim pozivom u Umrbiji, a u prorocanstvu je poznat kao Rosa 
Umbriae (Ruza Umbrije). Za cetvrtog papu po Malahijevoj vizije stoji latinska 
fraza Abbas Suburranus (opat Suburski), a odnosi se na papu Anastazija IV 
(1153.-1 154.) koji je roden pod krstenim imenom Corrado della Suburra. Ex 
tetro carcere (iz usamljenog zatvora) je latinska fraza koja se odnosila na 
prvog po redu antipapu Viktora IV (1159.-1164.). Viktor IV je pre izbora za 
papu bio svestenik u zatvoru u Tullianu. Za devetog po redu papu stajala je 



- 172 



fraza Ex an/ere cuftode (cuvar gusaka) sto je bio zapravo idealna opis pape 
Aleksandra III (1159.-1181.) cija familija je na grbu imala guske. 

Papa Pavle VI (1963. - 1978.) je opisan u prorocanstvu kao Flos florum 
(cvet cvetova). Njegov licni grb su krasila tri ljilj ana. Nakon njega, papa 
Jovan Pavle I (26. avgust 1978 .- 28. septembar 1978.), oznacen je latinskom 
frazom De medietate Lunae (od pola meseca) sto odgovara tacnom danu 
njegovog izbora - 26. avgusta 1978, dan nakon poslednje cetvrtine meseca. 
Papa Jovan Pavle II (1978.-2005.) je roden 18. maja 1920. na dan totalnog 
pomracenja Sunca sto odgovara njegovoj opisnoj latinskoj frazi De labore 
Solis (od porodaja Sunca). 

Nakon Jovana Pavla II, u prorocanstvu su navedena jos samo dvojica papa. 
Fraza koja se odnosi na novog papu Benedikta XVI je Gloria Olivae (Slava 
masline), a poslednja fraza, koja se odnosi na poslednjeg papu, je najduza i u 
originalu glasi: In persecutione extrema S.R.E. sedebit Petrus Romanus, qui 
pascet oues in multis tribulationibus: quibus transactis ciuitas septicollis 
diruetur, & Iudex tremedus iudicabit populum suum. Finis. (U sred ogromnog 
progona, na presto Svete rimske crkve ce sesti Petar Rimljanin, koji ce 
napasati svoje stado tokom mnogih stradanja, nakon cega ce grad sedam brda 
biti unisten, i strasni Sudija ce suditi svome narodu. Kraj.). 

Malahijevo prorocanstvo je sve do 1595. godine bilo cuvano u Vatikanskim 
arhivima, a onda ga je obelodanio benediktanski svestenik Arnold Vijon 
(Arnold de Wyon) u sklopu svoje knjige Lignum Vitce. U XVI veku je na videlo 
izasla i Codex Gigas ili Davolja biblija koju su sacinili benediktanski monasi 
iz manastira Bfevnovsky klaster, a prema templarskim dokumentima koje im je 
u svoje vreme ostavio Malahija. Ova apsolutno jedinstvena biblija pocinje 
recima ano IspovaaArjju (Iz Jerusalima), a zavrsava sa eig IepovaaArjju (U 
Jerusalim). Izmedu niza detalja koje je cine jedinstvenom i neponovljivom 
valja navesti portret Davola i cinjenicu da je u celosti posvecena Satani, a ne 
Bogu i da se kroz njen celokupan tekst navodi kako su svetu date i ostavljene 
samo dve mogucnosti: Bozija i Satanska. Spis Codex Gigas je inace metar 
visok, pola metra sirok i oko 90 kg tezak, a mastilo kojim je pisan potice od 
insekata. 

Pre povratka u Svetu zemlju maja 1129. Pajen je ugovorio brak izmedu grofa 
Fulka V i Melisande (Melissande), kcerke pokojnog kralja Boduena II. Takode, 
prisustvovao je i vencanju Fulkovog sina Geoffrey-a sa Matildom, kcerkom 
engleskog kralja Henrija I. I ovo vencanje je ugovorio Pajen prilikom njegove 
posete Londonu i otvaranja prvog engleskog preceptorata nakon cega se, pre 
svog puta u Skotsku, sreo sa Henrijem I. Engleski monarh je tada bio 
nezadovoljan sto mu se cerka razvela od nemackog kralja Hajnriha V (Heinrich 
V) ali ga je Pajen vrlo lako oraspolozio predlozivsi mu sjajnu priliku - 
Geoffrey-a sina, kako je tada rekao, buduceg jerusalimskog ktralja. 



- 173 



U Jerusalimu Pajen zatice bolesnog kralja Boduena II koji samo nakon dve 
godine umire. Tada na jerusalimski presto, po krvnoj liniji, stupa njegova 
cerka Melisanda i njen suprug grof Fulk V. Pored jerusalimskog patrijarha 
Gilema (Guillaume de Messines) glavni ceremonijal majstor je bio Pajen. No, 
bez obzira na patrijarhovo prisustvo svima koji su prisustvovali nije promaklo 
iz vida da su vitezovi Templa postali nesto mnogo vise od onoga za sta su se 
do tada izdavali: postali su sila per se\ 

Pravilnik je bio posebno znacajan za Templare i njihov buduci prosperitet. 
Njegovim dobijanjem ceo hriscanski svet ih je prihvatio kao prave i monahe i 
vitezove. Uslovi koje su svi kandidati morali da ispune (prva godina cTanstva 
bila je probna) da bi postali clanovi reda bili su: da su rodeni u bracnoj 
zajednici, da su plemickog porekla, da su zdravog duha i tela, da nemaju 
nikakve druge obaveze i si. Od svih vitezova se zahtevalo da se odmah po 
pristupanju redu zakunu na siromastvo (svu imovinu su morali da poklone 
redu), cednost i pokornost. Bili su obavezni da skrate kosu, ali im je bilo 
zabranjeno da skracuju brade. Svi su morali da nose bele ogrtace i tunike na 
kojima se nalzio crveni krst. 

Pravilnikom je bilo propisano i njihovo ponasanje u boju: nije im bilo 
dozvoljeno da mole za milost niti su mogli da se otkupe iz zarobljenistva, nije 
im bilo dozvoljeno da odustaju od sukoba, osim ako odnos snaga nije bio veci 
od tri na jednog, a i tada samo ako glavnokomandujuci to naredi. Pravilnikom 
je fakticki bilo odredeno da iz bitke mogu da izadu samo kao pobednici. U 
gotovo svim istorijskim spisima se opisuju kao veoma hrabri i vesti ratnici, 
dobro organizovani i disciplinovani. Jednom recju, za njih se moze reci da su 
bili najefikasnija borbena formacija tog doba. 

Jedna stvar u Pravilniku je posebno zanimljiva, a to je da Red moze da prima 
poklone od svakog, a da sam ne moze i ne sme nikome da poklanja bilo sta. 
Ovom tackom Pravilnika kao da se zelelo obezbediti i osigurati buduce 
bogatsvo Reda. Da je to bas tako, a ne neki slucaj, najbolje svedoci odluka 
nekadasnjeg cisterinskog kaludera iz Klervoa i sticenika svetog Bernara, iz 
1130, poznatog kao papa Inokentije II, da Red ne odgovara nijednom 
eparhijskom biskupu niti ijednom vladaru, osim samom Papi i da, shodno 
tome, nikome nece placati nikakve takse niti poreze. Ovom papinom bulom 
Red je, de facto, postao potpuno nezavisan od svake zemaljske vlasti; postali 
su, iako bez granica, drzava za sebe gde god bi se nasli. 

Sa kakvim bogatstvom je Red vitezova Templa raspolagao vidi se vec i iz 
spiska njegovih darodavaca: Tibo II grof od Sampanje (Thibaud comte de 
Champagne) predao je Templarima celokupno svoje imanje Barbonne-Fayel; 
portugalska kraljica Tereza (Teresa de Portugal) predala im je tvrdavu-zamak 
Sourei ceo gradFonte Arcada; kralj Aragona Alfonso I (Alphonse I er d'Aragon) 
predao im je celo kraljevstvo; Matilda grofica od Bulonje (Matilda I countess 



- 174 



of Boulogne) i supruga engleskog kralja Stefana (Stephen of England) im je 
poklonila grofoviju Essex... 

Kada je 24 maja 1136. preminuo prvi veliki majstor Reda Pajen njegovo 
mesto tada zauzima istaknuti i uvazeni Rober Kraon (Rober Craon compt de 
Bourgogne). Smrt Pajena uticao je da Vatikan ubrza neke planove vezane za 
Red vitezova Templa. Tako je papa Inokentije II 1138. izdao bulu Omne 
DatumOptimum (Sve dobre stvari) kojom redu daje do tada nevidene 
ekonomske povlastice. Pored toga Inokentije II 1139. posebnim aktom priznaje 
postojanje i uvazava sva prava posebne grupi ljudi okupljenih u savezu tada 
poznatom kao Prieure de Sion. Nakon bule Inokentija II i papa Celestin izdaje 
bulu Milites Templi (Vojska Hrama), a papa Eugen III se pojavljuje sa bulom 
Militia Dei (Boziji vojnici). Sve ove bule su imale za cilj da osnaze red i 
uzdignu ga na nivo nedodirljivih za sve evropske vladare. Vitezovi Templa su 
tako imali mogucnost i pravo da grade sopstvene crkve u kojima su, ne ovisno 
od katolickog svestenstva, mogli da ispovedaju svoju veru. Njihove bogomolje 
ce se i spolja i iznutra razlikovati od tadasnjih rimokatolickih crkvi. Sve 
njihove crkve su bile kruzne osnove sto je simbolizovalo ideju univerzuma i 
zenskog principa. 

U narednih pola veka Red je postao vojna, ekonomska i politicka sila koja 
nije mogla biti zaobidena ni u jednom vaznijem medunarodnom pitanju. 
Posedovali su ogromne posede u svim evropskim zemljama, na kojima su gajili 
razne zitarice za svoje potrebe, ali i za trgovinu, izgradili su preko hiljadu 
crkava, manastira, svratista za putnike ka Svetoj zemlji i si. Posedovali su 
najvecu recnu i morsku flotu brodova i najpoznatija brodogradilista, razvili su 
prvi bankarski sistem na svetu promovisuci cek (tratta bancaria) kao nacin 
placanja, njihove bolnice su postale najpoznatije po primeni do tada 
nepoznatih, a nadasve efikasnih lekova i tehnika medu kojima je i primena 
vestackog disanja. 

Pocetkom trinaestog veka Templari su, govoreci danasnjim jezikom, postali 
prava multinacionalna kompanija. Zahvaljujuci ogromnoj floti, cije sediste je 
bilo na ostrvu Majorka, a glavna luka La Rosel na obali Atlantika, oni su 
vodili glavnu rec u pomorskoj trgovini u cemu im je u mnogome pomogla i 
primena magnetnog kompasa koji su oni konstruisali. Kontrolisali su sve 
najvaznije tokove novca, a mnoge krunisane glave tog doba su im bile duznici. 
Njihovo umece u gradevinarstvu ih je ne samo proslavilo vec donosilo i 
ogromne zarade, jer ono sto su oni znali i mogli niko drugi u to vreme nije 
smeo ni da pokusa. Prve gotske gradevine su njihovo delo, a narod je njihove 
gradevinare nazivao Solomonovim zidarima. Jedna od najpoznatijih katedrala 
koje su podigli je ona u Sartru, Francuska. Sve njihove katedrale su bile 
dekorisane neshvacenim dekoracijama za ono vreme, ali se danas otkriva da su 
sve te dekoracije zapravo kodirani zapisi njihovih tajnih znanja. 



- 175 



Kako je rasla njihova ekonomska i politicka moc, tako se njihovo 
interesovanje za Jerusalim smanjivalo. Istina, Templari su imali veoma 
razvijene trgovacke veze s mnogim muslimanskim zemljama, a posebno dobre 
odnose su odrzavali s nekim njihovim prvacima i vodama pojedinih sekti, 
medu kojima su najpoznatiji Hasasini. Medutim, tokom 1185. usledio je niz 
vrlo neobicnih i tragicnih dogadaja. U Rimu umire papa Licius III, a zamenjuje 
ga papa Urban III. U Jerusalimu umire stari kralj Boduen IV Jerusalimski, a na 
presto stupa Boduen V. Iste godine mesto Velikog majstora vitezova Templa, 
umesto Arnolda de Torohe (Arnau de Torroja), zauzima Zerar de Ridfor 
(Gerard de Ridefort). 

Omamljen uticajem i snagom Templara, zaboravivsi razloge njihovog 
osnivanja i zvanicnog postojanja, Zerar de Ridfor pocinje da se mesa u 
unutrasnje odnose kraljevske porodice sto, na kraju, dovodi do ubistva 
Boduena V (Baudouinet V de Jerusalem) i dovodenja na kraljevski presto 
velikog Zerarovog prijatelja Gia od Luzinjana (Guy de Lusignan). Zerar je u 
tome imao veliku podrsku princa Rejnoa (Reynaud de Chatillon) koji je, inace, 
bio krajnje omrznut u Svetoj zemlji zbog okrutnosti i drskosti. Ubistvo kralja 
Boduena V nije bilo ubistvo tek nekog samoproklamovanog kralja. Bilo je to 
ubistvo kralja po krvnoj liniji Jesue ben Josifa. Bilo je to ubistvo koje ce 
dovesti do sukoba Sionskog priorata s Templarima. 

Jos u vreme vladavine Boduena IV Gi je, iz cista mira, izmasakrirao jednu 
vecu grupu beduinskih pastira koji su, u skladu s dogovorom kralja Jerusalima 
i predstavnika muslimana, imali pravo da dovode svoja stada na ispasu. Garant 
ovog dogovora su bili Templari. Ovaj dogadaj je izgladen uz krajnje napore 
Boduena IV, Velikog majstora Templa Arnolda de Toroge i Saracenskog kralja 
Salah-al-Dina (vj^' <-«' <-*■"',« l« j ^ C^ 1 " 3 )- Medutim, samo godinu dana kasnije 
tenzije medu hriscanima se povecavaju. Vrhunac je nastao kada je princ Rejno, 
besan zbog ukora koji mu je Jerusalimski patrijath Heracliusd'Auvergneuputio 
povodom njegovog netolerantnog ponasanja prema muslimanima, uhapsio 
Patrijarha, mucio ga, a potom i utamnicio. Veliki majstor Templa nije 
reagovao. Ohrabren izostankom bilo kakve kritike Rejno 1186. presrece veliki 
beduinski karavan, koji je prolazio pored Jerusalima, i ubija sve beduine 
prisvajajuci sav njihov tovar. I ovoga puta je izostala bilo kakva reakcija 
vitozova Templa. 

Posebnim dogovorima koje je Sionski priorat, odnosno kralj jerusalimski 
imao sa saracenskim kraljem Salah-al-Dinom bilo je predvideno da se on stara 
za bezbednost hriscanskih hodocasnika, a da se Templari brinu za sigurnost 
muslimana. Zerar de Ridfor nije postovao ni jedan dogovor Sionskog priorata, 
jerusalimskog kralja i kralja Saracena. Sta vise, veliki majstor Templa je 1175. 
uz pomoc asasina pokusao da ubije Saladina. 

Cim je shvatio da s hriscanima nikad nece moci da postigne nijedan odrziv 



- 176 



dogovor o suzivotu, Salah-al-Din je odlucio da se obracuna s njima. Krajem 
jula 1187. okupio je oko dvanest hiljada vojnika i sacekao hriscansku vojsku 
kod brda Hatina. Hriscani su imali oko dvadeset hiljada vojnika, od kojih su 
par stotina samo bili pripadnici elitnih viteskih redova Templa i hospitalaca. 
Iako malobrojniji i slabije naoruzani muslimani su zahvaljujuci mudroj taktici 
saracenskog kralja i izdajstvu nekih hriscanskih princeva na kraju pobedili. 
Salah-al-Din je, u skladu sa svojim verskim ucenjima i osecanjima, ponudio 
slobodu svim zarobljenim hriscanima pod uslovom da se preobrate u islam. 
Mnogi su to odbili pa su bili ubijeni ali ne i Gi koga je Salah-al-Din, uz sve 
pocasti dostojne jedne krunisane glave, oslobodio. 

Tri meseca posle bitke kod Hatina, tacnije 2. oktobra, Jerusalim je pao u 
ruke Saracena, a da pri tome nijedna zgrada nije opljackana niti je bilo ko od 
njegovih stanovnika bio povreden. Saladin nije proterao hriscane iz 
Jerusalima, niti su to ucinili njegovi sinovi, koji su ga nasledili posto je 4. 
marta 1193. preminuo u Damasku. Progon hriscana iz Jerusalima pocinje tek 
1244. zbog neprestanih krstaskih pohoda da se ponovo oslobodi Jerusalim i 
osvoje nove arapske teritorije. Posle pada tvrdave Sen-Zana-d'Akra, maja 
1291, hriscana vise gotovo da i nije bilo u Svetoj zemlji. Iako su mnogi krivili 
vitezove Templa za gubitak Svete zemlje, sto se u slucaju Zerara de Ridfora 
moze prihvatiti, ipak je takva ocena preterana. Tokom sto godina (1099. - 
1191.) vise od 20.000 templara je poginulu braneci Svetu zemlju i interese 
hriscanstva. U odbrani tvrdjave Sen-Zana-d'Akra, nakon sto su evakuisali 
zene, decu i stare, svi vitezovi Templa, njih oko 400, na celu s velikim 
majstorom Vilijamom de Bozeom su izginuli braneci poslednje hriscansko 
uporiste u Svetoj zemlji. 

Novo sediste Templari uspostavljaju na Kipru, a novoizabrani veliki majstor 
Templa postaje misteriozni francuski plemic Tibald Godin (Thibaud Gaudin). 
On uspeva da konsoliduje templarske redove nakon katastrofe kod Akre, uz 
istovremeno sirenje finansiskih i trgovackih poslova Reda. Na mestu velikog 
majstora 1292. menja ga Zak de Mol (Jacques de Molay), zvanicno 23 i 
poslednji veliki majstor. 

Pocetkom cetrnaestog veka, mnoge kraljevske kuce Evrope su dugovale 
znacajna finansiska sredstva Redu i sve su vise zazirale od njegovog 
ekonomskog i politickog uticaja. Kako se, nakon ubista jerusalimskog kralja 
Boduena V sve vise pricalo o tome da su to ubistvo izveli vitezovi Templa 
zarad ogromnog blaga dobijenog od Jevreja, odnosno Cionskih mudraca koji su 
nastavljaci politike i fiosofije nekadasnje vavilonske sekte, poznate kao 
fariseji, francuski kralj Filip IV (Philippe IV de France) poznatiji kao Filip 
Lepi (Philippe le Bel) je, na zahtev Sionskog priorata, otpoceo pripreme za 
obracun sa Templarima. Prva stvar koju je uradio bila je da protera sve Jevreje 
iz Francuske proglasivsi ih jereticima, a potom i da konfiskuje celokupnu 
njihovu imovinu. S obzirom i na to da je najveci deo templarskog blaga bio 



- 177 



smesten u Parizu, Filip je odlucio da konacan personalni i finansijski obracun 
s ubicama kralja bude u njegovoj prestonici. 

Samo, velika finansijska i vojna sila vitezova Templa je bila per se prevelik 
zalogaj za njega pa je Filip IV morao da trazi podrsku evropskih krunisanih 
glava koje su, kao i on, bile vrlo bliske sa Sionskim prioratom. No, bilo kakva 
akcija ove vrste bila bi nemoguca bez podrske pape pa je Filip, tvrdeci da su 
Templari zapravo jeretici i finansiski lesinari, zatrazio podrsku Rima. Posto je 
i sam Rim, kako se ispostavilo, bio pod uticajem Ciona i njemu odanih 
Templara Filip IV je prvo ubio papu Bonifacija VIII (Benedetto Caetani, 
krsteno ime) 1303, a potom i papu Benedikta XI (Nicola Boccasini, krsteno 
ime) 1304. Uz dosta napora francuski kralj na presto svetog Petra dovodi 
"svog papu", Klementa V (Raymond Bertrand de Got, krsteno ime). Kako se 
nista nepredvideno nebi dogodilo Filip IV Klementa V, sa sve papskim 
insignijama, preseljava u Pariz; to je bio prvi i jedini put da je presto svetog 
Petra bio izmesten izvan Rima. 

Postupajuci po direktim sugestijama velikog majstora Siona i Filipa IV papa 
Klement V je pozvao Zaka de Molea i vodu hospitalaca da dodu u Pariz, kakao 
bi se dogovoroli o navodno novom krstaskom pohodu na Jerusalim. De Mole je 
na ovaj sastanak dosao s Kipra, a voda hospitalaca se nije pojavio. U noci, 
petak 13. oktobra 1307. Zak de Mol je uhapsen. Iste noci sirom Franuske 
pohapseno je 627 Templara od gotovo 3000 koliko ih je bilo.. Rano ujutro 
provaljen je templarski trezor u Parizu, ali u njemu nije naden ni jedan zlatnik 
i ni jedan dokument, a u luci La Rosel, glavnoj templarskoj luci, nije zatecen 
nijedan jedini brod. Uz optuzbe za bogohuljenje, zelenasenje i sodomiju Zak 
de Mol je, s jos stotinak Templara, osuden i spaljen na lomaci nedaleko od 
crkve Notre Dame. Veliko blago templara nikad nije pronadeno, niti su ikada 
pronadeni njihovi tajni spisi o kojima se tako mnogo govorilo, a vezuju se za 
otkopavanja koja je vrsio grof Ig od Sampanje s drugovima u Jerusalimu i u 
okolini Kirbet-Kumrana. Proci ce mnogo godina pre nego sto se sazna da je 
sve templarske spise, po uputstvima samoga de Molea, iz Pariza u Skotsku 
prebacio njegov rodak Guichard VI sir de Beaujeu. Prebacivanje dokumenata, 
s obzirom na njihovu vaznost, obavljeno je u dva navrata i to tako sto su prvo 
otpremljena dokumenta koje su Templari sami pronasli, a potom dokumenta 
koja su primili od asasina medu kojima su sa posebnom paznjum tretirana ona 
koja su nastala u okviru organizacije Ruzin krst koju su 46. godine u 
Aleksandriji osnovali Ormus sa svojih sest ucenika i Jesua ben Josif. 

Mnogi se i danas pitaju kako je moguce da jedna vojna, ekonomska i 
politicka sila kakva su bili vitezovi Templa nestane s istorijske scene preko 
noci. Moc kojom su raspolagali tokom dvanaestog i trinaestog veka je 
nespojiva s nacinom na koji je okoncana. 

Templari su, tokom dva veka postojanja, razvili najbolju obavestajnu sluzbu 



- 178 



s najnaprednijim kodiranim pismom i gestovnim govorom. Za zastitu svojih 
tajni koristili su kod poznat kao sifra Atbas. Isti kod za zastitu svojih znanja 
koristili su i pripadnici Kumranske zajednice hiljadu godina pre njih. Medu 
sobom su, kad je to situacija nalagala, mogli da razgovaraju jezikom potpuno 
nerazumljivim za sve prisutne. Njihovi preceptorati, koje su imali u svim 
evropskim zemljama i sirom Palestine, bili su sedista za regrutovanje novih 
clanova, obuku, staranje o starim i povredjenim vitezovim, za pomoc svim 
putnicima koji su je trazili i si. Preceptorati su posebno bili odgovorni za 
prikupljanje i obradu svih informacija od znacaja za Red, bili su svojevrsni 
obavestajni centri Reda Izvanrednim sistemom veza, svake nedelje, a po 
potrebi i cesce, informacije kojima su preceptorati raspolagali dostavljane su 
velikom majstoru. Na neki nacin, preceptorati su funkcionisali kao neka vrsta 
savremenih ambasada, konzulata i privrednih komora. 

Ako sve to imamo u vidu, onda se postavlja pitanje kako je bilo moguce da 
Zak de Mol upadne u zamku Filipa Lepog. Kako je bilo moguce da vitezovi 
Templa, mocni kao sto su bili, ne saznaju nista o namerama jednog, ipak, 
prosecnog kralja? 

Templari su od osnivanja odgovarali samo papi i njemu su davali desetinu 
svojih prihoda. Bili su uvek rado videni i primani u papskom dvoru. Za njih u 
Rimu nije bilo tajni. Medutim, situacija se bitno promenila nakon sto su ljudi 
Filipa Lepog oteli i ubili papu Bonifacija VII, a odmah potom otrovali i 
njegovog naslednika Benedikta XI. U svojstvu velikog majstora, Zak de Mol se 
vise puta sretao s Bonifacijem VII, a jedanput i s Benediktom XI. Prilikom 
ovih susreta Zak de Mol je upozoravan na zahteve Filipa Lepog, da se vitezovi 
Templa okrive za jeres i blud, i da im se, kao takvima, oduzme sva imovina, a 
Red ukine. Slicne informacije o klevetama Filipa Lepog templarski veliki 
majstor dobijao je i iz svojih preceptorata, a posebno od onih iz Francuske. Sta 
vise, bilo je i informacija da pripadnici hospitalaca blagonaklono gledaju na 
optuzbe koje je Filip sirio Evropom. 

Kad je na papski presto postavljen Bertrand de Got, nadbiskup Bordoa i 
veliki prijatelj i duznik Filipa Lepog, poznat kao papa Klement V (1305.- 
1314.), Templarima je bilo jasno da ce francuski kralj dobiti papinu saglasnost 
za njihov progon. Klement V je, verovatno uplasen za svoju bezbednost u 
Rimu, papsku stolicu premestio u Francusku 1309. kako bi ga Filip IV lakse 
stitio. 

Plan za obracun sa vitezovima Templa se dugo pripremao i kada je 
septembra 1307. Papa pozvao vode templara i hospitalaca da dodu na dogovor 
o novom krstaskom pohodu sve je vec bilo gotovo. Zak de Mol je vec bio 
obavesten o planu da se on i svi vitezovi Templa pohapse, a da se njihova 
imovina zapleni. Pre nego sto je s Kipra krenuo u Francusku de Mol je naredio 
da se sva dokumenta s Kipra prenesu u Skotsku, a da se ona manje vazna spale. 



- 179 



Pre toga, odnosno mesec dana pre papinog poziva, iz Pariza je u Skotsku 
preneseno svo templarski zlato i svi znacajni spisi. Na put za Pariz pratilo ga 
je 65 Templara i, sa strane gledano, sve je delovalo normalno, ni po cemu se 
nije moglo zakljuciti da Templari sumnjaju u bilo sta. Po dolasku u Francusku 
sacekao ih je Filip Lepi i priredio neobicno srdacan i svecan docek. Fulk de 
Vilar (Fulk de Villar, 1305.-1319.), veliki majstor hospitalaca i pored toga sto 
je potvrdio dolazak, nije se pojavio. 

U petak, 13. oktobra sirom Francuske kraljevi senesali su, odmah nakon 
ponoci, otvorili zapecanjene naredbe u kojima je stajalo da se imaju pohapsiti 
svi pripadnici Reda. Naredenje je do zore izvrseno bez da se i jedan jedini 
vitez Templa protivio hapsenju, a o otporu da i ne govorimo. Ono sto je 
iznenadilo Filipa Lepog i njegove sledbenike je da u petak 13. oktobra 1307. 
godine posle Hrista nije bilo nicega u pariskom preceptoratu. Nije bilo novca, 
zlata, dragog kamenja, nije bilo ni jednog jedinog dokumenta. Sve je nestalo. 
Te noci, nestala je i celokupna templarska flota iz luke La Rosel - ukupno 
osamnaest brodova na celu s najvecim brodom na svetu Falkon. Papa je nakon 
ovoga 22. Novembra 1307. izdao bulu Pastoralis Praeeminentiae kojom od 
svih evropskih vladara zahteva hapsenje i progon vitezova Templa. Kako god 
bilo, za papu i francuskog kralja je, sve do njihove prerane smrti, ostalo tajna 
kako su templarski brodovi i svo blago nestali. Kasnije su ovi brodovi vidani 
na otvorenim morima s crnim zastavama, na kojima su belim bile naslikane 
mrtvacke glave s po dve ukrstene kosti ispod. Rimokatolicka crkva ih je 
nazivala piratia tvrdeci da su oni obicni lopovi, sto uopste nije bilo tacno. 
Gusarenje je tokom vekova postalo castan i veoma unosan posao, a krajem 
XVII veka medu najbogatijim i najuglednijim ljudima engleskih kolonija 
Severne Amerike bili su upravo gusari: Thomas Tew, Daniel Plowman, Henry 
Every, William Kidd... Pomoc gusara su vremenom potrazivali i mnogi 
evropski vladari, a poznato je da je uz njihovu pomoc Holandska Istocno- 
indijska kompanija postala jedna od najvecih i najmocnijih u istoriji sveta. 
Tako je ova kompanija od 1623. do 1636. uz pomoc gusarskih galija zarobila i 
prisvojila 514 brodova koji su svi bili ukljuceni u njenu trgovacku flotu. 

Jedan od najvecih i najslavnijih francuskih moreplovaca svakako je bio 
gusar Digej-Truen (Rene Trouin du Gue) koji se i dan-danas slavi kao najveci 
francuski junak. Digej-Truen potice iz stare gusarske i brodovlasnicke 
porodice, a u svojoj trideset i osmoj godini zapovedao je sa ukupno 17 
gusarskih brodova na kojima je bilo 5700 moreplovaca. Tokom dvadeset 
godina komandovanja zarobio je 320 brodova i prisvojio njihove tovare u 
vrednsoti od nekoliko miliona zlatnih livara. Kada je francuski kralj Luj XIV 
pocetkom 1711. pokusao da se osveti Portugalcima koji su se udruzili sa 
protivnicima Francuske jedini koji mu je pomogao bio je Digej-Turen. Sta- 
vise, kako je kasa Luja XIV bila prazna, a njegovi prijatelji nevoljni da se 
upustaju u rizicne vojne avanture Digej-Turen sa nekolicinom svojih 
"prijatelja" sakuplja preko milion i po livara neophodnih za ekspediciju protiv 



- 180 



Portugalaca. Sa svojih sedamnaest brodova, 738 topova i 5.864 mornara juna 
1711. isplovio je iz luke La Rochelle put Juzne Amerike, a nakon tromesecne 
plovidbe napada Rio de Zanerio, do tada neosvojivo portugalsko utvrdenje. 
Posle jedanaest dana opsade Rio je osvojen, a Digej-Turen se uputio nazad u 
Francusku sa plenom od sest miliona livara. Docekan je 6. februara 1712. u 
luci Port de Brest kao nacionalni heroj, a tokom vladavine Luja XV dobio je 
najvisa vojna dostojanstva. Njemu u cast 1998. godine u njegovom rodnom 
seocetu Sant-Maloii odrzan je anglo-francuski samit posvecen evropskoj 
odbrambenoj politici. 

Papa je 1312. zvanicno raspustio Red bulom Vox in excelso, a da nikad nije 
izrecena presuda o njihovoj krivici. Najveci deo njihove imovine dodelio je 
njemu vernim vitezovima hospitalcima. Inace, u narodu je od tog petka 13. 
oktobra uvrezeno verovanje da je svaki petak 13-og u mesecu posebno 
baksuzan datum (friggatriskaidekaphobia) kada ne treba pocinjati niti 
zavrsavati bilo koji posao, a posebno otpocinjati ili zavrsavati neko putovanje. 
Od tada se i u numerologiji broj dvanaest uzima za broj potpunosti (dvanaest 
meseci u godini, dvanaest znakova zodijaka, dvanaest plemena Izraela, 
dvanaest apostola Isusovih, dvanaest bogova Olimpa i td.) dok se broj trinaest 
uzima za broj diskontinuiteta. Kod hriscana se posebno pocelo govoriti o 
cinjenici da je poslednjem pashalnom obredu Isusa - Tajna vecera (Coena 
Domini) bilo trinaest osoba i da je Isus bio razapet upravo u petak. O fobiji 
petka prvi je, krajem XIV veka, pisao engleski pisac Dzefri Soser (Geoffrey 
Chaucer) u svom na daleko cuvenom delu Kanteberijske price (The 
Canterbury Tales). 

Zak de Mol, kao i svi pohapseni vitezovi Templa, je mucen danima i nocima 
u tvrdjavi Sinon najstrasnijim metodama koje je inkvizicija znala. Posle sedam 
godina patnji on i Zofroa de Same (Geoffroy de Charnay), preceptor 
Normandije, su spaljeni na lomaci na ostrvcetu Iledela Cite na reci Seni i u 
blizini katedrale Notre Dame. Pred masom koja se okupila da gleda 
spaljivanje, Zak de Mol je pozvao Papu i Filipa IV da mu se pridruze i zajedno 
s njim poloze racune Bogu. Iste godine obojica su se pridruzila velikom 
majstoru. 

Tokom ispitivanja templarskih vitezova inkvizicija je utvrdila da se Red 
hrama sastojao od sedam spoljnjih krugova koji nisu bili posveceni u 
znacajnije stvari Reda. Sva znanja i mudrosti posedovala su tri unutrasnja 
kruga ciji su clanovi zapravo i bili inicirani u posebne templarske tajne. Ova 
tri reda nikada nisu imala vise od sedamdeset vitezova, a medju njima njih 
trinaest je cinilo prvi red na celu sa velikim majstorom. Ovaj prvi krug je 
donosio sve najvaznije odluke za Red. Inkvizicija je bila iznenadjenja 
saznanjem da se ovaj unutrasnji deo Reda intenzivno bavio istrazivanjem 
ezotericnih i religijskih pitanja. Posebno je bilo vazno saznanje da su inicirani 
vitezovi bili upuceni u mnoge tajne jevrejskog i islamskog sveta. Iako su znali 



- 181 



da se templarska zakletva polagala Bogu i Nasoj Gospi inkvizitori su ipak bili 
zaprepasceni kad su culi templarsku molitvu za oprost grehova: "molim se 
Gospodu da te oslobodi grehova onako kako je oslobodio grehova Svetu Mariju 
Magdalenu kao i lopova koji je razapet na krst". 

Nakon sto je veliki majstor Zak de Mol uhapsen 1307. preko dve hiljade 
Templara se povukao u svoje preceptorate u Portugalu, Skotskoj i Svajcarskoj. 
Jedino od mesta gde su templari ostali apsolutno bezbedni, s apsolutnom 
vlascu, bez Ciona i Siona, je bilo more. Imali su najvecu i najmoderniju flotu, 
a njihovi kapetani su posedovali mape i znanja koja su tada bila dostupna samo 
odabranima. Napomenimo samo da su prve mape sveta izradili Muhamedanci i 
da je na njima Juzni pol bio gore, a Severni dole. Takve mape, sa obrnutim 
polovima, su koristili Templari. Na takvim mapama Meka i Kaba (<j*^ ji ) u njoj 
su uvek bile centar sveta i to je, i danas nakon sto su zapadnjaci promenili 
polove na mapi sveta, ostalo isto. Red je nastavio da zivi i radi, mada je doslo 
do bitnih promena u njegovom pojavnom delovanju. Najotvorenije je delovao u 
Skotskoj gde papske bule kojima je red zabranjen nikad nisu obznanjene, a u 
Portugaliji je samo promenio ime u Red Hristovih vitezova. Svajcarska je 
postala centar njihovih spekulativnih finansija. Kada se 1356. u Bazel doselio 
i nastanio plemic po imenu de Bale, jedan od onih iz prvog unutrasnjeg reda 
vitezova Templa, Bazel je definitivno postao centralno mesto svajcarskih, 
odnosno templarskih spekulativnih finansija. Mirom u Vestfaliji 1648. je 
odredena trajna neutralnost Svajcarske, a na Kongresu u Becu 1815. ista je 
potvrdena i jos jedanput zagarantovana. 

Danas se u Bazelu nalazi sediste jedne privatne banke - Banke za 
medunarodno poravnanje (Banque des reglements internationaux) koja okuplja 
sve svetske centralne banke. Okruglog je oblika, po uzoru na okrugle crkve 
koje su Templari oduvek gradili, a poznata je kao majka svih centralnih 
banaka. Ova komercijalna banka je specijalnim medunarodnim ugovorom 
potpisanim 1930. u Hagu od strane predstavnika svih evropskih drzava i SAD 
zasticena od bilo kakvih intervencija svajcarske ili bilo koje druge vlade i 
izuzeta iz svih vrsti i oblika poreza. Hag kao mesto potpisa ovog ugovora nije 
slucajno odabran iz prostog razloga sto je on sediste mocne holandske 
kraljevske porodice Orange-Nassau koja u njemu ima, ni manje ni vise, tri 
rezidencije od kojih je Huis ten Bosch Palace najraskosnija i istorijski 
najzanimljivija jer je, ne jednom, bila mesto odrzavanja najvaznijih 
nezvanicnih sastanaka svetske bankarske elite. 

Zak de Mol je bio poslednji veliki majstor koga su vitezovi Templa sami 
izabrali; od njegovog pogubljenja velikog majstora postavlja Sionski priorat. 
Sve do sukoba francuskog kralja Filipa II (Philippe II zvani i Philippe 
Auguste) i engleskog suverena Henrija II (Henry II) januara 1188. u 
Francuskoj, ispred zamka Zizor (Gisors), Templari su bili verni Sionskom 
prioratu. Te godine je otkriveno da su medu vitezove Templa ubaceni 



- 182 



pojedinci koji su svoju vernost ispovedali Cionskim mudracima, a ne Prioratu. 
To je neminovno rezultiralo neslogom medu vitezovima Templa i, na kraju, 
dovelo do gubitka Svete zemlje i niza nesporazuma i zle krvi medu mnogim 
evropskim vladajucim kucama. Ako znamo da su Sionski mudraci i 
Jerusalimski princ vezani sa vavilonskom sektom fariseja, odnosno da su 
samo modernizovani nastavak stare judeovavilonske sekte, a da Sionski priorat 
odgovara direktno naslednicima Isusa Hrista i Marije Magdalene onda je jasno 
zasto je doslo do sukoba 1188. Inace, ovaj sukob dva kralja ispred zamka Zana 
Zizora (Jean de Gisors) je u istoriji poznat kao Seca bresta (Cutting of the 
elm) i do danas nije razjasnjeno sta je bio razlog i smisao Henrijeve sece ovog 
osam stotina godina starog drveta. Sta god da se tog dana stvarno dogodilo 
izvesno je samo to da je Filip II uspeo da na svoju stranu pridobije Henrijeva 
dva sina Ricarda i Dzona i okrene ih protiv oca koji je, u neverici i velikoj 
dusevnoj boli, preminuo 6. Jula 1189. 

Unistenje vitezova Templa koje je predvodio veliki majstor Zak de Mol je 
bilo delo Sionskog priorata koji je pogubljenjem najviseg templarskog 
rukovodstva nastojao da spase Red od daljeg propadanja i upadanja u 
farisejsku zamku. Medutim, akcija nije ostala bez reakcije pa je tako odgovor 
Cionskih mudraca bio brz i efikasan - pogubljeni su papa Klement V, 
francuski kralj Filip Lepi i, na kraju, njegova dva sina. Konacna osveta 
usledice tek u XIX veku, u dogadajima poznatim kao Francuska revolucija, kad 
je ukinuta francuska monarhija. Medutim, tacka na osvetu stavljena je tek 
pocetkom XX veka kada je tokom Prvog svetskog rata razbastinjena dinastija 
Habzburga. Ovde se samo treba potsetiti da su u XVI veku Merovinge 
predstavljali Lotarinzi, loza koja je vremenom postala lotarinsko-habzburska - 
pa su tako i Habzburgovci zapravo bastinici merovinske krvne loze. 



- 183 



Poglavlje jedanaesto 
Franc-Maconnerie (Masoni) 



Pocetkom cetrnaestog veka sve evropske krunisane glave su na neki nacin 
bile u srodstvu s Merovinskom dinastijom. Pa ipak, i pored toga nesporazumi i 
sukobi medu evropskim plemstvom su bili cesti, a ne retko i veoma krvavi. 
Dogadaji oko i s vitezovima Templa, gubitak Jerusalima i mnostvo drugih, 
slicnih dogadaja naveo je clanove Sionskog priorata da preispitaju dotadasnju 
praksu koja nije davala ocekivane rezultate. Na kraju, zakljucili su da se, na 
osnovu iskustva koje su imali sa vitezovima reda Templa, mora stvoriti znatno 
sira organizacija koja bi pokrivala ceo svet. 

Dva veka postojanja i delovanja vitezova Templa donelo je neka neverovatna 
saznanja i stvorilo potpuno nove mogucnosti za ostvarenje osnovnih ciljeva 
Sionskog priorata. Medutim, do slicnih zakljucaka su dosli i Cionski mudraci 
ali ce se njihovo delovanje odvijati sa ciljem preuzimanja stvorenog, a ne 
stvaranja novog. 

Kao prvo, Templari su prvi razvili savremen sistem bankarskog poslovanja 
cekovima, menicama i pozajmicama s velikim kamatama; specijalnost su im 
bile zatezne kamate. Novae se pokazao kao najmocnije sredstvo upravljanja 
ljudima. Shvatili su da onaj ko kontrolise tokove novca uspostavlja "pravila 
igre". 

Druga stvar koja se poakazala neverovatno mocnom i efikasnom je bilo 
ustrojstvo Templara po, kako mi to danas zovemo, komunistickom principu. 
Svi koji su zeleli da budu pripadnici ovog Reda su celokupnu imovinu 
predavali u vlasnistvo Redu, a oni sami su mogli da raspolazu celokupnom 
imovinom kojom je red raspolagao. Niko nije smeo da ima bilo kakvu svojinu, 
a sva svojina je bila dostupna svima. Kako je medu vitezovima bilo i arapa- 
muhamedanaca, hriscana ali i pripadnika drugih vera, Pravilnikom je bilo 
utvrdeno kada i kako ce se svi moliti (svako svom) bogu, ali se o veri nije 
smelo raspravljati. 

Svi vitezovi koji su zbog starosti ili povreda bili nesposobni ili spreceni da 
odgovaraju obavezama Reda su, do kraja zivota, bili obezbedeni svim sto im je 
trebalo za normalan zivot. Najcesce su stanovali po preceptoratima, gde su 
imali i medicinsku negu. 



- 184 



Ova principi organizacije vitezova reda Templa obezbedila su da medu njima 
nema nikakvih materijalnih sukoba niti verskih i nacionalnih netrpeljivosti. 
Bili su u celosti odani svom zadatku i krajnjem cilju. Autoritet velikog 
majstora je bio neprikosnoven, a svako suprotstavljanje zavrsavalo se 
drakonskim kaznama. 

Poslednje javno pojavljivanje vitezova Templa zbilo se u Skotskoj, kad se 
skotska vojska predvodena Robertom Brusom (Robert de Brus, 6th Lord of 
Annandale and jure uxorisEarl of Carrick) 24. juna 1314. (na dan Jovana 
Krstitelja) sukobila sa vojskom engleskog kralja Edvard II; bila je to bitka za 
samostalnost Skotske. U ovoj cuvenoj bici kod Banokburna (Blar Allt a' 
Bhonnaich) sest i po hiljada Skota sukobilo se s dvadeset pet hiljada engleskih 
vojnika. Organizovani i predvodeni s skoro cetiri stotine vitezova Templa 
Skoti su pobedili Engleze i obezbedili svoju samostalnost. Tajna ove gotovo 
neverovatne pobede lezi u cinjenici da su Templari predvodeni svojim novim 
velikim majstorom Zanom Markusom Larmenijem (Jean-Marc Larmenius), pre 
sukoba, pribavili podatke o svim razmestajima engleske vojske i o njihovoj 
nastupajucoj vojnoj taktici. Ovde se mora imati u vidu da su Templari medu 
sobom govorili francuski i da su na engleskom dvoru gde se od 1066. do 1362. 
govorio samo francuski jezik (Normanska Engleska) imali niz izvanrednih 
spijuna. 

Iako su niz informacija pribavili preko svoje dobro organizovane spijunske 
mreze Templari su, ipak, krunsku informaciju dobili od grofa Tomasa od 
Lankastera (Thomas, Earl of Lancaster) koji je mrzeo Edvarda II (Edward II, 
"of Carnarvon," King of England) zbog njegovog homoseksualizma i 
raskalasnog zivota; Edvard II je nakon krunisanja svog ljubavnika Pirsa 
Gejvstona (Piers Gavestone, Earl of Cornwall) ucinio grofom od Kornvola sto 
je u mnogome razgnevilo staro englesko plemstvo. Poraz kod Banokburna i 
odluka kraljice Izabele, cerka francuskog kralja Filipa IV, da napusti Edvarda 
II i vrati se u Pariz su okrenule sve Engleze protiv kralja, a bas to je grof 
Lankaster prizeljkivao. Mocne snage engleskog plemstva predvodene grofom 
Rodzerom de Mortimerom (Roger Mortimer Baron of Wigmore) su oktobra 
1326. porazile Edvardovu vojsku, a potom ga i zarobile. Engleski kralj je 21. 
septembra 1327. ubijen u zamku Barkli (Berkeley Castle) nabijanjem na 
uzareni kolac. 

Pobedom kod Banokburna Robert Brus postaje kralj Skotske i osniva 
poseban viteski red The Most Ancient and Most Noble Order of the Thistle koji 
ce sve do dansnjih dana imati vaznu ulogu u britanskoj politici. Templari se 
zvanicno povlace s javne scene, ali u stvarnosti njihov uticaj u zivotu Skotske 
postaje dominantan. Jedan od istaknutih skotskih plemica i covek koji je bio 
blisko vezan za misterije vitezova Templa ali i misterije onoga sto ce kasnije 
postati poznato kao tajne Bace masona Vilijem Sinkler (William Sinclairlst 
Earl of Caithness, 3rd Earl of Orkney, Baron of Roslin) je isprojektovao i 



- 185 



1440. otpoceo izgradnju svog konacnog boravista - Roslinsku kapelu (Rosslyn 
Chapel). Ovaj pravi hram masonerije je podignuta za sest godina, ali su 
zavrsni radovi na njoj trajali punih cetrdeset godina. 

Roslinska kapela je gradena vise decenija, a dovrsena je tek 24. juna 1480. u 
skladu sa najvisim standardima svete geometrije. Svaki santimetar njene 
unutrasnjosti je pokriven simbolima od kojih mnogi ni do danas nisu 
protumaceni. Mnogi od simbola se mogu pripisati vitezovima Templa, medutim 
mnogi se mogu vezati samo za masone koji zvanicno pocinju da deluju znatno 
kasnije. S druge strane, unutrasnjost Roslina obiluje mnogim paganskim i 
islamskim prizorima. Posebno je intrigantno to sto je u unutrasnjosti na vise 
od stotinu mesta prikazan Zeleni Covek, pagansko keltsko bozanstvo 
vegetacije. Na gredi iznad vrata stoji natpis : "Vino je jako, kralj je jaci, zena 
je najjaca, ali istina nad svima vlada". 

Najveci uspeh i pocetak novog nacina delovanja Templara nastaje smrcu 
engleske kraljice Elizabete I, iz dinastije Tjudor, koja nije imala naslednike. 
Templari uspevaju da za novog kralja Engleske postave Skotskog kralja 
Dzemsa I, cime je doslo do stvaranja nove jedinstvene drzave, Velike 
Britanije, i nezaustavljivog sirenja uticaja Templara na prostoru Engleske, a 
potom i izvan njenih granica. Skotska ce, ipak, ostati njihov veciti centar, a 
crkva u Roslinu cesto posecivana svetinja. 

Na sastanku trinaest najuticajnijih clanova Sionskog priorata koji se 24. juna 
1308. (dan Jovana Krstitelja) odrzao u gradu poznatim pod imenom La Ville- 
Lumiere, ocenjeno je da su se stekli ocekivani uslovi da se na celo 
razjedinjene i na mala kraljevstva podeljene Evrope postavi jedan vladar kao 
najvisi autoritet. Evropa je, potom, trebala da postane polazna tacka za dalje 
sirenje njihove vlasti. Za ovakav cilj je bilo neophodno osmisliti posebne 
metode i organizacione celine bitno drugacije od svega do tada videnog. 
Polazeci od ove konstatacije, zakljuceno je da se organizuje "vojska 
graditelja" sastavljena od najumnijih i najuticajnijih ljudi svog vremena. 
Njihov primarni zadatak bice izgradnja osnovnih preduslova za vlast jednog 
kralja i uspostavljanje temelja jedinstvene evropske drzave s njim na celu. 
Odluka koja ce se pokazati kao veoma znacajna za buduci rad i ostvarenje 
ciljeva Priorata je ona kojom se ucesce u novoj tajnoj organizaciji otvara i za 
one koji nisu "krvno povezani", ali znanjem, ugledom ili bogatstvom imaju 
pozeljan autoritet. 

Vojska intelektualaca, uglednih i uticajnih ljudi ce, po zamisli Sionskog 
priorata, izgraditi neophodne temelje za novu jedinstvenu drzavu na cijem celu 
ce se nalaziti krvni potomak Jesue ben Josifa, odnosno cara Davida. Ta vojska 
ce se od tada nazivati Bracom zidarima, a u organizacionom smislu bice 
sastavljena od bezbroj manjih "jedinica" piramidalno organizovanih. Vode 
nekoliko "jedinica" ce organizovati posebna tajna drustva radi koordiniranja 



- 186 



rada, a sefovi ovih posebnih tajnih drustava ce medu sobom stvarati opet 
posebna tajna drustva radi koordinacije svih "jedinica". Da bi za sve one 
"izvan tajne" cela stvar bila nerazumljiva ili naizgled haoticna, pa cak i 
besmislena predvideno je formiranje jos niza drugih tajnih organizacija 
nezavisnih od clanova brace zidara. Zamisljeno je da, radi sto efikasnijeg 
delovanja, novoosnovana tajna udruzenja ne moraju uvek da traze saglasnost 
za svoje aktivnosti sve dok su one usmerena u pravcu ostvarenja utvrdenog 
cilja. Uvid u aktivnosti svih ovih tajnih drustava imace svi clanova Priorata, a 
potpun uvid u sve dogadaje i aktivnosti je privilegija samo Prosvecene 
trinaestorice. 

Red vitezova Templa nikad nije zvanicno ugasen i on i danas postoji. 
Zvanicni naziv mu je Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani i 24. 
juna 2001. godine je priznat od strane Organizacije Ujedinjenih Nacija ciji su 
clan postali 2. decembra 2002. sa statusom stalnog posmatraca i "savetnika"; 
veliki majstor Templara danas je admiral Dzejms Dz. Keri (James J. Carey). 

Ulogu koji je tokom dva veka aktivnog postojanja imao red vitezova 
Templa od petnaestog veka preuzimaju braca masoni. Ovi novi ratnici postali 
su najveca sila Novog svetskog poretka. To je danas vojska s preko pet miliona 
clanova, od kojih polovina zivi i deluje u SAD, a preko sest stotina hiljada u 
Velikoj Britaniji. Svi oni su okupljeni u vise od 100.000 loza sirom sveta. 

Zadatak da pocne formiranje organizacije Slobodnih zidara (Braca masoni) 
dobila je stara skotska porodica Sinkler, koja je imala istaknutu ulogu i medu 
vitezovima Templa. Sinkleri vode direktno poreklo od Merovinga, a na 
njihovom posedu je izgradjena Roslinska kapela koja se i danas smatra za 
jedan od najsvetijih masonskih hramova. Mnogi veruju da se i danas ispod 
ovog hrama nalazi najveci deo tajnih spisa i blaga koje su vitezovi Templa, 
predvodeni grofom Igom od Sampanje, otkrili ispod rusevina poslednjeg 
Jerusalimskog hrama i u okolini Kirbet-Kumrana. Medutim, ovo nije tacno. 
Ove nekad templarske, a danas masonske svetinje se jesu nalazile u Kapeli sve 
do 1871. kada su prenete u londonski Siti gde se i danas nalaze u jednoj zgradi 
u ulici Lime Street. Pod zastitom su Sionskog priorata. 

Vilijem Sinkler postavio je osnove masonstva, a ono se sve do pocetka 
osamnaestog veka organizaciono usavrsavalo i unapredivalo metode delovanja. 
Najznacajnije i najobimnije organizacione promene preduzeo je skotski kralj 
Dzejms VI, inace prvi kralj mason. On je svog brata masona Vilijema Soa 
(William Shoe) obavezao da sastavi nov Pravilnik za masone. Postujuci 
kraljevsku koja se, inace, nikada ne povlaci So 28. decembra 1598. godine 
objavljuje novi Pravilnik: Prava i propisi koje treba da postuju svi Majstori 
masoni u okviru ovog kraljevstva. Pravilima su formalizovani skoro svi 
dotadasnji rituali, koje danasnji masoni nazivaju Treci stepen Zanata 
slobodnog zidarstva. Okupljanje spekulativnih masona Pravilima je oznaceno 



- 187 



kao loze i od tada slobodno zidarstvo ima strukturu loza. Da bi jedna loza bila 
aktivna morala je da ima najmanje sedam clanova. Inace, prema originalnim 
spisima Pravilnika struktura masonstva izgleda: 

1° Ucenik 

2° Pomocnik 

3° Majstor 

4° Tajni Majstor 

5° Savrseni Majstor 

6° Intimni Sekretar 

7° Predsednik i Sudija 

8° Intendant Zgrada 

9° Izabranik Devetorice 

10° Slavni Izabranik Petnaestorice 

11° Uzviseni Izabrani Vitez 

12° Veliki Majstor Arhitekta 

13° Kraljevski Svod Solomona 

14° Veliki Izabranik Potpuni i Svetli Zidar 

15° Vitez Istoka i Maca 

16° Princ Jerusalima 

17° Vitez Istoka i Zapada 

18° Suvereni Princ Ruzinog Krsta 

19° Veliki Svestenik 

20° Casni Veliki Majstor Svih Loza 

21° Noahit Pruski Vitez 

22° Vitez Kraljevske Sekire 

23° Sef Tabernakla 

24° Princ Tabernakla 

25° Vitez Medene Zmije 

26° Princ Zahvalnosti 

27° Suvereni Zapovednik Hrama 

28° Vitez Sunca , Prosveceni Princ 

29° Skotsi Vitez Svetog Andreje 

30° Vitez Kados 

31° Veliki Inspektor - Inkvizitor Vitez 

32° Svetli Princ Kraljevske Tajne 

33° Suvereni Veliki Generalni Inspektor 

Samo pet godina posle objavljivanja Pravila, 1603. godine, skotski kralj 
Dzejms VI ce postati i kralj Engleske pod imenom Dzejms I (James VI and I). 
Njega ce 1625. naslediti njegov sin Carls I (Charles I of England), koji je 
takode bio Slobodan zidar. Za vreme njihove vladavine obznanjuje se da je 
slobodno zidarstvo cvrsto povezano i prozeto naucnim disciplinama kao sto su: 
aritmetika, geometrija, astronomija, gramatika, retorika, logika i muzika. 
Dzejms I ce Engleskoj crkvi podariti i novu Bibliju poznatu kao Dzejmsova 



- 188 



biblija koja ce postati, a i danas je Sola Scriptura (Sveto pismo) za sve 
protestante. U nastojanju da "prinesu svetlo" sto vecem broju ljudi masoni 
osnivaju Nevidljivi koledz (Invisible College) kako bi zainteresovani mogli da 
prosire svoje vidike i prevazidu sve stege mracnog srednjeg veka koje je 
uspostavila Rimokatolicka crkva. Carls I je Invisible College ozvanicio 
dekretom, odnosno formirao je Kraljevsko drustvo (The Royal Society) koje je 
postalo najvece steciste naucnika tog doba. Kraljevsko drustvo, iza koga je 
stajalo slobodno zidarstvo, ce vremenom dovesti do ere prosvecenosti i stvoriti 
pretpostavke za industrijalizaciju tokom devetnaestog i dvadesetog veka. Posto 
je masonima, kao nekad templarima, zabranjeno da u lozama razgovaraju o 
politici i religiji, i u Kraljevskom drustvu je bila zabranjena svaka prica na 
ove teme. Ovakvim svojim delovanjem slobodni zidari su se direktno 
suprotstavili Rimu i njegovoj do tadasnjoj praksi da sprecava i spreci 
prosvecenost kad god i gde god je to moguce. 

U masonskim redovima, kao nekada u redovima vitezova Templa, nije bilo 
neophodne harmonije pa je posle dvadesetcetiri godine vladavine Carls I 
ubijen; njegovom sinu nije bilo dozvoljeno da zauzme engleski presto, pa je 
Engleska postala prva parlamentarna republika kojom je, od ubistva Carlsa I 
1649, upravljao slobodni zidar Oliver Kromvel (Oliver Cromwell). Ovaj 
republikanac je sahranjen u Vestminsterskoj opatiji 1658. kao kralj, a posle 
smrti na celu Engleske ga je zamenio njegov sin, koji je krajem 1659. bio lepo 
zamoljen da odstupi sa vlasti kako bi Engleska ponovo mogla da postane 
kralj evina. 

Sve do 24. juna 1717. godine (dan Jovana Krstitelja) masonske 
organizacije su uglavnom delovale u tajnosti, a onda su tog dana cetiri 
londonske loze: Lodge Ml sa sedistem u pivnici kod Guske i rostilja; Lodge 
N°2 ciji su se clanovi okupljali u pivnici kod Krune; Lodge N23 je bila poznata 
po clanstvu koje se okupljalo u svratistu Jabukovo drvo i Lodge N°4 sa 
sastajalistem u pivnici Pehar i grozde osnovale Veliku Lozu Engleske (Premier 
Grand Lodge of England). Za prvog velikog majstora je izabran Entoni Sejer 
(Anthony Sayer), a Dzejms Anderson (James Anderson)je 1723. sacinio pravila 
po kojima se masoni imaju ponasati. Masonska pravila su objavljena uKnjizi 
konstitucije drevnog i casnog bratstva slobodnih i prihvacenih zidara. 
Anderson je pravila, odnosno statut napisao po nalogu odbora sastavljenog od 
cetrnaestorice vodecih clanova Velike loze. Statut utvrduje najvaznije rituale, 
pravila ponasanja medu kojima je i ono templarsko o zabrani vodenja 
politickih i verskih rasprava u lozama. Masonskim pravilima je nedvosmisleno 
utvrdeno vodece mesto plemstva medu clanstvom, a u torn kontekstu je 
apostrofirano da svi masoni, bez izuzetka, imaju izrazavati svoju lojalnost 
kuci Hanovera. 

Tokom nekoliko narednih godina Slobodni zidari iz Londona su osnovali 
svoje loze u svim engleskim kolonijama, a odmah potom je pocelo sa njihovim 



- 189 



osnivanjem i u drugim evropskim drzavama i Americi tako da ih jevec do 
1735. bilo aktivno 216. Vazno je istaci da su sve novoosnovane loze morale 
biti podredene velikoj nacionalnoj lozi drzave u kojoj deluju, a velika 
nacionalna loza ma koje drzave je uvek bila u zavisnom odnosu od Velike loze 
Engleske. Iz ovog pravila su bile izuzete samo francuske loze s obzirom da 
Veliki Orijent Francuske (Grand Orient de France) postupa po ateistickim 
pravilima. Od 1937. kada je princ od Velsa usao u bratstvo iniciran je obicaj 
da britanski kralj, njegovi najblizi naslednik ili neko blzak koga oni odrede 
bude istivremeno i veliki majstor. 

Iz Hanoversko-Vindzorske loze kraljeva Engleske masoni su bili: Fredrik 
Luis, princ od Velsa (Friedrich Ludwig, Prince of Wales, 1707.-1751.) - 
najstariji sin kralja Dzordza II, kralj Velike Britanije i Irske, vojvoda od 
Braunschweig-Luneburga i knez izbornik Svetog Rimskog Carstva i otac 
Dzordza III, kralj Velike Britanije i Irske, i vojvoda od Braunschweig- 
Luneburg i elektor Hanovera; Vilijem Avgust, vojvoda od Kamberlenda 
(Wilhelm August, Herzog von Cumberland, 1721.-1765.), drugi sin Dzordza II 
i Caroline of Brandenburg-Ansbach; Edvard Avgust, vojvoda od Jorka (Prinz 
Edward August von England und Hannover, 1739.-1767.), brat Dzordza III i 
drugi sin Frederika Luisa. Godine 1767. dobija titulu past Grand Master of 
England; Henri Frederik, vojvoda od Kamberlenda i Stratherna (Heinrich 
Friedrich, Herzog von Cumberland und Strathearn, 1745.-1790.), brat Dzordza 

III. Titulu velikog majstora Grand Lodge of London and Westminster primio 
1782.; Vilijem Henri, vojvoda od Glostera (William Henry, Herzog von 
Gloucester, 1743. -1805.), brat Dzordza III; Dzordz Avgust Frederik (1762.- 
1830.), stariji sin Dzordza III i kralj Engleske pod imenom Dzordz IV (Georg 

IV. August Friedrich, Konig von GroEbritannien und Irland und Konig von 
Hannover); Frederik Avgust, vojvoda od Jorka (Prinz Friedrich 

August, Herzog von York und Albany, Herzog zu Braunschweig und Liineburg, 
1763.-1827.), brat Dzordza IV; Vilijem Henri, vojvoda od Klarensa (1765.- 
1827.), brat Dzordza IV i kralj Engleske pod imenom Vilijem IV od Engleske 
(Wilhelm IV. Heinrich, Konig von GroEbritannien und Irland und Konig von 
Hannover.). Titulu velikog majstora primio 1792.; Edvard Avgust, vojvoda od 
Kenta (Prinz Eduard August, Herzog von Kent und Strathearn, 1767.-1820.), 
otac kraljice Viktorije. Za Velikog majstora reda "Starih" izabran 1813. ali ga 
kasnije napusta i za Velikog majstora Ujedinjene loze Engleske predlaze svog 
brata vojvodu od Saseksa; Ernest Avgust, vojvoda od Kamberlenda i kralj 
Hanovera od 1837. (Ernst August I., Konig von Hannover, Herzog von 
Cumberland und Teviotdale, 1781. -1851.) Peti sin Dzordza III; Dzordz 
Frederik Avgust, poslednji kralj Hanovera i vojvoda od Kamberlenda (Georg 
V., Konig von Hannover und Herzog von Cumberland und Teviotdale, 1819.- 
1878.), sin Ernesta Avgusta od Hanovera; Avgust Frederik, grof od Saseksa 
(August Friedrich, Herzog von Sussex, 1773.-1843.), brat vojvode od Kenta i 
Kamberlenda. Titulu velikog majstora primio 1813; Vilijem Frederik, vojvoda 
od Glostera (Prinz Wilhelm Friedrich, Herzog von Gloucester und Edinburgh, 



- 190 



1776.-1834.), sin Vilijema Henrija; Albert Edvard, princ od Velsa je postao 
prvi britanski kralj iz dinastijeSczxe-Coburg and Gotha (Albert Eduard,K6nig 
des Vereinigten Konigreichs von GroEbritannien und Irland und Kaiser von 
Indien, 1841.-1910.), sin i naslednik kraljice Viktorije; PrincArtur, vojvoda 
od Konota (The Prince Arthur, Duke of Connaught and Strathearn and Earl of 
Sussex, 1850.-1939.), sin kraljice Viktorije i guverner Kanade; Leopold 
Dzordz Dankan Alber, vojvoda od Olbenija (The Prince Leopold, Duke of 
Albany, Earl of Clarence and Baron Arklow, 1853.-1884.), najmladi sin 
kraljice Viktorije i princa Alberta. Bio je staresina loze Antiquity No. 2, 
najstarije engleske loze; PrincAlbert Viktor, grof od Klarensa (Prince Albert 
Victor, Duke of Clarence and Avondale, 1864.-1892.), sin Edvarda VII. Za 
njega se dugo verovalo da je misteriozni serijski ubica - Dzek Trbosek; 
Edvard Alber, princ od Velsa i vojvoda od Vindzora do 1936, a potom kralj 
Ujedinjenog kraljevstva pod imenom Edvard VIII (Edward VIII of the United 
Kingdom, 1935.-1936.); Albert Frederik Artur Dzordz, vojvoda od Jorka 
koji je postao i kralj Ujedinjenog kraljevstva pod imenom Dzordz VI (George 
VI, 1895.-1952.). Ostace upamcen kao poslednji imperator Indije i poslednji 
kralj Irske; Princ Dzordz, vojvoda od Kenta (George Edward Alexander 
Edmund, Duke of Kent, 1902.-1948.), veliki je majstor Ujedinjene engleske 
loze od 1939. do 1943.; Princ Carls, sin kraljice Elizabete i princa Filipa, 
vojvode od Edinburga (Charles Philip Arthur George, Prince of Wales, Duke 
of Rothesay and Duke of Cornwall). Roden je 14. novembra 1948. u 
Bekingemskoj palati gde ga je krstio Kanterberiski nadbiskup. Odmah po 
rodenju dobija titulu vojvode od Korvela i Rotsija, a titula princa od Velsa 
pripala mu je 1969. kada je i iniciran u masoneriju; godinu dana kasnije 
zauzeo je svoje mesto u Domu Lordova. 

Prvi koji su poceli ozbiljno i javno da zaziru od masona, ukazujuci na 
sveopstu opasnost koju sa sobom nose, bile su neobrezane rimske pape: papa 
Kliment XII 28. aprila 1738. godine najostrije osuduje masone bulom In 
eminenti apostolatu sspecula. Papa Benedikt XIV izdaje 22. decembra 1741. 
bulu Immensa Pastorum principis kojom ponovo upozorava na masonsku 
opasnost i to posebno u Americi. Benedikt XIV se oglasio 18. maja 1751. 
enciklikom Ecclesiam; Pije VII je 13. septembra 1821. izdao Ecclesiam a Jesu 
Christi; Lav XII, 13. marta 1825. objavljuje bulu Quo Graviora; Pije VIII, 21 
maja 1829. obznanjuje encikliku Traditi; Grgur XVI, 15. avgusta 1835. 
saopstava encikliku Mirari; Pije IX, 9. novembra 1816. izdaje bulu Qui 
Pluribus, a 1865, obznanjuje bulu Multipices inter; Lav XIII, 1884, bula 
Humanum Genus i 1894. bula Praeclara i Lav XIII, 1902. godine bula 
Annumingressi. Sve pape su nedvosmisleno upozoravale na aktivnosti 
slobodnih zidara protiv crkve i drzave, s jedinim ciljem da osvoje vlast i 
zavladaju celim svetom. Pape nisu ukazivale samo na masone, vec i na niz 
drugih tajnih organizacija koje su samo derivat masonerije i u funkciji 
ostvarenja osnovnog i jedinog cilja: da se ukinu sve relegije, postejece vlade i 
kraljevi, i uspostavi jedan svetski centar centar moci. 



- 191 



Vatikan je prvi, kao ilustraciju onoga o cemu govori i na sta upozorava, 
objavio masonsku zakletvu koju kandidat izgovara u masonskoj lozi pri 
pristupanju redu slobodnih zidara: "Obecavam i zaklinjem se da necu nikada 
odati tajne Slobodnog zidarstva, da necu nikoga upoznati s onim sto ce mi biti 
otkriveno pod kaznom da mi se prereze grlo, iscupaju srce i jezik, pokida 
utrobu i da se moj les raskomada, zatim zapali i pretvori u pepeo koji neka se 
rasprsi u vetar radi obescascenja uspomene i na vecnu sramotu" . 

Prvo otvoreno izazivanje Sionskog priorata i dovodenje u pitanje 
njegovog prava, ne samo na Jerusalimski presto, vec i na postojece evropske 
prestole, kao sto se zna, dogodio se infiltracijom sledbenika Cionskih mudraca 
medu vitezove Templa. Ova infiltracija je bila tako efikasna da je odanost 
Jerusalimskom princu prihvatio cak i veliki majstor Reda. Cim je 1188. Priorat 
postao svestan prevare preduzeo je niz koraka da bi povratio kontrolu nad 
Templarima i u tome je uspeo tek 1307. Zabranjujuci rad i hapseci mnoge 
pripadnike reda Templa, francuski kralj Filip Lepi utamnicio je 1307. godine i 
velikog majstora Zaka de la Mola, a njegovi naslednici spalili su ga na lomaci 
1314. godine. U znak osvete Cionski mudraci, odnosno njihovi sledbenici, u 
roku od godinu dana po utamnicenju Zaka de la Mola ubijaju francuskog kralja 
i papu. U narednih nekoliko godina Cion se postarao i da oba sina Filipa 
Lepog prevremeno napuste ovaj svet tako da je dinastija Karolinga nestala s 
istorijske scene. Novu lozu francuskih kraljeva postavio je opet Sionski 
priorat, a poticu iz porodice Valoa koja je imala direktne krvne veze s 
Karolinzima. 

Marta 1789. godine 266 masonskih loza koje je kontrolisala francuska Velika 
Loza Orijenta (GOdF) su stavljene u pogon radi pripreme terena za rusenje 
francuske dinastije i uspostavljanje parlamentarne republike. Masonska 
masinerija se, uz bezgranicnu finansijsku podrsku jevrejskih bankara, 
pokrenula i stvari su krenule tokom pogubnim za Luja XVI (Louis-Auguste de 
France), Mariju Antoanetu (Marie Antoinette) i francuski narod en general. U 
prolece i leto te godine kraljev rodeni brat Luj II (Louis Philippe Joseph 
d'Orleans), veliki majstor Velike loze Orijenta i Sari Aleksandar (Charles 
Alexandre, vicomte de Calonne), kontrolor francuskih finansija, organizovali 
su vestacku nestasicu zitarica na trzistu. Ovoj dvojici znacajno je pomogao i 
kraljev finansijski savetnik Zak Neker (Jacques Necker), Svajcarac koji je 
inace bio u poslovnim vezama sa bankarem Petrom Telusonom (Peter Isaac 
Thellusson) koji nije stedeo novae za otkup i skrivanje rezervnih kolicina zita 
i kukuruza. Katastrofalne nestasice hrane su dovele do nezapamcenog revolta 
naroda i do gladi stotina hiljada ljudi. Ovo nezadovoljstvo masoni su dodatno 
podgrevali i podsticali preko svoje stampe koja je danonocno stampala neistine 
vezane za Luja XVI. Istovremeno, masoni su u Skupstini blokirali usvajanje 
bilo kakvih reformi ili zakona koje je inicirao Luj XVI sto je, zajedno s 
haosom na trzistu, stvaralo utisak apsolutnog rasula i nemoci vlasti. 



- 192 



Posto je za svrgavanje kralja bilo neophodno naoruzati narod, masoni iz loze 
Les Neuf Soeurs (Devet sestara) su 14. jula organizovali napad na Bastilju, 
veliku tvrdavu pretvorenu u kraljev zatvor, u istocnom delu Pariza. Cilj je 
navodno bio oslobadanje politickih zatvorenika, a istina je da je torn prilikom 
oslobodeno samo sedam najobicnijih kriminalaca i jedan dusevni bolesnik, 
utamnicen na zahtev sopstvene porodice. Medutim, upadom u Bastilju napadaci 
su dosli do mnogo pusaka i baruta koji su tamo bili uskladisteni i to je zapravo 
bio osnovni cilj napada. Sada vec dobro naoruzani Jakobinci, predvodeni 
poznatim pravnikom i politicarem Robespjerom (Maximilien Francois Marie 
Isidore de Robespierre), 12. jula 1789. pocinju revoluciju protiv monarhije, a 
u korist republike. Masonska deviza ce tada biti liberte, egalite, fraternite ou 
la mort (sloboda, jednakost, bratstvo ili smrt). Od tada ce ostati zapamcena i 
Robispjerova izjava da "nema demokratije za protivnike demokratije". 

Inace, odmah nakon revolucije, jedna od najomiljenijih pesama medu federes 
(dobrovoljci koje su masoni okupili pod zastavom nacionalne garde) u Parizu 
je bila pesma Chant de guerre pour I'armee du Rhin (Ratna pjesma Rajnske 
vojske). Melodiju za ovu pesmu je jos 1781. napisao Dovani Batisa (Giovanni 
Battista Viotti), a 1791. preradio ju je mason Ruz de Lil (Claude Joseph 
Rouget de Lisle) i posvetio je bratu masonu Nikolausu fon Luckneru 
(Nikolaus Graf Luckner), nemackom generalu koji je sedam godina ratovao 
protiv Francuza, a na kraju se stavio na celo revolucionarnih snaga. Ova 
pesma, koju je inicijalno komponovao italijan i koja ce, nesto preradena, biti 
posvecena nemackom generalu, ce 14. jula 1795. biti proglasena za francusku 
himnu La Marseillaise iz prostog razloga jer ju je 1792. pevalo 500 federes 
prilikom ulaska iz Marseja u Pariz. Ovaj ulazak masonskih dobrovoljac je, na 
neki nacin, predstavljao i definitivni kraj stare francuske drzave i pocetak La 
Premiere Republique Frangaise (Prva francuska republika) i dan kad su se 
federes transformisali iz nacionalne garde u revolucionarnu vojnu silu (La 
Garde nationale prit parti pour la Revolution). 

Monarhija je porazena vec 10. avgusta 1792, a 21. septembra je 
proglasena Republika. Luj XVI je giljotiniran 21. januara 1793. u Parizu na 
place Louis XV, a Marija Antoaneta je pogubljena 16. oktobra iste godine i na 
istom mestu. Trg na kome je francuski kraljevski par pogubljen se danas zove 
Place de la Concorde, a na mestu pogubljenja se uzdize ogromni egipatski 
obelisk - Luxor. To je bio poslednji cin osvete za Zaka de la Mola. Tokom 
1793. godine sirom Francuske je pocela hajka na rimokatolicke svestenike. Po 
hitnom postupku je usvojen zakon Constitution civile du clerge po kome je sva 
crkvena zemlja pripala drzavi od koje su je kasnije po bagatelnim cenama 
otkupili burzoaske vode revolucije. Medutim, svrha zakona nije bila samo 
legalizacija pljacke vec i ubijanje na stotine svestenika koji su ustali u 
odbranu crkvene imovine i odbranu samog Boga. Crkve su bile zatvorene, 
zvona pretopljena u topovske granate, velike crkvene grede (fosne) koriscene 
za izgradnju stala, biblije javno spaljivane, a svestenici prvo silovani i potom 



- 193 



vesani. Biskup Pariza Antoine-Eleonore-Leon Le Clerc de Juigne bio je 
navodno suden od novouspostavljne narodne skupstine - Etats generaux de 
1789, a potom izveden na binu da odigra glavnu ulogu u najsramnijoj komediji 
koja je ikada izvedena u gradu svetlosti. Potom je, u svojoj svecanoj odori 
pred velikim mnostvom bio nateran da izjavi kako je religija koju on 
propoveda u sustini samo svestenicka trgovina, koja nema osnova ni u jednoj 
istoriji ili svetoj istini. Krajem dana, pred uglavnom pijanom i ostrascenom 
svetinom, bio je primoran da porekne i postojanje samog Boga. 

Tek tada su, po misljenju svih masona, izravnati svi racuni povodom izdaje i 
ubistva velikog Majstora Zaka de la Mola. Bila je to konacna osveta Sionskih 
mudraca. Na dan giljotiniranja Luja XVI vojvoda od Orleana (Louis Philippe 
Joseph d'Orleans) poznat i kao Philippe Egalite je u svojim rukama drzao 
njegov Dnevnik u kome je, na poslednjoj stranici, pisalo samo Rien (nista). To 
je dan kada je u Francuskoj prestala da vazi deviza noblesse oblige (otmenost 
obavezuje). Nove vladare nikada vise nista nece obavezivati. Vek prosvetljenja 
- Siecle des Lumieres je mogao da pocne. 

Medutim, tokom cetiri revolucionarne godine u Francuskoj je unistena i 
kompletna privreda, tako da je na stotine hiljada ljudi bilo bez posla i 
sredstava za zivot. Glad se na najbrutalniji nacin nadnela nad Francusku i njen 
narod nad kojim nova vlast, predvodena Maksimilijanom Robespjerom, 
otpocinje neverovatan eksperiment depopulizacije Francuske. Plan je bio da se 
broj stanovnika smanji s dvadeset i pet miliona na sesnaest, cime bi se 
navodno resio problem gladi, nezaposlenosti i bolesti. Tokom samo nekoliko 
nedelja ubijeno je vise od tri stotine hiljada, uglavnom bolesnih i starih ljudi. 
Zasto je ovaj zastrasujuci projekat obustavljen nije poznato, ali su svi njegovi 
detalji potanko zabelezeni kao iskustvo za neka druga vremena. Navedimo, 
secanja radi, samo neke od clanova Comite de salut public - revolucionarnog 
organa zaduzenog za ove poslove: Bertrand Barere de Vieuzac, Georges 
Jacques Danton, Jean-Frangois Delacroix, Jean-Baptiste Treilhard... 

Diplomata, filosof, pravnik, savetnik kraljeva Sardinije i mason Drevnog i 
Prihvacenog Skotskog Reda De Master (Joseph-Marie, comte de Maistre), 
promatrajuci i ne verujuci u ono sto vidi zakljucuje da je "prirodan poredak 
stvari u svetu poremecen" i da ce narodi tek osetiti i skupo platiti nestanak 
teokratskih drzava jer je, prosto receno, vlast kraljeva bozanskog porekla - 
droitdivin. Da je De Master u pravu videlo se ubrzo nakon sto je cuvena 
masonska parola koju su naivni seljaci uzvikivali kao svoju liberte, egalite, 
fraternite ou la mort zamenjena vec tokom 1790. pravom burzoaskom Liberte, 
Surete, Propriete (Sloboda - od monarha, Bezbednost od Bozije pravde i 
Vlasnistvo nicim ograniceno). 

Papa Pije VI se 1793. obratio svojim vernicima osudujuci Francusku 
revoluciju i masone koji su je, po njemu, osmislili i izveli. Ovo je, ako nista 



- 194 



drugo, bilo dovoljno da francuske trupe pod vodstvom Napoleona Bonaparte 
1796. upadnu u Italiju i porazile papsku vojsku, a 20. februra 1798. uhapse i 
utamnicile papu koji je sledece godine, kao zarobljenik Republike, preminuo. 
Napoleon je dozvolio da se njegovo balsamovano telo sahrani tek pocetkom 
1800. godine. 

Krajem osamnaestog i pocetkom devetnaestog veka Evropa je bila podeljena 
na nekoliko stotina drzavica kojima su dominirale Engleska, Francuska, 
Rusija, Austrija i Pruska. Posto je Napoleon porazen 1814. godine, u Becu je 
septembra iste godine sazvan Kongres na kome su ucestvovali predstavnici 
velikih evropskih sila i nekoliko desetina vladara manjih kraljevstava (Danske, 
Svedske, Madarske, Spanije, Portugala, Holandije, Virtemberga, Italije, Rima i 
td.); to je bio najveci politicki skup u dotadasnjoj istoriji Evrope. Osnovni cilj 
Kongresa je bio redistribucija teritorija i stvaranje ravnoteze snaga u Evropi i, 
mozda najvaznije, stvarnje neke vrste ujedinjenih nacija, odnosno jednog 
zajednickog koordinirajuceg administrativnog tela koje bi obezbedivalo 
mehanizme za resavanje svih nesporazuma i usaglasavanje razvojnih ciljeva 
Evrope, kao jedinstvene drzave. 

Kongres je trajao od septembra 1814. do juna 1815. Ovako dugo trajanje 
Kongresa bilo je uslovljeno cinjenicom da je Napoleon Bonaparte u martu 
1815. napustio ostrvo Elbu. Zvanicna istorija belezi da je on to ucinio zato sto 
mu je novouspostavljeni francuski kralj Luj XVIII obustavio isplatu 
dogovorene penzije i sto je austrijski ministar inostranih poslova princ 
Meternih (Wenzel Lothar von Metternich) sprecavao njegovu dragu 
Habzburkovku Mariju Lujzu da mu se pridruzi. Razlozi su, izvesno, bili druge 
prirode sto se vidi iz cinjenice da je u samo sto dana Napoleonovog povratka u 
Engleskoj doslo do najvece preraspodele kapitala u njenoj istoriji i do 
stvaranja pojedinacnih bogatstava do tada nepoznatih svetu. Napoleon je nakon 
stodnevnog ratovanja porazen kod Vaterloa i proteran na ostrvo Sveta Jelena, 
gdeje 5. maja 1821. otrovan. U oprostajnom pismu, jedan od najvecih 
vojskovoda u istoriji Sveta, pise: "Umirem pre svog vremena, ubijen od strane 
engleske oligarhije i njenih placenih ubica." 

Ubistvo Napoleona na Svetoj Jeleni do danas nije razjasnjeno, a posebno su 
intrigantni i bizarni podaci da je mrtvom Napoleonu, ili Le Petit Caporal kako 
su ga zvali Francuzi, hirurskim zahvatom odstranjen polni organ, a u starom 
mundiru pronadena cigla? Ima li, ili ne, to ikakve veze sa cinjenicom da je 
jedan od poslednjih ljudi koji su stradali po Napoleonovom naredenju (2. 
decembar 1814.) bio Markiz de Sad (Donatien-alphonse-frangois, Comte De 
Sade), francuski aristokrata iz porodice Conde i mason koga su francuski 
revolucionari 14. jula 1789. oslobodili iz Bastilje, nije poznato. 

Poslednjih evropskih politicara koji je sa Napoleonom razgovarao tete-a-tete 
bio je austrijski ministar inostranih poslova princ Klemens Meternih. 



- 195 



Interesantno, mada istorijski krajnje nevazno, da je upravo princ Meternih 
svojevremeno posredovao kod zenidbe Marije Lujze i Napoleona, a nakon 
njegovog ubistva, brze-bolje, udesio da se ona uda za austrijskog generala 
Adama Adalberta. Ocigledno opterecen zenama koje su okruzivale Napoleona 
Meternih je, s jedne strane, pretio likvidacijom Napoleonovoj sestri Paulini a, 
s druge strane, se udvarao njegovoj sestri Karolini Bonaparte (Caroline 
Bonaparte Murat), a potom i njegovoj omiljenoj metresi vojvotkinji od 
Abrantesa (Laure Junot d'Abrantes). Meternihovo ponasanje prema zenama 
koje su, na ovaj ili onaj nacin, imale veze sa Napoleonom nije bio usamljen 
slucaj. Mnogi su bili opsednuti Napoleonovim ljubavnim zivotom sto je i 
dovelo do toga je gotovo svaki spis o ovom velikom vojskovodi i drzavniku 
zavrsavao sa nekom od njegovih ljubavi: kontesa Zozefin de Boharnas ( Marie- 
Josephe-Rose Tascher de La Pagerie); grofica Marija Valevska (Maria z 
Lqczyhskich Walewska); princeza Marija Lujza (Maria Ludovica Lucia von 
Osterreich); kraljica Svedske i Norveske Dezire Klari (Bernardine Eugenie 
Desiree Clary); glumica Margareta Vajmar (Marguerite-Josephine Weimer); 
operska pevacica Zozefina Grasini (Giuseppina Maria Camilla).... 

Da nesto nije bilo kako valja sa Napoleonovim napustanjem Elbe, a potom i 
njegovim brzim porazom i ubistvom govorila je i njegova sestra Paulina 
(Maria Paola Bonaparte) koja je, svojevoljno, boravila sa njim na Elbi. Ono 
sto je ona tada pricala nije se dopalo ni Meternihu, ni Velingtonu, ni 
Rotsildima ni Dzordzu III od kojih se Paulina spasla bezanjem u Rim gde ju je 
zastitio licno papa Pije VII (Barnaba Niccolo Maria Luigi) koji je jos 1801. 
potpisao sa Napoleonom Konkordat. 

Francuska revolucija, Napoleonov poraz i njegovo kasnije ubistvo izvesno 
predstavljaju veliku prekretnicu u istoriji Evrope koja ce proci kroz period od 
99 godina bez vecih sukoba. Osnovna politicka karakteristika ovog gotovo 
vekovnog mira u Evropi bice sirenje demokratije kao dominantnog politickog 
uredenja i jacanje burzoazije kao njenog glavnog zagovornika i promotera. 

Snage koje su osmislile, organizovale i izvele francusku revoluciju stajale su 
i iza Kongresa u Becu. Stodnevni rat s Napoleonom im je pomogao da svi 
ucesnici Kongresa 9. juna 1815. potpisu mirovni ugovor kojim je de facto bio 
trasiran put ka stvaranju jedinstvene Evrope. Najveci deo troskova Kongresa 
snosila je porodica Rotsild (Rothschild), a u njihovo ime na Kongresu je 
nezvanicno istupao njihov porodicni prijatelj, austrijski ministar spoljnih 
poslova princ Meternih. Na izricit zahtev Rotsilda sve drzave ucesnice 
Kongresa potvrdile su i jos jedanput garantovale apsolutnu i bezrezervnu 
neutralnost Svajcarske koju je dobila jos 1648. godine mirom u Vestfaliji. 

Mirovni ugovor iz Beca odbio je da potpise samo ruski car Aleksandar I 
(AneKcaHflp riaBJioBHH EjiarocjiOBeHHtiii) koji ga je javno nazvao masonskom 
prevarom, tvrdeci da je krajnji cilj konstituisanja Evropske federacije zapravo 



- 196 



ponistavanje svih nacijija i monarhija. Na njegvo insistiranje 26. septembra 
1815. potpisan je novi ugovor izmedu Rusije, Pruske i Austrije poznat kao 
Sveti Savez. Ovim je ponisteno sve sto je postignuto i sto je tek trebalo postici 
Beckim Kongresom. Natan Rotsild (Nathan Mayer Rothschild), kao glavni i 
odgovorni kreator Beckog Kongresa, inspirator i zagovornik stvaranja 
Evropske federacije, nikada nece oprostiti Romanovima (PoMaHOBbi) ovaj 
njihov, po njemu, izdajnicki cin. Dug ce biti naplacen vek kasnije - 1917. 
godine. 

Razlozi za izlazenje masona u javnost, formiranjem Velike loze Engleske, 
posledica su procene onih koji su nekad stajali iza Templara, a sada masona, 
da je neophodno sto pre omasoviti ovu organizaciju i od nje stvoriti mocnu 
svetsku silu. Ovakav zakljucak je posledica cinjenice da je 1492. Kristofor 
Kolumbo "zvanicno" otkrio Ameriku i da je nakon toga pocelo njeno ubrzano 
naseljavanje. Britanska kruna je od pocetka imala dominantnu ulogu u 
naseljavanju Amerike i formiranju kolonija sirom novog kontinenta. Pored 
vojske, Britanska kruna je vlast u Americi obezbedivala i masonskim 
udruzenjima, ali ona nisu bila dovoljno uticajna ni po broju niti po strukturi 
clanstva. Bilo je neophodno omasoviti masonske organizacije, osigurati 
mehanizme njihove kontrole i staviti ih u funkciju koju su nekad imali 
Templari. Severni deo Americkog kontinenta postao je tada, a i danas je, nista 
vise do Britanska, odnosno bankarska kolonija. 

Prvi masoni dosli su u Ameriku vec 1658, a prva masonska organizacija 
osnovana je 1694. u Pensilvaniji. Pocetkom osamnaestog veka "Trinaestorica" 
su odlucila da se od Amerike napravi prva demokratska republika koja ce, na 
svaki nacin, biti pod njihovom kontrolom. Ova odluka iznudila je izlazak 
masona u javnost, odnosno formiranje prve Velike loze Engleske 1717, a samo 
nekoliko godina kasnije ova loza pocela je s planskim osnivanjem loza sirom 
engleskih kolonija. Vec postojece organizacije americkih masona se, nakon 
neophodnih inicijacijacija, ustrojavaju po sistemu loza koji i danas 
funkcionise. 

Britanska kruna je, uz pomoc svojih regularnih trupa, obezbedivala najvece i 
najbolje posede za svoju aristokratiju, a uz pomoc Istocno-indijske kompanije 
kontrolisala gotovo celokupnu trgovinu u Americi. Vremenom su se masoni ili 
njima vrlo bliski ljudi nasli na svim rukovodecim mestima trinaest britanskih 
kolonija u Americi. Sto se masona tice, odnosno njihovih osnivaca i 
upravljaca, vlast je bila osvojena. Medutim, kada je britanski monarh Dzordz 
III 1774. godine zabranio americkim gradanima da kuju i koriste sopstveni 
novae doslo je do velikih pobuna. 

Prva antibritanska akcija poznata je kao Bostonska cajanka (Boston Tea 
Party) kojom prilikom su americki kolonisti bacili 342 sanduka caja britanske 
Istocno indijske kompanije u more. Prvi pravi sukobi pocinju tokom aprila 



- 197 



1775. i okoncavaju se 1783. britanskim porazom. Amerikanci su tada prestali 
da koriste novae iskovan od strane Banke Engleske i da placaju poreze 
Dzordzu III ali su tada poceli da potpadaju pod uticaj raznih tajnih drustava od 
kojih su masoni izvesno bili najpoznatiji. 

Interesantno da je Kontinentalni Kongres trinaest britanskih kolonija odredio 
15. juna 1775. generala i velikog zemljoposednika (preko 12.000 hektara u 
drzavi Ohajo) Dzordza Vasingtona da rukovodi Kontinentalnom vojskom. Kao 
veliki majstor u hijerarhiji masonstva, iniciran je 4. avgusta 1753. u lozi 
Fredericksburg, Vasington je imao vrlo bliske veze s predstavnicima britanske 
krune u Americi, a po zavrsetku rata 1789. biva izabran za prvog predsednika 
Sjedinjenih drzava. Prema istrazivanjima dr. Roberta Hieronima (Dr Robert R. 
Hieronimus) koja je objavio u knjizi Osnivaci nacije i tajna drusta (Founding 
Fathers, Secret Societies) 33 generala Kontinentalne armije kojom je 
komandovao Vasington su bili masoni - svi nizeg ranga od njega. Tako je 
Amerika, kao cista masonska tvorevina, za prvog predsednika dobila jednog od 
najuticajnijih masona svog vremena. 

Interesantan podatak za pocetak americke nezavisnoti je to sto je al-Mamlaka 
al-Magribiyya (Maroko) bila prva drzava koja je 1777. priznala nezavisnost 
SAD. Kako su sve drzave zazirale od priznanja nezavisnosti nekadasnjih 
britanskih kolonija sultan Maroka Mohamed III (J-«a^ iJlili £j jjc M ujjLaJI) je 
20. decembra 1777 . izdao proglas da svi americki brodovi mogu pristajati u 
marokanske luke i da im on garantuje bezbednost. Bilo jo to de facto priznanje 
prve masonske drzave na svetu. Devet godina kasnije americki predsednik 
Tomas Dzeferson je potpisao Pakt prijateljstva sa Marokom (Moroccan- 
American Treaty of Friendship) koji je i danas na snazi i najstariji je ugovor te 
vrste koji Amerika ima i u celosti postuje i dosledno ispunjava sve njegove 
odredbe. Nakon ovoga broj drzava koje su pocele da priznaju nezavisnost 
dojucerasnjih britanskih kolonija se povecavao, a interesantno da je medu 
njima bilo i nemacko vojvodstvo Saks-Koburg-Gote (Sachsen-Coburg und 
Gotha) ciji je vladar Ernst II (Ernst August) bio rodeni brat princa Alberta 
(Albert Emmanuel von Sachsen-Coburg und Gotha), muz britanske kraljice 
Viktorije. 

U pisanju Deklaracije o nezavisnosti, koja je usvojena 4. jula 1776. i prvog 
Ustava, koji je stupio na snagu 1. marta 1781, ucestvovalo je vise istaknutih 
americkih masona. Izrada Velikog pecata SAD poverena je trojici najvisih 
masonskih majstora: Tomasu Dzefersonu, Dzonu Adamsu i Bendzaminu 
Frenklinu. Njihov rad je zavrsen 1782. kad je Kongres usvojio idejno resenje i 
kad je uraden prvi otisak Velikog pecata SAD. O moci i uticaju ove trojice 
ljudi ne treba trositi reci ali se valja potsetiti da je u Americi sve do 1796. 
godine postojala drzava pod nazivom Franklin Land, a ime je, naravno, dobila 
po Bendzaminu Frenklinu. 



- 198 



Na prednjoj strani Velikog pecata nalazi se orao poznat najsiroj javnosti. 
Ovaj pecat se koristi za overu svih vladinih dokumenata. Medutim, druga, 
suprotna, strana Velikog pecata nikad nije koriscena za overu bilo kog 
dokumenta i verovatno nikada i nece biti jer je to zapravo pecat iluminata, 
jedne od najtajnijih i najmocnijih organizacija na svetu. Suprotnom stranom 
pecata dominira piramida sa svevidecim okom na vrhu i latinskim natpisom u 
dnu piramide Novus Ordo Seclorum. Ovaj natpis bi u slobodnom prevodu 
znacio "Novi svetski poredak", a iluminati pod tim podrazumevaju najavu 
radanja novog, sekularnog svetskog poretka. 

Veliki pecat SAD je ustvari potpuno prozet masonskim simbolima, tako da 
nema nikakve sumnje ko stoji iza osnivanja ove drzave. Kao primer, 
navescemo doslednu upotrebu svetog masonskog broja trinaest: 

13 zvezdica iznad orlove cube u obliku Davidove zvezde 

13 pruga na stitu, 

13 maslinovih listova, 

13 maslina, 

13 strela u desnoj orlovoj kandzi, 

13 pera u streli, 

13 slova u natpisu Annuit Coeptis(Oko providenja) 

13 slova u natpisu E Pluribus Unum (Iz mnostva jedan) 

13 nivoa piramide. 

Na desnom krilu orla nalazi se 32 pera koja oznacavaju 32 stepena Skotskog 
obreda, a u levom krilu je 33 pera, sto predstavlja 33 nivoa obreda Jork. 
Svevidece oko predstavlja oko Horusa, a piramida organizacionu strukturu 
masona, odnosno iluminata, dok zavrsni kamen s okom predstavlja zapravo 
kucu Rotsilda koja kontrolise Iluminate. Godina 1776. koja je ispisana 
rimskim brojevima (MDCCLXXVI) na dnu piramide odnosi se na godinu kada 
su l.maja 1776. u Nemackoj osnovani Iluminati, odnosno Bund der 
Perfektibilisten, a ne kako neki veruju godinu kada je objavljena nezavisnost 
americkih trinaest kolonija. 

Masonerija je u Ameriku usla na velika vrata, a cinjenica da su njenu 
unutrasnju i spoljnu politiku kontrolisala "braca" umnogome objasnjava zasto 
se Sjedinjene drzave danas na svetskoj politickoj sceni pojavljuju kao 
luconose demokratije koju namecu, uglavnom, brutalnom silom. Medu 
masonima koji su bili visoko pozicionirani u drzavnom aparatu SAD verovatno 
su najinteresantniji oni koji su se obreli na mestu predsednika Amerike: 

George Washington, prvi predsednik, 1789.-1797, primljen u masoneriju 
4. avgusta 1753. u lozi Fredericksburg (sada loza No. 4). 

James Monroe, peti predsednik, 1817.-1825, primljen u masoneriju 9. 
novembra 1775. u lozi Williamsburg (sada loza No. 6). 



- 199 



Andrew Jackson, sedmi predsenik, 1829.-1837, primljen u masoneriju 
1827. u lozi Harmony No. 1 u Nesvilu, Tenesi gde je tokom 1822. i 1823. 
sluzio kao veliki majstor. 

James Knox Polk, jedanaesti predsednik, 1845.-1849, primljen u 
masoneriju 4. septembra 1820. u lozi Columbia No. 31. 

James Buchanan, petnaesti predsenik, 1857.-1861, iniciran u masoneriju 
24. januara 1817. u lozi No. 43 (ova loza nikad nije imala svoje ime). 

Andrew Johnson, sedamnaesti predsednik, 1865.-1869, primljen u 
masoneriju tokom maja 1851. u lozi Greeneville No. 119 (sada loza No. 3). 

James Abram Garfield, dvadeseti predsednik, 1881, primljen u masoneriju 
22. novembra 1864. u lozi Columbus No. 30. 

William McKinley, dvadeset peti predsednik, 1897.-1901, primljen u 
masoneriju 3. maja 1865. u lozi Hiram Lodge No. 21. 

Theodore Roosevelt, dvadeset sesti predsednik, 1901-1909, primljen u 
masoneriju 24. aprila 1901. u lozi Matinecock Lodge No. 806. 

William Howard Taft, dvadeset sedmi predsednik, 1909.-1913, primljen u 
masoneriju 18. februara 1909. u lozi Occassional Lodge. 

Warren Gamaliel Harding, dvadeset deveti predsednik, 1921.-1923., 
primljen u masoneriju 27. avgusta 1920. u lozi Marion No. 70. 

Franklin Delano Roosevelt, trideset drugi predsednik, primljen u 
masoneriju 28. novembra 1911. u lozi Holland No. 8. 

Harry S. Truman, trideset treci predsednik, primljen u masoneriju 18. 
marta 1909. u lozi Belton No. 450. 

Gerald R. FordJr. trideset osmi predsednik, primljen u masoneriju 18. maja 
1951. u lozi Columbia No. 3. 

Lyndon Baines Johnson, trideset sesti predsednik, 1963.-1969, primljen u 
masoneriju 30. oktobra 1937. u lozi City No. 561. 

Kako god bilo, na kraju se ipak mora reci da su masoni najveca i najmocnija 
tajna organizacija na svetu. Njihova moc proizilazi iz cinjenice da ih ima 
skoro sest miliona i da se nalaze rasporedeni na svim nivoima ljudskog 
organizovanja: sudije, policajci, doktori, politicari, bankari, novinari, 
marketinske agencije, advokati i si. Pored masona postoji jos citav niz drugih 
tajnih organizacija ciji su clanovi izvesno uticajniji od najveceg broja masona, 
ali gotovo sve ove organizacije koriste usluge masonske oraganizacije kao 
neposrednog izvodaca mnogih njihovih poduhvata. 

Kolika je moc i koliko se od masona zaziralo najbolje ilustruje primer da je u 
SAD 1827. godine osnovana treca politicka partija pod nazivom Anti masonska 
partija (Anti-Masonic Party). Pored toga treba istaci da i Papa Lav XII 13. 
februra 1827. izdaje encikliku Quanta Laetitia u kojoj govori o Skotskoj i 
delovanju nekih mocnih tajnih drstava u njoj i izvan nje, a potom 1833. 
obznanjuje i encikliku Quo Graviora u kojoj zabranjuje svestenstvu, posebno 
onima u SAD, da opsti sa djavoljim kliconosama - masonima. Svoj glas protiv 
masona i italijanske karbonerije podigao je i papa Pije IX kada je 9. novembra 



- 200 



1846. obznanio encikliku Qui Pluribus. U encikliki Quanta Cura koja je 
obznanjena 8. decembra 1864. godine Pije IX upozorava svet na opasnost od 
demokratije i socijalizma. U aneksu ove enciklike poznatom kao Syllabus 
Errorumpapa detaljno izlaze svoja saznanja o masonskoj zaveri da preko 
demokratije i njenih laznih sloboda pokore sve slobodne ljude sveta. Etsi 
Multa je naziv enciklike od 21. novembra 1873. u kojoj Pije IX jasno i 
nedvosmisleno povezuje masone sa jevrejima govoreci o njima kao Sinagogi 
davola - Synagoga del Diabolus. Medutim, najzesce osude masonerije dosle su 
od strane pape Lava XIII koji se tim povodom obratio hriscanima sa dve 
enciklike: 21. aprila 1878. - Inscrutabili Dei Consilio i 20. aprila 1884. - 
Humanum Genus. Lav XIII je vrlo precizno ukazao da masoni i oni koji stoje 
iza njih deluju sa ciljem unistenja morala, nacionalnih drzava i samog 
hriscanstva. Glavno oruzje, nastavio je Papa, masonerije su demokratija i 
komunizam pomocu kojih oni, polako ali izvesno, unistavaju porodicu, drustvo 
i nacionalnu drzavu, a sve sa ciljem uspostavljanja jednog carstva - Novus 
ordo seclorum. Lav XIII je prvi spomenuo i Protokole cionskih mudraca - 
IProtocolli dei Savi di Sion, Veliki pecat Sjedinjenih Americkih Drzava - 
Great Seal of the United States i, posebno, politiku liberalizma i gradanskih 
sloboda kojih se svi verni ljudi trebaju paziti. 

Radikalno izmenjen stav rimokatolicke crkve prema masonima nastaje nakon 
sto su Mudri ljudi Ciona uspeli da na papski presto 1963. godine proguraju 
Dovanija Montinia (Giovanni Battista Enrico Antonio Maria Montini, krsteno 
ime) na papski presto pod imenom Pavle VI. Kada je, greskom, posle Montinia 
na papski presto 26. avgusta 1978. godine dosao Albino Luciani Cion je brzo 
delovao: Luciani koji je primio ime Ioannes Paulus PP (Jovan Pavle I) je 
ubijen tacno na 33 dan svog papstvovanja. Za novog dvesta sezdeset cetvrtog 
papu je izabran poljski brat Karol Jozef Vojtil (Karol Jozef Wojtyla, krsteno 
ime) koji je sebi odmah odabrao ime Jovan Pavle II. Nakon punih dvadest sest 
godina vladavine Jovana Pavla II Rimokatolickom crkvom na mesto Status 
Pontificius je doveden Jozef Racinger (Joseph Alois Ratzinger, krsteno ime). 
Ovaj redosled prvih ljudi Civitas Vaticana je bio po volji i zelji Mudrih ljudi, 
o cemu je jos u XIV veku govorio Malahije. 

Pavle VI ostace upamcen po svojoj enciklici Ecclesiam Suam gde poziva 
katolicke vernike na dijalog sa ateistima sto je de facto znacilo i sa masonima 
koji su do tada bili oznaceni kao davolove luconose. Drugo, podjednako je 
vazan i njegov susret u Jerusalimu sa Atinagorasom (ApioxoKXrjq Znvpov), 
konstantinopoljskim i vaseljenskim patrijarhom. Tom prilikom njih dvojica su 
dogovorili neku vrstu ekumenizma koja je, sama po sebi, znacila anuliranje 
katolicke sizme iz 1054. godine. Nakon Jerusalima poglavari istocne i zapadne 
hriscanske crkve su se sastali u Istanbulu 1967. i torn prilikom su ponovo 
potvrdili ranije utvrdenu politiku ujedinjenja; o tome u Vaseljenskoj 
patrijarsiji postoji aide-memoire koji je Pavle VI predao Atinagorasu. 
Povodom ovakvog nekanonskog opstenja patrijarha Atinagore sa 



- 201 



rimokatolickim poglavarem Svetogorski monasi manastira Esfigmen su 1964. 
podigli crnu zastavu nad manastirom, a nad ulaznim vratima postavili natpis 
JJpaeocnaejbe unu CMpm. Od tada pa sve do danas Esfigmenski monasi ne 
opste sa Konstantinopoljskom patrijarsijom; njihov najveci neprijatelj je 
danasnji vaseljenski patrijarh Vartolomej, mason, koji na sve nacine nastoji da 
ih protera sa Svete gore. Na njegov zahtev grcki guverner Svete gore Aristos 
Kasmiroglu je izdao naredbu da se monasi isele; u odbrani Manastira, a 
prilikom pokusaja njegovog nasilnog preuzimanja od strane Vartolomejovih 
pristalica, 2006. ubijen je monah Trifon. 

Poglavar Istocne crkve Atinagoras bio je mason 33 stepena i kada je 7. jula 
1972. preminuo u Istanbulu sahranjen je uz postovanje glavnih masonskih 
ceremonijala: plan reda prilikom odavanja poslednje posto jasno je ukazivao 
na oblik zmije uroboros. To je zmija savijena u krug tako da grize sopstveni 
rep, sto na simbolican nacin ukazuje na povezanost zivota i smrti. U 
hriscanskoj simbolici, zmija je personifikacija davola, medutim u judejskoj 
davo - ha-satan (]pt£>)je samo pomagac Boga. 

Da ce Vaseljenska patrijasija nastaviti sa politikom Atinagorasa postarao se 
Jovan Pavle II koji se 1979. u Istanbulu, na Fanaru gde je sediste patrijarsije, 
sreo sa novoizabranim patrijarhom Vartolomej I (OiKOULxsviKOi; naxpidpxil<; 
BapOo^OLxaTog). Njih dvojica su se ponovo sastala u Vatikanu 1995. i torn 
povodom Vaseljenska patrijarsija je izdala saopstenje: "Poseta Rimu pruzila je 
priliku dvojici poglavara da razmatraju teska pitanja koja se ticu citavog 
zivota vernih i odnosa dveju crkava. Teme koje su posebna paznja dvojice 
velikih crkvenih voda bile su jedinstvo hriscanstva, teoloski dijalog dveju 
crkava i problemi Unije. Naravno, oni nisu zaboravili da razmotre teska 
savremena socijalna, ekoloska i druga pitanja, trasirajuci puteve za uspesna 
resenja." Patrijarh Vartolomej je 13. marta 2005. doputovao u Bee kako bi u 
katedrali Svetog Stefana primio Nagradu Kardinala Keniga (Franz Cardinal 
Konig) koju mu je dodelila katolicka zaduzbina Komuni e Progresi (Comunio 
et Progressio). Zahvaljujuci se na nagradi koja nosi ime pokojnog kardinalu 
Keniga koji je prvi jos 1961. zapoceo politiku ekumenizma - izmirenja 
rimokatolika i pravoslavaca, Vartolomej je izjavio: "Skandal oko raskola se 
mora prevazici jer Evropa treba da se razvija na jedinstvenim hriscanskim 
nacelima". Po okoncanju svecanosti uputio se u rimokatolicko svetiliste 
Mariacel gde je govorio o primeru prave vere koja "za sve nas predstavlja 
Presveta Bogorodica". Vartolomej I je, uz opste odobravanje svih prisutnih, 
govorio i o potrebi ujedinjenja svih pod jednom zemaljskom vlascu i jednim 
Bogom. Ni masoni nebi bolje to iskazali. 

Zeljan potvde politike ekumenizma i opstenja sa svima papa Benedikt XVI 
je, na poziv patrijarha Vartolomeja I, posetio u novembru 2006. Istanbul. Tom 
prilikom rimokatolicki pontif je ucestvovao u verskoj sluzbi povodom proslave 
dana svetog Andreja Prvozvanog, sveca-zastitnika carigradske crkve. Dva 



- 202 



poglavara su torn prilikom konstantovala da spornih pitanja vise nema i da ce 
vreme to pokazati. Rukovali su se masonskim stiskom - palacem se blago 
stisne prepona izmedu palca i kaziprsta. 

Jos kad je 16. oktobra 1978. kardinal Tiseran (Tisseran) najavio novog papu 
cuveom receneciom Habemus Papam - imamo papu, Jovan Pavle II je bio 
spreman da se oglasi cuvenim Urbi et Orbi (Gradu (Rimu) i svetu) i nastavi 
zapocetu politiku Pavla VI. Ne samo da ne osuduje masone vec i zagovara 
neke od ciljeva za koje se masoni oduvek bore. Posebno treba istaci njegovu 
otvorenu politiku ekumenizma: prilikom propovedi u Maroku 1985. on je, 
obracajuci se masi od 50.000 muslimana doslovce rekao "Mi i Vi verujemo u 
istog Boga, jednog jedinog gospoda". Godinu dana kasnije, 13. aprila 1986, u 
Velikoj sinagogi u Rimu (Tempio Maggiore di Roma) Pavle II se molio za 
dolazak Mesije. Iste godine, 27. oktobra, u crkvi sv. Petra u Rimu koja je tada 
bila ustupljena budistima, Papa se zajedno s 14-tim Dalaj Lamom (Lhamo 
Dondrub, krsteno ime) molio za dobrobit Bude. Godine 1995. Pavle II je 
odobrio izgradnju prve dzamije u Rimu - Grande Moschea di Roma (najveca 
dzamija u Evropi sa preko 30.000 kvm), a 1999. se, prilikom posete Iraku, 
klanja svetoj muslimanskoj knjizi Al-Qur'an poljubivsi je u znak postovanja. 

Za vreme Pavla II dogodila se najveca i najcuvenija afera vezana za odnose 
Vatikana sa svetskom masonerijom. Druga po velicini privatna italijanska 
banka Ambrozijano (Banco Ambrosiano) je 1982. bakrotirala i tada se otkrilo 
da je njen predsednik Roberto Kalvi (Roberto Calvi), clan masonske loze 
Propaganda Due - P2, bio blizak sa Pavlom II i da je zapravo do bankrotstva 
banke Ambrozijano doslo zbog odredenih finansijskih spekulacija Vatikana. 
Policija je dosla u posed pisma koje je Kalvi 5. juna 1982. uputio Pavlu II sa 
upozorenjem o mogucim posledicima i predlozima da se dalje spekulacije 
prekinu. Ubrzo nakon otkrivanja afere Kalvi je, zajedno sa svojom 
sekretaricom Gracijelom Koroce (Graciella Coroche), ubijen. Vatikanska 
banka ciji je pun naziv Istituto per le Opere Religiose je sa 224 miliona dolara 
obestetila sve koji su ovom aferom bili osteceni. Tokom istrage koja je, usled 
raznih opstrukcija, trajala pet godina otkrivena su i imena pojedinih clanova 
loze P2. Pored nekih svestenih lica za italijansku javnost su ipak 
najinteresantna bila imena Silvija Berluskonija (Silvio Berlusconi), buduceg 
italijanskog premijera i Viktora Emanuela (Victor Emmanuel), 
prestolonaslednika re d'ltalia Casa Savoia. Policija je saopstila i da su clanovi 
loze bili svi celni ljudi najvaznijih italijanskih obavestajnih i 
kontraobavestajnih sluzbi. U vili velikog majstora loze P2 Licija Delija (Licio 
Gelli) pronadeni su planovi za "Demokratski preobrazaj Italije" kojima je 
predvidena dodatna kontrola javnih medija, dalja diskreditacija sindikata, 
pisanje novog ustava Italije kojim bi se umanjile gradanske slobode i prava i 
si. Od svega otkrivenog je ipak bio najindikativniji NATO-a projekat nazvan 
Gladio, a kojim su bile razradivane razne mere destabilizacije Italije za slucaj 
njenog odstupanja od evroatlatske politike. 



- 203 



Od niza drugih tajnih organizacija, najvaznijih za razumevanje procesa 
stvaranja Novog svetskog poretka su iluminati, Okrugli sto, Kraljevski institut 
za medunarodne odnose, Savet za medunarodne odnose, Bilderberg, Rimski 
klub, Trilateralna komisija, Mrtvacka glava, Grupa i td. O nekim drugim 
tajnim drustvima se samo nagada, za njih nema nikakvih opipljivih 
materijalnih dokaza, o njima se, jednostavno, samo spekulise i izvode posredni 
zakljucci. O njima necemo ni mi govoriti, ali cete, nadam se, i sami ponesto 
zakljuciti o njima i njihovom delovanju. 

Slobodni zidari su najveca tajna organizaciju na svetu. Ima ih preko pet 
miliona i nalaze se u svim delovima sveta. Medutim, ono sto ih odista cini 
mocnim i uticajnim je cinjenica da se mnogi njihovi clanovi nalaze na visokim 
drzavnim ili poslovnim funkcijama. Recimo samo da su trinaestorica amriclkih 
predsednika bili masoni, a medu poslovnim svetom svakako su najpoznatiji bili 
Henri Ford (Henry Ford), Valter Krajsler (Walter Percy Chrysler), King Zilet 
(King Camp Gillette), Carls Hilton (Charles Hilton) i td. Sliku masona kao 
dobrih i finih ljudi potpomazu clanovi iz sveta kulture i umetnosti, kao sto su 
bili Artur Konan Dojl (Sir Arthur Ignatius Conan Doyle), Mark Tven (Samuel 
Langhorne Clemens, pravo ime), Valter Skot (Sir Walter Scott, 1st Baronet), 
Oskar Vajld (Oscar Fingal O'Flahertie Wills Wilde), Ludvig van Betoven 
(Ludwig van Beethoven), Volfgang Amadeus Mocart (Joannes Chrysostomus 
Wolfgangus Theophilus Mozart), Net King Kol (Nathaniel Adams Coles), Djuk 
Elington (Edward Kennedy "Duke" Ellington), Luj Armstrong 
(LouisSatchmoArmstrong), Klark Gebl (Clark Gable), Dzon Vejn (John 
Wayne), Piter Selers (Richard Henry Sellers), Dejvid Niven (James David 
Graham Niven), Hari Hudini (Harry Hoodini), Ricard Barton (Richar Burton) i 
mnogi drugi. 

Da bi se razumela masonerija, njeni motivi i nacini delovanja potrebno je 
dosta vremena. I samo razumevanje njenih simbola iziskuje ogromne napore i 
obimno predznanje jer svaki pojedinacni simbol simbol ima vrlo odredeno 
znacenje, istoriju i objasnjenje. Masonerija funkcionise na vise nivoa, pri 
cemu pripadnici nizih nivoi ne znaju bas nista o onome sto visi rade; ona nije 
tajna kao organizacija, ali je tajna ono sto se u njoj radi. 

Masonerija od clanova zahteva da budu teisti, a nikako ateisti; apsolutno joj 
je nevazno u kog boga clan veruju i kom se bogu klanjaju; bitno je da veruje i 
da se klanja! Od svih clanova zahteva se visok stepen moralnosti, insistira na 
sto je moguce vecem obrazovanju i njegovom stalnom usavrsavanju, a kao 
imperativ se namece razumevanje i ljubav prema coveku i td. Jednom recju, 
trazi se sve sto se moze pozeleti od jednog uvazenog gradanina. Slobodni 
zidari su poznati kao veliki donatori u humanitarne svrhe, pri cemu posebnu 
paznju posvecuju bolnicama, decijim ustanovama, skolama i si. Kad se pogleda 
koji su sve glumci, pevaci, kompozitori i knjizevnici bili masoni prosto je 
neshvatljivo da bi takvi ljudi mogli biti optuzeni za bilo kakve nezakonite i 



- 204 



mracne radnje, a posebno ne za nekakvu konspiraciju na globalnom nivou. I 
odista je tako, oni su i primljeni u masonske redove da bi se stvorila sto je 
moguce povoljnija slika o masonima kao uzornim gradanima nase zajednice. 

Masonerija je uvek, bez izuzetka, na prvi pogled ugladena organizacija 
odabrane gospode. Njihova humanost i dobronamernost su nesto sto bi trebalo 
da se podrazumeva. Medutim, prve nedoumice i sumnje u uzvisene masonske 
vrednosti nastaju kad se cuje zakletva koju svaki novi clan mora da polozi 
prilikom prijema u organizaciju: clan se obavezuje da ce uvek pomagati brata 
masona ma u kakvoj nevolji bio, ma sta da mu treba, pa cak i kad se radi o 
nekome ko je pocinio ubistvo. Medusobno pomaganje je imperativ bez koga 
nema clanstva, a ne bi bilo ni organizacije. Od masonske organizacije svaki 
clan moze da ocekuje maksimalnu pomoc, ali za uzvrat mora i da pruzi sve sto 
se od njega zatrazi, pa makar to bila i izdaja drzave ili nesto slicno. 

Prijem masona u organizaciju je svecan cin u okviru koga nema mesta 
improvizacijama i bilo kakvim nedorecenostima. Svaki novoprimljeni clan 
ulazi u Plavu lozu koja ima tri nivoa. Gotovo devedeset odsto masona se nalazi 
u ove tri loze bez ikakve sanse da predu na visi nivo, a neki cak i ne znaju da 
postoje visi nivoi. Oni koji znaju da postoje visi nivoi nemaju nikakvu ideju 
sta se u njima radi i desava, niti ko su clanovi. Samo izuzetni pripadnici prva 
tri nivoa, dokazani i provereni u praksi, u poslovima od interesa za bratstvo, 
mogu da pristupe visim nivoima bratstva. 

Mnogo toga sto se danas govori i pise o masonima zasniva se uglavnom na 
saznanjima koja su obelodanili ljudi koji su nekada bili, u masonskoj 
hijerarhiji, visoko pozicionirani clanovi. Napustajuci masoneriju neki od njih 
su, i pored zakletve o grobnom cutanju, odlucili da ukazu svetu na pogubno 
delovanje masona i opasnosti koju oni perse predstavljaju. Neki od ovih ljudi 
su cak napisali i knjige o masonima, a jedna od posebno interesantnih je 
Okultna teokratija (Occult Theocrasy) koju je je 1933. napisala Edit Miler 
(Edith Starr Miller), poznata i kao ledi Kvinboro (Lady Queenboro). 

U knjizi ledi Kvinboro na stranicama 363 i 364 posebno se obraduje zvanicni 
obred 33. i poslednjeg stepena Drevnog i prihvacenog Skotskog obreda koji je 
nakon Sinklera konacno oblikovao i utvrdio Albert Pajk. Znacaj ovog obreda 
je u tome sto se tek na torn nivou clanovima otkriva pravi razlog i smisao 
postojanja masonske organizacije i njeni konacni ciljevi. U najkracim crtama 
ledi Kvinboro je zapisala: 

„Poslednji stepen obreda je za zvanje Suverenog Velikog Inspektora 
Generala. Taj Red je veliki osvetnik ubijenog Velikog majstora i velikog 
sampiona humanosti, (ovo se odnosi na Hiramaa Abif ili Zaka de Mola) jer je 
neduzni Veliki majstor covek, covek koji je majstor, kralj Prirode, koji je 
roden nevin i nesvestan. 



- 205 



Nas nevini Veliki majstor rodio se da bi bio srecan i uzivao u svim pravima 
bez izuzetka. Ali pao je pod udarcima trojice ubica, pokvarenjaka koji su 
obezvredili njegovu srecu i prava i unistili ga. Te tri necuvene ubice bile su 
Zakon, Svojina i Religija. (Za raliku od ledi Kvinboro masoni zvanicno tvrde 
da su ubice Neznanje, Tiranija i Netrpeljivost). 

Zakon, jer nije u skladu s pravima pojedinca i duznosti drustvenog 
coveka, pravima koja svima pripadaju. Duznosti su samo neposredna posledica 
prava dostupnog svima radi uzivanja svih prava. 

Svojina, jer Planeta ne pripada nikome, a njeni plodovi pripadaju svima 
onoliko koliko se od njih trazi za potrebe sopstvenog blagostanja. 

Religija, jer religije su samo filosofije koje razvijaju genijalni ljudi, a 
prihvataju se u uverenju da ce se poboljsati blagostanje. 

Ni zakon, ni Svojina, ni Religija ne mogu se silom nametnuti coveku posto 
ga unistavaju tako sto mu uskracuju najvrednija prava. Oni su ubice kojima 
smo objavili nemilosrdan rat do smrti. 

Od svih ovih necuvenih neprijatelja Religija je ta na koju treba upraviti nase 
najsmrtonosnije napade, jer nijedan narod nije nadziveo svoju religiju. Kada 
Religija bude mrtva, Zakon i Svojina ce nam pasti na milost i nemilost, a onda 
cemo moci da obnovimo drustvo osnivanjem korpusa ubica coveka, masonske 
religije, masonskog zakona i masonskog vlasnistva". 



Masoni u Srbiji 



Osnivanje Velike loze Turske dogodilo se 1909. No, to neznaci da masoni i 
pre te godine nisu delovali na prostorima osmanske imperije. Naprotiv, bilo ih 
je i bili su veoma aktivni ali se ta njihova delatnost odvijala pod patronatom 
stranih velikih loza i to pre svega onih iz Pariza i Londona. U Nacionalnoj 
biblioteci Francuske (Bibliotheque nationale de France) cuva se 1890 stranica 
spisa Velike loze Orijenta (publication de obedience magonniqueG.O.d.F.). U 
njima se, izmedu ostalog, nalaze i podaci vezani za aktivnost masona u 
Turskoj, a time i Srbiji tokom XVIII i XIX veka. Prema ovim spisima prva 
loza u Turskoj osnovana je 1721. u Izmiru za vreme vladavine Osmana III 
(Osman-1 Salis, na turskom -1703-1730); prvi poznati turski masoni su bili 
Sait Celebi, Ibrahim Mufterika i Kumbara Ahmet Osman-pasa, Francuz koji se 
poturcio i cije je pravo ime Claude Alexandre comte de Bonneval. 

Stupanjem na presto Selima III (Sellm-i salis, na turskom - 1789.-1807.) 
Osmansko carstvo je dobilo mladog i obrazovanog vladara svesnog 



- 206 



neophodnosti radikalnih promena u carstvu, a zarad njegovog opstanka i daljeg 
prosperiteta. Na prvom mestu nalazila se potreba za reformom oruzanih snaga, 
odnosno stvaranjem moderne vojske - nizam dzedid askeri koji ce zameniti 
neefikasne i obesne janicare. Nakon sto je austrijska vojska, pod komandom 
feldmarsala Laudon (Ernst Gideon Freiherr von Laudon), osvojila Beograd 
1789. janicari su proterani iz Beograda. U ovim borbama ucestvovao je i 
proslavio se srbski frajkor (oko 5.000 ljudi) rukovoden potpukovnikom 
Stevanom Mihaljevicem. Medutim, Svistovskim mirom iz 1791. Beograd je 
ponovo vracem Turcima, a u skladu sa mirovnim odredbama Selim III 
zabranjuje janicarima povratak u Beograd. Hatiserifima 1791. i 1793. ukinuo 
je ciftluk - sahibije (gospodari ciftluka), a samim tim i namete koji su im Srbi 
do tada placali. Ostalo je da narod placa samo carske poreze (harac) i to u 
fiksnom iznosu od 20 grosa po glavi sto je bilo znacajno olaksanje za sve. Pri 
tome, srbski knezovi, koje je narod birao po utvrdenom obicaju, su bili ti koji 
su prikupljali poreze; oni su organizovali i policijsku sluzbu, a imali su pravo 
i da sude za manje prekrsaje. Crkvi i manastirima su vracena mnoga prava i 
slobode. Turci su zadrzali samo vrhovnu upravu Pasaluka i sudstva. 

Kao garanta svoje volje Selim III je postavio Becir-pasu na celo Beogradskog 
Pasaluka. On je, u vise navrata, uspesno odbijao napade janicara koji nikako 
nisu mogli da se pomire sa svojim progonom iz Beograda. Kada je jula 1792. 
Becir-pasu zamenio Mehmed Pekmedzi-pasa janicari su videli svoju sansu da 
se ponovo docepaju svojih ranijih poseda i vlasti u Beogradu. Pod vodstvom 
Kara Hasana i Hadzi Bisca 2.000 janicara je uspelo da upadne u Beograd i 
osvoje ga. Na vest o povratku janicara Selim III je odmah uputio na Beograd 
Topal Ahmed-pasu sa 1600 konjanika koji su krajem novembra 1792. prodrli u 
Beograd. Nakokon zestokih sukoba janicari su pobegli u Vidin, a za novog 
gospodara Beogradskog Pasaluka postavljen je Hadzi Mustafa-pasa. 

Konstantno prisutna opasnost od janicara ali i potreba da ucini nesto vise za 
Srbe doveli su do toga da je Hadzi Mustafa-pasa organizovao, aprila 1797. 
godine, srbsku narodnu vojsku koja je brojala oko 1.500 boraca pod komandom 
Stanka Arambasica. Pored ovoga, u nastojanju da prikrije svoju komunikaciju 
od janicarskih spijuna u Beogradu Mustafa-pasa, u dogovoru sa svojim licnim 
savetnikom i poznatim trgovcem Petrom Ickom, inicira osnivanje masonske 
loze. Loza (ime loze nije sacuvano) je u pocetku brojala devet clanova od 
kojih su trojica bili Turci, a sestorica Srbi. Pored Icka, clanovi loze su bili i 
Janko Katie, braca Cardaklija, trgovac Dorde Petrovic (od Turaka prozvan 
Kara Yorgi - crni Dorde zbog svoje tamne puti i po torn nadimku njegovi 
potomci uzimaju prezime - Karayorgevig) i mitropolit beogradski Metodije 
(Grk po nacionalnosti). 

U nemogucnosti da se silom vrate na svoje posede u Beogradu janicari u 
Stambol salju ogromne kolicine zlata koje su dovele do toga da im Porta 
(turski naziv za vladu) februara 1799. odobrava povratak. Predvodeni svojim 



- 207 



dahijama Aganlijom, Kucuk Alijom, Mula Jusufom i Focic Mehmedom janicari 
odmah otpocinju sa provociranjem, zastrasivanjem gradanstva i pljackom 
stanovnistva. Krajem decembra 1801. ubijaju Hadzi Mustafa-pasu, mitropolita 
Metodija i preuzimaju svu vlast u Beogradskom Pasaluku. Jedino sto im je 
ostalo izvan domasaja je bila Beogradska loza. 

Novi beogradski pasa posato je Hasan-pasa, ali su svu vlast u 
Beogradu zapravo drzale dahije; njihova obest dozivela je vrhunac secom 
glava 74 srpska kneza 13. januara 1804. U ovakvoj situaciji u Orascu na 
Sretenje Gospodnje 2/15 februar 1804. okuplja se oko dve stotine srbskih 
knezeva, hajduka i imucnih domacina i proglasava pocetak ustanka protiv 
dahija, a ne protiv Turaka kako se misli. Za tadasnje srbske prvake sultanov 
autoritet i integritet Osmanskog carstva nisu bili sporni. Za vodu ustanika 
proslavljeni hajduk Stanoje Glavas postavlja Dorda Petrovica ali ne, kao sto bi 
se moglo pomisliti, zbog njegovog autoriteta i gospodstva, vec zbog cinjenice 
da je imao vojnog iskustva stecenog kao vojnik (otpusten u cinu kaplara) u 
austrijskoj soldatesci (1787.-1791.). Do kraja maja Srbi uspevaju da okupe oko 
16000 ustanika koji su opkolili Beograd i u vise navrata potukli snage 
krdzalija i janicara. Svu vlast u Beogradskom Pasaluku Srbi su stekli tek 8. 
januara 1807. kada su i poslednji janicari i krdzalije pobegli u Vidin. Nakon 
286 godina Turske vladavine Beograd je opet mogao da postane srbski prestoni 
grad kao sto je to bio 1403. za vreme vladavine despota Stefana Lazarevica. 

Srbi su usli u Beograd u kome su glavnu rec, pored Turaka, tada 
vodili jos Cincari, Jermeni, Grci i Jevreji koji su u Srbiju dosli zajedno sa 
Turcima tokom XV, a narocitom u prvoj polovini XVI veka. U Beograd Jevreji 
stizu odmah nakon sto je osmanlijska vojska Sulejmana Velicanstvenog 
(Kanuni Sultan Siileyman) 28. avgusta 1521. osvojila Beograd. Medutim, do 
masovnog priliva Jevreja - Sefarda u Srbiju dolazi tokom XVI veka nakon sto 
su ih spanski kraljevi Ferdinand II Aragonski (Fernando II de Aragon) i 
Izabela Kastiljska (Isabel I de Castilla) proterali iz Spanije. Turski sultan 
Bajazit II (Bayezid-i sani, na turskom) ih je tada velikodusno pozvao da se 
nasele na teritorije Osmanlijskog carstva; 600.000 Jevreja je sa zahvalnoscu 
prihvatilo Bajazitovu milost i odmah pocelo da se nastanjuje na podrucje 
Istocne Evrope. Tako je vise hiljada Jevreja stiglo i u porobljenu zemlju 
Srbiju. Turci su im dali mnoge trgovacke privilegije pa su oni ubrzo postali 
dominantni u trgovini hranom, solju, voskom, lojem, oruzjem i municijom, 
retkim metalima... Rudnik Majdanpek i Kucajna su od 1570. bili u koncesiji 
Jafeta Papa, a njegov sin Simon je 1574. postao nadzornik topionice u 
Majdanpeku. 

Od svih privilegija koje su Jevreji imali izvesno su posebno znacajne 
bile one vezane za prikupljanje poreza za potrebe Porte: Jevreji su, kao dobri 
trgovci koji su znali koliko ko ima, u pojedinim slucajevima utvrdivali visunu 
haraca za raju, a bilo je i slucajeva kada su Porti placali poreze za odredenu 



- 208 



ljude i onda od njih to naplacivali u visestrukom iznosu. Koliko su Jevreji bili 
u milosti kod Turaka najbolje govori cinjenica da su im 1663. u Beogradu dali 
prvo ulicu, a potom i cetvrt u kojoj je otvorena jesiva - verska skola. Tokom 
1690. su sagradene i dve sinagoge El kal vjezho i El kal nuevo, versko 
kupatilo Mikve, a podignuta su i posebna jevrejska grobljapo propisima hervra 
kadisha: jedno za Sefarde, a drugo za Askenazi. I tako, dok su Jevreji uzivali 
sve blagodeti sultanske vlasti Beograd je za Srbe bio zabranjen grad. U njemu 
je bilo vise sinagoga (sest do kraja XIX veka) nego pravoslavnih srbskih 
bogomolja, vise jesiva i ni jedna srpska skola, vise jevrejskih ili cincarskih 
trgovaca nego srpskog zivlja... Prema Turskom popisu glava iz 1815. u 
Beogradu je bilo svega 60 srbskih stanovnika. Masala. 

Srbski ustanak je uspeo, a o uslovima mira, jos dok su borbe trajale tokom 
1805. i 1806, u carskom gradu - Carigradu je pregovarao Petar Icko koji je 
obezbedio da se Srbima vrate sva stecena prava data im carskim fermanima 
1793. i 1796. Medutim, mir koji je Icko dogovorio pao je u vodu onog 
momenta kada je ruski general Miheljson, glavnokomandujuci Dunavske 
armije, 11. januara 1807. zatrazio od srbskih prvaka pomoc u ruskim 
operacijama protiv Turaka u Maloj Vlaskoj. Srbi su se listom odazvali ovom 
pozivu sto je u mnogome pomoglo Rusima da prisile Turke na brzu predaju. 

Za srpsko junacko drzanje ruski car Aleksandar I je januara 1807. nagradio 
Dorda Petrovica carskom sabljom koja se, do tada, davala iskljucivo clanovima 
generaliteta i komandantima armija. Carski dar je preko barona Andreja 
Budberga, ministra inostranih poslova i grofa Krjusola 20. maja urucen 
Petrovicu u Malajnickom logoru. Ugovorom o miru izmedu Turske i Rusije u 
Sloboziju 1807. Rusija se obavezuje na zastitu Srbije; pocetkom 1808. u 
Beograd stize i ruski general Konstantin Konstantinovic Rodofinikin 
(KoHCTaHTHH KoHCTaHTHHOBHH PoflO(j)HHHKHH) kome je dobrodoslicu u glavni 
grad Srbije pozeleo njegov novopostavljeni gradonacelnik Petar Icko. 

Rodofinikin je dosao u svojstvu konzula koji je trebalo da pokaze rusku 
zainteresovansot za buducnost Srbije i pomogne izgradnju njenih drzavnih 
institucija. I, odista, Rodofinikin je radio sve u korist Srba ali se u torn poslu 
nikako nije slagao sa predsednikom Praviteljstvujusceg sovjeta srpskog 
Mladenom Milovanovicem koji je, nastupajuci u ime i za racun Dorda 
Petrovica, sa svojim kumom Milojem Petrovicem pljackao Turke i otimao im 
imanja sto je, ocigledno, stvaralo problem u odnosima sa Portom. Pored toga, 
Milovanovic i Petrovic su zakupljivali skele i dzumruke od Turaka i onda po 
znatno visim cenama naplacivali usluge srpskoj raji. Opisujuci bestijalnosti 
ove dvojice Vuk Karadzic pise: „Sav Beograd upravo je bio njihov... sto je 
kasnije doprinelo najvecim narodnim nesrecama za vladanja Crnog Dorda...". 
Svoj bes premaa Rodofinikinu Milovanovic je iskazao tako sto mu je ubio 
ljubavncu i njenu majku u sred Beograda. 



- 209 



Pocetak rata Rusije sa Napoleonom oznacio je teska vremena za Ruse ali i za 
Srbe. Rusi su morali da izvrse koncentraciju svih svojih vojnih potenciala za 
OmeHecmeeHHaneouHa, a to je ujedno znacilo da se morao potpisati poseban 
mirovni ugovor sa Turcima. Pyccxa napMun je bila brojna i mocna ali ne 
dovoljno da bi vodila borbe na dva fronta. Mir sa Portom je Rusima bio preko 
potreban i Turci su to znali pa su njegovo potpisivanje uslovili zahtevom da 
Aleksandar I odustane od garancija iz Slobozija koje je dao Srbima. Rusko i 
otomansko carstvo sklapaju Bukurestanski mir 16. maja 1812. godine, a 
clanom 8. Mirovnog ugovora Srbi se obavezuju da Turcima predaju sve 
gradove i sve svoje topove; za novog beogradskog pasu je postavljen Sulejman 
Skopljak. Mnogi su u Srbiji bili iznenadeni i zateceni ovakvim razvojem 
dogadaja ali ne i Dorde Petrovic. On je jos od 1808. preko Nauma Georgisa, 
Grka i clana grcke nacionalne i oslobodilacke tajne organizacije Haterija 
(Oi^iKfj Exoupsia) bio redovno obavestavan o mnogim ruskim vojnim i 
politickim planovima. 

Dorde nije prihvatao objasnjenja i argumentaciju ruskih diplomata vezanih za 
neophodnost potpisivanja Bukurestanskog mira i njegovog ogranicenog 
trajanja. Ljut i razocaran on poziva Srbe na ustanak protiv Turaka ali se tome 
protivi vecina srbskih prvaka. Nakon ubistva umerenog, racionalnog i ustanku 
protivnog vojvode Milana Obrenovica (Otrovan u Bukurestu 16. decembra 
1810. u organizaciji Mladena Milovanovica i njegovog kuma Miloja Petrovica, 
a koji su delovao po nalogu Dorda Petrovica), Dorde Petrovic podize na vojnu 
nespremne i nedovoljno naoruzane Srbe. Bila je to borba u kojoj Srbi nisu 
mogli pobediti i koja nikada nije trebalo da se desi. Turske snage su februara 
1813. krenule na Srbiju iz Vlaske, uz Moravu i iz Bosne preko Drine; brojcano 
tri puta vece i u naoruzanju nemerljivo nadmocnije turske snage su polako ali 
sigurno napredovale. Srbi su ginuli u hiljadama, a kada je poraz 3. oktobra 
1813. postao izvestan Dorde, zajedno sa svojim pajtasem Mladenom 
Milovanovicem, bezi iz Srbije u Zemun; uz sebe je imao samo carsku sablju, 
licna odlikovanja i jednu bisagu zlata. U Srbiji su sa narodom ostali Milos 
Obrenovic, Stanoje Glavas i drugi srbski prvaci koji su svojevremeno odlucili 
da Petrovic vodi Prvi srbski ustanak. Mnogi ce, u Srbiji, Dorda Petrovica 
pamtiti, ne po iskazanoj hrabrosti vec po cinjenici da je svojom rukom ubio 
sto dvadeset pet Srba medu kojima i rodenog oca i brata. 

Sta je o Dordu i njegovom nacinu vojevanja mislio Sava Tekelija, priznati 
poznavalac grcke i rimske klasike, poliglota koja je govorio grcki, ruski, 
latinski, francuski, nemacki pa cak i turski, covek koji je igrao zapazenu ulogu 
u drustvenom i politickom zivotu Ugarske moze se videti iz njegovog pisma 
upuceno Napoleonu Bonaparti 13. juna 1804. U torn pismu on naglasava da 
Petrovic, i pored iskustva iz austro-ugarske vojne, ne vodi rat vec "samo 
hajduciju sa mnogo prolivanja serbske krvi... Serbski narod trenutno nema 
ljudi koji bi njime upravljali, koji bi mogli da mu daju samu ideju nacionalnog 
postojanja...Sav danasnji ustanak Srba nece imati nikakvu trajnost, svi ce 



- 210 



pokusaji biti uzaludni". 

Valja spomenuti da se Dordev pradeda Gjergj Marashi Klimenti u 
Kucansko-Drekalovicski kraj doselio iz okoline Shkoder-a. Za pricu o Dordu 
Petrovicu vazan je Gjergj-ov sin Jovan koji se iz Podgorice Kucansko- 
Drekalovicskog okruga, ispod Knezevine Crnogorske doselio u Srbiju sa 
sinovima Petrom i Mirkom. Jovan se, po odobrenju Sali-age, nastanio u selu 
Visevcu (pored Kragujevca) gde se kasnije Petar ozenio sa Maricom, kcerkom 
Petra Zivkovica iz Masloseva. U ovom braku izrodilo se sestoro dece 
(Marinko, Marko, Jovan, Marija i Milica), a medu njima i Dorde na dan svetog 
Georgija 3/14 novembra 1752. Iz Visevca se Dorde Petrovic doselio na pustaru 
poznatu pod imenom Kamenica, uz sam atar sela Zabara, a na krajnjoj 
periferiji Topole. Tu je podigao brvnaru i poceo se baviti cuvanjem pcela i 
sumarstvom, a kasnije i uzgojem ovaca i svinja. 

Sakrivajuci se od austro-ugarske policije Petrovic se sklanja u fruskogorski 
manastir Fenek gde ubrzo biva otkriven, prebacen u Petrovaradin, a potom u 
Grac. Iako su Rusi u vise navrata intervenisali da Petrovic bude osloboden do 
toga nije dosle sve dok austrijski ministar spoljnih poslova Meternih nije, 
oktobra meseca 1814, licno naredio njegovo pustanje. Meternih je svoju 
odluku obrazlozio prostom cinjenicom da je Dorde Petrovic svojevremeno bio 
odani i ponizni sluga njegovog carskog visocanstva. Medutim, manje je 
poznato da je intervencija za Kara Yorgi dosla direktno i iz Carigrada. Sta 
vise, iz Carigrada je cak stigao i predlog princu Meternihu da se Kara Yorgiju 
vrate njegova imanja u Austriji ili kupe nova kako bi on mogao da zivi kako 
"bratu" dolikuje. 

Pocetak Drugog srpskog ustanka 23. aprila 1815. Dorde je docekao u svom 
ruskom domu; ustanak je predvodio Milos Teodorovic, jedan od najvecih 
srbskih domacina i brat od ujaka nesudenog vode Prvog srpskog ustanka 
Milana Obrenovica. U cast i secanje na svog ubijenog polubrata Milana 
Obrenovica, od oca Obrena Obrenovica, Milos Teodorovic je promenio svoje 
prezime 1810. u Obrenovic. Smatrajuci sebe pravim vodom srpskog naroda 
Petrovic odlucuje da se prebaci u Srbiju i preuzme od Milosa komandu. 
Medutim, ruski dvor koji ga je tretirao samo kao bivseg vodu Prvog srpskog 
ustanka, a nikako kao aktuelnog predstavnika srpskog naroda ga u tome 
sprecava; ruske vojne procene su ukazivale da bi njegov povratak samo narusio 
srpsko jedinstvo koje je mukom izgradeno sto bi, s druge strane, znacajno 
umanjilo sanse za uspeh predstojeceg ustanka. Ruski car koji se svojevremeno 
licno zauzeo za izbavljenje Petrovica iz austrijskih kazamat i dodelio mu 
visoku penziju odlucuje da ga, zbog interesa srbske stvari, prebaci u 
Novomirgorod. 

Revoltirani Dorde i Mladen Milovanovic koji je ziveo u Hotinu u Moldaviji 
preko svojih pristalica u Srbiji Pavla Cukica i kneza Sime Markovica podizu 



- 211 



pobunu protiv Milosa. Dordov ustanak protiv ustanika nije dobro poceo pa se 
on u Galatiju kod Jasija povezuje sa vodom haterista i masonom Aleksandrom 
Ipsilantijem (A^e^av8po<; Y\\ir\XavTr\q). Hateristi obecavaju Petrovicu pomoc i 
siguran povratak u Srbiju pod uslovom da, kad osvoji vlast u Srbiji, pokrene 
Srbe na opstebalkansi ustanak; krajnji cilj ustanka je trebao da bude 
proterivanje Turaka sa Balkana i obrazovanje federacije pravoslavnih hriscana 
sa grckom hegemonijom. Dorde je prihvatio ponudenu nagodbu, postao clanom 
haterije i vec 29. juna 1817. uz pomoc Georgisa Levantisa prelazi u Srbiju sa 
pasosem na ime ruskog plemica Mihaila od Leonarda (Mnxanji /ia JleoHap/io). 
Ubijenje u zoru 13. jula 1817. u selu Radovanju, ujasenickom srezu, blizu 
Smedereva. Njegov ubica Nikola Novakovic je sa mrtvog Dorda skinuo sva 
odlikovanja i sa carskom sabljom, od koje se Petrovic nikad nije odvajao, 
predao ih Dordetovom kumu Vujici Vulicevicu, a ovaj ih preko Pavla 
Sretenovica-Lisovica prosledio knezu Milosu Obrenovicu. Tako je ubijen prvi 
srbski mason, voda Prvog srpskog ustanka i haterista Dorde Petrovic. Nekoliko 
godina kasnije (aprila 1823.) Jovan Micic, knez rujanski i serdar uzicke nahije 
ubio je Mladena Milovanovica na Ockoj gori na Zlatiboru. 

O nekontrolisanom temperamentu Dorda Petrovica koji je, nebrojeno puta 
skupo kostao srbsku raju, pisao je i istoricar Rados Ljusic: "Vozda je na 
mahove obuzimao neki cudan gnev i bes. U tim periodima, a oni su ponekad 
duze trajali, kao 1806. i 1808. godine, od njegove ruke stradali su mnogi Srbi, 
pa tako i njegov brat. On se u tim trenucima nije mogao kontrolisati... ". 
Medutim, Karadorde nije ubio samo rodenog brata Marinka, vec i oca! 
Oceubistvo se dogodilo 1786. godine kada je Dorde, kako navodi profesor 
Ljusic, oca tesko ranio iz puske nakon sto se on suprotstavio njegovom 
odlasku iz Srbije za Austro-Ugarsku. Kako Petar nije bio smrtno pogoden 
Dorde je naredio jednom momku da ga dokrajci. Sahranili su ga u jednoj jaruzi 
pored Stojnika bez svestenika i opela. 

Predvodeni Milosem Obrenovicem Srbi su, nakon samo nekoliko sukoba i 
izvojevanih pobeda (Najcuvenija je bitka kod Dublja gde su Srbi do nogu 
porazili vojsku Ibrahim-pase), prihvatili inicijativu ruskog cara Aleksandra I i 
sa Turcima sklopili sporazum o prekidu sukoba koji ce, nakon sto je Napoleon 
Bonaparta porazen, a Rusija zaratila sa Turskom i pobedila je, dovesti do toga 
da je sultan (prava titula je Osmanhpadi$ahidir) Mahmud II 1830. izdao Hatt-i 
§eriflerle (Hatiserif). Ovim aktom Srbija je stekla odredenu unutrasnju 
samoupravu i slobodnu skolu, a Milosu je posebnim beratom (ukaz) priznato 
nasledno knezevsko dostojanstvo. 

Za srpsku prestonicu Milos je, jos pre hatiserifa i berata, odredio Kragujevac 
koji odmah nakon toga pocinje da se menja i to tako sto se u njemu osniva 
citav niz institucija: prve novine - Novine srbske pod urednistvom Dimitrija 
Davidovica, prvi sud - Sud kragujevacki (1820), prva apoteka Dr Vita Romita 
(1822), muzicka formacija - Knjazesko - srbska banda koju osniva Jozef 



- 212 



Slezinger (1831), prva gimnazija (1833), prva stamparija - Knjazesko-serbska 
pecatnja (1831), prvo pozoriste Knjazesko - serbski teatar pod upravom 
Joakima Vujica (1835), ), Licej - prva visokoskolska ustanova u Srbiji (1838), 
prva galerija slika, kao i muzej i biblioteka. Milos 1853. godine na Topcideru 
organizuje i prvu skolu za narodne ekonome u dvogodisnjem trajanju. Ona je 
Srbiji podarila prvih 200 agronoma, koji su svakog dana prolazili kroz vrata 
iznad kojih je bila ispisana poruka sa svrhom njihovog skolovanja: „Agronomi 
da uce narod kako se radi i da ga nadziravaju", sto su i danas - posle gotovo 
160 godina - dva principa moderne menadzment teorije (management theory) u 
svetu. Pored toga, Milos prvo o svom, a potom i drzavnom trosku salje prve 
mladice na skolovanje u Rusiju, Ugarsku, Austriju i Nemacku a, s druge 
strane, poziva u Srbiju strane lekare, profesore i inzenjere. 

Nastojeci da Srbiji obezbedi sto vise drzavnih atributa Milos na Durdevdan 
osniva srpsku gvardiju, odnosno gardu sto je predstavljalo, nakon mnogo 
vekova, novi pocetak srbske stajace vojske. U okviru vojske on odmah 
ustanovljava i vojnu obavestajnu sluzbu na celo koje postavlja Miletu 
Radojkovica. Takode, Milos udara i temelje sluzbi drzavne bezbednosti 
osnivajuci posebnu sekciju pri IJoneHume/bcmeo enrnpenux den (Ministarstvo 
unutrasnjih poslova) koje je vodio Dimitrije Davidovic. U to vreme 
najpoznatiji srbski obavestajac i profesionalni policajac bio je Sima Nesic, 
becki student, poliglota i terdzuman (tumac) kod Turaka. Mozda je ipak, 
pored svega navedenog, najznacajnije to sto Milos 1834. uvodi serbski jezik 
kao zvanicno pismo u komunikaciji sa svim ostalim drzavama, a prvi dopis na 
serbskom je uputio Porti najavljujuci svoj dolazak u Carigrad. 

Put Carigrada Milos se uputio 19. jula 1835. a sa njim su na put krenuli: 
Avram Petronijevic, Mihailo German, Aleksa Simic, Vule Gligorijevic, 
Jovanca Spasic, Avram Stojkovic, Jakov Zivanovic i jos pedesetak uglednijih 
Srba. U pratnji serbskog knjaza bili su jos i njegov licni lekar Italijan 
Bartolomeo Kunibert, baron Rikman i Ibrahim Nabi-efendija. Vidinski vezir, 
Husejin-pasa, bio je zaduzen za tehnicka pitanja putovanja i za kontakte 
izmedu knjaza i turskih vlasti. Iako su se mnogi pribojavali za Milosev zivot 
on sam nije mario jer je u Carigradu imao svojih odanih prijatelja kakvi su 
bili: Mehmed Akif-pasa, reis-efendija, Husref Mehmed-pasa, serasker, Halil- 
pasa, carski zet, Stevan Bogorodis, knez samoski i sultanov tumac i Pertev- 
pasa, ministar unutrasnjih poslova. 

Po dolasku u Carigrad Milos je odmah ostvario intenzivne susrete sa 
najznacajnijim licnostima turskog drzavnog vrha i diplomatskim 
predstavnicima drugih zemalja. Reis-efendija je bio prvi koji ga je zvanicno 
primio, a torn prilikom predstavljen je i velikom veziru i upoznao se i sa 
novim beogradskim vezirom, Jusuf-pasom. Nakon toga Milosa su u vizitu 
pozvali ruski izaslanik Butenjov, austrijski internuncije Stirmer, pruski 
poslanik Kenigsmark i mnogi drugi. Centralni dogadaj bio je, svakako, 



- 213 



audijencija serbskog knjaza kod sultana Mahmuda II (fC?-^ ^a<s) 16. avgusta 
nakon cega je serasker-pasa priredio evropski rucak u cast visokog gosta iz 
Knezevine Srbije. Sultan je, po istocnjackom obicaju, iza resetaka posmatrao 
gozbu, a isto se ponovilo i za vreme gozbe kod Halil-pase, sultanovog zeta, i 
marsala Ahmed-pase gde je sultan obelodanio vest da poklanja knjazu Milo§u 
Obrenovigu, koji je pre toga primio carski orden casti (Ni$an-i Iftihar), sest 
topova. Ova sultanova odluka je izazvala pravo zaprepascenje medu 
diplomatskim korom koji je, tek tada, shvatio da je Milos mnogo vise od svega 
sto su oni mogli i pretpostaviti. 

Tako je Milos Obrenovic, koji je inace bio veci diplomata nego vojnik, uz 
male srbske zrtve, puno datog zlata beogradskom veziru Marasli Ali-pasi i 
samom sultanu Mahmudu II i uz nesebicnu pomoc ruskog cara Aleksandra II i 
njegovog opunomocenog izaslanika grofa Grigorija Aleksandrovica Stroganova 
(AjieiccaHflp rpurdpbeBHH CTpdraHOB), obnovio srpsku drzavu. Kakva ce to 
drzava biti moglo se videti iz Ustava knjazevstva Serbije iz 1835.: "Ako neki 
rob stupi na tlo Srbije on time postaje Slobodan covek". 

Kao veliki diplomata i veoma obazriv covek Milos je posebno vodio racuna o 
svom odnosu prema Jevrejima. Znao je da su tokom Prvog, a posebno tokom 
Drugog srpskog ustanka spijunirali i radili u korist Turaka ali je, i pored toga, 
bio svestan njihovog uticaja u Londonu i Becu i njihovih dobrih veza u 
Carigradu. Jevreji se ni u jednom momentu srbskih oslobodilackih ratova nisu 
stavljali na stranu Srba. Sta vise, bilo je opste poznato da su Jevreji bili medu 
najvecim finansijerima dahija. Bili su i ostali odani Otomanskoj imperiji. 
Milos, kao iskusni politicar i vladar, nikada nije zborio protiv Jevreja kako 
nebi doveo u pitanje svoje dobre odnose sa velikim silama, a pre svega sa 
Portom koja je svojim Hatt-i §eriflerle Srbima objavljenim 1830. u Beogradu, 
na dan svetog Andrije Prvozvanog, obavezala Srbe da postuju sva prava 
Jevreja koja im je ona do tada garantovala. U pitanju, Milos je znao, nije bila 
samo Porta vec mozda i pre svega Engleska koja je cinila sve na jevrejsku 
dobrobit. Tako je on osigurao sva verska, kulturna i trgovacka prava Jevreja 
dozvoljavajuci im pri tome da zadrze tursko drzavljanstvo i da ne sluze srbsku 
vojsku. Svoj korektni odnos prema Jevrejima Milos je demonstrirao i time sto 
je u sinagogi slusao hor, a za svog sarafa (menjaca novca i bankara) je uzeo 
Jevrejina Haim ben Davida koga je od milja zvao Davico (svoju menjacnicu 
novca imao je kod danasnje kafane Grcka kraljica). Davico je od Milosa dobio 
jos jedan vazan i poverljiv posao: postao je prvi liferant oruzja i municije za 
srpsku vojsku. Pored toga, Milos je odlucio da mu Solomon Izrael 
(bx^ip^n'tibp) sacini carinske tarife koje su se, po ugledu na turske, imale 
primenjivati na teritoriji Srbiji, a za svog licnog krojaca je uzeo jevreja Lazara 
Levinsona, dok mu je Josif Slezinger (Joseph Schlezinger) iz Sombora bio 
vojni kapelmajstor i kompozitor prvih vojnickih marseva. Vrhunac Miloseve 
brige za status Jevreja u Srbiji nastupa nakon sto mu se rabin Avraham Pardo 
(Abraham Ben Yitzhak Pardo) 12. aprila 1831. obratio dopisom moleci ga da 



- 214 



uzme u zastitu siromasne Jevreje koje beogradski opstinski sud nije zeleo da 
oslobodi placanja poreza. Tada je Milos izdao posebnu odluku u skladu sa 
kojom vise ni jedan sud ne moze suditi Jevrejima osim njega samoga. Tekst 
ove odluke glasi: 

"CeuMa y Cpduju otcueyhuM Eepejiuvia do da/bez moz pacnojiozfcewa npaeo 
daje, da wumci Huxaxea dpyza e/iacm y Cpduju hu y ue/ny cydumu, 
cjiedoeamejiHO hu danciK na n>u nonazamu, hu myotcde wune npujuamu, numu 
wune myoKume/be npucnyuiaeamu MOOKe, eeh da ceaxoza Eepeja ujiu n>ezoeoz 
myoKume/ba y nped naeedenuM dozafyajujvia k Menu onpedenu c hucmom 
cadpotcaeajyhe npedMeme omnouieHuja, no kom hy ca cpedcmeoM Moje deopne 
Kanuejiapuje caM maxea dejia ucmo maxo peuiaeamu xao u na ucmaHuuje Koje 
6u mu Henocpedno y pyxe douuie. Ceu Eepeju xao u wuhu myotcume/bu uexa y 
dydyhe ceoje ucmanuuje ynpaeo y Moje Kanuejiapuje uiu/by, 6e3 pa3JiuKe duo oh 
my a ne duo." 

Svetoandrejska narodna skupstina okoncala je svoj rad 31. januara 1856. 
godine, a vec u septembru je odrzano zasedanje tzv. Malogospojnske skupstine 
na kojoj su poslanici, pod pritiskom naroda, doneli odluku da se Jevrejima 
zabranjuje naseljavanje izvan Beograda i obavljanje stalne trgovine po 
ducanima. Pogodeni ovakvom odlukom Skupstine u ime naroda Izrailjskog 
Milosu se za pomoc obratise Moreno Konortic, Avram Suzin, Moso A. Ruso, 
Bohor Celebonovic, Jakov M. Koen, Jakov Buli, Meir A. Koen, Mosa N. 
Kalderon, Mosa A. Ozerovic i Moreno J. Koen. Ljut na predstavnike naroda 
koji nesvesni jevrejske svetske sile donose propise koji direktno stete 
medunarodnoj poziciji Srbije Milos vec krajem septembra donese Ukaz kojim 
je sve zakone koji nisu bili u saglasnosti sa njegovim Ukazom stavio van 
snage. Ovaj cuveni Ukaz Popecateljstvu vnutreni dela glasi: 

„)KeJiehu da ceu zpafjanu Cpdcxu, de3 pa3JiuKe eepe u Hapodnocmu 
yuacmHuuu y cjiododu, xojaje 3a ceaxy padwy u 3anuMan,e y Cpduju U3peuena, 
nauiao cam ce nodyfyen YKa30M obum npenopyuumu IJoneHume/bcmey 
BnympeHu JJena da oho cee, uimo du oeoj otce/bu mojoj npomueuo nocmojano 3a 
yKunymo CMampa, u no mojue nacmojaea da Huxaxeu nodanuK CpdcKu duo oh 
Koje My dpazo eepe u Hapodnocmu, ne dyde ozpanunen y cuododu ceaKoepcne 
padwe u 3anuMan>a. 

noneuame/bcmeuMa eynympenu dena u 0uHaHuuje 3anoeeda da Yxa3 oeaj 
odjaee u U3epuiaeajy. 

26. Cenme/vidap 1859. y Kpazyjeeuy Mujioui Odpenoeuh c.p." 

Milos je posebno podrzavao mesovite brakove i, na svoj nacin, vodio racuna 
o deci koja su se radala u njima. Tako je, na primer, Vukasin J. Petrovic 
(1847-1924), unuk Josifa Slezingera, krajem XIX veka postao zamenik 



- 215 



predsednika vlade i ministar finansija. Unuci casovnicara Klajna, doseljeni za 
druge Miloseve vladavine, bili su dr Vojislav Marinkovic, istaknuti 
jugoslovenski drzavnik, ministar spoljnih poslova (1927-1932) i predsednik 
vlade (1932) i Pavle Marinkovic, pozorisni kriticar, ministar prosvete i 
poslanik. 

O polozaju Jevreja u evropskim drzava starace se od 1860. i Univerzalna 
izrailjska alijansa (Alliance Israelite Universelle) koju je osnovao francuski 
ministar pravde Isak Adolf Kremije (rpai3 H^HN ili Isaac Mo'ise Cremieux, 
krsteno ime). Alijansa je cesto kod pojedinih vlada intervenisala povodom 
sticanja vise prava za lokalne Jevreje ili progona i nepravdi nanetih 
pojedincima. Ona je bila jedan od inicijatora da se na Berlinskom kongresu 
razmatra i pitanje polozaja Jevreja u zemljama koje su trazile nezavisnost. Isto 
su to trazili i americki poslanik u Becu Dzon Kason (John A. Kasson) i u 
Berlinu Bajard Tejlor (Bayard Taylor). Kongres je to naravno uvazio. Tako se 
Alijansa na Kongresu pokazala dovoljno uticajnom da samostalnost Bugarske, 
Srbije, Crne Gore, Rumunije i Istocne Rumelije uslovi povoljnim resavanjem 
politickih i gradanskih prava Jevreja u njima. 

Prvi put se na Kongresu o polozaju Jevreja, raspravljalo 12/24 juna, na 
sednici posvecenoj delu mirovnog ugovora o resenjima za novu bugarsku 
drzavu. Predstavnik Francuske, ministar spoljnih poslova Vilijem Vadington 
(William Henry Waddington) predlozio je da se u tekst clana V doda deo o 
ravnopravnosti svih vera. Vadingtona su podrzali nemacki kancelar princ 
Bizmark (Otto von Bismarck), predsedavajuci Kongresa, austro-ugarski 
ministar spoljnih poslova grof Dula Andrasi (Andrassy Gyula), britanski 
predstavnik lord Solzberi (Robert Arthur Talbot Gascoyne-Cecil, 3rd Marquess 
of Salisbury) i italijanski predstavnik grof De Lone (De Launey). Predstavnik 
Turske Karateodori (Aleksandro Karatodori Pa§a) je, podsecajuci na specijalne 
odnose Turaka i Jevreja, naglasio kako su predlozene slobode i gradanska 
prava za Jevreje u Bugarskoj u skladu s turskim zakonodavstom, ugovorima i 
konvencijama i da ih stoga treba prihvatiti. Tri dana kasnije, 27. juna, 
jednoglasno je usvojen tekst o polozaju Jevreja u Bugarskoj ali tako da se 
nigde explicite ne govori o njima vec samo o ravnopravnosti svih verskih 
zajednica. Taj tekst je, mutatis mutandis, unet i u clanove koji se odnose na 
Istocnu Rumeliju, Crnu Goru, Rumuniju i Srbiju. 

Poseban status Jevreja u Srbiji potvrden je na Berlinskom kongresu 28. juna 
1878. Obnova srbske drzavnosti tada je bila uslovljena garantovanjem svih 
gradanskih prava Jevreja u Srbiji - neovisno od toga kada su, kako i po kom 
osnovu u nju dosli. Da to bude tako pobrinula se Alijansa koja je preko svog 
predstavnika u Beogradu Davida Benjamina Rusoa bila obavestena kako se 
status Jevreja u Srbiji navodno pogorsao nakon smrti kneza Milosa, pa je 
Kongresu o polozaju Jevreja u Srbiji uputila sledeci dopis: 



- 216 



"U Srbiji oni su potpuno isterani iz unutrasnjosti i iz vecine varosi, 
iskljuceni su iz drzavne sluzbe, iz svakog javnog zvanja, dovedeni su do 
mizerije; iako su im oduzeta naj dr ago cenij a prava, oni nisu oslobodeni 
nikakvog tereta; oni placaju sve dazbine, sluze u vojsci kao i ostali Srbi. U 
poslednjem ratu oni su se nadali svojim patriotizmom savladati nepravdu, koju 
im cini rodena otadzbina, a oni su se hrabro tukli, prolevajuci svoju krv 
zajedno sa svojim zemljacima. Tolike zrtve njihove jedva sto dobise nekoliko 
reci priznanja od strane ministra unutrasnjih dela, na Velikoj narodnoj 
skupstini 1877. Za badava je Turska, zakljucujuci 1877. konvenciju sa 
Srbijom, trazila za Jevreje ona prava, koja im Srbija tako postojano odrice. 
Pod takvim rezimom njihov se broj odavna smanjio za polovinu; oni se nalaze 
samo u nekim varosima pod neprekidnom opasnoscu da izade kakav dekret, 
koji ih izgoni iz zemlje..." . 

Alijansa je uoci Kongresa pokrenula snaznu antisrpsku kampanju u 
medunarodnim politickim krugovima i evropskoj stampi, a sve sa ciljem da za 
Jevreje obezbedi sto je moguce povoljniji polozaj u Knezevini Srbiji. Njen 
glavni argument protiv Srbije bio je taj sto su u njoj, po njihovom shvatanju, 
nakon odlaska Turaka doneti svojevrsni antijevrejski zakoni i sto srbski narod 
ne prihvata civute (Jevreje) gledajuci ih sa podozrenjem pa cak i prezirom. 
Alijansa je, naravno, precutkivala cinjenicu da su Jevreji u vreme turske 
vladavine podrzavali Osmanlije i kroz svoje zelenaske kamate bili zapravo deo 
svekolikog turskug zuluma. 

Protiv ovakvog pisanja i kampanje Alijanse na Kongresu su istupili samo 
ruski predstavnici knez Gorcakov (TopHaKOB AjieKcaH/ip MnxaujiOBUH) i grof 
Suvalov (IJeTp AH/ipeeBHH UiyBajioB). Oni su smatrali da Jevreji u 
podunavskim knezevinama ne treba da budu izjednaceni u pravima s ostalim 
gradanima. U zapisniku su tim povodom zabelezene reci kneza Gorcakova: 

„Kad je rec o gradanskim i politickim pravima Njegova visost zahteva da se 
ne brkaju Izraelicani Berlina, Pariza, Londona Hi Beca, kojima se sigurno ne 
bi moglo odbiti bilo koje politicko Hi gradansko pravo, s Jevrejima Srbije Hi 
Rumunije i nekih ruskih pokrajina, koji su, po njegovom misljenju, prava 
napast za domace stanovnistvo" . 

Iako informisan o intenzivnoj antisrpskoj kampanji od strane Alijanse uoci 
pocetka Kongresa Jovan Ristic, predstavnik Srbije na Kongresu, je ipak bio 
zatecen cinjenicom da su predstavnici Nemacke, Austro-Ugarske, Italije, 
Francuske i Engleske na dnevni red stavili pitanje polozaja Jevreja u Srbiji. 
Ristic kao i predstavnici Bugarske, Rumunije i Grcke nije imao pravo ucesca 
na oficijelnim sednicama Kongresa vec je isti pratio iz kuloara i kroz susrete 
sa pojedinim delegacijama. Kako nije imao nikakvih instrukcija po civutskom 
pitanju Ristic je hitno otposlao telegram Jevremu Grujicu, ministru pravde u 
Akcionom ministarstvu, u kome naglasava kako "davanje pune ravnopravnosti 



- 217 



Jevrejima treba prihvatiti kao uslov za dobijanje nezavisnosti Srbije". Dan 
kasnije Ristic je otposlao telegram i knezu Milanu koji se tada nalazio u Nisu: 
"Juce na predlog prvoga punomocnika francuskog, Kongres je resio 
jednoglasno ravnopravnost za Civute u Srbiji". Milan je tim povodom uputio 
telegram Jovanu Risticu: „Ja smatram da treba, bez i najmanjeg oklevanja, da 
izjavimo da smo spremni da proklamujemo potpunu jednakost svih vera i 
ovlascujem vas da formulisete deklaraciju u torn smislu". 

Iako mu je bilo onemoguceno da se licno obrati Kongresu Jovan Ristic je 
uspeo da, preko svog prijatelja Leopolda Ranke (Leopold von Ranke), 24. juna 
uputi Bizmarku memorandum koji je on, u svojstvu predsedavajuceg, procitao 
na zvanicnoj sesiji Kongresa. Tako su ucesnici Kongresa bili obavesteni o 
osnovnim ocekivanjima Srbije vezano za njenu nezavisnost i nove granice: 
"Dokle god se povoljno ne resi Srpsko pitanje, iz njega ce poticati teske 
nezgode, ono ce ostati kljuc Istocnog pitanja... Srpsko pitanje ne moze nikada 
uginuti, opsti interes kategoricki zahteva da se to pitanje jedan put regulise." 
Kongres je, nakon sto je Knezevina Srbija prihvatila uslovljavanja vezana za 
polozaj Jevreja, usvojila Risticeve argumente i obrazlozenja vezana za 
nezavisnost Knezevine. 

Srbija je na osnovu Risticevih preporuka jos dok je on bio u Berlinu sazvala 
tajnu sednicu Narodne skupstine 25. jula 1878, a sve sa ciljem menjanja za 
Alijansu spornih clanova srpskog Ustava. Nakon veoma zucnih diskusija 
doneta je zakljucak da se o promeni clana 24. i 120. izjasne tri skupstinska 
odbora. Zajednicki izvestaj sva tri odbora podneo je Milan Kujundzic na tajnoj 
sednici 26. jula. Ultimatum Kongresa je prihvacen ali su otpori civutskoj 
ravnopravnosti bili veci i snazniji nego sto je to iko mogao da ocekuje. Protiv 
ravnopravnosti Jevreja je bila vecina narodnih poslanika pa je cak i sam Ristic 
na jednoj tajnoj sednici rekao kako „ni jedan Srbin ne treba da se zauzima za 
prava Jevrejska, sto nam je nametnuto silom okolnosti u ugovoru berlinskom, i 
kad oni ne traze, onda ne treba to pitanje da se pokrece i kamo srece i da se 
nikad i ne izvrsi". Nista bolje nije mislio ni Pasic koji je u Narodnoj skupstini 
izjavio: „Jest, mi smo nezavisni, ali nasa nezavisnost iskupljena je skupo, 
ravnopravnoscu Jevreja...". Tacku na sve price stavio je knez Milan Obrenovic 
kada je u proklamaciji od 10. avgusta 1878. rekao kako je Evropa dodelila 
Srbiji „suverenost pod jednim uslovom koji sam prihvatio i odlucan sam da ga 
postujem". 

Uz zvonjenje zvona sa svih crkava i uz pucanj 101 topa sa Kalemegdana, 10. 
avgusta 1878. godine objavljeno je narodu Srbije da je dobijena drzavna 
nezavisnost. Posebnim ukazom proglasen je 2. jul (20. jun) danom 
uspostavljanja "nezavisnosti i uvecanja Srbije", dok je vladar Srbije stekao 
epitet Visocanstvo umesto dotadasnjeg Svetlosti. 

Jevrejska zajednica koja je prema popisu iz 1874. brojala 3460 dusa je bila 



- 218 



cvrsto zasticena clanovima 34. i 35. Berlinskog ugovora. Svoja gradanska, 
politicka, verska i sva druga prava Jevreji nisu dugovali drzavi Srbiji vec 
diktatu i moci zapadnih sila, a pre i iznad svih Velikoj Britaniji i njenim 
premijerima: prvo hristijanizovanom jevrejinu Benjaminu Dizraeliju (Benjamin 
D'Israeli, 1st Earl of Beaconsfield), a potom i lordu Robertu Sesilu. Jevreji su 
tako, svojom voljom, bili i ostali Corpus Separatum - posebno telo u odnosu 
na Srbe. Prema podacima iz 1874. na prostorima Srbije je zivelo 3460 Jevreja i 
svi oni su, bez izuzetka, bili i ostali turski drzavljani. Najvise ih je zivelo u 
Beogradu, a potom Nisu gde su cinili 8% ukupnog stanovnistva, Pirotu, 
Leskovcu, Vranju... Medutim, nakon Berlinskog kongresa broj Jevreja u Srbiji 
pocinje da raste pa ih je tako prema popisu iz 1895. u Beogradu zivelo 3099, a 
prema popisu iz 1910. Beograd je bio dom za 4192 Jevreja. Na poslednjem 
popisu koji je raden u Kraljevini Jugoslaviji 1931. godine ukupan broj Jevreja 
iznosio je 68.195 (39.010 Askenaza, 26.168 Sefarda i 3.227 tzv. ortodoksnih) 
pri cemu je njih 3 A zivelo u jedanaest gradova: Subotici, Senti, Beogradu, 
Novom Sadu, Zemunu, Velikom Beckereku (Zrenjaninu), Sarajevu, Bitolju, 
Skopju, Osijeku i Zagrebu. 

Kakav su odnos Jevreji imali prema srpskoj borbi za oslobodenje vidi se na 
primeru bombardovanja Beograda juna 1862. Tada su se svi sinovi Izraela 
spakovali i presli u Zemun gde ih cekala nesebicna pomoc porodice Rotsild iz 
Frankfurta i to u iznosu od 25000 franaka u zlatu, a Zemunski Magistrat im 
velikodusno odobrava naseljavanje. Ovu situaciju vesti jevrejski trgovci 
koriste da po paprenim cenama snabdevaju Srbe oruzjem i dzebanom. No, 
odmah nakon sto su se sukobi u Beogradu stisali Jevreji su se vratili u 
razruseni Beograd i stali kukati kao im u njemu vise nije kao sto je bilo. 
Predstavnici beogradskih Jevreja (David Benjamin Ruso, Abraham Maclijah, 
Jehuda Aroesti, Hajam A. Konfino...) su se vec 20. juna 1863. obratili za 
pomoc knezu Mihailu Obrenovicu ali i kucama Rotsilda u Frankfurtu, Parizu i 
Londonu kao i Mose Montefjoreu koji je slovio za jednog od najuticajnih 
stanovnika glavnog grada britanske monarhije. Svoje zalbe uputili su i 
engleskom generalnom konzulu u Beogradu G.J. Riketsu sa molbom da se za 
njih jadne zauzme kod britanske kraljice Viktorije koja bi mogla da ih stavi 
pod svoje pokroviteljstvo i tako "prekrati nasu tuznu situaciju u ovoj zemlji". 
Kako je bilo Srbima: koliko ih je poginulo, ostalo invalidima, koliko je srbskih 
porodica usled zapaljenih ili porusenih domova ostalo bez krova nad glavom 
nije bilo bitno! 

Odnos pojedinih Mojsijevih sledbenika prema Srbima, njihovoj 
oslobodilackoj borbi i obnovljenoj drzavnosti nakon Berlinskog kongresa moze 
se vidi iz njihovog zahteva da im se imovina ostecena tokom srbskih 
oslobodilackih ratova ima nadoknaditi. Tako su, primera radi, niskom jevrejinu 
Merkadu Alkalaju Srbi isplatili 20.000 zlatnih franaka; njegov unuk dr Isak 
Alkalaj ce 1923. godine u Beogradu biti izabran za senatora i proglasen za 
vrhovnog rabina u Kraljevini SHS, a mnogi ce ga pamtiti po kazivanju da se 



- 219 



nacionalsocijalisticka propaganda siri Srbijom i da u Beogradu nicu listovi u 
kojima se „po Hitlerovom receptu" vredaju Jevreji". To je bio prvi slucaj da 
neko, na bilo koji nacin, povezuje Srbe sa Hitlerom. Iz te jevrejske loze 
Alkalai potice i aktuelni ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj (clan 
stranke Harisa Silajdzica) koji vazi za jednog od najvecih zagovornika 
optuzivanja en bloc Srba i Srbije za navodni genocid u Srebrenici. 

Kako su Srbi gledali na Jevreje, njihovo duhovno i politicko bice moze se 
lako videti iz knjige koju je Vasa Pelagic 1879. objavio pod nazivom 
Vjerozakonsko ucenje Talmuda Hi ogledalo civutskog pitanja. Iste godine 
znacajnu paznju medu Srbima izazvace i knjiga Nikole Jovanovica (u srodstvu 
sa Slobodanom Jovanovicem) Jevrejsko pitanje u Srbiji. O Jevrejima u Srbiji 
pise i Sima Stanojevic koji 1880. izdaje knjigu Kakav zao upliv stvara civutska 
vera i moral u drustvu Ijudskom. Cetiri godine kasnije - 1884. i Jasa Tomic u 
svojoj knjizi Jevrejsko pitanje pise o tome kako pojedini jevrejski zelenasi 
unistavaju srbske domacine. Nakon desetogodisnjeg rada Vasa Pelagic 1890. 
stampa jos jednu knjigu o jevrejsko-srbskim odnosima: Civuti - novi grobari 
Srbije i Srbstva. 

Jevreji srbsko drzavljanstvo prihvataju tek 1919, a i tada to nije bilo srbsko 
vec zapravo drzavljanstvo Kraljevine SHS. Nekolicina uglednih jevrejskih 
trgovaca i bankara u Beogradu, na primer, tek nakon 1. septembra 1939. 
prihvata da primi jugoslovensko drzavljanstvo iako su i tada zadrzali svoja 
turska dokumenta! Ilustrativan primer u torn smislu su clanovi imucne 
porodice Elias (vlasnici fabrike trikotaze „Elka" i firme „H.Elijas & 
Comp") koji su prihvatili nudeno im drzavljanstvo tek nakon sto su Srbi 27. 
marta 1941. prihvatili njihovu parolu „Bolje rat nego pakt". Pre ovoga datuma 
clanovi porodice Elias nisu bili uz Srbe ni 1804, ni 1813, ni 1862, ni 1875, ni 
1879, ni 1894... Nakon 6. aprila 1941, nakon sto je sa 611 Sturzkampfbomber 
otpocela operacija Unternehmen Strafgericht, clanovi porodice Elias, i ne 
samo oni, su u svojim liksuznim automobilima napustili Beograd i Srbiju. 

Pored Dorda Petrovica posebno mesto u istoriji srbske masonerije zauzima i 
Vuk Stefanovic Karadzic (BjifeKt CTe(j}aHOBHnife Kapaflacnmb). U svet masona 
ga 1820. godine u Becu uvodi Jernej Bartolomej Kopitar (Jernej Bartholomaus 
Kopitar), cenzor slovenskih knjiga i casopisa Becke dvorske biblioteke i 
redaktor slovenske rubrike u Wiener allgemeine Zeitung-u. 

Na obali Dunava prema Petrovaradinu je 1694. godine izgraden mostobran, 
opasan sancevima, radi zastite ranije podignutog pontonskog mosta.U blizini 
su se naselili srbski granicari i osnovali naselje Petrovaradinski Sanac, ili 
Varadinski Sanac (Fossatum Petrovaradiense, odnosno Peternjardeiner Schanz 
kako su ovu srbsku naseobinu nazivali Madari). Petrovaradin je nakon 
uspostavljanja podunavske granice (sa leve strane Dunava) 1702. postao glavno 
pogranicno mesto pa je tako i podignuto na nivo oberkapetanije. Prvi upravnik 



- 220 



mesta postao je oberkapetan Vasa Nikolic. Naseljavanje Petrovaradina se 
odvijalo u vise navrata, a jedno od najvecih se odigralo nakon ponovnog pada 
Beograda pod tursku vlast 1739. To je u najvecoj meri povecalo broj 
stanovnika koji su, zahvaljuci povoljnoj poziciji Petrovaradina, razvili 
trgovinu koja ga je ubrzo i ucinila jednim od najznacajnijih mesta u Backo - 
bodroskoj zupaniji. 

Carica Marija Terezija (Maria Theresia von Osterreich) je l.februara 
1748.godine izdala Povelju o proglasenju Petrovaradinskog sanca za Slobodan 
i kraljevski grad koji je dobio ime Neoplanta (Novi Sad) i pravo na tri vasara 
godisnje. Iste godine, 23. marta, donet je i Statut slobodnog i kraljevskog 
grada Novog Sada u kome se, izmedu ostalog, u tacki 14. precizira: „radi 
dobrog uredenja, da se zapisnici ove varosi i druga akta, tacno sacine i urade, 
zato se plemenitom Magistartu ozbiljno zapoveda, da marljivo nastojanje i 
paznju ima, da se zapisnici Senata cisto sacine" . 

Zapisnici sa sednica Magistrata vodeni su u pocetku na latinskom jeziku da 
bi 1786. Bee naredio da se vode na nemackom. Nakon sto su se Srbi pobunili u 
Novom Sadu je vec 1790. opet zaveden latinski protokol Magistratskih 
zasedanja. Kada je Svetozar Mileticl 861 . dosao na celo Magistrata kao gradski 
nacelnik, Statutom od 19. juna 1861. Magistrat je odredio srbski jezik kao 
zvanicni jezik i to ne samo u unutrasnjim poslovima nego i u dopisivanju sa 
sebi ravnim, pa i sa pretpostavljenim vlastima. No, Becu se to nije dopalo pa 
je Miletic vec do kraja 1861. godine suspendovan sa mesta nacelnika, a 22. 
maja 1862. Namesnistvo donosi naredbu "da se putni listovi, vandrovske i 
sluzbene knjige za Madarsku samo na madarskom, inace za druge zemlje na 
madarskom i nemeckom jeziku izdaju". Nakon svega sto je doziveo Miletic je 
izjavio: "Balkan ce umesto najlepse baste, vrta Evrope, ostati veciti izvor 
nestabilnosti, ratova i sukoba zbog preplitanja interesa velikih sila". 

Medutim, Bee nije, kako bi se moglo pomisliti, zeleo da se nemacki, 
madarski ili latinski kod Srba svugde i u svakoj prilici koriste. Naprotiv. Srbi 
koji su prema desetoj tacki Povelje imali sluziti Njenom velicanstvu i svetoj 
ugarskoj kruni „usque ultimam sanguinis guttam" (do poslednje kapi krvi) 
mogli su u svakodnevnom zivotu koristiti svoj prosti narodni jezik ali ne i 
njegovu knjizevnu varijantu. Nastojeci da promovise prost govorni jezik kod 
Srba Marija Terezija je cak 14. februara 1770. izdala povlasticu za srpsku 
stampariju beckom univerzitetskom knjizaru Josifu Kurcbeku koji je putem 
stampanja novina, raznih svezaka i knjiga trebalo da deluje protivno upotrebi 
srpskog knjizevnog jezika. 

Na zahtev Vatikana koji nije zaboravio odluke Sinoda iz Sonore (Split) vlada 
Marije Terezije je trazila da se za srbske skole katihizis (U pravoslavlju 
Katihizis je knjiga vere, a u skoli je to nastavni predmet u kome se izlaze 
istina o Bogu, coveku i svetu) izradi na prostom narodnom jeziku kako bi se 



- 221 



Srbi odvojili od Rusije i tako priblizili Njenom kraljevskom visocanstvu i 
ugarskoj kruni. Takvi su zahtevi dostavljani crkvenim sinodima od 1769, 1774. 
i 1782. godine. Sustina ovih zahteva se svodila na to da se u knjizevnu 
upotrebu umesto dotadasnjeg srpskog knjizevnog, odnosno slavjanoserbskog 
jezika uvede obican narodni jezik, a da se umesto cirilice kao glavno pismo 
uzme latinica. Kako ovi zahtevi nisu nailazili na razumevanje kako kod 
srpskog svestenstva tako i kod srbskih prvaka Marija Terezija, na svojoj 
samrtnoj postelji, obavezuje grofa Franju Kolera (Frank Kohler) da „svestrano 
reformise ceo zivot Srba u njenoj drzavi". 

Delujuci u skladu sa zeljama majke, interesima krune i samog Vatikana 
Jozef II (Joseph II), sin Marije Terezije, 1781. donosi uredbu o uvodenju 
latinice u sve srbske skole, a 1784. izdaje naredbu da se u srbskim skolama 
vise ne sme uciti ni koristiti cirilicno pismo. Usled velikih protesta 
pravoslavnog svestenstva i pretnji srbskih prvaka da ce, ako bude trebalo, sa 
Carstvom i zaratiti cirilica je ostala u upotrebi. Pomaganje austrijskog dvora 
katolickoj crkvi u politici unijacenja Srba bilo je iskreno i istrajno ali nije 
davalo zeljene rezultate. Stoga je Bee krajem XIX veka odlucio da promeni 
dotadasnju strategiju. 

Vazno je podsetiti se da je cirilica bila sluzbeno pismo jos na dvorovima 
velikog zupana Nemanje, koji je bio vladar Raske, Zete i Huma, i bosanskog 
bana Kulina. Najstariji ocuvani dokument sa upotrebom cirilicnog pisma 
potice od 27. septembra 1186. i to su zapravo potpisi velikog zupana Stefana 
Nemanje i njegovog brata kneza Miroslava na latinskom pisanom ugovoru o 
miru sa Dubrovnikom. Pored toga, sacuvana je i Povelja bana Kulina od 29. 
avgusta 1189. koja je pisana kako na latinskom tako i srpskom, a sacuvana je i 
jedna latinska povelja kneza Miroslava od 17. juna 1190. na kojoj se nalazali 
njegov potpis na cirilici. Iz tog vremena potice i cuveno Miroslavljevo 
jevandelje koje ima 181 stranicu ispisinu na srpskoj cirilici. 

Pismenost u srednjovekovnoj Srbiji je bila na znacajno visem nivou nego sto 
se to danas veruje. I inace, poznavanje tehnike pisanja i citanja je u 
vizantijskom svetu bila veoma rasirena, znatno vise nego u svim ostalim 
drzavama Zapadne Evrope srednjeg veka. U Vizantiji su postajala dva nivoa 
obrazovanosti pojedinca: nizi i visi. Nizi se odnosio na puko znanje pisanja i 
citanja, a visi na kreativnu, odnosnu duhovnu upotrebu ovog znanja kroz 
pisanje novih knjiga - pre svega religioznih. Vizantijci ni na koji nacin nisu 
podcenjivali nizi nivo obrazovanja i jedino su sa prezirom i potcenjivanjem 
gledali na nepismene osobe. 

Pocetkom XIX veka u Becu se procenjivalo da Srba koji su ziveli od Kupe do 
Soluna, i od Jadranskog mora do Temisvara i Pecuja ima vise od pet miliona. 
U to vreme niko pokatolicene Srbe u Dalmaciji, Hercegovini, Bosni i Slavoniji 
nije smatrao Hrvatima niti je, kao pomisao, postojala mogucnost da se Srbi 



- 222 



koji su presli u islam nazivaju muslimanima. Svestan znacaja srbske 
populacije na Balkanu i nemogucnosti dalje ekspanzije Carstva na istok bez 
njene kontrole becka vlada odlucuje da dotadasnju politiku sile prema Srbima 
zameni politikom brisanja njihovog kulturnog identite. Za izvrsioca ove 
strategije odreden je, na preporuku ministra inostranih poslova i princa 
Klemensa Meterniha, krajem 1810. Jernej Kopitar, covek srednjeg rasta, ride 
kose, diplomirani pravnik i drzavni cinovnik u Dvorskoj biblioteci. Meternih 
se zainteresovao za Kopitara kada je ovaj kao tridesetogodisnjak odbio ponudu 
Beckog univerziteta da bude redovan profesor odlucujuci se za sluzbu u 
Dvorskoj biblioteci gde ce ubrzo biti promovisan za cenzora slovenskih knjiga 
i novina. 

U obrazlozenju svog predloga Meternih navodi da je Kopitar iskreni katolik 
za koga je Austrija uber alles (iznad svega) sto, s druge strane, objasnjava i 
njegovu urodenu rusofobiju. U dokumentima koji su pratili kandidaturu 
mladog Slovenca, a austrijskog podanika Kopitara navedeno je i nekoliko 
njegovih citata u kojima on ukazuje na "preimucstvo katolicke crkve" i 
"sizmatican" polozaj i karakter Srba, odnosno svih pravoslavaca. Shodno svom 
uverenju Kopitar o svestenicima Srbske pravoslavne crkve uvek govori kao o 
nekim negativnim licnostima koje "cuvanjem starog srpskog jezika, zele da 
stvore i ocuvaju jezicku razliku izmedu pravoslavnih i katolickih Juznih 
Slovena" zbog cega je "neophodno ponistiti njihov napor"! 

Svaki jezik ima svoju govornu i knjizevnu varijantu. Govor je, po pravilu, 
najgora varijanta izrazavanja svakog jezika jer se nema dovoljno vremena za 
razmisljanje o skladu reci i jezickom ulepsavanju. Kod pisanja medutim svako 
se trudi da se izrazi bogatije, lepse i pravilnije; u svakom narodu ljudi od pera 
se, iz pokoljenja u pokoljenje, trude da unaprede pisanu rec i tako se stvara i 
povecava razlika izmedu govorne i pisane varijante jezika; knjizevni jezik 
svakog naroda je obavezno i bez izuzetka pravilniji i bogatiji od njegove 
govorne varijante, a krajnji cilj svake knjizevnosti je da podigne nivo 
govornog jezika. 

Kod svih naroda Evrope postoji duboka i iskrena svest o jeziku kao temelju 
nastanka i opstanka jednog naroda, a time i poimanje jezika kao najvise 
nacionalne vrednosti. Nemacki filosof Johan Herder (Johann Gottfried von 
Herder) je lepo istakao da je svaki jezik riznica misli jednog naroda i njegovog 
saznanja sebe i sveta. Od nacina shvatanja, nastavlja Herder, zavisi i ono sto 
se zove mentalitet, odnosno posebnost jednog naroda u odnosu na druge. 
Covekov proces misljenja uslovljen je njegovim jezikom, a to znaci da od 
bogatstva jezika zavisi i dubina misli. Zakljucujuci svoje kratke opaske o 
jeziku Herder istice da briga o jeziku zapravo predstavlja brigu o identitetu i 
opstanku svakog naroda. 

Bez kulture, i bez osnovne pretpostavke svake kulture, jezika, covek bi bio 



- 223 



tek jos jedna vrsta Darvinovog majmuna. Svoju covecnost ljudi ne duguju 
nikakvoj evoluciji vec upravo jeziku i kulturi. Delujuci na dvanaest milijardi 
neurona u ljudskome mozgu, jezik i kultura su coveka obdarili pravom, 
naukom, etikom, filosofijom; omogucili su sva postojeca dostignuca 
inteligencije. Zahvaljujuci jeziku i kulturi, ljudsko ponasanje jeste 
inteligentnije, originalnije i kreativnije i od ponasanja bilo koje druge 
zivotinje. 

Polazeci od ovih osnovnih i nespornih konstatacija o jeziku Jernej Kopitar 
pristupa reformi srpskog jezika. Osnovni cilj mu je bio da srbski knjizevni 
jezik potisne novim vestackim jezikom iz koga ce biti prognane sve srbske reci 
koje su sa sobom nosile mnostvo smislova vezanih za vekove srbske kulture i 
tradicije. Reci u novom srpskom jeziku nisu smele, prema Kopitaru, da nose u 
sebi bilo kakvu svetost i vrednost. Jedina njihova svrha je trebalo da bude 
sporazumevanje sto je znacilo da ga treba pojednostavi, do krajnjih granica, 
kako bi bio lako prihvacen od strane najsirih narodnih masa. To je, prosto 
receno, znacilo da se govorni jezik koji je bio u upotrebi medu nepismenim 
srbskim narodom, pun turcizma i germanskih izraza, promovise kao novi 
knjizevni jezik Srba. S druge strane, isti proces je isao za tim da se postojeci 
srbski knjizevni i sakralni jezik, izvorni slavjenoserbski i ruskocrkveni jezik, 
potisnu iz svake upotrebe. Trebalo je srbsku cirilicnu azbuku od 46 slova 
zameniti sa 26 slova latinice. Osnovu ovog njegovog plana je predstavljalo 
poznato ucenje - ortografski princip nemackog lingviste Adelunga (Johann 
Christoph Adelung) koje je glasilo: „Pisi kao sto govoris i citaj kao sto pise", i 
koje je on izneo u delu Deutshen Sparchlehre fur Schule. Inace, Adelung je bio 
dobar poznavalac srbske kulture i istorije pa je tako sve stanovnike Balkana 
koji su govorili nekim od srbskih narecja smatrao Srbima, a sam srbski jezik 
je, po njegovoj strukturi i bogatstvu, pretpostavljao svim ostalim 
staroslovenskim jezicima. 

Radeci na novom srpskom pravopisu i recniku (kasnije ce i pravopis i recnik 
potpisati Vuk Karadzic) po Adelungovim pravilima, Kopitar se intenzivno 
konsultovao i sa mnogim drugim lingvistima, a pre i iznad svega sa cuvenim 
ceskim kaluderom, odnosno jezuitskim opatom i poznatim jezikoznalcem 
Josifom Dobrovskim (Josef Dobrovsky) koji je zapravo bio pokatoliceni 
Jevrejin. Nakon sto je Dobrovski preminuo 1829. u poslu mu pomaze Ludwig 
Gay, Nemac koji ce kasnije postati poznat po svom kroatizovanom imenu - 
Ljudevit Gaj. Pisuci 1832. izvestaj vladi u Becu o svom napretku u procesu 
ponistavanja napora Srbske pravoslavne crkve na ocuvanju srpskog knjizenog 
jezika Kopitar posebno ukazuje: „I ukoliko vise ovaj (Vukov) jezik uspeva 
utoliko onaj, od kaludera skrpljeni, iscezava, a s tim se, tako isto, rusi glavna 
pregrada njegovog stada (mitroplota Stratimirovica) od katolickog!" 

Latini su u VII v.p.n.e. usvojili zapadnu varijantu grckog alfabeta, koristili 
su 23 slova pisuci s desna na levo. Vremenom su oblici slova menjani, a preslo 



- 224 



se i na pisanje s leva na desno. Sirenjem Rimskog carstva pocela je da se siri i 
latinica kao pismo okupatora, a sa sirenjem hriscanstva i po dikatatu Vatikana 
zapadni Sloveni (Poljaci, Cesi, Slovaci i Slovenci) usvajaju latinicu, a isto, 
nesto kasnije, cine i Rumuni pa i Turci koji pod Mustafom Kemalom (Mustafa 
Kemal Atatiirk) napustaju arapsko pismo u korist latinice. Do XVIII veka 
latinicno pismo je standardizovano i uobliceno u 26 slova. Pod skutima 
svetskih kolonijalnih sila (Engleska, Spanija i Portugal) latinica otpocinje 
osvajanje sveta: Amerika, Australija, Azija i Afrika. Tokom istorije, latinica je 
prilagodavana novim jezicima u kojima je pocinjala da se koristila, a koji su 
imali foneme kojih nije bilo u drugim jezicima, i tako su nastala nova slova i 
dijakritike, npr.: akutni akcent a e i 6 u u spanskom; grav akcent a e u y 
francuskom i italijanskom; dijareza a e i 6 u u nemackom; brev akcent a gu i 
potpisani zarez £ / u rumunskom i td. 

Pocetkom XIX veka srpska odbojnost prema stranom pismu je za Zapad bila 
mnogo vise od verskog i kulturoloskog pitanja. Latinicenje i katolicenje Srba 
je postalo politicko pitanje par excellence, a jedan covek - Jernej Kopitar je 
dobio zadatak da ovaj „problem" okonca - begrenzen. Becki cenzor je bio 
svestan da radikalnu reformu srpskog jezika, odnosno, zamenu serbskog 
knjizevnog jezika i cirilicnog pisma novim - prostim narodnim jezikom i 
latinskim slovima nece moci da izvede niko drugi do neki Srbin. Imajuci to u 
vidu on se vec 1810. upusta u trazenje takve licnosti i brzo dolazi do crkvenog 
blagodejanca Save Mrkalja koji je studirao u Pesti. Kopitar odmah u Budimu 
Gradu daje da se stampa jedna omanja knjizica (18 strana) pod imenomCa^o 
dedeiioe jepa - jiu6o a36yKo npompecgde se kao autor potpisuje Mrkalj 
(primerak ove knjizice se cuva u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima). U 
ovoj publikaciji su tada dati gotovo svi osnovni elementi „Vukove reforme", a 
posebno je istaknuto pravilo „pisi kao sto govoris" koje je pre toga vec 
promovisao Slovenac Blaz Kumerdej u svojoj gramatici slovenackog jezika iz 
1808.: „Zvuk koji cujemo u nasem jeziku ne treba da ima za svoje oznacavanje 
vise od jednog znaka, jednog slova". U ovoj knjizici od osamnaest strana 
Kopitar, odnosno Mrkalj predlaze da se iz postojece serbske azbuke izbace sva 
slova osim a, 6, e, z, d, e, otc, 3, u (u znacenju j) k, ji, m, h, o, n, p, c, m, y, cp 
(za strane reci), x, 14, h, i m, zakljucujuci da su potrebna jos slova za f), /b, n> i 
h. Naravno, nova serbska azbuka je trebalo da ima 29 slova gde bi sva bila 
jednozvucna, a uvodenje novog pisma latinice umesto dotadasnje cirilice se 
podrazumevala. 

Ova knjizica je medu Srbima dozivljena kao pravo bogohuljenje i negiranje 
sveslovenskog jezika i pisma koje su ustanovila braca Cirilo i Metodije 
(KHpnn-b h Me(j)OflHH, na crkveno slovenskom), ucenici vaseljenskog patrijarha 
Fotija (naxptapxTT; Odbxiog) i poznati filosofi svog vremena i visoki 
dostojanstvenici na vizantijskom dvoru. Mitropolit je tada bio Stevan 
Stratimirovic koji je vazio za velikog poklonika slavjenoserbskog jezika i 
etimoloskog pravopisa i on je, kao sto se od srbskog mitropolita moglo i 



- 225 



ocekivati, Mrkaljevo delovanje okarakterisao kao cin protiv naroda i crkve ali 
je, znajuci ko stoji iza svega, od Peste odmah zahtevao da „se vise niposto ne 
smeju stampati spisi slicni Mrkaljevom". Govoreci o vekovima serbske kulture 
Stratimirovic zakljucuje da se ne moze i ne sme dozvoliti i dogoditi da serbski 
knjizevni jezik bude jezik „prostih zemljodelcev, ili kozarov ili govedarov, 
ovcarov i procih podlejsih ljudej koji niti reci imaju dosta, niti ih pravo 
izgovaraju, niti kadgod knjige citaju". Mrkalj (crkveno ime JynnjaH) je odmah, 
od strane crkvenih vlasti, povucen sa studija i upucen u manastir Gomirju gde 
je arhimandrid bio docniji patrijarh Rajacic; nakon nekoliko godina napusta 
Serbsku crkvu, odlazi u Bee i izdaje knjizicu pod imenom IJajiuoHduja u kojoj 
se odrice „svoje" graficko-ortografske reforme. Preminuo je 1833. u Paviljonu 
C Becke bolnice za dusevne bolesnike (Pavilion C Neurologisches 
Krankenhaus Wien). 

Poucen ovim iskustvom Kopitar koji je za Mrkalja napisao: „So klare 
grammatische Vemunft habe ich in Israel nicht gefunden", odnosno "u 
Mrkaljevoj knjizici ima vise lingvisticke filosofije nego u drugoj debeloj 
gramatici" menja taktiku i u Becu 1812. godine osniva slovensku stampariju i 
pokrece Hoeune CepdcKe, ciji ce prvi broj izaci januara 1813. Kako osnivanje 
novina nije zeleo da vezuje za svoje ime, on sreduje da zvanican zahtev za 
pokretanje novina kod policije potpisu dva srpska studenta u Becu, Dimitrije 
Frusic i Dimitrije Davidovic koji ce postati i prvi urednici. Od ideje da njima 
poveri ulogu „srbskih reformista" on ubrzo odustaje zbog njihove 
nespremnosti na saradnju i okrece se Jovanu Bericu, aktuaru glavne skolske 
inspekcije u Srbiji. Kako se Beric, nakon sto je upoznat sa zadatkom stvaranja 
novosrpskog jezika, preplasio Kopitar i od njega odustaje. Nije mu uspela ni 
zamisao da za svoje ideje regrutuje cuvenog Simu Milutinovica Sarajliju (U 
masoneriju primljen u Lajpcigu u lozi Minerva) koji je slovio za jednog od 
najpismenijih i najucenijih Srba. Na kraju, Kopitar se definitivno odlucuje za 
Vuka Stefanovica Karadzica koga je 1813. upoznao u beckoj kafani Rot Hahn 
(Crveni petao). 

Iz razgovora koje je vodio sa Vukom Kopitar je shvatio da pred sobom ima 
pravu licnost za svoj naum: Vuk koji nije zavrsio ni osnovnu skolu je prezirao 
Srbe koji mu nisu dozvolili da se upise u Karlovacku gimnaziju (Pravi naziv: 
Serbska pravoslavna velika gimnazija karlovacka); bio je sakat, nizak, debele 

i rapave koze (guscija koza) BjibKh Cmed?aHoeuujb Kapadjfcuujb je bio 

spreman na sve samo da postane Herr Vuk (gospodin Vuk). Vuk je, po 
sopstvenom kazivanju, dosao u Bee sa namerom da postane knjizevnik!? 
Pismen - koliko je bio - odmah se silno obradovao kad je shvatio kako je 
prostonarodni jezik kojim on kao i svi seljaci u Srbiji govore znacajan 
uvazenom naucniku. Kopitarevo misljenje da narodni srbski jezik treba 
promovisati kao knjizevni kako bi narod razumeo knjige postace tada Vukova 
ideja vodilja. Sve treba poseljaciti pa tako Vuk zbori: „Oni koji pisu moraju 
paziti na govor prostoga naroda, i ne odstupajuci od onoga treba svoj jezik da 



- 226 



ugladavaju i da popravljaju". 

U svom izvestaju sefu becke policije grofu Jozefu Sedlickom (Josef Graf 
Sedlnitzky) Kopitar izrazava svoje uverenje da je u dvadeset sestogodisnjem 
Vuku Karadzicu pronasao Srbina spremnog da ustane „protiv svih 
slavjenoserbskih lisaca i pedanata", a kako austrijske vlasti traze da 
prostonarodni ili ilirski jezik, koji se upotrebljava u knjizevnosti katolickog 
dela srpskog naroda, postane srbskim knjizevnim jezikom mi boljeg od Vuka 
necemo naci. Dalje, Kopitar naglasava: "Vuk u Srbiji poznaje zemlju i ljude, 
velike i male, u tancine. On bi u slucaju potrebe mogao tamo da ucini Austriji 
znacajne usluge, a i ovde da pruzi znacajna obavestenja, ako bi se njegove 
usluge zelele." 

Nakon sto je becka policija izvrsila neophodne provere za Vuka Kopitaru je 
iz drzavne kase odobreno 1.000 dukata za aktivnosti vezane za „latinicenje i 
katolicenje Srba, njihovo odvajanje od Rusa i slovenskih korena, i stavljanje 
pod uticaj Austrije". Vuku su osigurane mnoge vazne veze kako u Austro- 
Ugarskoj tako i u Srbiji. Prilikom odobrenja ovih novcanih sredstava ministar 
spoljnih poslova Austro-Ugarske Klemens Vencel fon Meternih je Kopitaru 
naglasio: „Najvazniji zadatak rezima je da Carstvo sacuva od oslobodilackih 
pokreta ugnjetenih naroda. Sada se javljaju neke nove ideje koje ja niti umem 
ceniti niti hocu da ih cenim. Ne ucenih, vec dobrih gradana hocu da imam". 

O tome ko je i sta radi Vuk Karadzic govore i poverljiva spisa ruske tajne 
policije. Vukovo poznanstvo sa visokim carksim sluzbenikom u Becu nije 
moglo da ostane neprimeceno, kao sto neprimecenim nije moglo da ostane ni 
njigov stil zivota koji nikako nije bio u srazmeri sa njegovim drustvenim 
statusom. U jednom od izvestaja (nojiHuencKiie OTneTbi) sefa beckog odseka 
ruske tajne policije grofa Andreja Ivanovica Tolstoja (AH^peH Tojictoh), 
drzavnog savetnika i nekadasnjeg gubernatora, od 28. decembra 1827. godine, 
upucenog licno sefu carske tajne sluzbe (III OTAeneHHe CoScTBeHHon E. H. B. 
KaHuejiapuu) grofu Bekendorfu (Tpacj) AjieKcaH^p XpucTO(|)6poBHH 
BeHKeHfldpcJ)) pise da je Vuk Karadzic spijun austrijske vlade. U argumentaciji 
za ovakvu tvrdnju navodi se, izmedu ostalog, da Vuk ne skriva svoje tajne od 
austrijskih vlasti, a da mu ove pokrivaju najveci deo njegovih troskova koji 
visestruko prevazilaze sve njegove poznate prihode. U prilogu se nalazilo i 
nekoliko Vukovih pisama upucenih Kopitaru od kojih je ono od 11. avgusta 
1823. najeksplicitnije: „Hvala Vam, sto velite, da cete mi zeni jos 50-100 
forinti f.w.w. poslati, ako bude nuzno". Zatim sledi i pismo od 23. decembra: 
„Hvala Vam, sto kazete, da ste mi zeni opet poslali 100 f.w.w. - valjda je 
iskala". Mozda je ipak najupecatljiviji pismo od 26. februara naredne godine: 
„Pismo Vase od 31. pros, mjeseca primio sam. Najprije Vam (h)vala na ti 60 
f.. sto mi obricete. Boga mi priznajem da ste mi mlogo i premlogo dali; samo 
da oce Bog dati da Vam se skoro oduzim... Za ti 60 f. ja bi molio da mi odma 
(podvuceno u originalu) posljete ovde, pa ako mogbudem bez nji izici iz 



- 227 



Lipiske, lasno cu i donijeti sa sobom". Da Vuku nikada nije bilo dosta govori i 
njegovo pismo od 4. aprila iste godine: „Molim Vas da mi odma 110 f.w.w. 
posljete (po delizancu mislim da je najbolje), a 100 f. zasad zadrzite kod sebe, 
pa cu Vam poslije za nji pisati". U dopuni ovog izvestaja koji je zahtevao 
Bekondorf, a koja se odnosi na pocetak Vukovog rada za Bee Tolstoj navodi 
1814. godinu i u prilogu dostavlja Vukovo pismo Kopitaru od 20. marta 1815: 
„"Ja cu ovuda jost da istrazujem Serbsks pesne, pak cu na leto doci, k Varna da 
ih pecatimo; no ako uzimam novaca tako cu doci, ako li ne bude novaca... onda 
cu se oprostiti i sa srecom i sa knjizestvom Serbskim". 

U zelji i nastojanju da sprece Vukovo destruktivno delovanje i da ga 
pridobiju na svoju stranu, a polazeci od saznanj o njegovoj gramzivosti, Rusi 
su Vuku 1826. dodelili penziju u visini od 100 dukata sto je vredelo tacno 
1.140 forinti. Od 1835, nakon niza intervencija, dobijao je i srpsku penziju, 
prvo u visini od 200, a onda 300, i najzad 400 talira godisnje da bi mu od 
1844. knez Mihailo odobrio penziju od 600 talira. Tako je, na kraju, 
srebroljubac Vuk primao ne samo novae iz austrijske drzavne kase vec i dve 
penzije, a raspolagao je i sa 70 hektara zemlje. Vuk je po svim ondasnjim 
merilima bio bogat covek. Kako bi se shvatila enormnost ovih primanja 
navedimo kako se u Becu u to vreme luksuzan stan u centru grada placao od 50 
do najvise 100 forinti. Kvalitetne cipele su kostale oko 3 forinte koliko i jedna 
svinja, haljina 10, prevoz luksuznim kocijama do Srbije 4,5 forinti i td. 

Mozda, ne, izvesno kao nista drugo o Vuku i njegovom karakteru najbolje 
govori njegovo pismo koje je uputio svojoj zeni nakon sto je juna 1831. godine 
primio njeno pismo o rodenju kcerkice Amalije: 

„Saznao sam s najvecom radoscu da si se ti srecno porodila i da si dobila 
kcer. Istina, bilo bi mi milije, kao i tebi i djeci, da je to bio deckic, ali neka je 
i ona ziva i srecna. Ako je Roza, Vasilija i Mina ne budu voljele, onda je ti 
poslji meni, a ja cu je nekome pokloniti ili prodati. Hvala Bogu da si se ti 
samo srecno porodila!.. Kada bi mogla bar da mi napises da li si vec dobila 
penziju!..." 

Ono sto Rusi nisu znali ili, bolje reci, nisu shvatali je da je Vuk bio ne samo 
srebroljubac nego pre svega tast covek. Za novae je bio spreman i rodeno dete 
da proda, a za slavu, Kopitar je znao, i dusu bi prodao. Becki cenzor je dobro, 
cak veoma dobro, poznavao Vuka i sve njegove slabosti pa mu je tako, nakon 
dvogodisnjih priprema, 1814. stampao pesmaricu, a vec 1818. Kopitar stampa i 
svoj davno pripremljeni CpncKu PjennuK koji, naravno, potpisuje Vuk 
Karadzic. U Rjecniku je obradeno oko 26.000 reci medu kojima je bilo 
izostavljeno 2/3 cisto srbskih reci, a u korist turskih i germanskih kovanica. 
Par godina kasnije, sredinom 1820, Vuk biva uveden u paramasonsku 
organizaciju koju su sacinjavali bivsi clanovi najcuvenije becke loze Zur 
wahren Eintracht; pripadnici ove loze su, u svoje vreme, bili Volfgang 



- 228 



Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart), Jozef Hajdn (Franz Josef 
Haydn) i mnogi drugi istaknuti becki i evropski intelektualci. Kopitar je Vuka 
postavio u Terminolosku komisiju Carske biblioteke nazivajuci ga grammatik 
genies (gramaticki genije), a potom se pobrinuo da covek bez i jednog 
skolskog svedocanstva 24. septembra 1823. postane pocasni doktor filosofije 
na Universitat Jena. Vuku koji 1805. nije primljen u CepdcKy npaeocjiaeny 
eenuKy zuMHa3ujy KapnoeauKy - zbog nedovoljne pismenosti, a koga je i 
raskaluder Dositej Obradovic (pravo ime Dimitrije) svojevremeno odbio da 
poducava, je sve ovo imponovalo. Polupismenom Srbinu se dopala ideja da 
upravo on bude otac pismenosti srpskog naroda. 

Povodom izlaska „njegovog" recnika koji je mitropolit Stratimirovic 
anatemisao, a knez Milos zabranio uz komentar da je to „Cep6cKH pjeuHHK 
TOJiManeH naTHHCKHJeM h H>eMaHKHj'eM pnjeHHMa" Vuk kaze: 

„Cbh CnaBeHCKH HapoflH KpoMj'e CepSajta boctohhot' Bj'epoHcnoBJeflaHHJa 
HMajy CBOje PjeuHHice.. Mh ra caMH TpeSaMO... Ja caM TaKOBnj PjeuHHK 
npe/iy3eo, h Beh CKynno. Oh he noMeHyTHM 1 noTpe6aMa y/iOBJieTBopHTH. 
Co/iepacaBafre cBe CepScice pjeun, Koe ce Hana3e y PjeuHHUHivia: (koh e caivto 
hmchom CepScKHj), ^enjiaSejiJiH, EenocTeHuy, JaMSpemnhy, CTyjuiHJy, XajMy; 
MMaBc joiiit' eAHy TpeTHHy npaeiix CepScKHX pjenn , Koe ce hh y eflHOMe, 
ot peneHHx PjenHHKa, He Hajia3e"! 

Za razliku od Vuka Kopitar o Srpskom Rjecniku pise: „Gramatika i dve 
sveske pesama bili su pokusaji. Rjecnik treba definitivno da utvrdi 
ortografiju." Ovde se jasno vidi kako Kopitar ukazuje na cinjenicu da 
latinicenje Srba nije bio instant posao vec proces koji se brizljivo planirao i 
sprovodio sto ce potvrditi i kasniji prevod Novog zaveta koji je Kopitar vec 
imao pripremljenog za Vuka. Svoje divljenje prema „Vukovom" recniku 
Kopitar je objavio u listu Wiener allgemeine Literatur - zeitungu izrazavajuci 
svoje uverenje da je to samo pocetak novih i jos vecih reformi srpskog jezika. 
U nastojanju da promovise novog "jezickog genija" slao je pohvalne kritike 
svim uticajnijim novinama i poznatijim intelektualcima zahtevajuci od njih da 
podrze delo Vuka Karadzica. Vise pisama te vrste Kopitar je uputio i 
nemackom knjizevniku Jakobu Grimu (Jacob Ludwig Karl Grimm) koji nikako 
nije mogao da shvati u cemu je velicina Vukovog dela, odnosno sta je 
ingeniozno u cinjenici da se iz bogatstva reci i izraza ide u totalnu osrednjost 
lingvisticke materije. Na kraju, Grim je ipak "shvatio" i svoje "divljenje" je 
objavio u getingenskim knjizevnim novinama nakon cega je cak i preveo 
nekoliko srbskih narodnih pesama. 

Kopitarevo odusevljenje nije delio ni jedan jedini srbski intelektualac, a 
kroz tekst u listu Osterreichischer Beobachter najargumentovanije mu se 
suprotstavio profesor karlovacke Bogoslovije Georgije Hranislav koji je 
ukazao na niz neistina i poluistina kojima se Kopitar sluzi kako bi opravdao i 



- 229 



afirmisao potrebu sakacenja srpskog jezika i ponistavanja srbske kulture i 
istorije. Izemedu ostalog profesor Georgije pise: 

„1. Ko god poblize poznaje srpsku istoriju i knjizevnost i u stanju je da 
kriticki ispita i medusobno uporedi stil ne samo starijih, vec i najnovijih 
srbskih rukopisa i knjiga, morace, zajedno sa Dobrovskim, priznati da su Srbi, 
pre nego sto su pisali svoje knjige pravim srbskim, a to znaci takozvanim 
slovenskim, jezikom, s najvise prava pretendovali na to da je slovenski jezik 
bio i ostao njihova svojina i da zbog toga nijednom od slovenskih naroda ne 
moze biti tako lako kao srpskom da tacno pise slovenskim, jezikom i da ga ima 
u knjigama. Jer, sluzba Bozja se kod Srba i danas, kao i u doba nastajanja 
njihove crkve, drzi na slovenskom jeziku, i sve crkvene i skolske knjige pisane 
su tim jezikom; mlado srpsko svestenstvo i srpska mladez skoluje se na tim 
knjigama i na torn jeziku uz pomoc vec postojecih slovenskih gramatika 
Smotrickog, Vujanovskog, Mrazovica itd, i uz pomoc boljih rukopisa; mladez 
na torn jeziku slusa rec boziju i molitve u crkvi i u kuci iz usta svoga 
duhovnog pastira, Bogu se moli zajedno sa svojim starijima na torn jeziku, a i 
srbski klir, njegove konzistorije i izobrazeni deo naroda srpskog obavljaju na 
torn jeziku svoje poslove i objavljuju slovenske knjige. 

2. Iza toga samo po sebi izlazi da Srbi umeju slovenski da pisu i da ne smeju 
prestati to da cine bas sada kada zbog cescih i sirih dodira sa drugim narodima 
njihov obicni govorni jezik, koji Dobrovski s pravom naziva corrupta Serbica 
(iskvareni srbski), pocinje jako da se kvari. I zasto bi se Srbi odricali 
sopstvene svojine, za kojom tako zudno posezu Rusi i u austrijskim zemljama 
takozvani Rusnjaci, i koji su sa njima nekad delili takode Moravci, Iliri i 
Dalmatinci rimskog zakona pri svecanom odrzavanju njihovih crkvenih obreda 
cak i sa svetog oltara, uz iskljucenje svakog prostonarodnog dijalekta? 

3. Posto je, prema Sleceru, slovenski jezik, kome su uzor bila svojstva i 
lepote grckog, medu svim novijim najranije dosao do najvece izgradenosti, 
nepojmljivo je sta je gospodinu K. trebalo da kaze da bi staroslovenski pisati 
znacilo isto sto i govoriti kao pre hiljadu godina! Slecer, nezadovoljan 
Kolijusom i Doderlinom, nazvao ga je, doduse, dok jos nije bio dovoljno 
obavesten, izumrlim knjiskim jezikom, ali ga je solidni Dobrovski ispravio 
navodeci da on jos zivi u govoru ne samo Srba i drugih Ilira, vec cak i u 
govoru Rusa i Rusnjaka. Slovenski jezik drzi korak... osnova mu nije 
uzdrmana, karakter nije izmenjen, trag mu nije zatrt. Njegova lepota i raskos 
su nedirnuti, odrzale su se snaga i upecatljivost, cime nadmasa one koji su 
nikli iz latinskog i germanskog. On je danas isto onako snazan, isto onako 
raskosan kao i pre hiljadu godina. Nesumnjivo je da se na njemu moze, kako 
kaze Slecer, drzati liturgija visokog stila i da obican covek medu slovenskim 
narodima razume slovenski isto onako kao sto donjonemacki seljak razume 
visokonemacki, na kome mu se drzi propoved, mada nije u stanju da govori 
njime. 



- 230 



4. U liturgijskim knjigama Srba nisu ni stampa ni stil ruski, kao sto pogresno 
tvrdi gospodin K. Stampa ne: jer su ruska slova (gradanska cirilica) izradena i 
izrezana tek krajem sedamnaestog veka. Stil ne: jer Biblija i ostale crkvene 
knjige nisu prevedene na ruski, vec na slovenski jezik. Da, mozda, gospodin 
K. ne misli da u crkvenim knjigama rusizama ima zato sto su one u Rusiji 
stampane? To bi bilo gotovo isto kao kad bi neko rekao: kod Cicerona ima 
mnogo galicizama zato sto je stampan u Francuskoj! 

5. Slovenski pisci u Srba mogu se s nekadasnjim latinskim ili danasnjim 
nemackim klasicima uporediti utoliko sto oni, kao i ovi, nisu pisali 
prostonarodnim jezikom (lingua rustica), posto ovaj u pravom gramatickom 
smislu i nije nikakav jezik. A tvrdenje gospodina K. da iskvareni srbski stoji 
prema slovenskom u istom onom odnosu u kome italijanski i francuski stoje 
prema latinskom jeziku nije tacno. Mi ne mozemo da verujemo da gospodin K. 
moze, u suprotnosti sa istorijom, smatrati da je latinski jezik, mada sluzi 
italijanskom i francuskom za ciscenje i obogacivanje, bio prajezik Italijana i 
Francuza. Italijani i Francuzi se ne mogu podiciti time da imaju sopstveni cist, 
autohtoni jezik, vec su usvojili tuda, od raznih naroda pozajmljena narecja. 
Ako bi se njima oduzele, tako reci, hemijski stopljene reci raznih naroda, onda 
bi bili iz temelja iscupani i ne bi ostalo ni najmanjeg traga klasicnog jezika 
nekadasnjih Rimljana. 

Drukcije stoji stvar sa danasnjim srbskim plebejskim jezikom. To je samo 
iskvaren slovenski. Ako bi se u njemu preuzete strane reci, kojima je on 
natrunjen, zamenilo slovenskim, ako bi on odbacio ono sto kvari njegov pravi 
gramaticki sistem, koji nadmasa cak i nemacki i italijanski i francuski, imali 
bismo pred sobom cist srbski ili slovenski jezik, jedno istorijski neosporno 
dokazano pravo svojine onog istog srpskog naroda koji, kao i pre hiljadu 
godina, postoji i danas s ovim istim slovenskim jezikom, koji sada napada 
gospodin K. 

6. Ovaj prajezik svih Slovena i Anta, to jest Venda ili Slovena, Srbin je pre 
svih drugih slovenskih naroda uzdigao do svog knjizevnog jezika, cijim su se 
poznavanjem umeli da koriste ruski i ceski filolozi. Cak se i cuveni Dobrovski, 
koji je, nasuprot Sleceru, bio spreman da tvrdi da to nije izvor svih ostalih 
slovenskih dijalekata, oslanjao na taj jezik pri izgradnji bogato razudenog 
sistema ceskog jezika; ali u svom nacrtu jednog opsteg etimologikona 
slovenskih jezika, on je u prvom redu morao da se drzi oblika ovog slovenskog 
jezika. Pa kako sad Srbin da prezre svoju dicnu kolevku i da sad pocne s 
uzdizanjem samo svog danasnjeg siromasnog plebejskog jezika do jezika 
knjige? Da li je njegov klasicitet mogucan? Da li se ikada njime moglo 
izrazavati bez pomoci slovenskog jezika? Ko ce s njim da se krece napred u 
sferi ljudskog znanja? 

Neka se kao primer ne istice pismo latinskih Ilira. Oni govore jos 



- 231 



iskvarenijim dijalektom i pisu jos netacnije od Srba. Sva njihova jezicka 
pravila mogu biti lakse prikladna i jedino prikladna za rimokatolike i 
protestante. Njihovo odstupanje od slovenske jezicke teorije oplakivao je 
nekada rimokatolicki opat Pastricijus, koji je, da bi mogao da popravi jedan 
Breviarium Illyricum iz godine 1748, morao i sam prethodno da nauci 
slovenski. Njegovo pismo nadbiskupima i biskupima Dalmacije je u torn 
pogledu veoma znacajno. 

Teska sudbina koja je Slovene, uopste, zadesila imala je presudan uticaj na 
njihova narecja. Neki su svoje narecje napustili, neki su ga pomocu stamparije, 
ali kasnije, obnovili prema slovenskom. Ni Srbi, mada su bili izlozeni najtezim 
iskusenjima i seobama, nisu napustili svoj slovenski jezik. Njihov Oktoih, 
stariji od prve knjige Rusa i Madara, stampan je 1493-1494. Nastojanjem 
kaludera Makarija u Zeti, isto tako, staranjem srbskih kaludera na Cetinju, u 
Veneciji, Gorazdu na Drini, Milesevi, Skenderu (u Makedoniji) itd, 
pojavljivale su se stampane slovenske crkvene knjige. Ali i pored toga se, 
kako primeruju Dobrovski i Trlajic, srbski prostonarodni govorni jezik jako 
udaljio od svog tako lepog, plemenitog, cistog crkvenog jezika i izopacio se, 
kao sto se nekad morao izopaciti i jezik Grka i Rimljana, i u poredenju sa 
slovenskim ima nesumnjivo manju vrednost nego iskvareni latinski nekog 
seoskog notara u poredenju sa jezikom Cicerona. 

Posto je, prema tome, sadasnji srbski jezik siromasan i nepodoban za 
izrazavanje visih naucnih ideja, a njime bi, ipak, po gospodinu K, trebalo 
pisati, kako da se nade leka njegovim slabostima? Odakle ga obogatiti? Iz 
slovenskog? - Prema gospodinu K, ne, posto bi svako tako obogacenje 
predstavljalo prezreni staroslovenski balast. Iz drugih slovenskih narecja? - 
Ona su isto tako necista kao i srpsko. Iz stranih? - Time bi nastalo jos vece 
zamesateljstvo nego ono protiv koga ustaje gospodin K.Treba li, mozda, po 
analogiji, s iskvarenim srbskim kovati nove reci pomocu Vukove srbske 
gramatike? Tako ce sadasnji srbski dijalekt biti jos gori nego sada, jer ovaj 
nema nista od tvorbe reci, ne poznaje esteticku kritiku, uci sve naopako, dok 
je, bez ikakve sumnje, duznost spisatelja svakog naroda da bira ono sto je 
najplemenitije iz visih jezika i njegovih analogija. 

Mi tvrdimo da za iskvareni srbski jezik taj visi jezik ne moze biti nijedan 
drugi nego slovenski, to jest pravi srbski. Zato se medu Srbima onom koji nije 
gramaticki potpuno upucen u slovenski jezik nikad ne moze dati pravo da pise 
knjige. Kvintilijan i Vijom su rekli, da mladez treba od same kolevke uciti 
cistoti jezika. Cak i italijanski i francuski pisci, koje gospodin K. priziva u 
pomoc, kao i pisci ostalih naroda ne izuzimajuci ni madarske, pisu cistije nego 
sto prost narod govori... 

Da li je gospodin K. u pravu kada naziva mracnjacima (viri obscuri) one koji 
su slovenski jezik predstavljali, ili predstavljaju, iskvarenim srbskim, pa mu 



- 232 



onda i jedan Rajic, jedan Trlajic, Darvar itd, zasluzuju da medu Srbima budu 
nazvani mracnjacima, to prepustamo odluci velikog broja najmudrijih glasova 
ucenih Slovena, kao i njegov proizvoljni sud o prekrasnim Vukovim narodnim 
pesmama (od kojih mnoge nisu bas cedne); o njihovim svescicama i tomovima 
i o neobicno bogatoj nepisanoj literaturi (celog?) srpskog naroda. Vuk, 
medutim, priznaje: „Otkako sam ih cuo, mogao sam i svoje ime zaboraviti". 

Mi bismo zeleli da Vukov srpsko-nemacko-latinski recnik nadmasi po 
vrednosti onaj srpsko-nemacki iz 1790. godine; ali u to moramo jako sumnjati, 
jer onaj moze biti opstiji, i ima tendenciju da preciscava iskvareni srbski jezik, 
mada ni on nije svuda cisto srbski; o ovaj, prema najavi, odaje nameru da vec 
uzdignutoj knjizevnosti Srba nametne jos prostackija narecja, uz potpuno 
iskljucenje slovenizma, iz oblasti Jadra u Turskoj. 

Jednom nemackom naucniku tesko da bi moglo da padne na urn da izda 
gramatiku i recnik na iskvarenom narecju provincije u kojoj zivi, s namerom 
da iz nemacke crkve i skole, i iz govora obrazovanih Nemaca progna cisti 
nemacki jezik. Ni gospodin K. ne bi smeo da ih zbog njihove upornosti nazove 
nadrinaucnicima, jer ni on sam ne pise narodnim dijalektom. Zasto da Srbin 
pode rakovim putem i da se ne ravna prema primeru nemackih naucnika, ciji se 
cisti nemacki jezik prema iskvarenom narecju njihove provincije odnosi isto 
onako kao iskvareni srbski prema slovenskom? 

Nije nam prijatno da postovanog gospodina K, posto on ne poznaje dobro ni 
pravi ni iskvareni srbski jezik, podsecamo na Horacijevo "Sumite materiam" 
("Odabirajte, pisci, gradu kojoj su vase sile dorasle"). A ako gospodin K. misli 
da jezik nije glavni znak raspoznavanja za svaki narod, da naopake srbske 
gramatike i recnici ne upropascuju slovenski jezik na stetu srbske crkve, ako 
bi gospodin K. hteo da u javnim listovima ismejava ili sazaljeva, ili cak 
naruzuje slovenske spisatelje - onda moramo i mi njega veoma sazaljevati i 
stoga se, zaista uzalud pozivati na nemacke i slovenske narode koji su iscezli 
ranije, zbog svog zanemarenog ili napustenog pisma i jezika." 

Ponet svim onim sto ga je snaslo Vuk u Kovcezicu pise: „Jezgra ovoga 

naroda gotovo su sve sami seljaci i tezaci ali i Srbi imaju visu klasu ili 

svoju gospodu koja zivi u Austrijskom carstvu i koja se razlikuje ne samo od 
seljaka i od tezaka nego i izmedu sebe". Medutim, kad govori o Srbiji Vuk 
kaze: „Ono malo varosana i gradana sjede medu Turcima, drukcije se od 
naroda nose i zive, i snjima se ne mijesaju ni u kakijem narodnijem poslovima: 
zato se medu narod gotovo i ne broje... U Crnoj Gori niti ima grada ni varosi, i 
zato se ne moze ni misliti da ima kakijeh drugijeh ljudi osim seljaka i tezaka". 

Za razliku od Vuka Lukijan Musicki u Fnacy napodojiroOif 1819. za serbsku 
visoku klasu - domacine pise: "Cejenib xeauu euuiuiy Kjiaccy uauiez' poda" '. 

Musicki, i pored odredenih simpatija za Vuka, kao pravi konzervativac, 



- 233 



aristokrata i protivnik svih ideja demokratije nikako nije mogao da shvati kako 
Vuk ne moze da prihvati da jezik stvaraju knjizevnici kao sto je to u svih 
civilizovanih evropskih naroda, a da je on, i pored moguce licno dobrih 
namera, samo pion u igri koju vodi jedan carski podanik i redaktor slovenske 
rubrike u Wiener allgemeine Zeitung-u. 

Sokiran Vukovom drskoscu, arogancijom i prezirom prema serbskom jeziku 
koju je javno ispoljavao Sava Tekelija pise: 

"Glup Serbljinu budi i govedarski govori jer onda si Vukov Serbljin. Ako si 
lepse sto perom napisa nego sto je baka izrekla krezuba, Serbski to nije... 
Otkad baka vas postade profesor? Zato li mladost proveste u skoli"? 

Milan Vidakovic, profesor latinskog u Novom Sadu i najcitaniji serbski pisac 
svoga vremena, 1817. pise o Vuku i njegovoj Austro-Ugarskoj vezi: 

"On isti, po mojemu u jeziku razmotreniju, da je za ono vreme spavao, bolje 
bi ucinio nezeli sto je ono pisao... I istinu Vam, mojim citateljem ispovedam 
da se ja nisam dovoljno onomu spisatelju nacuditi mogao kako se on smeo 
usuditi onako do krovova zivca nasu azbuku potkresivati i onolika nasa 
krasnjejsa pismena, okolo 16, bez kojih mi ne mozemo biti, izostaviti! Kako je 
se drznuo, velim, u ovu ljubeznu naroda naseg zenicu dirnuti"! 

Kako bi se shvatila ljutnja i prezir srbskih intelektualca prema Vuku i 
njegovom beckom mentoru koji ne samo da su radili na ponistavanju srpskog 
knjizevnog jezika vec i na kvarenju samog naroda navedimo samo par pesmica 
koje su, prema ovoj dvojici, deo "umotvorina" srpskog naroda: 

Pesma Za dukat glasi: 

Piri vatru, jebi Katu! 
Ne da Kata bez dukata; 
Ja cu Kati dukat dati, 
Pa cu Katu pojebati 
Podaj gros, jebi jos, 
Podaj dva, pa cu ja, 
Podaj tri, pa ces ti! 

Pesma Sto si bijesna ima samo dva reda: 

Oj devojko, sto si tako besna, 
Sto si besna, kad ti nije tesna? 



- 234 



Pesma Dili-dikla ima sest redova. Prva dva glase: 



Oj devojko, dili-dikla, 
Je li picki dlaka nikla? 



Kako bi ucvrstio svoje prijateljstvo sa Vukom Kopitar ga, u svojstvu kuma, u 
katolickoj crkvi Svetog Roka u carstvujuscem gradu Vienni 28. januara 1818. 
zeni sa nemicom Anom Kraus (Anna Kraus) koja je za tu svrhu iz austro- 
ugarske drzavne kase primila 100 dukata. Vencao ih je svestenik Ferdinand 
Fis. Ana ce do kraja zivota primati apanazu austro-ugarske monarhije; 
bankovni racun joj je bio otvoren u Erste Oesterreichische Spar-Casse banci u 
beckom kvartu Leopoldstadt gde je zivela. Kanonima rimokatolicke crkve, 
pocetkom devetnaestog veka, nije bilo dozvoljeno sklapanje mesovitih 
brakova; inovernik je prvo morao da primi katolicku veru, pa tek onda da stupi 
u brak sa katolkinjom. Vuk je, dan pre vencanja, Svetosavlje zamenio 
rimokatolicanstvom. Inace, Anu Kraus sa Vukom je upoznala najcuvenija 
becka hetare Henrijeta Rotman (Henritte Rothmann) u svom domu u 
Elendbastei 719, Wien. Ova prelepa smeda beclijka je punih trideset godina 
bila pod direktnom zastitom sefa becke policije grofa Sedlickog koji ju je, ne 
retko, angazovao za drzavne potrebe. Hetare Rotman je bila poznata po tome 
sto je imala najlepse i najfinije freimadchen devojke koje je ugledna gospoda 
mogla da povede sa sobom i zadrzi onoliko dugo koliko su im to finansije 
dozvoljavale. Bee je pocetkom i sredinom XIX veka bio najvece trziste ljubavi 
na svetu: na svakih sedam beclija dolazila je po jedna prostitutka sto nije bilo 
zabelezeno ni u starom Rimu. Inace, za Anu Kraus, u zvanicnim policijskim 
arhivama u Becu (Archiv Dei Polizeiverwaltung Wiener) koje je potpisao 
izvesni Judin Josefine postoje podaci samo da je rodena 1797. ali se ne navodi 
ko su joj roditelji niti da li je imala blizih i daljih rodaka. 

Suprotstavljajuci se Vuku i njegovim nalogodavcima knez Milos Obrenovic 
20. oktobra 1836. pise vladici Petru II Petrovicu Njegosu: 

„HMa jeflHa pl)aBa ceKTa, ByKOBCKa Ha3BaHa, Koja ^eSejio „jep" H30CTaBjba, h 
join r/ieKoja H3MeH>eHnja 3axTeBa, h CBe ce Soj'hm rsi He 6y/te OTpoB yHeHnja 
OBe ceKTe H^oy U,pny Topy, Aoca/i CBar/ia nncTy h HeBpe/tHMy npeSnBiny, 
npneneo, a aico 6h to Shjio, to 6h mh 3ancTa Bpno TeniKO h >Kao nano, jepSo je 
^ocTa BepHO no3HaTO jx& Ta ceKTa H30CTaBJtaH>eM ^eSenor „jep" h yBol)eH>eM 
HeKaKBor „j" oaboah oa npaBOCJiaBJta h npHBO/tn k pHMOKaTOJinnaHCTBy. 
Flo3HaT be BaM 6hth KycTOC FJ..K. BnSjiHOTeKe, KonnTap, pnMOKaTOJiHK, OBaj 
je Ta yneHHJa pa3BpaTa #ao ByKy, a ByK Byne Tyljy Sy/tajianiTHHy He 3Hajybn 
hh niTa Byne hh HaniTa". 

Kopitar, poverljivi drzavni cenzor slovenskih knjiga i novina, veliki austrofil 



- 235 



i revnostan katolik, zeleo je da putem prostog narodnog jezika i latinice 
osigura osnovu za realizovanje ideje o austrijskom slovenstvu umesto 
slovenstva ruskoga; znao je, od samog pocetka, da ce se najveci efekti na 
latinicenju Srba postici preko Crkve pa je zato poslao Vuka 1818. u Petrograd 
kako bi od ondasnjeg Ruskog biblijskog drustva (PoccuHCKoe EnSjieHCKoe 
OSmecTBo) dobio saglasnost za stampanje Novog Zaveta na novom narodu 
razumljivom jeziku koji je on Vuk priredio, a ne kao sto je to do tada bio 
slucaj crkveno-slovenskom jeziku. PoccuucKoe EudneucKoe Odiqecmeose 
slozilo sa Vukovom idejom pa im on vec pocetkom 1820, priloze svoj prevod 
Biblije. U svom propratnom pismu Vuk navodi kako je svoj prevod nacinio 
uglavnom sa tzv. slovenskog prevoda iz 1820. godine koji je bio potvrden od 
crkvenog Sinoda, uz obimne i vazne konsultacije sa nemackim Luterovim 
prevodom i ruskim. Vuk kaze i da je, ponekad, konsultovao i drugih deset 
razlicitih prevoda na druge evropske jezike. 

Primivsi lepo sacinjen i povezan Vukov prevod Odiqecmeo je zamolilo 
Atanasija Stojkovica da proveri rukopis u skladu sa tadasnjim vazecim 
serbskim pravopisom. Kako je primedaba bilo u skoro svakoj recenici 
06ujecmeo 1823. godine vraca Vuku njegove spise. 

Ovde je vazno ukazati samo na to da OOiqecmeo nije slucajno odabralo 
Stojkovica za recenzenta s obzirom da je on studirao filosofiju u Segedinu, 
prava u Pozunu, fiziku u Getingenu u Nemackoj, gde je postao doktor 
filosofije i clan prirodnjackog drustva. Pored toga on je radio i kao profesor na 
harkovskom Univerzitetu, gde je bio i rektor. Govorio je grcki, latinski, 
nemacki, francuski, engleski, ruski, ceski i poljski. I, na kraju, navedimo da 
Stojkovic danas slovi za prvog srpskog fizicara i da je autor prve knjige na 
srpskom jeziku o fizici. 

Protiv Vukove Biblije bila je i Komisija Serbske crkve koju su predvodili 
mitropolit Leontije Lambrovic, tada bivsi srbski mitropolit i arhimandrit 
Filipovic. Razocaran takvim razvojem dogadaja, a ne zeleci da kompromituje 
svoju ideju, Kopitar se za pomoc ne obraca Beckom biblijskom drustvu 
(Vienna Bibelgesellschaft) vec se za pomoc u stampanju i distribuciji nove 
Biblije okrece Britanskom & inostranom biblijskom drustvu (British & 

Foreign Bible Society). Upozoreni od Kopitara na sva protivljenja novom - 
Vukovom prevodu Biblije pretstavnik British & Foreign Bible Society u 
Beogradu, Benyamin Barker, 1832. godine pokusava prvo da dobije pismeno 
odobrenje od kneza Milosa da se po Srbiji distribuira ne Vukov prevod Biblije 
vec prevod Biblije koji je, po nalogu Ruskog biblijskog drustva u poslu 
ispravljanja Vukovog prevoda, sacinio jos 1822 Atanasije Stojkovic. Pri tome 
Barker kao nacin distribucije nudi "bogatima vecu cenu, a siromasima manju, 
a veoma siromasima bezplatno". Knez to nije odobrio. Nakon ovoga Britansko 
& inostrano biblijsko drustvo odlucuje da odustane od celog projekta ali na 
Kopitarovo insistiranje ipak ga okoncava 1844. godine - samo nekoliko dana 



- 236 



pre Kopitareve smrti u Becu. 

Novi zavet koji je kao prevodilac potpisao „gramaticki genije" Vuk Karadzic 
Britansko & inostrano biblijsko drustvo stampa 1847. godine u Jermenskom 
benediktanskom manastiru u Becu (Zvuj^ivupnqh-ljtbljtqbgh-) u tirazu od 1920 
primeraka. U ovoj „Vukovoj" verziji Biblije ima 49 slovenskih reci koje se, 
kakoVuk kaze, "unasem narodnom jeziku ne govore, ali se lasno mogu 
razumjeti i snarodnijem pomijesati"; 47 novih slovenskih kovanica i 84 reci 
koje je Vuk izmislio. Naravno, Britansko & inostrano biblijsko drustvo i Vuk 
za ovaj prevod Biblije nisu dobili saglasnost Serbske pravoslavne crkve. Prvi 
koji je ustao protiv sirenja ovog spisanija bio je karlovacki mitropolit Josif 
Rajacic, a potom beogradski mitropolit Petar Jovanovic nakon koga pocinju i 
svi uceni i serbskom narodu blagodarni ljudi. 

Odgovarajuci na niz primedbi koje su se medu neupucenim katolickim 
klerom pojavile odmah po saznanju za novi „Vukov" prevod Biblije Kopitar 
12. februara 1822. pise: „Ne treba zaboraviti da se ovde ne radi o Bibliji za 
katolike, vec za vernike Istocne crkve, kojima je licno sardinijski ministar 
Demaistre, pisac knjige Du pape, a radi dobra katolicke crkve, pozeleo da celu 
lestvicu spoznaje predu sto pre tim bolje, jer ce tako lakse postati katolici." 
Pojasnjavajuci neupucenima i ostatak Vukovog delovanja Kopitar dodaje: 
„Vukov knjizevni rad stoji u tesnoj vezi sa mojim zeljama u pogledu gramatike 
Dobrovskoga. Obojica treba da odvoje Srbe od Rusa, i oni ce to trajno 
postici." 

Protiv Vuka je ponovo ustao i Milos Obrenovic pa je tako nonenumejbcmeo 
enmpeHux den (ministarstvo unutrasnjih poslova) razaslalo nandype (policajce) 
da zaplene „Vukovu pisaniju koja ne sme u nase otecestvo". Komentarisuci 
Vukov naum knez Milos kaze: „On previda da ce teznje takove kojima je Vuk 
pristao, teznje reformizma ako im se za vreme ne stane na put u danasnja nasa 
zgodna i nezgodna vremena, samo razdor u nas narod useliti, jer on zna i to 
staje krvi Nemacku stalo, dok je prevod Novog Zavjeta, dokje reformacija 
prodrla kudje naumila." 

Knezev savetnik Petronijevic i sekretar srpskoga mitropolita i cenzor knjiga i 
novina Vasilije Lazic objavljuju clanke dokazujuci kako je Vukov prevod 
Biblije stampana od strane katolicke i protestantske Propagande, a sve sa 
ciljem uvodenja latinskog pravopisa sto ga cini opasnim po veru pravoslavnu. 
U torn duhu i vladika Jevdevije Jovanovic objavljuje knjigu O prevodu 
Novoga Zavjeta... u kojoj pojasnjava kako Vuk prividno zadrzavajuci spoljni 
izgled ruskih slova zapravo uvodi u serbski jezik latinski pravopis. Ozbiljne 
kritike na Vukovo spisateljstvo i upozorenje serbskom narodu je uputio i 
Nikanor Grujic, vladika pakracki, clan Matice srbske i Srpskog ucenog 
drustva. On je 1852. godine u Zemunu objavio knjigu Primjetve Nikanora 
Grujica, arhimandrita kuvezdinskog, na prevod Novoga Zavjeta, koji je 



- 237 



gospodin Vuk S. Karayic pisao u kojoj je nabrojao oko tri stotine egzaktnih 
primedbi na prevod. 

IJandypu, kritike i upozorenja ucenih i duhovnih ljudi nisu imali mnogo 
uspeha pa je tako Vuk Karadzic 1 1 . januara 1 848. pozvan na svecanu 
audijenciju kod austrijskog cara Ferdinanda I (Ferdinand I. Karl Leopold 
Joseph Franz Marcellin) koji mu torn prilikom daruje brillantring (brilijantski 
prsten) za sve zasluge koje je do tada za carevinu pocinio. Da prsten nije bio 
uzaludan govori i cinjenica da je dve godine kasnije - 16. marta 1850. u Becu, 
u organizaciji Kopitarevog naslednika Franca Miklosica (Franc Ritter von 
Miklosi), potpisan tzv. Becki knjizevni ugovor (Wiener Literaturen Pakt) 
izmedu Vuka Karadzica i Dorda J. Popovica (Srbima poznat samo pod 
izmenjenim imenom i prezimenom Dura Danicic) sa predstavnicima hrvatskog 
pokreta Ljudevit Gaj (Ivan Mazuranic, Dimitrij Demeter, Stjepan Pejakovic, 
Ivan Kukuljevic i Vinko Pacel) da se umesto srpskog cirilicnog pisma kneza 
Miroslava i svetoga Save koje je u Srbiji bilo sluzbeno pismo korisceno u 
skolama, drzavnim i kulturnim ustanovama, gradanstvu... ima poceti sa 
koriscenjem hrvatskog latinickog pisma tzv. gajevice. Prvi Srbi koji su poceli 
primenjivati hrvatsko latinicno pismo su bili Vuk i Dura kada su Wiener Pakt 
potpisali gajevicom. 

Jedan od ljudi zaduzenih za realizaciju Beckog knjizevnog ugovora bio je i 
Josip Strosmajer (Joseph Georg Strossmayer), hrvatski biskup, doktor 
teologije, profesor kanonskog prava na beckom Univerzitetu i politicar (voda 
Narodne stranke) koji je svoju politiku zasnivao na hrvatskom drzavnom prvu. 
Ovde je vazno napomenuti da hrvatsko drzavno pravo predstavlja jedno od 
glavnih nacela hrvatske nacionalne politike jos od sredine XIX veka, a bazira 
se na ideji da Hrvati imaju istorijsko pravo da uspostave svoju nacionalnu 
drzavu na svim teritorijama koje su po osnovu "prvostecenosti" pripadale 
Hrvatskoj do 1102. Ove teritorije su, gledano sa stanovistva danasnje podele 
nekadasnje SFRJ, teritorija Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne 
Gore i istocni deo Srema zakljucno sa Zemunom. 

Strosmajer, svestan znacaja politike latinicenja Srba, odmah postaje njen 
revnosni egzekutor i to tako sto prvo namece stav da Srbi mogu biti samo 
pravoslavci, odnosno da svi Srbi koji su primili katolicanstvo imaju biti 
Hrvati. Tokom 1867. on, uz pomoc hrvatskog filologa Vatroslava Jagica koji 
je godinu dana ranije osnovao Archiv fur slavische Philologie, inicira izradu 
Rjecnika hrvatskoga Hi srpskoga jezika i, u sklopu te aktivnosti, u Zagrebu 
osniva Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti. Na mesto sekretara 
JAZU (Danas Hrvatska akademija nauka) Strosmajer postavlja jednog od 
najboljih gimnazijalaca evangelisticke crkve u Bratislavi, poznatog studenta 
filologije u Becu (Wien Sprachwissenschaft) i najboljeg Vukovog ucenika i 
sledbenika Duru Danicica. Interesantno da je Danicicevo skolovanje u Becu 
finansijski - u sklopu svoje politike sto vise skolovanih Srba, pomogao srbski 



- 238 



knez Mihajlo Obrenovic koga je Strosmajer smatrao za veliku smetnju 
(entgegen) u politici latinicenja Srba. 

Tokom XVIII i pocetkom XIX veka jezik srbskih seljaka je imao toliko 
turcizama da su Turci mogli kako-tako sa njima da komuniciraju i bez znanja 
serbskog. Asim Peca u knjizi Turcizmi u Vukovim rjecnicima istice da je u 
njegovim recnicima bilo vise od 1.000 turcizama. Koliko su Turci cenili i 
podrzavali „Vukovu reformu" serbskog jezika najbolje govori primer iz 1867. 
kada su Turci u Sarajevu, u vilajetskoj stampariji, izdali Bukvar serbski za 
osnovne skole. Bio je to prvi bukvar stampan Vukovim jezikom i pravopisom 
(Prvi srbski bukvar stampan je jos 1584. godine u Veneciji). Na njegovoj 
prvoj stranici pisalo je: „Po nalogu njegove preuzvisenosti c. Serif Osmanpase 
(§eref Osman Pa§a), valije vilajeta bosanskog, ima se ovaj bukvar na poklon 
davati u ovom vilajetu". Kako bi se lakse shvatila zainteresovansot Turaka za 
sirenje Vukovog srpskog jezika navedimo samo nekoliko turcizama iz Vukovih 
recnika: ajvar, alav, alat, anterija, badava, bakalnica, barjak, barut, batak, 
boranija, bostan, budala, burazer, galama, duvan, dusek, dubre, kafana, jelek, 
kasapin, kasika, tezga, tepsija, tiganj, testera, cekic... Sve ove turske reci Srbi 
ce, vremenom, prihvatiti kao svoje. No, pored turskih reci Vukov recnik je 
obilovao i germanskim izrazima koji se, takode, danas smatraju srbskim 
recima: palacinka, kolac, frustuk, rinflajs, cuspajz, knedla, frajer, frajla, 
streber, kibicer, snajder, suster, komoda, kofer, sporet, bluza, mustra, slafrok, 
plac, cigla, luftirati... 

U skladu sa vec pripremljenom reformom srpskog jezika Vuk je, medu 
Srbima, poceo da se zalaze za prekid sa svim oblicima dotadasnje srbske 
knjizevnosti i pismenosti. Umesto postojeceg serbskog knjizevnog jezika on 
zagovara upotrebu narodnog jezika sa stokavskim dijalektom kao novog 
knjizevnog jezika. Sustina ovog njegovog, odnosno Kopitarevog zalaganja je 
bila u ciscenju srpskog jezika od svih varijanti slavizma, i zadrzavanja svih 
oblika turcizma i germanizma koji su bili u svakodnevnoj upotrebi medu 
obicnim, nepismenim narodom. Kopitarevu azbuku srpskog jezika sa 30 slova 
Vuk, pod svojim imenom, izdaje 1818. i u njoj ce biti izostavljeno trinaest 
srbskih slova: i, ro, ti, *, b, m, n i dr. Zbog siromastva latinicnog pisma 
Kopitar je, sa ciljem bar delimicnog dostizanja performansi cirilice, bio 
primoran na primenu dvostrukih znakova - lj, nj, dz, dj. Ova i ovakva azbuka 
ce u Srbiji zvanicno biti priznata tek 1868. kada ce biti uvedena i u sve skole. 

Najveci protivnici priznavanja i uvodenja Vukove azbuke u skole su 
bili tadasnji serbski intelektualci koji su 31. maja 1842. osnovali Drustvo 
serbske slovesnosti sa ciljem sirenja nauka o serbskom jeziku i priblizavanju 
narodnog jezika serbskom knjizevnom izrazu. Prvi clanovi drustva bili su 
Jovan Sterija Popovic, Atanasije Nikolic, Sima Milutinovic i dr. Kako bi 
srbski knjizevni jezik sa sto manje stete priblizili narodu priredili su novu 
azbuku od 35 slova, otpoceli rad na Jezikoslovenom recniku i stampanju novih 



- 239 



udzbenika za skole. Medutim, pod uticajem Vuka Karadzica i njegovih 
pristalica, a narocito zbog snaznih intervencija Beca kod kneza Mihaila 
Obrenovica, Drustvo je zabranjeno 1864. Cetiri godine kasnije, odmah nakon 
ubistva kneza Mihaila, Kopitareva, odnosno Vukova azbuka je nametnuta za 
zvanicnu azbuku srpskog jezika, a iz Peste je u Srbiju stigao i Vukov prevod 
Novog zaveta. Tokom proslave uprilicene ovim povodom izvedeno je 
orkestarsko delo CepdcKan (paHma3UH (Serbska fantazija) koje je u cast 
Mihaila Obrenovica i slavu serbskog naroda 1867. komponovao cuveni ruski 
kompozitor Nikolaj Rimski-Korsakov (HnKOJian AH/ipeeBHH Phmckhh- 
KopcaKOB). 

U prilog svojih sukoba sa serbskim intelektualcima i, pre svega, 
Serbskom pravoslavnom crkvom, Vuk kaze: 

"Rat u knjizestvu nikad nije stetan, nego je od velike potrebe i poize, a 
osobito u ovakvom pocetku kao sto se sad knjizestvo nase nalazi... U ovakvom 
ratu de se dva brata bore... Kako li ce ovdje rat medu bracom rusiti dom". 

Vuk je znao za stav Crkve koji je jos 1805. lepo izlozio mitropolita 
Stratimirovica: „serbski knjizevnici treba da pisu onim jezikom koji se 
priblizava slavjenskom, a slavjenoserbski knjizevni jezik nas stari, naj cistiji je 
slavjenski jezik". Karlovacka mitropolija je smatrala da serbski knjizevni jezik 
treba da opstane i postane odbrana od narodnog jezika, "koji je bio tako 
zgodan most za katolicku propagandu". Medutim, za Vuka Cepdcua 
IIpcjiaeHbiu IfpKea nije bila nikakav autorite, a to svakako nisu bili ni tadasnji 
serbski intelektualci. Tako je osporavao znanje i umece Dimitrija Obradovica 
(monasko ime Dositej) koji je kao pristalica evropske racionalisticke filozofije 
i antizavetni kulturoloski radnik prvi krenuo sa reformom srpskog jezika. Po 
njemu Dositej „u Srbiji nije imao nikakvog drugog posla osim sto je ucio ono 
jedno dijete (Aleksu, sina Kara Yorgija), pa i to nije sve ucio, nego je islo i u 
skolu, a on ga je samo poucavao i s njim zivljeo. Ako nije imao nikakve plate, 
nije mu ni trebala jer mu se davalo opet kasto po desetine dukata. Pa sta mu je 
vise trebalo plata (njemu kao staru kaluderu)? Zar je on bio dosao u Srbiju da 
tece novce; a da je pisao nekoliko poucenija, koja su se catila u crkvi 
biogradskoj, 1808. godine na novo ljeto stihove ruskome caru i Rodofinikinu 
(nastampani u Mlecima), i moze se reci da su najgori od sviju njegovih 
stihova...". 

U svojim uvredama i omalovazavanju serbske inteligencije Karadzic, 
koji je inace voleo da se predstavlja kao doktor filosofije, je najdalje otisao 
kada je za Simu Milutinovica rekao: „Ludotvornom vodicom poskopljen". Svi 
su bili ludi pa stoga on ne priznaje nista od ranije, negira sve do Cirila i 
Metodija, do svetoga Save! Najcuvenija je njegova izjava da sveti Sava nije 
govorio serbskim jezikom, a spis srpskog patrijarha Danila Banjskog „Slova o 
knezu Lazaru" je okarakterisao kao „bolesno"! 



- 240 



Kako Kopitareva, odnosno Vukova reforma serbskog jezika nije odmah bila 
prihvacena u Srbiji oni se okrecu Srbima koji su u to vreme ziveli pod austro- 
ugarskom vlascu. Tako su pokatoliceni Srbi prvi prihvatili novi pravopis, a 
mnogi od njih i ideju da su pripadnici hrvatskog, a ne srpskog naroda. U 
skladu sa ovim Ante Starcevic 27. septembra 1852. pise u Narodnim novinama: 
„Ni jedan Srbin, koji je katolikom postao ili se katolikom rodio, nece, da kaze 
da je Srbin, da pise srbskida govori srbski, a to zato, jer je sa 
imenom Srbin istocna crkva skopcana, i katoliku kazati, da je Srbin cini se da 
bi toliko znacilo, kao da kaze, da je istocne crkve." 

Hrvatski sabor je 1861. proglasio od Vuka, odnosno Kopitara reformisani 
serbski jezik za sluzbeni jezik Hrvata nazivajuci ga, naravno, hrvatskim 
jezikom. Hrvati, koji sve do tada nisu imali svoj knjizevni jezik vec su se 
koristili nemackim, italijanskim, madarskim i latinskim, postali su tako prvi 
korisnici „Vukove reforme" serbskog narodnog jezika. Prisvajajuci serbski 
jezik za svoj oni su se odmah opredelili za stokavski dijalekt sa ijekavicom, a 
za pismo su prihvatili samo latinicu. Proglasavajuci ovakav serbski jezik 
svojim Hrvati su stvorili osnov da sve Srbe koji su govorili ovim, svojim 
maternjim, jezikom pocnu latiniciti, pohrvacivati i katolickoj veri privoditi. 
Hrvatski istoricar Ferdo Sisic, govoreci o politici sirenja hrvatskih teritorija i 
hrvatskog naroda naustrb Srba, naturalizovanog Hrvata Ludwiga Gaya naziva 
„jednim od najzasluznijih sinova svih vremena". Istina, Sisic priznaje da se 
sirenje hrvatskih teritorija i uticaja nikada nebi moglo ostvariti bez pomoci 
Kopitara i, naravno, Beca koji je iza svega stajao. 

Sta je za Hrvate znacio Vuk najbolje je iskazao Ivan Kukuljevic Sakcinski, 
koji je s Karadzicem u Becu ali i kod kuce na seoskom imanju proveo mnoge 
ugodne casove u razgovoru o buducnosti „nasega naroda". Dvadeset godina 
nakon Vukove smrti u Hrvatskom saboru Kukuljevic ce reci: 

„Ja moram iskreno kazati da se nekim zanosom sjecam dana svoje mladosti. 
U ono doba kad je hrvatska spavala u dubokom snu, kad je sva inteligencija 
jedino latinski govorila, kad je u zenskom drustvu jedini jezik bio njemacki; 
kad je nasa aristokracija - ponajvise i plemstvo - svoje sinove posiljala kao u 
Meku i Medinu u Madarsku da nauce Madarski i ono sve sto je protivno 
hrvatskoj i slavenskoj buducnosti uopce. U ono doba... Srbi su to bili, 
gospodo, koji su me naucili ljubiti svoj narod... Sime Milutinovic, 
Magarasevic, Josip Novic..." 

Vuk je prvi put boravio u Zagrebu 1837, a drugi put 3. juna 1838. godine. U 
pismima Kopitaru hvalio se da je naisao na izuzetan docek: 

„Svuda su me docekivali s osobitom casti. U Zagrebu sam rucao kod grofa 
Janka Draskovica, koji me je na svojijem kolima k sebi dovezao i natrag 
odvezao; u Topuskom (kod Gline) bio sam na rucku, koji su oficiri od cijele 



- 241 



regimente dali na godovno svoga obrstera, prema kome sam ja sjedio u sred 
stola, za kojim je bilo vise od 70 samijeh oficira; iz Karlovca sam jedva 
pobjegao od goscenja..." 

Tokom tih boravaka u Zagrebu Vuk Karadzic je stupio u vezu sa vodama 
Ilirskog pokreta, a posebno dobre odnose je uspostavio sa Ljudevitom Gajem i 
grofom Draskovicem. Iskreni finansijer Vukovih reformi srpskog jezika u 
Zagrebu bioje i biskup Josip Strosmajer, najugledniji hrvatski svestenik toga 
vremena, a zapravo Nemac koji je bio u potpunosti posvecen ostvarenju becke 
politike unijacenja pravoslavaca i covek koji se prvi poceo javno zalagati za 
jugoslovenstvo. Koliko je Vuk bio dobro primljen i omiljen u Zagrebu govori i 
podatak da mu je 16. septembra 1861. Zastupnistvo grada Zagreba, na predlog 
ilirca Slavoljuba Eduarda Vrbancica, dodelilo Povelju pocasnog gradanina 
kojom su mu data „sva prava, slobostine i koristi kao sto svakom gradaninu 
Zagreba po zakonu i starom narodnom obicaju pripadaju: I tako nalaze da se, 
novoizabrani ovaj gradanin nas u knjigu ostalijeh pocasnijih gradana nasijeh 
upise". Po Vuku je nazvana i jedna zagrebacka ulica i to ona sto spaja 
Boskovicevu i Bordicevu u centru grada. Vuk je brzo, cak i suvise brzo, postao 
svestan vaznosti latinicenja Srba sto se moze videti iz njegovih reci: 

„I tako se samo crez njega mozemo ujediniti sa nasom bracom Rimskoga 
zakona, koja s radoscu nama ruke pruzaju: mi svi valja da se trudimo, dotle da 
dotjeramo, da nam jezik u knjigama bude tako jednak, da se svaka knjiga moze 
od slova do slova prestampati od Latinskijeh slova Slavenskima a od 
Slavenskijeh Latinskima, pak cemo onda (i samo onda) biti jedan narod i imati 
jednu knjizevnost, kao n.p. Nijemci zakona Rimskoga i Lutoranskoga". 

Prvo stampano delo na od sabora 1861. godine prihvacenom hrvatskom 
jeziku bio je Novi zavet u prevodu Vuka Karadzica, stampan u Becu na latinici 
i u izdanju Britanskog & inostranog biblijskog drustva. Do te 1864. godine u 
Hrvatskoj je koriscen Novi zavet u prevodu Stipana Konzula i Antuna 
Dalmatinca, a objavljen je jos 1563. na glagoljici u stampariji u Urach-u kraj 
Tubingen-a. Kako je Vukov prevod bio veoma dobro prihvacen u narodu vec 
1868. u Pesti se za Hrvatsku stampa drugo izdanje sa Psalmima, a 1868. 
godine stampa se i trece izdanje na latinici ali i cirilici ciji se primerci 
distribuiraju i po Srbiji. Popularnost Vukovog prevoda Novog Zaveta u 
Hrvatskoj je bio izuzetan tako da je do 1895. godine stampano ukupno 50 
hiljada primeraka. Prvu neznatnu reviziju „Vukove Biblije" cini Milan 
Resetar, Hrvat i rimokatolik, kome je u torn poslu pomagao veliki hrvatski 
filoloski autoritet Vatroslav Jagic. Novo, revidirano, izdanje stampano je 
1895. godine u Budimpesti, sa naznakom pregledano izdanje. Od tada pa do 
danas sva latinicna izdanja Novog Zaveta u Hrvatskoj predstavljaju samo 
prestampano Resetarovo popravljeno i pregledano izdanje "Vukove Biblije". 

Kao svoje prvo unificirano pismo Srbi su jos od 863. koristili glagoljicu pa 



- 242 



je tako najstariji srpski srednjovekovni spomenik i pisan glagoljicom, i to je 
Marijinsko jevandelje, nastalo skoro dva veka pre Miroslavljevog jevandelja, 
pocetkom XI veka. Glagoljicu je sastavio Konstantin Filosof (KcovoxavTivog), 
poznatiji kao sveti Cirilo (KnpHJib), prema starosrpskom pismu - srbici i 
grckom tajnopisu, a iz toga je nastala i cirilica koja je nista drugo do derivat 
glagoljice i grckog unicijalnog pisma. Glagoljica je ubrzo postala veoma 
vazna za dalji razvoj srbske kulture i duhovnog zivota, a njenoj lepoti se 
poklonio i papa Hadrijan II (Hadrianus II) koji je u katedrali Svetog Petra 
odrzao sluzbu na crkvenoslovenskom jeziku. Papa Jovan VIII (Ioannes VIII) je 
cak juna 880. potvrdio slovensko bogosluzenje bulom Industriae tuae 
(Marljivost tvoja), a isto je ucinio i 882. carigradski patrijarh Fotije. Problemi 
sa Srbima i njihovom glagoljicom u odnosu na Vatikan nastaju kada je 
Metodije, brat Cirilov i prvi slovenski arhiepiskop, 884. preveo Bibliju na 
staroslovenski jezik. Tako su Srbi ali i svi ostali slovenski narodi: Poljaci, 
Moravci - Cesi i Slovaci, Bugari i dr. stekli posebnu privilegiju koju nijedan 
narod Zapadne Evrope tada nije uzivao, slusali su Sveto pismo i sluzbu Boziju 
na jeziku koji su mogli da razumeju. Sve to se, ma kako lepo moze zvucati, 
nije nikako dopalo papi ni Germanima koji pocinju da shvataju opasnost od 
njima stranog jezika i jos stranijeg pisma. Vrhunac rimokatolicke fobije od 
glagoljice i slovenskog jezika nastaje kada Cirilo kroz svojih osam pisanih 
apologetskih rasprava zapocinje odbranu izvornog Hristovog ucenja od 
neprimerenog uticaja jevrejskog svestenstva. Cirilu se, naravno, odmah 
pridruzuje i Metodije sto dovodi do toga da ga Germani hapse i bacaju u 
tamnicu gde ga drze duze od godinu dana. Otklanjanje jevrejskog uticaja na 
hriscanstvo se tako, za sve Slovene, jos u IX veku pokazalo kao napad na 
samog papu i celokupno rimokatolicko svestenstvo. 

Pitanje religije, odnosno dominacije pape nad hriscanima se tako na precac 
postavilo kao pitanje upotrebe rimskog alfabeta i latinskog jezika. U Rimu 
vise nije bilo dileme da se kontrola nad slovenskim narodima moze i mora 
ostvarivati kroz nametanje latinicne abecede jer su latinica i latinski de facto 
bili i ostali jedino pismo i jezik rimokatolicanstva. Vracanje Srba, kao 
najveceg slovenskog naroda, pod kontrolu Rima podrazumevalo je, pre svega, 
njihovo odvajanje od glagoljicnog, odnosno cirilicnog pisma i latinicenje sto 
je, gotovo ceo milenijum kasnije, upravo i bio osnovni cilj Beca. Kopitar 
preko Vuka priprema teren za latinicenje kroz napustanje postojece srbske 
ortografije i izbacivanje iz upotrebe sledecih slova srbske azbuke: K re (je) T> 
t (jat) I i' (i) LI bi (jeri, tvrdo i) V v (i), Oy oy (u), GO w (o), A a (en), 51 a 
(ja), K) h) (ju), GD w (ot), KR i* (jus), e (t), S s (dz), m m (35), 3 I (ks), Y 
\|/ (ps), T> b (tvrdi poluglas) i, na kraju, h b (meki poluglas). Izbacujuci ova 
slova Kopitar uvodi novo slovo u srpsku azbuku - „j". O znacaju jednog 
jedinog slova „j" Jernej Kopitar je jos 1814, povodom stampanja Vukove 
Pismenice, rekao: „Jedno j je apsolutno nuzno. Bez njega necemo uspeti!" 
Povodom stampanja CpncKoz pjennuKa Kopitar pise: „Recnikom treba 
definitivno utvrditi srbsku ortografiju ali tako da treba da izdrzi ispit pred 



- 243 



kriticarima. Moramo voditi racuna i o Vuku...". Krajnji cilj Kopitara, a o tome 
je i sam pisao, bio je da osigura da srbski jezik izgubi na svojoj izrazajnosti i 
stilskoj izradenosti u izrazu ali i da ostane bez citavog korpusa reci za 
apstraktne pojmove. Sve to je bilo moguce samo ukoliko se Srbi kao narod 
odvoje od klasicnog srpskog jezika srednjeg veka i privole na upotrebu 
iskljucivo najprostijeg i najvulgarnijeg govora koji je bio u upotrebu medu 
nepismenim i poluobrazovanim ljudima. 

Pored cinjenice da je krajnje neobicno imati jedan jezik sa dva pisma, 
Srbima je 1885. nametnuto i da se odreknu ijekavice i ikavskog kao svog 
narecja (akcenta). Te godine, Stojan Novakovic, clan Srbske kraljevske 
akademije (osnovana l.novembra 1886. na temeljima Drustva srbske 
slovesnosti ciju je biblioteku i zbirke preuzela), uspeva da progura ideju da se 
ekavica proglasi za jedino srpsko knjizevno narecje. Nesto kasnije, govoreci o 
svekolikoj srpskoj kulturi, Novakovic istce kako je neophodno "da se ta stara, 
vizantijska kultura pomiri i dovede u sklad sa zapadnoevropskom, te da narod 
ima cim boriti se dalje za svoj opstanak medu narodima." U skladu sa ovakvim 
zalaganjima i promisljanjima Srbima su nametnuti i latinski nazivi za mesece u 
godini: 

Januar (Januarius) nosi ime po dvoglavom rimskom bogu Janusu koji je 
simbol svakog pocetka i kraja. Janus je bog koji je posedovao i mogucnost da 
vidi proslost i buducnost, a u literaturi se ne retko koristi da se prikaze 
dvolicnost. 

Februar (Februarius) nosi ime po rimskom prazniku ciscenja i pokajanja - 
Februa . 

Mart (Martius) nazvan je po starorimskom bogu rata Marsu, odnosno 
staroitalskom bogu proleca. 

April (Aprilis) nazvan je po rimskoj boginji Afroditi ili po latinskom glagolu 
aperire sto znaci otvoriti , odnosno otpoceti sa lepim danima. 

Maj (Maius) nosi ime po rimskoj boginji prirode - Maji. 

Jun (Junius) nazvan je po vrhovnoj starorimskoj boginji braka i 
domacinstva - Junoni. 

Jul (Julius) nazvan je po Gaju Juliju Cezaru. 

Avgust (Augustus) je nazvan po imperatoru Oktavijanu Avgustu. 

Septembar (September) je nastao od latinske reci septem sto znaci sedam. 

Oktobar (October) - od reci octo - osam. 

Novembar (November) - od reci novem - devet. 

Decembar (December) - od reci decern - deset. 

Srbi su od vajkad prvi mesec u godini nazivali kolozeg sto je slozenica od 
reci kolo - Sunce i zeg, zega. Zabelezeni narodni obicaji u Srba su da se u 
vreme Bozica podizu zapaljeni kolski tockovi obmotani slamom, 
nedvosmisleno ukazuju na kultnu radnju koja je bila posvecena radanju novog 
Sunca. Srbi su, naime, kao i mnogi drugi narodi, od svih nebeskih tela najvise 



- 244 



postovali Sunce, i stoga su od 25. decembra vrsili odgovarajuce obrede; drugi 
mesec su nazivali ljuti ili secko odslikavajuci tako vreme kada je zima po 
pravilu bila toliko „ljuta" da je sekla; za treci mesec su koristili naziv suhi ili 
derikoza jer tada pocinju da dolaze suvlji i topliji vetrovi sa juga ali i vreme 
kada zima zna da se povrati i da se „koza dere na siljak"; lezitrava je bio naziv 
za cetvrti mesec kada trava ozivljava najavljujuci budenje prirode; cvetanj se 
koristio da oznaci peti mesec u kome vegetacija definitivno pocinje da cveta; 
sesti mesec, u znak pocetka cvetanja tresanja je prozvan tresnjar; zetvar je 
naziv sedmog meseca koga karakterise zetva i upotreba srpa; gumnik je naziv 
osmog meseca u godini kada se zito vrse na gumnu; iz postovanja prema 
vinovoj lozi i rujnoj boji vina deveti mesec je postao poznat kao grozdober; 
opadanje lisca je uslovilo naziv desetog meseca - listopad, odnosno sumopad; 
naziv jedanaestog meseca - studeni oznacavao je definitivni dolazak zime, a 
koledar je bio poslednji mesec u godini i oznacavao je nastupanje dana hladnih 
ko led. 

Iako se pitanja akcenta i naziva meseci u godini nekome mogu uciniti 
marginalnim to ipak nije tako. Sve je vazno i oni koji su, nakon svih „Vukovih 
reformi", izvrsili ove izmene su zapravo zadali poslednji udarac srpskom 
jeziku i sirom otvorili put procesima kontaminacije srbske kulture, istorije i 
svega drugoga. Da su oni bili u pravu, a Srbi u jadu, pokazuje i cinjenica da se 
u okviru Srbske akademije nauka i umetnosti - sto dvadeset i sest godina 
nakon njenog osnivanja - i dalje radi na tome da Recnik srpskohrvatskog 
narodnog i knjizevnog jezika ostane na osnovama tzv. Vukovih reformi gde 
ima tako malo leksike iz Srbije. Ovaj projekat zapocet je jos 1893. godine u 
okviru Akademijinog Leksikografskog zavoda i do 2007. je objavljeno 18 
tomova; njegovi najvazniji izvodaci danas su Matija Beckovic, Milka Ivic, 
Niksa Stipcevic i Predrag Palavestra. Jedan od ljudi koji je vec ostavio pecat 
na projekat standardizacije srpskog jezika je i penzionisani profesor 
italijanskog jezika Filoloskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivan Klajn 
(Ivan Klein) koji smatra da se srbski jezik „vise ne moze izjednacavati sa 
narodnim srbskim - seljackim jezikom kako je to bilo pre Vuka". Ovaj 
istaknuti beogradski intelektualac ukazuje na cinjenicu da su Srbi od Vuka do 
sada znali samo za Vujaklijin recnik stranih reci ali ce im, po njemu, od sada 
trebati i jednotomni recnik srpskohrvatskog knjizevnog jezika ako misle da se 
pravilno sluze savremenim srbskim jezikom. Njihov knjizevni jezik ce danas 
morati da znaju svi, a nekadasnji srbski knjizevni je prognan i na kraju 
umoren. 

O nekadasnjem serbskom knjizevnom jeziku - onome pre Kopitara, Gaja, 
Vuka i sada Klajna, cuveni slovacki istoricar Pavel Safarik (Pavel Jozef 
Safarik) u svojoj knjizi Serbische Lesekorner oder historisch-kritische 
Beleuchtung der serbischen Mundart (Srpska antologija ili istorijsko-kriticki 
pogled na srpska narecja)stampanoj 1833. godine pise: „Jezik Serbski je tako 
originalan, cist, gramaticki savrsen i bogat da se jednostavno nije mogao 



- 245 



oblikovati bez postojanja jednog jedinstvenog prvobitnog i samostalnog 
naroda". 

Francuski geograf i etnolog Ami Bue (Ami Boue) za serbski knjizevni jezik u 
svom delu La Turquie d'Europe koje je 1832. godine stampao u Parizu kaze: 
„Serbski jezik je bogat, energican i harmonican, podjednako dobro pristaje 
muskom i zenskom rodu, dobar je za opevanje ljubavnih pesama i neznosti, 
kao i velikih krvavih podviga. Zvucan je i otmen. Srbin govori polagano, ne 
praveci pauze i svojim jezikom na najlepsi nacin izrazava pristojnost. 
Konstrukcije recenica u srpskom jeziku su jednostavne, imaju izuzetan smisao 
za preciznost, mastovitost i srbskim se govori pristojno. Ako su ikada jedan 
jezik i jedan narod bili stvoreni za vladavinu javnim raspravama, to su sigurno 
srbski jezik i srbski narod". Sic\ 

Govoreci o procesu nametanja „Vukovih reformi" srpskog jezika Ivo Andric, 
knjizevnik i nobelovac je rekao: „Bio je to pravi, dugogodisnji rat u kome je 
bilo pobeda i poraza, junastva i izdaja, heroja i stradalnika, plasljivaca i 
prebega". Ko je izgubio zna se! Milos Crnjanski ocenjuje da je Vukovo 
„Opisanije Srbije" antisrbski spis u kome se period pre Vuka predstavlja kao 
vreme puno bede, surovosti i mracnjastva - necega sto odlikuje primitivne 
narode. Vuk, izvesno, za zivota nije upoznao ni Safdrika ni Bouea. Mesa 
Selimovic nakon svestrane analize Vukovog rada kratko i jasno zakljucuje da 
bi Vuk „bez Kopitara malo sta postigao". S tim u vezi on ukazuju i da 
„upotreba prilicno komplikovane strucne terminologije za koju Vuk nikada 
nije pokazivao narocito razumevanje svedoci da je iza njega u svemu stajao 
Kopitar." 

Svetislav Basara, knjizevnik, Vuka naziva „neobrazovanim avanturistom", a 
njegovu reformu karakterise kao „ujdurma protiv srpskog naroda". Basara 
kaze: 

„Krucijalni ali skriveni, uzrok nasih aktuelnih nesreca i nesporazuma vidim u 
domenu lingvistike; preciznije - u Vukovoj reformi jezika i pisma... Ako 
pogledamo sta je Vuk doista ucinio,za sada samo u ravni pisma, videcemo da 
se njegova genijalnost niposto ne ogleda u konstrukciji, vec u oduzimanju, 
odsecanju i izbacivanju. On jednostavno izbacuje slova azbuke koja mu se cine 
suvisnim, koja ne odgovaraju njegovom primitivnom osecanju za jezik... Mora 
se priznati da je Vukov projekat lisio ovaj jezik neizmernog gramatickog i 
leksickog bogatstva i da bi nasa materijalna i duhovna istorija bila u svakom 
pogledu bogatija... Vuk ne samo da je upropastio jezik nego je buduce 
narastaje lisio istorijskog kontinuiteta. Sve ono sto se pisalo do Vuka, strogo 
uzev, deo je jedne nasilno zavrsene istrorije sa kojom mi, usled jezicke 
provalije, gotovo da nemamo nista. U poslednjoj analizi, nasa stvarna istorija 
nema vise od 150 godina. Iz tog vremena je prostor jednog drugog jezika, 
jezika koji nam je stran; kontinuitet istorijskog smisla jednog naroda ne 



- 246 



prenosi se krvlju, nego jezikom.... Vukovo profanisanje jezika i pisma nije 
moglo proci bez profanisanja stvarnosti onih koji njime govore... Opredeljenje 
za simplifikacije, koje je kasnije postalo nacionalna osobina, kretanje po 
inerciji gde je jedini autoritet niz opsteprihvacenih predrasuda, 
idolopoklonstvo... sve su to posledica apsolutne neodgovornosti, 
nekompetentnosti, imrovizacije koje je Vuk etablirao... Podsetimo se, 
zapamtimo tako da ne zaboravimo da su vukopoklonici, njihov krem, u srpsku 
knjizevnost i kulturu usli preko zgarista srbskih crkava i leseva srpskog 
naroda". 

Prica o Vukovoj navodnoj genijalnosti u pojednostavljenju gramatike i 
smanjenju broja slova ima smisla u onoj meri u kojoj je neko spreman da 
prihvati tezu da su Srbi prirodno ogranicen narod te da mu je stoga bilo 
neophodno prirediti i podjednako ogranicenu azbuku i vokabular. Primera radi, 
Japanci jos od III veka koriste slikovno pismo poznato kao kandzi (Si^) 
nastalo od modifikovanih kineskih znakova. U XIII veku su od kandzija 
sastavili dve fonetske azbuke poznate pod zajednickim imenom kana. Prva 
azbuka se zove hiragana (^Pfix^q) i upotrebljava se iskljucivo za japanske reci, 
dok se druga zove katakana (K"fjx^) i namenjena je za strane reci. Ove dve 
azbuke imaju 96 slova. S druge strane, Kinezi u dnevnoj upotrebi koriste oko 
500 slova standardnog mandarinskog jezika, a da bi neko za sebe mogao da 
kaze da je pismen mora da zna najmanje 3000 slova. O kulturi i pismenosti 
ovih naroda suvisno je govoriti. Nema im ravnih! 

Poslednji srbski knjizevnik koji je pisao na srpskom knjizevnom jeziku bio je 
vladika Petar Petrovic Njegos; danas nema tog Srbina koji moze, bez recnika, 
procitati Njegosev FopcKiu eienaifb ili razumeti Miroslavljevo jevandelje 
(Pisano je za potrebe Miroslava, brata Nemanjinog, sina Zavidinog i kneza 
zahumskog od 1171.-1197.), najstariji srbski cirilicni rukopis. O Marijinskom 
jevandelu, najstarije ocuvano delo srbske knjizevnosti pisano glagoljiciom u X 
veku, da i ne govorimo. Ni jedan Srbin danas ne moze razumeti natpise na 
srbskim manastirima i crkvama sazidanim pre XX veka. Evo, primera radi, 
jedne recenice napisane na srpskom jeziku: On^e Haxwb, uztce ecu na 
Hd^ctbx-b, da ceAmumcA uma meoe, da npiudem-b u,p'~me'ie meoe, da dydem-b 
eo/iA meoA, hkw na h6^cu, u na 3eMJiu. 

Pocetkom XX veka Ljuba Sojanovic je objavio knjigu Stari serbski zapisi i 
natpisi u kojoj je slovenoserbski preveo na vukov jezik. Koliko i kako je nova 
Vukova azbuka uticala i na sam srbski jezik najbolje se moze videti po tome 
koliko je tesko, gotovo nemoguce, razumeti reci svetog Save iz njegovog dela 
Zakonopravilo (poznato i po imenu Krmcija): 

„BcaK6oyuume/b ,peKyoicej enu ckouujiu npe3eumepujiu UHKmoyuume/bCK 
ucannpuj adpaotce , ammecuxKHuzne ceja cmdodpja, monucciM cede He3Hajem 



- 247 



Kmojecm; npuHUKHyej/cee 2Jiy6uH y 6ozodaxny eenuxcuxKHua, jaKO0Kee3pija/ba u 
caM ce y3puhxa ko ejech, UKaxonpodaje mjeMy 6u mu, u dpyeu je no3Haje 
hunaynu" . 

Kada danas Srbi kazu hvala oni i ne znaju da koriste stare hebrejske reci 
Havem Jahve (Hvalim Boga - nV? xn x^irrn , odnosno - Vitfnn (hvalim) nx 1 ? 
(Jahve)), a da se na srpskom - onom pre Vuka, hvala govorilo CnacuEo sto je 
zapravo skracenica nastala od pune zahvalnice: spasi Boze ovog 
dobrocinitelja. 

O razlici izmedu serbskog pre i posle Vuka moze se lako prosuditi i iz 
sledeceg primera: 

Slaveno-serbski; O jeotce oycjibiiuamu Eoeoy eiiac-b MOJienua nauiezo u 
noMunoeamu hu. 

Vukov, odnosno Kopitarev prostonarodni: ffa 6u Eoz znac naiueza MOJieuuw 
nyo u hcic noMUJioeao. 

Mozda je ipak najlakse shvatiti kako Srbi danas ne govore serbskim vec 
Vukovim srbskim iz sledeceg prikaza reci napisanih na serbskom i od Vuka 
reformisanom jeziku: 



an ~ji'b 


anocTOJi 


Er^t 


6or 


an ~ jit. 


anocTOJi 


r^HHt 


rocno/jHH 


rji^t 


rjiaroji 


iep'~JIHMT> 


jepycajiHM 


Mp^'ia 


Mapnja 



Vuk Stefanovic Karadzic je prema beckom Protokolu umrlih preminuo 7. 
februara 1864. (17 November 1787 in Trsic an der Drina, einer 
herzegowinischen Familie; t 7. Februar 1864 in Wien), a kao mesto stalnog 
boravka i smrti naveden je Bee, Marokanergase 3. Sahranjen je u Becu na 
katolickom groblju St Marxer Friedhof gde pocivaju i posmrtni ostaci Jerneja 
Kopitara, Aleksandra Ipsilantija, Mocarta, Sopena... U Becu je ostala da mu 
zivi supruga Ana koja nikada svojom nogom nije zelela da kroci na tlo Srbije. 
Njegovi ostaci su 1897. preneti u Beograd i sahranjeni u porti Saborne crkve 
naporedo s Dositejevim. Medutim, njegov nadgrobni spomenik sa Lorenskim 
krstom se i danas nalazi na beckom groblju-parku St Marxer, a sve troskove 
njegovog odrzavanja snosi uprava grada Beca. Kako je jedan katolik mogao da 



- 248 



se sahrani u porti Saborne crkve... ? 

Dok je Vuk u Becu uzivao u svom druzenju sa austrijskim masonima i 
fraulein ministar unutrasnjih poslova Austrije Johan Kempen (Johann Franz 
Kempen, Baron von Fichtenstamm) se interesovao za aktivnost beogradske 
masonerije. U jednom izvestaju od 27. februara 1855. koji je Kempen primio 
od austrijskog konzula u Beogradu Radosavljevica stoji: „Ovdasnja masonska 
loza se zove Ali Koc. Njen staresina je Turcin Mehmed Said Ismail i zivi u 
Beogradu od svoje privatne imovine. On je ujedno i veliki majstor svih 
slobodnozidarskih loza u evropskoj Turskoj. Loza u Beogradu broji oko 140 
clanova, medu kojima se nalazi i Toma Vucic Perisic koji je masonom postao 
prilikom svog boravka u Carigradu 1840-41... U lozi su i Frantisek Zah, 
poljski grof Tiskijevic, politicar Avram Petronijevic te poljski emigrant Adam 
Cartoriski... Da li i u kakvom je odnosu ova loza sa inostranim, posebno sa 
austrijskim lozama nisam mogao da saznam. Konfident koji mi je saopstio ove 
pojedinsoti tvrdi da je Mehmed Said Ismail pocasni majstor lajpciske loze i da 
dobro zivi sa poznatim slobodnim zidarom u Pesti, profesorom Levisom". 

Tokom 1876. u Beograd je stiglo vise hiljada Italijana, Macinijevih i 
Garibaldijevih dobrovoljaca spremnih da se bore za oslobodenje Srbije i Srba 
od Turskog jarma. Oktobra iste godine Luidi Joanini (Luigi Jeanine), 
italijanski konzul u Beogradu i Icilio Dela Bona (Ichilo della Bona), komandir 
Garibaldijevih dobrovoljaca osnivaju u hotelu Srpska Kruna u Beogradu lozu 
Luce dei Balkani (Svetlost Balkana). Loza je bila pod zastitom Velikog 
Orijenta Italije, njen prvi staresina bio je lekar dr Marko Polak, a sekretar 
Mica Ljubibratic, hercegovacki vojvoda. Loza je okupljala veoma ugledne i 
uticajne ljude toga vremena kao sto su: Bader Viljem, inzenjer; Bozidar Bodi, 
bankar; Majzner Josif, pomocnik direktora Narodne biblioteke; Dorde 
Milovanovic, slikar; Petar Ubavkic, vajar; Haim Ozerovic, trgovac i dr. 

Pod pokroviteljstvom Velikog Orijenta Italije 5. oktobra 1881. pocelaje sa 
radom i loza Srpska zadruga. Njen prvi staresina bio je Emilijan Joksimovic, 
profesor Velike skole, a clanovi samo najugledniji gradani Beograda: dr Lazar 
Pacu, ministar finansija za vreme vlade Nikole Pasica; Maksa Antonijevic, 
zlatar; Emilijan Josimovic, profesor Velike skole; Milos Cvetic, glumac i dr. 

Loza Sloga, rad i postojanstvo je osnovana 10. septembra 1883, takode pod 
zastitom Velikog Orijenta Italije. Staresina loze bio je Mihajlo Valtrovic (od 
1912. dozivotni pocasni staresina), a medu uglednim bratstvom bilu su: Nikola 
Antula, Haim Davico, Kornel Draskoci, Josif Majzner, dr Ferdo Samsa, i dr. 

Velika loza Ugarske je januara 1891. donela odluku o primanju pod zastitu 
loze Pobratim koja je sa svecanim ritualnim radom 14. februara otpocela svoj 
zivot. Njen prvi staresina je bio Dorde Vajfert (George Weifert), direktor 
Narodne banke i industrijalac. Poznati clanovi ove loze su bili: Svetomir 



- 249 



Nikolajevic, clan Srbske kraljevske akademije, profesor Velike skole i 
gradonacelnik Beograda;D'Andrea Domeniko, slikar; Milos Godevac, trgovac; 
Dorde Lazarevic, pivar; Stevan Mokranjac, muzicar; Ilija Mojsilovic, advokat; 
Atila Okolicanji, apotekar; Stevan Sremac, profesor i knjizevnik; Josif 
Svoboda, muzicar; Vasa Jovanovic, sekretar Ministarstva privrede; Nikola 
Lukacek, industrijalac; Benika Flajser, trgovac; Zivojin Misic, oficir; Sari 
Duse (Charles Doucet) instruktor macevanja; Mosa Pijade, profesionalni 
revolucionar, slikar i novinar i dr. 

Kriza nastala aneksijom Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske 
dovela je do osnivanja jedne nove loze koju ce podrzavati Veliki Orijent 
Francuske. Svecani rad otvaranja nove loze Ujedinjenje odrzan je 22. februara 
1909. Staresina loze postao je Vasa U. Jovanovic (industrijalac i bliski 
prijatelj Nikole Pasica), a izvesno njen najugledniji clan bio je Leon Deko, 
francuski poslanik u Beogradu. Loza je imala veliki broj clanova frankofilski 
orijentisanih, a medu njima su se posebno isticali: Lazar Atanackovic, Milan 
Antonijevic, Mihailo Avramovic, Dimitrije Mijalkovic, Milan Milovanovic, 
Pavle Majzner, Zan Rikaj, Zozef Vikar, Pavle Vasiljevic, Vojislav Tankosic, 
Ljubomir Jovanovic i dr. 

Jedan od najvecih srbskih masona i srbske masonerije uopste slikar Dorde 
Milovanovic inicirao je 1910. zajedno sa industrijalcem Damjanom 
Brankovicem osnivanje loze Sumadija pod pokroviteljstvom Velike loze 
Hamburga. Loza je osvecena 7. jula, a prvi staresina postao je Jovan 
Aleksijevic. Najpoznatiji clanovi su bili: Spasoje Barjaktarovic, Mihajlo 
Cukic, Marko Milutinovic, Dusan Radivojevic, Jovan Nikolic, Milan Ristic, 
Todor Vasojevic, Jovan Aleksijevic, Petar Sreplovic, Stevan Skoric i dr. 

Srpska kraljevina je bila autoritarna drzava vodena na nacin u kome nije bilo 
dileme ko je najstari u kuci i cija je poslednja. Srbi su bili patrijahalno 
vaspitan narod sa iskrenom verom u Boga; bilo je to vreme u kome se rec 
domacina i kralja nisu povlacile; stisak ruku je bio jaci od svakog pecata. No, 
vremena su se menjala i pojavili su se politicari koji su poceli zagovarati pricu 
o nekakvoj pravoj, istinskoj demokratiji o boljim i lepsim vremenim samo 
ako.... Jedan od tih politicara bio je i Nikola Pasic koji je po nacionalnosti 
Aromun iz porodice Pa$cu koja se krajem XVIII veka iz Bugarske - Odujuna 
Temeeen doselila na prostore Timocke Krajine. Naime, Nikola Pasic je roden 
31. decembra 1845. godine u selu Veliki izvor u Knezevini Srbiji ali mu je kao 
nacionalnost upisana bugarska (3aiiHapcKHJiT EtJirapnH) s obzirom da mu je 
majka bila Bugarka iz Biiduna, a otac Anton Bugarin iz rddpoea. Nakon smrti 
oca majka Iona se preudala za jednog srbskog pekara iz Zajecara pa je tako 
sestogodisnji Nicola Pa§cu bio usvojen, nocTao nochpOen 6hmapuH i dobio 
prezime po kome je danas poznat. Beskompromisni protivnik Pasicevih 
levicarskih ideja i sintagme njegovg politickog programa „Hocemo 
demokratiju" bio je srbski kralj Milan Obrenovic. 



- 250 



Milanovo protivljenje svim „levacima" kako je on nazivao levicare 
rezultiralo je time da je 11. oktobra 1882. godine Jelena-Ilka Markovic 
(supruga Svetozara Markovica i intimna prijateljica Nikole Pasica) pucala u 
Sabornoj Crkvi na njega i srecom promasila. Dve nedelje pre ovog dogadaja 
28. septembra 1883. Pasic je iskoristio narodno nezadovoljstvo zbog 
oduzimanja oruzja i pokrenuo svoje pristalice u Timoku (Timocka buna) sa 
ciljem svrgavanja sa vlasti kralja Milana. Obaranje sa vlasti dinastije 
Obrenovica trebalo je da rezultira dovodenjem na srbski presto crnogorskog 
kneza Nikole ili Petra Karadordevica i, mozda najvaznije, odvajanjem Srbije 
od Austro-Ugarske i priblizavanje Rusiji. Naravno, Pasicev pokusaj svrgavanja 
srbijanske dinastije odvijao se uz znanje i pomoc Sofije gde su mu podrsku 
pruzali ministar policije Stefan Stambolov (CTecfmH Hhkojiob CTaMSojiOB), 
predsednik bugarske liberalne stranke Nikola Suknarov (HnKona XpncroB 
CyKHapoB) i Jordan Ivanov (Hop/taH HBaHOB), sef sofijske policije i njegov zet 
(ozenio se Pavom Pasic). Knezevina Bugarska je pruzila odredenu logisticku i 
finansijsku pomoc za 4.000 pobunjenika medu kojima je bilo i 1.000 
Crnogoraca na celu sa vojvodom Peka Pavlovica. Crnogorci su bili posebno 
kivni na kralja Milana nakon sto im je srpska vlada na celu sa Milanom 
Pirocancem oktobra 1882. zabranila doseljavanje u Srbiju i cak iselila u Crnu 
Goru 150 poslednje doseljenih familija. 

Coup d'etat (drzavni udar), odnosno 3aunapcKama 6yna kako su to Bugari 
nazivali nije uspela, a na sudenju pred Prekim sudom u Zajecaru kojim je 
predsedavao Dragomir Rajovic je utvrdeno da su glavni inicijatori drzavnog 
udara, osim Pasica, bili jos Marinko Ivkovic, Ljubomir Didic i Aleksa 
Stanojevic. Ivkovic i Didic su uhapseni prilikom pokusaja begstva u Bugarsku 
i osudeni, a Aleksa Stanojevic i Nikola Pasic su uspeli da se domognu Sofije, 
odnosna Vidina. Interesantno da je 1945. godine, u svojoj 92. godini, 
Stanojevic kao uvazeni bugarski politicar postao clan Narodnog fronta 
(OTenecTBeHHaT (j^poHTe Sturapcica). Sudenje je okoncano 18. novembra, a do 
tada je na smrt osudeno 94 ucesnika i 567 na robiju. Inace, odmah po 
okoncanju Timocke bune oko 1200 Crnogoraca iz 363 porodice je primilo 
bugarske pasose i drzavljanstvo. 

U Bugarskoj Pasic ce uz pomoc crnogorskih prvaka vojvode Peka Pavlovica i 
Savica Vulovica razviti snaznu antiobrenovicevsku kampanju. Oni ce 18. 
oktobra 1885. izdati proglas srpskom narodu da „zbaci jaram koji mu preti da 
ga odvoji od Srpstva i Slovenstva". Proglas se zavrsava recima: „mi prelazimo 
granicu k vama braco, u pomoc...". Crnogorci iz Bugarske su od 1883. redovno 
ubacivali cete u Srbiju pljackali i izazivali nerede. Ovi poduhvati ce se 
pokazati toliko profitabilnim da ce vecina Crnogoraca poceti da zivi iskljucivo 
od pljacke. Do prestanka ovakvih upada doci ce tek nakon Bugarsko-Srpskog 
rata i intervencije Austro-Ugarske. Bugarska ce, tek nakon niza intervencija i 
urgencija iz Beca, 1886. internirati Pasica i Pavlovica dalje od srbske granice 
u Ruscuk (Pyce), odnosno Trnovo (TtpHOBo). 



- 251 



Bugarsko umirivanje Pasica i Pavlovica nije se ozbiljnije odrazilo na 
crnogorske aspiracije prema srpskom prestolu. Od kada je knjaz Nikola u 
Cetinjskom manastiru 30. jula 1883. godine u 10 casova udao svoju najstariju 
kcerku Zorku za Petra Karadordevica, peto dete Aleksandra Karadordevica i 
Perside Nenadovic, aspiracije Petrovica i Karadordevica poprimice obrise 
urote protiv Obrenovica. Ovo vencanje je obavljeno uz cinodejstvovanje 
mitropolita Visarijona Ljubise, a ono sto je bilo vazno je da je kum bio ruski 
car koga je zastupao grof Orlov-Denisov (BacjuiHH BacujibeBHH OpnoB- 
/leHHCOB). Za rusku spoljnu politiku je bilo od presudnog znacaja da odrzi 
svoje pozicije na Balkanu, a to s Obrenovicima, koji su se tradicionalno 
oslanjali na Austro-Ugarsku, nije bilo moguce. Rusi se nisu direktno mesali u 
pitanje srbskog prestola ali nisu ni cinili nista da obeshrabre knjaza Nikolu i 
Aleksandra Karadordevica, koji je tada ziveo u Temisvaru, da Petra nacine 
srbskim kraljem. Za razliku od Rusa crnogorsku opsesiju su vrlo konkretno 
podrzali Britanci koji su, po svaku cenu, zeleli da odvoje Srbiju od Austro- 
Ugarske. 

Pasic se u Srbiju vraca tek nakon sto je 22. februara 1898. kralj Milan bio 
primoran da abdicira u korist svog sina Aleksandra. Cim se vratio Pasic je 
odmah, i pored toga sto je Milan abdicirao, poceo opet da pise clanke protiv 
njega i to, pre i iznad svega, zbog njegovog oslanjanja na Austro-Ugarsku, a 
ne na Rusiju. Zbog neodmerenih i uvredljivih reci u svojim clancima Pasic je 
(21. maja 1898.) bio osuden na devet meseci zatvora u Pozarevcu. Novi kralj 
Srbije Aleksandar je bio miropomazan u manastiru Mima i vec tada je Pasic 
poceo i protiv njega da kuje zaveru. Medutim, pre obracuna sa Aleksandrom 
Pasic se jos jednom okrenuo protiv Milana i to 24. juna 1899. kada je 
organizovan atentat na njega. Ovaj pokusaj ubistva u narodu je poznat kao 
Ivanjdanski atentat, a njegov neposredni izvrsilac je bio radikal Duro 
Knezevic. Milan je preziveo i policija je uhapsila desetak radikala medu 
kojima i Pasica. Svi konspiratori su kaznjeni na visedecenijske kazne osim 
Dura Knezevica koji je osuden na smrt i Pasica koji se na sudu kleo u svoju 
odanost dinastiji Obrenovica i za sve optuzivao svoje partijske drugove; Sud 
ga je osudio na pet godina robije ali je odmah pomilovan nakon sto se za 
njegovo oslobadanje, kod Milana i Aleksandra, zauzeo licno ruski car Hukojiciu 
II. 

Vec u avgustu iste godine Pasic tajno odlazi u Sofiju gde se susrece sa 
Stefanom Stambolovim i od njega trazi pomoc vezano za „pitanje dinastije 
Obrenovica". Medutim, iako je kralj Milan imao nerasciscene odnose sa 
Bugarima oko njegovog imanja Bregovo koje je pripalo Bugarima, iako je sa 
Bugarima cak i zaratio novembra 1885. Stambolov je sada glatko odbio Pasica 
uz opasku da ce se u buduce i Bugarska vise oslanjati na Austro-Ugarsku, a 
manje na Rusiju. Pasic se vraca u Srbiju razocaran ali ne i porazen. Nastavio 
je sa spletkarenjem i svojim subverzivnim planovima. 



- 252 



Osamnaest meseci nakon neuspelog Ivanjdanskog atentata Milan je 
preminuo u Becu, a 29. maja 1903, Aleksandar Obrenovic je, zajedno sa 
kraljicom Dragom Masin, ubijen u svojoj kuci. Srbsku krunu, zvanje i imanje 
preuzece tada knez Petar Karadordevic koji je pre toga u Parizu bio iniciran u 
masoneriju pod imenom Petar Mrkonjic. Zajedno sa Karadordevicem na srpsku 
politicku scenu stupa i Nikola Pasic, cuveni levicar, osnivac burzoaske 
Radikalne stranke, bliski prijatelj Svetozara Markovica i ruskog aristokrate i 
anarhiste Mihaila Bakunjina (Mnxanji AjieiccaH/ipoBHH EaicyHHH) koji ga je 
1868. u Cirihu inicirao u masoneriju. 

Od Bakunjina kao jednog od glavnih izvora svoje politicke inspiracije Pasic 
je cuo i to da u svetu paralelno egzistiraju dve osnovne grupe intelektualaca: 
Prvu grupu cine tzv. crvene birokrate, koji ce iskoristiti narodnu borbu da 
uspostave najsuroviju diktaturu u istoriji. Suprotno njima, drugu grupu 
predstavljaju oni koji ce se, sumnjajuci u mogucnost uzimanja vlasti na taj 
nacin, staviti u sluzbu privatnog kapitala kroz drzavnu kapitalisticku 
demokratiju gde ce, kako Bakunjin eksplicitno kaze - "tuci narod narodnim 
stapom". Koliko je Bakunjin bio u pravu Pasic ce spoznati kada pripadnici 
prve grupe intelektualaca zavedu komunisticku diktaturu u Rusiji 1917, a 
druga grupa nametne direktnu vladavinu korporativnog kapitalizma - fasizam, 
u Italiji 1922. Predstavnik prvih je bio Vladimir Ilic, a drugih Benito Musolini 
(Benito Amilcare Andrea Mussolini), istaknuti italijanski socijalista, novinar i 
publicista. Kada je 1912. Musolini bio izabran za predsednika Socijalisticke 
stranke (Partito Socialista Italiano) najduzi telegram cestitki i dobrih zelja 
stigao je od Vladimira Ilica. Inace, s kim je sve Musolini sklapao prijateljstva 
i s kim je bio u bratskim odnosima ostace jos dugo nepoznato siroj javnosti s 
obzirom da su njegovi privatni dnevnici i neka pisma iz licne korespondencije 
zabranjeni za objavljivanje sve do 2025. godine. Poznato je, bar sto se Pasica 
tice, da je on 1924. bio u Rimu kojom prilikom mu je Musolini poklonio svoju 
fotografiju i srebrnu tabakeru. Na poledini Musolinijeve fotografije nalazi se 
posveta Pasicevoj zeni, a na tabakeri datum kada je Pasic posetio Rim. 

Pasiceva zelja, i zelja onih koji su ga podrzavali, da Srbijom nevlada 
srbijanska dinastija konacno se ispunila. Dugo i naporno je Pasic na tome 
radio. Dugo i naporno su ga neki u tome podrzavali. Kako bi ovekovecio 
prestanak dinastije Obrenovica i uzdizanje Karadordevica Pasic je na 
krunisanje Petra za novog kralja Srbije 8. septembra 1904. pozvao britanskog 
snimatelja Frenka Storma (Frank Storm Motershow). Za Petra je iz Francuske 
doneta i nova kraljevska kruna, a u Beograd je iz Pariza donosi Milenko 
Vesnic - optuzen za pokusaj ubistva kralja Milana Obrenovica. Par dana pre 
ove ceremonije uzdizanja novog poglavara (10. decembra 1904.) Petar 
Karadordevic je postavio Pasica za predsednika srbske vlade. Bio je to 
pocetak drasticne i pogubne promene spoljnopoliticke orijentacije Srbije koja 
ce se, na kraju, pokazati pogubnom ne samo po srbsku drzavu negi i sam 
narod. 



- 253 



Malo je poznato ali je paznje vredna cinjenica da su poslednji srpski kraljevi 
koji su nosili krunu bili Nemanjici. Kad je prvi novovekovni kralj Milan 
Obrenovic hteo da se ovenca ovim znamenjem, savetovano mu je da to, iz 
postovanja prema Nemanjicima, ne cini sto je on ispostovao. Petar 
Karadordevic za Nemanjice, srbsku istoriju i tradiciju nije mario pa se 
ovencao krunom koja je po nacrtu arhitekte Mihaila Valtrovica izradena u 
juvelirskoj radnji Falize Freres u Parizu. Kruna je inace nacinjena od bronze 
(pretopljena drska Karadordevog topa), emajla, pozlate, vestackih dragulja, 
somota i svile, a placena je devetnaest hiljada dinara. U arhivama ministarstva 
inostranih poslova i danas se cuva pismo naseg poslanika (ambasadora) 
Vesnica u Parizu Pasicu, kojim ovog moli da mu dozvoli da u Beograd sa 
krunom i ostalim vladarskim znacima doputuje prvom klasom. 

Krunisanje je bilo zabava za ceo Beograd, a gotovo sve novine su zabelezile 
kako je, dan uoci krunisanja, bio izdat nalog da se sve insignije prebace u 
Sabornu crkvu. Tako je zapisano da su u jednoj kociji sedeli predsednik vlade 
koji je drzao krunu, i predsednik Narodne skupstine sa sarom, a za njima, u 
drugoj kociji, minisitar vojni koji drzao skiptar, a predsednik Drzavnog saveta 
plast. Krunisanje je pocelo 21. septembra oko podneva Petrovim citanjem 
Vjeruju, posle cega je bio ogrnut kraljevskim plastom. Potom je Petar sam sebi 
stavio krunu na glavu, uzeo skiptar u desnu a zezlo u levu ruku i seo na presto. 
Samom krunisanju nije prisustvovao ni jedan evropski vladar niti je i jedna 
jedina drzava bila predstavljena nekom visom delegacijom. 

Nakon krunisanja odluceno je da se kralj Petar Prvi miropomaze u Zici. 
Medutim, pri obavljanju samog ceremonijala miropomazanja 9. oktobra 1904. 
nije koriscen postupak miropomazanja koji je na 500-tu godisnjicu Boja na 
Kosovu - 1889. nad kraljem Milanom Obrenovicem obavio mitropolit Mihailo. 
Tada je, u sklopu izvodenja svekolike tajne miropomazanja, kralj Milan 
prisustvovao bdeniju u Lazarevoj crkvi u Krusevcu, polozio temelj za 
spomenik kosovskim junacima i na putu za Zicu, svratio u Ljubostinju, gde je 
prireden narociti pomen na grobu kneginje Milice. Kod miropomazanja Petra 
Karadordevica mitropolit Inokentije (Jakov Pavlovic) u prisustvu arhijereja i 
svestenstva pristupio je svetoj tajni na nacin za koje su mnogi pomislili da nije 
od srca i dobre volje. Vise puta je mitropolit, gledajuci Petra u oci, ponovio 
ono cuveno pravoslavno: IJenam dapa ffyxa Ceemoz. Amuh. Nakon ovakvog 
miropomazanja i cinjenice da Crkva nije bila za krunisanje Karadordevica u 
Zici Aleksandar I i Petar II su odbili da budu krunisani i miropomazani u duhu 
pravoslavlja. 

Svoj sud o krunisanju i moropomazanju dao je becki student prava, istoricar, 
svestenik, arhimandrit fruskogorskog manastira Grgeteg Ilarion Ruvarac: Nema 
nam spasa, ali prop asti necemo. Kasnije ce Nikola Pasic citirati Ruvarca ali ce 
u novinama to biti preneto kao njegova izjava. 



- 254 



Obrenovici su bili veliki tvoritelji i graditelji. Za njihove vladavine Srbija je 
postigla velike uspehe - postala je drzava, vazalna (1830), nezavisna (1878), 
kraljevina (1882), uz znacajna teritorijalna prosirenja. Postala je pravno i 
ustavno uredena drzava. Svi ustavi novovekovne Srbije doneti su za vladavine 
Obrenovica (1835, 1838, 1869, 1888, 1910. i 1903.). I u svetskoj istoriji retki 
su primeri da je za tako kratko vreme vladavine jedne dinastije doneto toliko 
ustava, a da su njeni vladari, svi odreda, bili apsolutisti. Iako apsolutisti 
Obrenovici su uveli parlamentarni oblik vladavine u Srbiji 1888. godine kada 
nastaju prve politicke stranke: Radikalna, Napredna i Liberalna. Istina, 
Obrenovici su, bez razlike, bili protivnici pukog strancarenja i stranackih 
borbi pa su, ne retko, pribegavali i zabrani pojedinih stranaka. Obrenovici su, 
kao graditelji, podigli za sebe i za drzavne potrebe mnogo vrednih zdanja u 
cemu se posebno isticao knez Milos. Vuk je pisao da je Obrenovic „pogradio 
dvore po celoj Srbiji, i zivi kao kakav pravi zemaljski bog". Za vreme 
vladavine Milosa sagradeno je ili obnovljeno oko 400 crkava, a nakon 
njegovog poziva beckom inzenjeru Francu Jankeu da regulise beogradsko 
naselje otpocela je urbanizacija grada. Ono sto je Milos zapoceo nastavio je 
njegov sin Mihailo pa se tako i danas pamti da je upravo on 1864. naredio da 
se svim beogradskim ulicama daju imena, a kucama dodele brojevi. Mihailo 
donosi odluku i o rusenju simbola turske vlasti - Stambol kapije i pocetku 
izgradnje Narodnog pozorista. U znak secanja na ove dogadaje 1882. podignut 
je, ispred Narodnog pozorista, a na mestu nekadasnje Stanbol kapije, spomenik 
knezu Mihailu, delo firentinskog vajara Enrika Pacija. U vreme Milana i 
Aleksandra u Srbiji su podignute neke od najlepsih zgrade krajem XIX veka u 
Evropi. 

Obrenovici su bili milostivi tako da su svi, bez izuzetka, cinili velike 
poklone u novcu crkvi, sirotinji i mnogim kulturnim ustanovama, kao sto su 
Narodno pozoriste i Narodni muzej. Knez Milos je poklonio Univerzitetu u 
Atini (EOvikov kou Ka7io8iaxpiaKov navs7ncTf|piov AOnvebv) vecu sumu novca 
i postao njegov dobrotvor, a kraljica Natalija podarila je Univerzitetu u 
Beogradu, posle ubistva sina kralja Aleksandra, kraljevski domen u 
Majdampeku, velicine 7.777 hektara. Knez Mihailo je veliki deo ocevog 
bogatstva potrosio u dobrotvorne svrhe. Kralj Milan je najveci deo novca 
potrosio, ne na kocku i zene kako se misli, vec na kupovinu umetnickih dela. 
Posle masovnih ubistava pripadnika dinastije Obrenovica 1903. pokretna i 
nepokretna dobra Obrenovica su pokradena i rasturena, a njihova dela 
zaboravljena. Zaboravljeni su, smisljeno, i njihovi grobovi: Knez Milos i knez 
Mihailo pocivaju u Sabornoj crkvi u Beogradu; kneginja Ljubica i kralj Milan 
u manastiru Krusedol; kneginja Julija u Becu; knez Milan, kralj Aleksandar i 
kraljica Draga u crkvi Sv.Marka u Beogradu; Kraljica Natalija u Lardiju 
(Francuska)... 

Za razliku od Karadordevica Obrenovici su na presto dolazili mladi - kralj 
Aleksandar u 13. knez i kralj Milan u 14, knez Mihailo u 16, knez Milan u 20, 



- 255 



a knez Milos u 33. godini zivota. Za razliku od Karadordevica Obrenovice je 
odlikovala ideja drzavotvornosti i smisao za duboku i suptilnu politicku 
pronicljivost. Za razliku od Karadordevica Obrenovici su imali, davali i 
ljudima cinili. 

Imajuci u vidu karakter promena koje su nastale u Srbiji pocetkom 
XX veka vazno je, kada se govori o Obrenovicima i njihovoj spoljnoj politici 
napomenuti da oni nikada nisu bili antiruski orijentisani ali da su smatrali da 
Srbiji nema opstanka ukoliko se u svojoj spoljnoj politici ne bude oslanjala na 
Austro-Ugarsku. I, zaista, ako danas pogledamo istoriju Srba u protekla dva 
veka, promisljanje Obrenovica postaje veoma interesantno i aktuelno. 
Cinjenica da su se Karadordevici, kao i Josip Broz nakon njih, zalagali za 
navodno prorusku politiku i odvajanje Srbije od Nemacke ne znaci nista drugo 
nego da se od 1903. u Srbiji vodi anglofilska politika koja je oduvek 
manipulisala srbskim nacionalnim osecanjima i prirodnom bliskoscu sa Ruskim 
narodom. 

Tacno sto godina nakon obaranja srbijanske dinastije Obrenovica, 29. maja 
2003. godine, prestolonaslednik Aleksandar II Karadordevic (roden 17. jula 
1945. u apartmanu broj 212 hotela Claridges u Londonu) sa svojom drugom 
suprugom Katarinom (Katherine Clairy Batis) ce u kripti crkve svetog Marka 
poloziti venae. Obracajuci se novinarima prestolonaslednik je izjavio: „Period 
velikih istorijskih preloma i iskusenja za Srbiju je konacno zavrsen i pred 
njom je stabilna buducnost". Inace u Hutchinson Educational Encyclopedia, 
najpoznatijon enciklopediji o krunisanim glavama sveta, o Petru Drugom 
Karadordevicu doslovce pise: „Kralj Jugoslavije od 1941. do 1945. godine, 
abdicirao januara 1945. godine i predao svoju kraljevsku vlast Namesnistvu i 
vladi marsala Tita". Prema ovome Aleksandar Karadordevic, koji se rodio 
nakon abdikacije svoga oca, je sin ekskralja i kao takav ne moze biti 
prestolonaslednik. Inace, interesantno je da ni jedan Karadordevic koji je 
vladao Srbijom nije bio u njoj roden! 

Politika Austro-Ugarske prema Srbiji na cijem celu se sada nalazio proruski 
orijentisani Karadordevic je pocela da se menja. Tako je 22. septembra 
(5.oktobra) 1908. car Franc Josif I potpisao zvanicni akt o aneksiji Bosne i 
Hercegovine. Nekoliko meseci pre ovog zvanicnog akta Beca Nikola Pasic je 
preko Damjana Denje Brankovica bio obavesten o aneksionim planovima 
Osztrdk-Magyar Monorchia ali po torn pitanju vlada i dvor nisu preduzeti 
nikakve diplomatske korake. Pasic i pored cinjenice da je Brankovic sve 
informacije dobio od direktora mocne nemacke firme Norddeutsche Lloyd dr 
Hajnriha Viglenda (Dr. Heinrich Wiegand) koja je imala bliske veze sa beckim 
dvorom nije verovao da je tako nesto moguce pa, sledstveno tome, nije nista ni 
preduzimao. Kako je stanovnistvo BiH bilo vecinski Srpsko aneksija je u Srbiji 
dozivljena kao okupacija srpskog naroda. Protesti su bili masovni, ostri i 
krajnje emotivni. Medutim, vrhunac nezadovoljstva nastupio je kada je srpska 



- 256 



vlada 31. marta 1909. izjavila da priznaje akt aneksije Bosne i Hercegovine i 
da ce brojcano stanje vojske smanjiti na broj iz proleca 1908. Sta vise, vlada 
se prema Austro-Ugarskoj obavezala da spreci dalje osnivanje dobrovoljackih 
odreda i raspusti sve do tada vec osnovane. Opstenarodno nezadovoljstvo 
ovako kapitulantskom politikom vlade je bilo primetno u svim segmentima 
drustva. Medutim, najizrazenije protivljene politici vlade je bilo u vojsci, a 
posebno medu oficirima koji su priznanje aneksije doziveli kao izdaju kralja 
Petra I Karadordevica. Zasto bas u vojsci? 

Izdajom oficirske caste i zakletve date srpskom kralju, a sve na politicki 
nagovor i uluda obecanja iz beloga sveta, grupa oficira je 29. maja 1903, u 
1.45 minuta po ponoci, krenula iz pet beogradskih kafana (Konapaij - nalazila 
se u malom parku pored Narodnog pozorista i bila je vlasnistvo trgovca Ilije 
Milosavljevica Kolarca; Eyneeap - nalazila se na mestu danasnjeg Doma 
omladine i u njoj je, nakon prevrata, 1903. osnovana Srpska 
socijaldemokratska stranka; Pycxa Kpyna - nalazila se na uglu Nusiceve i 
Decanske gde je danas zgrada Lutrije; 3namnu anfjeo- nalazila se na uglu 
Vasine i Zmaj Jovine) da svrgne dinastiju Obrenovica sa vlasti. U tri sata i 
pedeset minuta posle ponoci 29. maja ubili su kralja Aleksandra Obrenovica i 
kraljicu Dragu Masin. Smrtonosne hice na kraljevski par ispalili su kapetan 
Mihailo Ristic, porucnik Velimir Vemic i kapetan Ilija Radivojevic Cica. Kako 
je kraljica Draga nakon prvih hitaca bila samo ranjena prisao joj je porucnik 
Ljuba Kostic, komandir cete Kraljeve garde, i u nju ispraznio ceo sarzer. Prvi 
koji je cuo pucnje i posao u pomoc kraljevskom paru bio je kraljev adutant 
general Lazar Petrovic ali su ga zaverenici spremno docekali i literalno 
izresetali. 

Odmah nakon ubistva srpskog kralja i kraljice pucano je i na kraljicinu 
rodenu bracu potporucnike Nikolu i Nikodija, predsednika vlade Dimitrija 
Cincar Markovica i ministra vojnog Milovana Pavlovica. U majskom coup 
d'etat 1903. ubijeno je jos oko dve stotine najblizih saradnika srpskog kralja 
ali i 123 najbliza clana kraljevske porodice Obrenovic, a sa ciljem da vise 
nikada niko iz ove srbijanske kraljevske dinastije ne moze ostvariti pretenziju 
na srbski presto. Kralj i kraljica su ubijeni iz pistolja, a potom su njihova 
bezivotna tela izbodena sabljama i, na kraju, iskasapljena sekirom. 
Raskomadane ostatke tela srpskog kralja i kraljice zaverenici su stavili u 
limeni kovceg (Doka Trifkovic Limar je zavario kovcege) i pozarnim kolima 
prevezli do stare crkve svetog Marka na Tasmajdanu i polozili u grob kraljeve 
bake Anke Jevrema Obrenovic. Istog dana, odmah po izlasku Sunca Beograd je 
okicen zastavama, a ubice srbske kraljevske porodice su paradirale Beogradom 
sa intimnim delovima njihovih tela nataknutim na sablje. Quelle honte, 
quellehumiliation - kakva sramota, kakvo ponizenje! 

O tome ko su i kakvi su bili oni koji su ubili srpskog kralja i kraljicu moze 
se ponesto zakljuciti i iz podataka da je u noci krvavog pira opljackan dvorski 



- 257 



sef iz koga su ukradeni Hilandarska tapija i Miroslavljevo jevandelje. Tapija je 
kasnije vracena i preneta u Narodnu biblioteku ali ne i Miroslavljevo 
jevandelje koje je otkriveno kod kralja Petra Karadordevica tek po 
otpocinjanja Prvog svetskog rata. Medutim, iste te godine nestala je Tapija i 
nikada vise nije pronadena. Krada i potonji dogadaji oko Tapije bili su vezani 
iskljucivo za pokusaj prikrivanja cinjenice da je krajem XVII veka Hilandar 
kao granicni manastir postao turska vojna karaula i da ga je od Turaka 1 821 . 
otkupio Milos Obrenovic. Nemogucnost Milosa da u vecoj meri materijalno 
pomogne Manastir primorala je monahe da se pocnu zaduzivati kod Bugara sto 
su oni iskoristili za preuzimanje Hilandara pod svoje. Ljuba Nenadovic je 
1859. u Hilandaru zatekao sedamdesetak kaludera Bugara i nekoliko 
Makedonaca, a krajem XIX veka, po svedocenju Dimitrija Avramovica, 
poznatog knjizevnika i slikara, u manastiru "zivi pedesetak monaha, od cega 
jedva po koji Srbin". 

Hilandar u srbske ruke vracaju kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica Draga 
Masin. Pre nego sto je aprila 1896. godine kao jedini kralj prisustvovao prvim 
olimpijskim igrama modernog doba u Atini Obrenovic je na Veliki Petak 
posetio Svetu Goru i Hilandar. Kralj je svecano docekan i ispracen lepo od 
bratstva manastira sv. Save i sv. Simeona, kao i od izaslanika svih manastira 
svetogorskih. Jos pre dolaska u Hilandar Obrenovic je po Ivanu Pavlovicu, 
tadasnjem srpskom konzulu u Solunu, poslao, kao poklon, sest hiljada dinara u 
zlatu, koji je konzul urucio pretdstavnicima Hilandara (arhimandritu Vasiliju i 
Damaskinu). No, po dolasku u Hilendar u noci izmedu Velikog cetvrtka i 
Velikog petka kralj Aleksandar Obrenovic odlucuje da isplati sve manastirske 
dugove sto pre odlaska saopstava i manastirskom bratstvu. Dan po Velikom 
petku serbski kralj je zasadio maslinu i darivao bratstvo sa jos 500 dukata, a 
arhimandrit Vasilije u Savinom polju podize cesmu u znak secanja na njegov 
boravak. Medutim, u znak zahvalnosti dinastiji Obrenovic hilandarsko bratstvo 
kralja Aleksandra dariva Mirosalavljevim jevandeljem koje postaje svojevrsna 
veza izmedu Obrenovica i velikog zupana raske Stefana Nemanje koji je 29. 
septembra 1198. godine napisao i potpisao Hilandarsku povelju. Pisanju i 
potpisivanju Povelje prisustvovao je njegov nalmladi sin Rastko koji ce, nakon 
sto se izborio za samostalnost raske arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine, 
postaviti temelje Srbske pravoslavne crkve. 

Po povratku u Beograd Aleksandar Obrenovic je preduzeo sve kako bi 
obezbedio oko 100.000 dinara u zlatu na ime manastirskih dugova. Tokom 
marta 1900-te dugovi su isplaceni nakon cega su Bugari poceli napustati 
Hilandar i vracati se u svoj manastir Zograf. 

Mesto sahrane poslednjih Obrenovica nije bilo, kao ni nacin ubistva, 
slucajno: Baka Anka je bila ubijena u nedelju 29. maja 1868. u Kosutnjaku 
kada je svojim telom pokusala da spreci Pavla i Kostu Radovanovic da pucaju 
na njenog brata od strica kneza Mihaila Obrenovica. Inace u srpskoj javnosti je 



- 258 



vladalo opste uverenje da su Pavle i Kosta delovali po zahtevu princa 
Aleksandra Karadordevica koji im je obezbedio oruzje i novae. Za Anku, 
Mihaila, Dragu i Aleksandra Obrenovica 29. maj ce biti poslednji dan zivota. 
Svedok ovog uzasnog majskog pira bescasnih oficira u Srbiji bila je i britanska 
novinarka Izabela Feirfild (Cicely Isabel Fairfield) koja ce o njima, Srbiji i 
Jugoslaviji 1941. godine izdati knjigu Crno jagnje i sivi soko (Black Lamb and 
Grey Falcon) pod imenom Rebeka Vest (Rebecca West). O ovoj knjizi Milos 
Crnjanski je izrazio svoj sud: „Gospoda Sisili Izabel koja pise knjige pod 
pseudonimom Rebeka Vest, svakako je jedna od najslavnijih, medu politickim 
autorima u Londonu. Njena knjiga o Jugoslaviji, koju je stampala za vreme 
proslog rata, pod naslovom Crno jagnje i sivi soko smatra se kao klasicno delo 
o nasoj zemlji i nasem narodu". 

Sramno ubijenim i podjednako sramno sahranjenom kraljevskom paru 
spomenik od mermera su 1917. postavile austrijske okupacione vlasti. Na 
spomeniku je pisalo: „Ovde pocivaju u miru bozijem Njegovo velicanstvo kralj 
Srbije Aleksandar Obrenovic i Njeno velicanstvo kraljica Draga Obrenovic, 
koji poginuse od zlikovacke ruke 29. maja 1903. godine". Mesto vecnog 
boravka kraljevski par Obrenovica promenice se u maju 1942. godine i to s 
toga sto je u sestoaprilskom bombardovanju 1941. godine izgoreo ceo objekat 
gde su bili sahranjeni. Tada su njihovi posmrtni ostaci, zajedno sa telima 
knjaza Milana Obrenovica Prvog (starijeg sina kneza Milosa), gospode Ane, 
supruge gospodara Jovana Obrenovica, knjazevica Sergija, sina kraljice 
Natalije i kralja Milana Obrenovica Cetvrtog, kao i crkvenih velikodostojnika 
tu sahranjenih izvadeni i preseljeni u kriptu novosazidane crkve svetog Marka. 
Odluku o prenosu posmrtnih ostataka kralja Aleksandra Obrenovica i supruge 
mu kraljice Drage, donela je arhijerejska vlast 7. oktobra 1941. Zapisnik po toj 
odluci Srpska pravoslavna crkvena opstina dostavila je 15. jula armijskom 
generalu i predsedniku srbske vlade Milanu Nedicu koji ju je u najvecoj 
diskreciji sproveo. 

Nakon ovakvog ritualnog ubistva, sahrane i opskurnog slavlja zaverenici su 
na srbski presto doveli Petra Karadordevica, peto dete Aleksandra 
Karadordevica i Perside Nenadovic koji su, po verovanju mnogih, iz svog 
doma u Temisvaru kontinuirano kovali planove i radili na svrgavanju dinastije 
Obrenovic. Petar Karadordevic je sa vodama ubica poslednjeg kralja i kraljice 
iz dinastije Obrenovic komunicirao preko svoga skolskog druga Nikole Hadzi 
Tome, poznatog industrijalca i pripadnika loze Pobratim. Pre nego sto je 24. 
juna iz jednog sela pored Zeneve doveden u Beograd Kardordevic je, u 
prisustvu desetogodisnjeg Pavla Karadordevica (Sin Kneza Arsena i Kneginje 
Aurore Pavlovne Demidov di San Donato), potpisao izaslaniku zaverenickog 
oficirskog kora Damnjanu Popovicu: 

„Ja Petar Karadordevic, kunem se cascu, da, dok na prestolu Srbije budem ja 
i moji potomci, zaverenici i njihovi potomci ne samo da nece biti sudski 



- 259 



gonjeni, vec da ce im naprotiv u zemlji biti osigurani najvisi polozaji". 

Sve putne troskove porodice Karadordevic za Beograd snosilo je nekoliko 
bogatih beogradskih trgovaca, a dva ugledna beogradska Jevrejina - dr David 
Alkalaj, advokat, osnivac drustva Cion u Beogradu i Jakov Levenzon, 
predsednik jevrejske opstine askenaskog obreda - bili su u deputaciji koja je 
kralja Petra I dopratila u Beograd. Odmah po dolasku u srpsku prestonicu 
Petar I nareduje da se srusi srbski kraljevski dvor u kome su ubijeni poslednji 
Obrenovici; majstori su morali cak i temelje dvora da vade. Za Petra I ce 
arhitekta Stojan Titelbah projektovati i izgraditi novi, veci i lepsi. Iz drzavne 
sluzbe su proterani svi koji su imali i najmanje veze, pa i simpatije sa 
Obrenovicima. Cistka Petra I zahvatila je i vojsku gde je odmah u penziju 
oteran generalstabni pukovnik Zivojin Misic (majka Andelija je iz kuce 
Kostunica kao i Vojislav Kostunica), a veci broj oficira je izvrsio samoubistvo 
i to ne zbog progona vec zbog sramote sto nisu uspeli da sacuvaju srpskog 
kralja i kraljicu. Medutim, vreme ce pokazati da je za odbranu Srbije potrebno 
mnogo vise od Karadordevih lepih mundira pa ce Petar I Misica u dva navrata 
reaktivirati: Prvi put pocetkom balkanskih ratova nakon kojih je opet 
penzionisan i, drugi put, pocetkom Prvog svetskog. 

Vojvoda Zivojin Misic je definitivno oteran u penziju nakon sto je otvoreno 
progovorio o onome stao o Hrvatima misli. Naime, regent Aleksandar je marta 
1919. godine poslao Zivojina Misica da obide Zagreb i jos nekoliko vecih 
hrvatskih gradova i vidi kakvo je stvarno raspolozenje. Po povratku sa puta 
vojvoda Zivojin je raportirao regentu Aleksandru: 

"Iz svega sto sam cuo i video ja sam duboko zazalio sto smo se na silu Boga 
obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice... svi oni jedno misle, to je 
svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojavis... stvar je propala... Nista 
se nece modi uciniti. To nisu ljudi na ciju se red moze osloniti. To je 
najodvratnija fukara na svetu, koja se ne moze zajaziti nicim sto bi joj se 
ponudilo... Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao casa: nezajazljivi i u tolikoj 
meri lazni i dvolicni da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima vecih podlaca, 
prevaranata i samozivih ljudi... Ne zaboravite, Visocanstvo, moje reci. Ako 
ovako ne postupite siguran sam da cete se ljuto kajati" . Regent je ubrzo 
penzionisao Vojvodu, a licnom pokajanju se posvetio nekoliko godina kasnije 
u Marseju. 

Podsetimo se da je Petar u Srbiju stigao o tudem trosku ali se na 
mestu kralja Srbije veoma brzo snasao pa je vec 1907. u Topoli, na brdu 
Oplencu, udario kamen temeljac za dinastijski mauzolej, odnosno hram svetog 
Dorda. Iste godine Karadordevic je polozio i kamen temeljac u ulici Cara 
Urosa za sinagogu Bet Izrael, a odmah potom je odlikovao novu zastavu 
jevrejskog pevackog drustva. Petar je ocigledno imao prijatelje u Beogradu pa 
se njegova imovina ubrzano uvecavala, a kolika je ona bila najbolje se vidi iz 



- 260 



pregleda imovine Petrovog sina Aleksandra Karadordevica i spisa Sredskog 
suda za Beograd vezana za njegovu zaostavstinu i njenu deobu: 

„Tri vile na Oplencu i imanje. U bulevaru kneza Aleksandra Karadordevica, 
na Dedinju, Stari dvor - dvorac, Novi dvor, crkva i vise pratecih objekata, sa 
uredenim prostorom oivicenog sumom. Cetiri kuce u ulicama: Patrijarha 
Dimitrija, kralja Aleksandra, Krunskoj i Sarajevskoj, sa placevima i pratecim 
objektima. Vrednost dvorskog kompleksa na Dedinju je 81.330.000 dinara, a 
ukupna vrednost u Beogradu je 91.870.000 dinara. Izvan Beograda, plac i 
zgrada na Cetinju, dvorac Leskovac sa zemljistem u Rijeci Crnojevica sa 
pratecim objektima, letnjikovac Milocer, cetiri livade u Sokobanji, dvorac u 
Bohinju, sa pratecim objektima i lovacki dvorac u Kamenickoj Bistrici. 
Ukupna vrednost imovine izvan Beograda je 3.578.605 dinara. Ovoj 
nepokretnoj imovini ima se dodati i namestaj, hartije od vrednosti, novae u 
bankama i gotovina od 45.630 francuskih franaka i 2.171 engleskih funti". 

Medu dvadeset i osam oficira koji su u noci izmedu 28. i 29. maja ubili 
kralja i kraljicu najvazniji su bili general Jovan Atanackovic, pukovnik 
Damnjan Popovic, pukovnik Aleksandar Masin (dever kraljice Drage Masin), 
pukovnik Petar Misic, potpukovnik Leonidas Solarevic, major Luka Lazarevic, 
kapetan Dragutin Dimitrijevic Apis i kapetan Mihailo Ristic. Civilni deo 
majskih prevratnika su predvodili Dorde Gencic, sudija, Dragomir Rajovic, 
trgovac, Nikola Hadzi Toma i Dorde Vajfert (Otac Ignac i majka Ana su bili 
rimokatolici i drzavljani Madarske) koji je u prevrat ulozio cak 50.000 dinara. 
Nikola Pasic je bio u najuzem zaverenickom krugu ali se uoci coup d'etat 
uplasio moguceg neuspeha i pobegao u Opatiju. Medu inspiratorima i 
organizatorima majskog prevrata bilo je, dokazano, i istaknutih masona tog 
vremena od kojih su najpoznatiji knez Petar Karadordevic, trgovac Nikola 
Hadzi Toma, advokat Aleksa Novakovic, industrijalac i trgovac Dorde Vajfert, 
porucnik Bozin Simic, kapetan Stevan Sapinac, Vasa U. Jovanovic, Sari Duse, 
Nikola Lunacek i Andra Dordevic. 

Pomirljivim i servilnim recnikom vladinih cinovnika vezanim za aneksiju 
BiH bio je zatecen i ruski car Nikolaj II (HuKOJiaii AjieKcaH/ipoBHH PoMaHOB). 
On se vec sredinom oktobra 1909. u Rakonidiju sastaje sa italijanskim kraljem 
Viktorom Emanuelom III (Vittorio Emanuele III di Savoia) i njih dvojica 
odmah izdaju zajednicko saopstenje: „Balkan pripada balkanskim narodima". 
Ovim su se dva suverena javno deklarisala protiv aneksije Bosne i 
Hercegovine, a zahvaljujuci ovakvim stavovima i politici Rusije u ratu protiv 
Turske 1912. ce ujedinjne delovati, prvi put u istoriji Balkana, Srbija, 
Bugarska i Grcka. Prijatelj balkanskih drzava tada je bio i nemacki car 
Vilhelm II (Friedrich Wilhelm Albert Viktor von PreuEen) kome je grcki kralja 
Konstantin I (Kcovaxavxivot; A') iz kuce Schleswig-Holstein-Sonderburg- 
Glucksburg bio zet, a rumunski kralj Karol I (Carol I) izdanak loze Hoencolern 
(Hohenzollern-Sigmaringen) kao i on sam. Da nije bilo Vilhelma II, danas se 



- 261 



pouzdano zna, Austro-Ugarska bi napala Srbiju jos krajem 1912. 

Kao posledica izneverenih ocekivanja od strane Karadordevica grupa oficira 
i civila odlucuje 1909. da se tajno povezu u jednu organizaciju sa ciljem borbe 
za ujedinjenje svih Srba koji zive u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, staroj 
Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Vojvodini i Primorju. Nakon dugih i 
sveobuhvatnih priprema oni tek 9. maja 1911. u Beogradu osnivaju 
organizaciju Ujedinjenje Hi smrt. Na osnivackom sastanku je dogovoreno da se 
pored tajnog delovanja ipak mora i javno nastpati u cilju promovisanja 
osnovnih ideja i sirenja patriotskih osecanja. U skladu sa ovom odlukom javni 
program organizacije objavljen je u Pijemontu, dnevnom listu koji je 
organizacija pocela da stampa, a slogan opozicija i vladi i opoziciji istaknut je 
kao osnovni princip. Tajni deo programa iznesen je u dva dokumenta: Ustavu i 
Poslovniku. 

U prvom clanu Ustava je pisalo: „U cilju ostvarenja narodnog ideala, 
ujedinjenja Serbstva, stvara se organizacija, ciji clan moze biti svaki Serbin, 
bez obzira na pol, veru, mesto rodenja, kao i svaki onaj koji iskreno bude 
sluzio ovoj ideji. . .". U clanu cetiri stoji: „Za ispunjenje ovog zadatka, 
organizacija, prema karakteru svog bica, utice na sve faktore u Serbiji, kao 
Pijemontu, i na sve drustvene slojeve i celokupni drustveni zivot u njoj". Na 
celu organizacije se nalazila Vrhovna centralna uprava, a svi clanovi su 
prilikom prijema polagali zakletvu u kojoj je, posebno, istaknuto da ce u 
slucaju izdaje prekrsiocu suditi clanovi. Na pecatu Organizacije se jasno 
videla pesnica u kojoj se nalazila zastava sa mrtvackom glavom i ukrstenim 
kostima, a pored zastave noz, bomba i bocica sa otrovom. Prema Poslovniku, 
svaki clan Organizacije, osim clanova Vrhovne centralne uprave (Ilija 
Radivojevic, predsedavajuci, Velimir Vemic, sekretar, Cedomir Popovic, 
Dragutin Dimitrijevic, Vojislav Tankosic, Ilija Jovanovic, Milan Vasic, Milan 
Milovanovic, Radoje Lazic, Bogdan Radenkovic i Ljubomir Jovanovic, stupio 
u masoneriju u Becu, a afilovao se u beogradsku lozu Ujedinjenje), imao je 
umesto imena broj, grupu i visu vezu. Zbog osiguranja tajnosti rada i 
bezbednosti clanova propisano je da se sve komunikacije medu clanovima i 
organima obavljaju usmeno. Do kraja 1911. godine Organizacija je okupljala 
preko 2.000 clanova od kojih su vecina bili civili. 

Vrhovna centralna uprava je cesto svoje sastanke odrzavala u Grand Hotelu, 
vlasnistvo masona Dusana Milicevica, a znatnu tehnicku pomoc za svoj rad 
primala je od loze Ujedinjenje ciji je staresina bio Vasa U. Jovanovic, bliski 
prijatelj Ljubomira Jovanovica sa kojim je komitovao po Makedoniji. Kako je 
jedan od ciljeva ove loze bilo i razvijanje srpskog nacionalizma sirenjem 
francuskih ideja, kulture i privrednih veza sa srbskim preduzecima Vrhovna 
centralna uprava je ostvarila i dosta bliske veze sa francuskim diplomatskim 
predstavnicima u Beogradu. 



- 262 



Aneksija Bosne i Hercegovine za srpsku vladu bila je sve samo ne 
iznenadenje. Pocetkom 1908. ruski ministar inostranih poslova grof 
Aleksandar Petrovic Izvoljski (H3BOJibCKHH AjieKcaH^p IleTpoBHH) je licnim 
dopisom obavestio predsednika vlade o planovima Austro-Ugarske. Sta vise, 
srpska vojna obavestajna sluzba dosla je do saznanja da je aneksija BiH za 
austro-ugarsku monarhiju samo prvi korak u ostvarenju ekspanzionisticke 
politike. Plan Habzburgovaca je bio da se preko BiH, Raske i dolinom Vardara 
izbije na Solun. To je, ako se imaju u vidu srbski nacionalni interesi, znacilo, 
pre ili kasnije, rat sa Srbijom. I pored svih saznanja i austro-ugarskih pretnji 
srpska vlada nakon aneksije nije preduzimala nista, a njen predsednik Nikola 
Pasic svojim delovanjem je cinio vise zla nego koristi srbskim 
spoljnopolitickim i svekolikim interesima. U takvim okolnostima osnivanje 
organizacije Ujedinjenje ili smrt cinilo se, njenim idejnim tvorcima, kao nesto 
neminovno i logicno. Da su bili u pravu pokazalo se vise puta, a narocito kad 
je Pasic u dogovoru sa Bugarima, bez znanja srpskog vojnog vrha, objavio rat 
Turskoj 4. oktobra 1912. Istina rat Turskoj prvi je objavio crnogorski kralj 
Nikola 25. septembra ali to niko nije ozbiljno shvatao. Naime, u Srbiji, od 
kada je knez Nikola Petrovic trazio i od srbske drzave dobio 40.000 dukata 
(vise od polovine srbskih drzavnih rezervi) kako bi Crnogorci pomogli Srbima 
u ratu sa Turcima 1876, niko vise nije ozbiljno shvatao crnogorsko bratstvo i 
junastvo; kada je knez Nikola 1886. sa Vatikanom potpisao konkordat niko 
ozbiljan vise nije gajio ni iluzije o bratstvu. Da stvari sa Nikolom i njegovom 
bratijom ne stoje nikako do sa novcem potvrdilo se i pocetkom Prvog svetskog 
rata kada je Nikola odlucio da vojuje tek nakon sto je Srbija prihvatila da mu 
placa 55.000 franaka mesecno i da sama snosi troskove svih mobilisanih 
crnogorskih trupa. Kad je Srbiji ponestalo para, a Britanci i Francuzi odbili da 
mu daju 400 miliona franaka kredita, Nikola je 16. januara 1916. otputovao u 
Italiju naredujuci da se odmah raspusti crnogorska vojska (21. januar) i 
potpise kapitulacija (25. januar). Oj svijetla majska zoro! 

Balkanski saveznici su pocetkom septembra predali kolektivnu notu Turskoj 
zahtevajuci da, bez daljeg odlaganja, sprovede odredbe Berlinskog ugovora 
kojim su predvidene nove administrativne podele vezane za Makedoniju, Staru 
Srbiju, Epir i Albaniju. Turska se opirala ovim obavezama i odugovlacila sa 
njihovim izvrsavanjem. Ovako konfuznu i tesku diplomatsku situaciju 
iskoristio je Pasic: Suocen sa porastom ozbiljnog nezadovoljstva u vojsci i 
sirokim narodnim masama on izlaz nalazi u iznenadnoj objavi rata Turskoj; 
ovim je uspeo da suzbije sve unutrasnje tenzije i paznju vojske i naroda usmeri 
na predstojeci novi ratni sukob. Deja vu- vec videno. 

Pre objave rata Pasic je sa Bugarima, bez znanja vojnog vrha i vlade, 
sklopio tajni Ugovor gde u drugom clanu pise: „Srbija priznaje Bugarskoj 
pravo na teritoriju istocno od Rodope i reke Strume, a Bugarska Srbiji pravo 
na teritoriju severno i zapadno od Sare planine". Medutim, u nastavku Ugovora 
Pasic obavezuje Srbiju da ne trazi za sebe nista juzno od linije Kriva Palanka - 



- 263 



Ohrid, sto de facto znaci da Srbija prepusta Bugarima Kratovo, Stip, Veles, 
Prilep, Ohrid i Bitolj. Ovim Srbija ostaje bez granice sa Grckom i slobodnog 
izlaska na Solunsku luku preko koje je obavljala najveci deo svoje trgovine. 

Jedan od poslednjih ljudi koji je cuo za Pasicevu objavu rata Turskoj bio je 
nacelnik Generalstaba general Radomir Putnik. Umesto da bude konsultovan u 
vezi ovakve odluke vlade on je o istoj obavesten pismom od nacelnika 
Politickog odeljenja Ministarstva inostranih poslova Milana Jovanovica: 
„Gospodine Denerale, po naredbi g.Predsednika Ministarskog saveta, cast mi 
je izvestiti Vas, da je danas u 4 sata po podne predata ovdasnjem turskom 
poslaniku nota, u kojoj su izlozeni nasi zahtevi Porti. Kako je verovatno da 
Turska nece primiti nase zahteve i da moze, u roku od 24 sata, sama 
eventualno poceti akciju, to mi je cast saopstiti Vam prednje, radi znanja i 
upravljanja". 

Zatecen i blago konsterniran ovakvom odlukom Pasica, general Putnik u 
svom dopisu ministru vojnom pise: „Ovakvim postupkom nasa vojska je 
izlozena napadu pre no sto je izvrsila koncentraciju i pripreme za borbu. Ovo 
je ucinjeno ne samo bez prethodnog sporazuma sa Deneralstabom, nego 
protivno mome ranijem usmenom saopstenju g. Ministru predsedniku, po kome 
nasa vojska ne moze biti gotova za operacije pre 7-og. okt. te da dotle treba 
izbegavati oglas rata. Prema tome, ja ne mogu primiti odgovornost za 
posledice koje bi usled izazivanja rata mogle na nas pasti". 

Preko organizacije Ujedinjenje Hi smrt beogradska masonerija, a pre svega 
njen frankofilski deo, je znacajno pomogla pripremu srbske vojske. Tokom 
sukoba, Generalstabu su dostavljani i odredeni obavestajni podaci koji su imali 
znacaja na uspesnije planiranje odredenih vojnih operacija. Srbski vojnici, njih 
402.200, vodeni generalima Radomirom Putnikom, Zivojinom Misicem, 
Stepom Stepanovicem, Bozom Jankovice i dr. oslobodili su celu Staru Srbiju i 
Makedoniju izbivsi 5. novembra na Jadransko more. Za svoje zasluge nacelnik 
Generalstaba Radomir Putnik dobice zvanje vojvode. 

Neshvatljivo brzi poraz Turske vise je uplasio nego sto je iznenadio Austro- 
Ugarsku. Njena propast je otvarala vrata stvaranju velike Srbije, a to je bilo u 
suprotnosti sa ekspanzionistickom politikom Dvojne Monarhije. Pocetkom 
oktobra ona iz Beca put Albanije salje arbanaskog vodu Ismail Kemala (Ismail 
Kemal Bej Vlora) kako bi politicki organizovao podeljena albanska plemena. 
On je u Albaniju dovezen austrijskim ratnim brodom, a vec 28. novembra 
1912. u Valoni je proglasena nezavisnost Albanije (Republika e Shqiperise) sa 
Kemalom na celu; istog dana Austro-Ugarska je priznala Albaniju. Pored 
ovoga, Austro-Ugarska agentura i vojna obavestajna sluzba povezuju 
pripadnike makedonskog VMRO-a {BnampeuiHo MaxedoHCKa peeonyijuoHepna 
opsaHU3aijuja) na celu sa Janetom Sandanskim i albanske prvake kako bi medu 
sobom sto bolje koordinisali napade na Srbe. I, na kraju, Dvojna Monarhija 



- 264 



preko svog poslanika u Sofiji, grofa Tarnovskog (Adam Graf Tarnowski von 
Tarnow), otvoreno zagovara i trazi da Bugarska sto pre stupi u rat protiv 
Srbije. 

Na zalost, brilijantni uspesi srbske vojske nisu bili praceni i uspesima 
srbske diplomatije. Sve do polovine 1912. ministar spoljnih poslova Srbije bio 
je dr Milovan D. Milovanovic, iskusni politicar koji je imao cak i licne 
kontakte na nemackom i ruskom dvoru. No, nakon njega Pasic odbija da se 
imenuje novi ministar i sam preuzima rukovodenje srpskom spoljnom 
politikom. Posledica ovoga ce biti da su se svi uspesi srbske vojske potirali na 
raznim mirovnim konferencijama gde je dejstvovala pasiceva diplomatija. 

Preko loze Pobratim organizacija Ujedinjenje Hi smrt je obavestena o toku 
Konferencije ambasadora velikih sila u Londonu (Velika Britanija, Austro- 
Ugarska, Rusija, Nemacka, Francuska i Italija). Sustina se svodila na to da 
srpska diplomatija nije pravovremeno i odlucno reagovala na predloge koji su 
se iznosili na Konfrenciji. Prvog dana Konferencije 17. decembra 1912, donet 
je nacelan zakljucak o formiranju „autonomne Albanije garantovane i 
kontrolisane od strane sest sila". Pored toga, zakljuceno je i da granice 
Albanije i Crne Gore na severu „u svakom slucaju budu susedne". Na ovaj 
nacin je odmah, prvog dana rada Konferencije, odbacen zahtev Srbije za 
izlazak na more. Pasic tek 8. januara 1913. Konferenciji dostavlja promemorij 
u kome srbske interese izlaska na more obrazlaze tezom o kontinuitetu borbe 
srpskog naroda za nezavisnu nacionalnu egzistenciju i postojanjem niza 
spomenika srbske drzavnosti i kulture na teritorijama koje treba da pripadnu 
Albaniji. Promemorij se zavrsava apelom na svest i savest Evrope i 
civilizovanog sveta uz jednu veoma interesantnu opasku: „Mi smo podneli 
velikih zrtava radi odrzanja mira i stvaranja Albanije, dalje ih ne mozemo i 
necemo podnositi" . Do danas niko nije razjasnio ko je i kada doneo odluku da 
srbski narod podnosi bilo kakve zrtve radi stvaranja Albanije. Na Pasicev 
promemorij Konferencija je odgovorila usvajanjem odluke o obaveznom 
povlacenju svih srbskih vojnih snaga sa teritorije Albanije. 

Samo i iskljucivo zahvaljujuci ruskoj diplomatiji, a pre svega direktnom 
angazovanju ruskog cara Nikolaja II Srbija je uspela da na Konferenciji 
odbrani Metohiju sa Dakovicom, kao i Debar koje je, inace, Austro-Ugarska 
odlucno trazila da pripadnu novostvorenoj Albaniji. Inace, jedan od brojnih 
ruskih novinara koji su izvestavali o Balkanskim ratovima bio je i Lav 
Davidovic Bronstajn (JlenSa ,Z],aBHflOBHH BpoHniTenH, krsteno ime). 

Bronstajn je 4. oktobra 1912. stigao u Beograd iz Budimpeste kao dopisnik 
moskovske ITpaeda. Odmah po dolasku se smestio u hotel Grand u Cika 
Ljubinoj ulici koji je bio omiljeno steciste mnogih politicara, a najvise 
rukovodstva Naprednjacke stranke. No, nakon sto se upoznao sa Dragisom 
Lapcevicem, predsenik Socijaldemokratske stranke, Bronstajn se premesta u 



- 265 



hotel Moskvu i pocinje intenzivno da uci srbski. Vec sa svojim prvim 
izvestajem pocinje sa ostrim kritikovanjem politike srbske vlade sto je, na 
kraju, i dovelo do toga da mu nezadovoljni Nikola Pasic izraduje uskracenje 
gostoprimstva zbog cega on 1913. godine napusta Beograd. 

Pokusavajuci da prikrije svoju odgovornost za sramotu koju je Srbija 
dozivela na Konferenciji, a pre svega zahtev da se odmah povuce iz Albanije 
Pasic za sve okrivljuje svoje dojucerasnje saveznike Bugare. On sada od 
Bugara trazi reviziju ranije potpisanih sporazuma tvrdeci da su oni stetni po 
Srbiju. Bugarski kralj Ferdinand Koburg (Ferdinand Maximilian Karl Leopold 
Maria von Sachsen-Coburg und Gotha) se umesto dijaloga sa Pasicem poceo 
spremati za rat protiv Srbije. Po naredbi kralja Ferdinanda Bugarska, bez 
objave rata, 17 juna 1913. napada Srbiju. Iako zatecena srpska vojna komanda 
je sa nekoliko izuzetnih manevara uspela da eliminise faktor iznenadenja na 
koji su Bugari racunali, a potom i da prede u odlucnu kontraofanzivu 
osvajajuci celo podrucje juzne Srbije. Vec 17. jula u Nisu je, na molbu 
bugarske vlade, potpisano primirje. No, odmah nakon potpisanog mira Bugari 
su, potomognuti Austro-Ugarskom, opet poceli da deluju protiv Srbije i to tako 
sto su na pobunu i bezakonje podsticali Albance koji su ostali da zive na jugu 
Srbije. Vec septembra 1913. Albanci su se digli na oruzje, a slicno je bilo i sa 
Makedonijom gde su Makedonci, okupljeni u VMRO-u, pokrenuli niz napada 
na lokalno srpsko stanovnistvo i srpsku vojsku. 

Zahvaljujuci Pasicu i njegovim korumpiranim radikalima Balkanski ratovi, 
koliko god vojno uspesni za Srbiju, su se pretvorili, istorijski gledano, u 
pocetak njenog dugog i izvesnog propadanja. Srbija je tada stekla mnoge 
mocne i trajne neprijatelje, a pre i iznad svih Austro-Ugarsku koja je, u sklopu 
svoje Drang nach Osten politike, jos avgusta 1887, na bugarski presto, umesto 
proruski orijentisanog Aleksandra Batenberga (Alexander Joseph von 
Battenberg), dovela sina svog poznatog generala kneza Avgusta fon Saks- 
Koburg-Gota. 

Staresina loze Srbija 676 (cisto jevrejska loza osnovana 1911. u Beogradu, 
pod pokroviteljstvom XI distrikta Nezavisnog Ordena B'nei B'rit iz Carigrada) 
Avram Ozerovic kao prvi Jevrejin u politickom zivotu knezevine Srbije 
upozorio je siru javnost na stetnu politiku Nikole Pasica i njegovih najblizih 
politickih saradnika. Ozerovic koji je inace bio i predstavnik Alliance Israelite 
Universalle posebno istice njihove marifetluke na prostorima Stare Srbije i 
Makedonije. Inace, kako bi uspesno izveo svoje malverzacije na prostoru Stare 
Srbije i Makedonije Pasic nije dozvoljavao da se Ustav Kraljevine Srbije 
primenjuje na ovim prostorima od 30. maja 1913. vec je za njih donosio 
posebne uredbe.u 

Jedana od poslednjih takvih uredbi je i Uredba o naseljavanju 
novooslobodenih i prisajedinjenih oblasti Kraljevini Srbiji doneta 20. februara 



- 266 



1914. Cilj ove uredbe je navodno bio likvidacija feudalnih odnosa sobzirom da 
se zemlja na KiM nalazila vecinom u rukama turskih i albanskih begova i 
citluk-sahibija, a kmetovi su bili uglavnom srpska i albanska sirotinja. Sve u 
svemu, raznim zloupotrebama i nepromisljenom politikom Pasiceve vlade 
produbio se jaz izmedu srpskog i albanskog naroda i zaostrili ionako losi 
nacionalni odnosi nastali cinjenicom, kako pise Jovan Cvijic u clanku 
Balkanski rat i Srbija, da je izmedu 1876. i 1912. iz ovog dela Stare Srbije 
izbeglo u Srbiju preko 150.000 Srba. 

Raskid sa Pasicevom politikom prema Kosovu i Metohiji moze biti al ne 
mora da znaci nacinio je Milenko Vesnic kada je njegova vlada 24. septembra 
1919. usvojila Uredbu o naseljavanju juznih krajeva: Prvo su se vracale 
porodice koje su do 1914. godine bile u posedu tapija putem kupovine zemlje. 
Njihov povratak i povratak ostalih Srba je postao masovan tek krajem 1919; 
vecina se privremeno nastanila u gradovima, cekajuci da udu u svoje ranije 
kupljene posede ili jednostavno da dobiju zemlju od drzave. Medutim, sve ove 
mere bile su zakasnele i izvesno nedovoljne da bi na etnickom planu 
korigovale odnos koji je bio poremecen na stetu srpskog naroda tokom XIX i 
pocetkom XX veka. Da je to tako pokazuju i podaci o nacionalnoj strukturi 
kosovsko-metohijskog stanovnistva iz 1939: od ukupno 645.017, na slovenski 
elemenat dolazi 162.896 (25,2%), na neslovenski - albanski, turski, ciganski 
itd. elemenat - 422.827 (65,6%), a na srbske i druge naseljenike jos svega 
59.294 (9,2%). Ovakva politika se vec tada pokazala pogubnom za pozicije 
srbske drzave na prostorima Stare Srbije, a vreme ce pokazati da je ona, uz 
komunisticku asistenciju nakon Drugog svetskog rata, dovela i do gubitka 
Stare Srbije. Na ovako pogubnu politiku srbskih politickih prvaka ukazivao je 
Jevrejin, mason i clan Narodne stranke Avram Ozerovic. 

U knjizi Korupcija i razvoj moderne srbske drzave autori Goran Antonic, 
Aleksandar Miletic, Vladan Jovanovic i Vladimir Cvetkovic pisu o nizu 
korupcionaskih afera u vreme nastajanja moderne srbske drzave. Cak dva 
poglavlja u knjizi govore o korupciji na Kosovu i Metohiji za vreme Pasica, a 
Goran Antonic, kao njihov autor, posebno ukazuje na koruptivnost srbskih 
drzavnih cinovnika na KiM gde su „predsednici opstina i nacelnici okruga i 
srezova bili glavni akteri korupcije". Punisa Racic, covek od najveceg 
poverenja Nikole Pasica za obavljanje najprljavijih politickih poslova, ce 
1921. godini otici na KiM u inspekciju opstina, okruga i srezova. Zadatak mu 
je bio da proveri osnovanost sve veceg nezadovoljstva naroda bahatoscu i 
gramzivoscu drzavnih cinovnika; iako poslan kao neko ko je trebalo da spreci 
korupciju Racic ce ubrzo sam postati poznat po aferi manastira Decani. 
Antonic istice da je ovo jedna od najneobicnijih korupcionaskih afera iz 
vremena Pasiceve vladavine: Punisa Racic je bacio oko na manastrisku sumu 
koju su u srednjem veku Nemanjici poklonili manastiru. Tvrdeci da je 
naslednik Nemanjica Racic je sredio da mu sud u Peci presudom ustupi u 
vlasnistvo pomenutu sumu kao nasledniku Nemanjica. Ovaj „od Nemanjica" 



- 267 



Crnogorac ce u skupstini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 20. juna 1928. 
godine ubiti grupu hrvatskih narodnih poslanika: Ivana Pernara, Duru Basari 
ceka i Pavla Radica, sinovca Stjepana Radica, osnivaca Hrvatske seljacke 
stranke. Razlog za ljutnju i potezanje pistolja jednog „od Nemanjica" bio je taj 
sto su njega i Radikale hrvatski poslanici nazvali lopovima, a Pernar mu, 
prema skupstinskom zapisniku, licno dobacio: „Opljackali ste i begove". Pre 
pucanja Racic se obratio predsedniku skupstine Ninku Pericu recima: „Molim 
vas, gospodine predsjednice, da ga kaznite. Ako ga vi ne kaznite, ja cu da ga 
kaznim. Ja cu licno da se obracunam sa njim. Ko god bude pokusao da se stavi 
izmedu Pernara i mene - poginuce". Nakon zlocina u Skupstini Racic je mirno 
izasao iz nje i tek nakon nekoliko dana se sam prijavio policiji kada je izjavio: 
„Radicevci su me izazvali napadajuci na moju cast i nacionalno osjecanje... 
Crnogorcima i ne bi trebao predstavnik koji nema ponosa, osjecanja casti, 
cojstva i junastva... Hvala vam, braco, na povjerenju"! 

Najozbiljniji propust u spoljnoj politici Srbije Pasic i Karadordevic ce uciniti 
aprila 1915. prilikom potpisivanja Londonskog ugovora izmedu Italije i 
Antante (Rusija, Britanija i Francuska). Tom prilikom Antanta je, zeleci da 
privuce Bugarsku na svoju stranu, ponudila Srbiji da prepusti Bugarskoj 
teritorije isticno od Vardara, a da za uzvrat dobije Bosnu i Hercegovinu, 
delove Slavonije i deo jadranske obale od Budve (ukljucujuci i Budvu) do 
Splita gde bi bila granica Srbije sa Italijom. Ovaj predlog, za koji se posebno 
zalagao car Nikolaj II, Pasic i Karadordevic su odmah odbili. Ruski ministar 
spoljnih poslova Sazanov (Cepren flMHTpneBHH Ca30HOB) je pokusao licno da 
utice na Pasica ali bez uspeha. Samo tri meseca nakon potpisivanja 
Londonskog ugovora i odbijanja ponude Antante o prosirenju Srbije, Pasic je 
izrazio spremnost da se srpska teritorija levo od Vardara ustupi Bugarskoj 
samo pod uslovom da se Srbiji dozvoli ujedinjenje sa Hrvatskom! 

Ovakvi stavovi i ponasanje Pasica i Karadordevica su za mnoge bile 
iznenadenje iako su njih dvojica ukidanje Kraljevine Srbije i stvaranje 
nekakve zajednicke drzavne tvorevine sa Hrvatima i Slovencima najavili jos 7. 
decembra 1914. u okviru tzv. Niske deklaracije koju je, u formi vladine izjave, 
usvojila Narodna skupstina. Dok je srpska vojska vodila krvave bitke na 
Kolubari protiv Austro-Ugarske armade u okviru koje je bilo dosta hrvatskih 
vojnika i dobrovoljaca Pasic je naredio samostalskom prvaku Miloradu 
Draskovicu (ubijen 1921. kao ministar unutrasnjih poslova Kraljevije 
Jugoslavije u Hrvatskoj) da sacini tekst Deklaracije koju je on licno procitao 
narodnim poslanicima. U Skupstini nije bila omogucena diskusija o Deklaraciji 
vec se od narodnih predstavnika zahtevalo samo da je podrze sto su oni 
jednoglasno i ucinili. Sta je pisalo u Deklaraciji: 

„Vlada Kraljevine Srbije smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim 
trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspesan svrsetak ovog velikog 
vojevanja, koje je, u trenucima kada je zapoceto, postalo ujedno borbom za 



- 268 



oslobodenje i ujedinjenje sve nase neslobodne brace Srba, Hrvata i 
Slovenaca". 

Ovakvo ponasanje i delovanja Pasica ruski carski poslanik u Beogradu koji je 
sa Srbima presao Albansku golgotu knez Trubecki (TpHropHH 
HHKOJiaeBHH TpySeiiKH) je rekao: „Srbi nikad ne vide stvari kakve jesu... Srbi 
su veliki sovinisti koji su ubedeni u bespogovornu nadmoc svoje kulture... 
Skloni optimizmu Srbi cesto zatvaraju oci pred teskocama... danas ne zele da 
vide duboke razlike izmedu sebe i Hrvata... Srbi su pravoslavci, a Hrvati 
katolici. Medu Srbima nema staleskih razlika, a u Hrvatskoj postoji stara 
aristokratija... Hrvati su vekovima bili pod uticajem nemacke kulture pa se 
tako moze reci da je razlika medu njima kao izmedu gradana i seljaka". 

Dinastija Karadordevica i Nikola Pasic su sa neskrivenim nezadovoljstvom 
gledali na rast uticaja clanova organizacije Ujedinjenje Hi smrt. Posebno su 
bili zabrinuti porastom njihovog autoriteta medu pripadnicima vojske i srbske 
politicke opozicije. Dinastija je pojedincima iz Ujedinjenje Hi smrt dugovala 
povratak na presto, a Pasic je poceo ozbiljno da shvata pretnje koje su mu 
upucivane zbog njegove antisrbske politike i bezskrupuloznih finansijskih 
malverzacija njegovog sina Radeta. Pasicev sin je bio poznat iskljucivo i samo 
po aferama: Svercu platine iz Srbije za Nemacku, afera Omnium Serb 
(izgradnja fabrike oruzja), Stona afera, afera Adamstal i td. Obracun sa celnim 
ljudima Ujedinjenja, Karadordevic i Pasic otpocinju krajem 1914, a 2. aprila 
1917. godine u Solunu ta borba dostize vrhunac. Uz lazne dokaze o navodnom 
pokusaju atentata na regenta Aleksandra koje je namestio ministar unutrasnjih 
poslova Ljuba Jovanovic, na smrt su osudeni Dragutin Dimitrijevic Apis, 
Radoje Lazic, Milan Milovanovic, Cedomir Popovic, Vladimir Tucovic, 
Velimir Vemic, Ljubomir Vulovic, Bogdan Radenkovic (vicekonzul) i Rade 
Malobabic. Pasic je, na zahtev Beca, pokusao da pripadnike Ujedinjene Hi smrt 
optuzi cak i za atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Ferdinanda ali 
je, u nedostatku bilo kakvog dokaza, morao da odustane. 

Pripreme za Solunski proces otpocele su jos januara 1916. kada su 
Karadordevic i Pasic raspustili celokupnu Vrhovnu komandu na celu sa 
Radomirom Putnikom i Zivojinom Misicem. Kao objasnjenje za ovaj necuveni 
cin Pasic izdaje saopstenje: „Za nas poraz krivi su komandanti koji su vojsku 
iz Bitolja i Debra krenuli za Drac, umesto za Grcku... pa sada vlada mora da 
resava cisto vojnicke stvari". Pasic je svojim saopstenjem slagao sve 
precutavsi da je Grcka odbila vojni savez sa njegovom vladom i da mu je 
uputila upozorenje da ce razoruzati srpsku vojsku ako samo pokusa da povredi 
njenu neutralnost. Razocaran i pred svojim vojnicima ponizen vojvoda Putnik 
odmah odlazi u Francusku. Po naredenju francuske vrhovne komande docekan 
je sa svim vojnim pocastima, dodeljena mu je najvisa vojna penzija i vila u 
Nici. Umro je, a da nikada vise nije video Srbiju. 



- 269 



Neposredno pred streljanje major Ljubomir Vulovic je napisao dva pisma u 
kojima je naveo sve sta se dogadalo u Solunu i poverio ih proti Zdravku 
Paunovicu zamolivsi ga da ih, kad zemlja bude slobodna, preda nekome ko ce 
moci da se pozabavi ovim pitanjem. Prota Zdravko je pisma dugo cuvao, a 
potom ih predao Todoru Mihailovicu u Beogradu koji ih 1952. odnosi 
Aleksandru Rankovicu, tada potpredsedniku Vlade i ministru unutrasnjih 
poslova FNRJ. Nakon sto se upoznao sa sadrzajem pisama Rankovic je nalozio 
organima Udbe da prikupe svu raspolozivu dokumentaciju o Solunskom 
procesu, kao i da pronadu prezivele iz tog vremena. 

U skladu sa ovom inicijativom Potpredsednika vlade Radije Lazic, Apisov 
sestric i Vuloviceva udovica podnose zahtev za obnovu procesa. Nakon niza 
pretraga i detaljne analize preko hiljadu dokumenata javni tuzilac Mirkovic je 
podneo predlog Vrhovnom sudu Srbije: „Novi dokazi koji su otkriveni, izjave 
Veljanovica i drugih kao i druge cinjenice navedene u ovom predlogu dovoljni 
su za izmenu presuda Nizeg vojnog suda i Viseg vojnog suda za oficire u 
korist optuzenih". Odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije, na obnovljenom 
procesu od 2. do 13. juna 1953, svi optuzeni na Solunskom procesu su 
oslobodeni za dela zbog koji su bili optuzeni. 

Interesantno je da su na ovom obnovljenom procesu na svetlo dana izasli 
podaci na koje su svojevremeno ukazivali pripadnici Ujedinjenje Hi smrt: 
Pasic je svojom politikom stalnog smanjenja vojnog budzeta doveo do toga da 
je srpska vojska u rat protiv Austro-Ugarske 1914. usla bez dovoljno municije 
(u bici na Kolubari svaki srbski vojnik je dobio samo 50 metaka), pusaka, 
sinjela, cokula, zaliha hrane i td. Mnogi regruti su u rat krenuli u civilnim 
odelima i opancima noseci hranu od kuce, a do puske su dolazili tako sto su 
cekali da im neko od drugova pogine. Na obnovljenom procesu je izaslo na 
videlo i da je vise od 17.000 regruta mladih od 18 godina stradalo, prilikom 
povlacenja preko Albanije, a usled nedostatka odgovarajuce odece, hrane, 
lekova i oruzja. Bili su cista i laka meta za Arbanase koji su se vezbali u 
gadanju ubijajuci ih. Zaostale, gladne i bolesne Arbanasi su sacekivali, do gola 
skidali i ostavljali da umru od hladnoce. Prema izvestaju vrhovne komande 
srbske vojske od 25. jula 1914. do 14. jula 1916. bilo je izgubljeno 390.228 
vojnika. 

Da stvar sa nespremnoscu srbske vojske i same Srbije za rat protiv Austro- 
Ugarske bude jos poraznija po Pasica i Karadordevice postalo je jasno kada se 
saznalo da je Damjan Denja Brankovic jos u januaru 1914. obavestio Pasica i 
Dvor o Austro-Ugarskim vojnim planovima o napadima na Srbiju i njihovom 
iscekivanju pogodne prilike za njegovo otpocinjanje. Ove informacije 
Brankovic je dobio od direktora nemacke firme Friedrich Krupp AG Hoesch- 
Krupp dr. Milona ciji je on zastupnik za Srbiju bio. U vezi sa ovim Brankovic 
je izjavio: 



- 270 



"Meni je u poverenju saopsteno u Berlinu da je ultimatum Srbiji spremljen u 
Postdamu i da je rat protiv Srbije odlucen u Konopistu izmedu Vilhema i 
Franca Ferdinanda u januaru mesecu 1914. godine, nekoliko meseci pre 
atentata. Ovu vest saopstio mi je kao zastupnik Krupove fabrike, njen direktor 
dr Milon. On mi je, izmedu ostalog, rekao da je Nemacka dala Austriji 
slobodne ruke u akciji protiv Srbije, da izabere i uzrok i vreme kad ce je 
napasti. Ja sam to saopstio i nasoj slobodnozidarskoj lozi i Pasicu... Tadasnja 
vlada zauzeta neprekidno partijskom borbom, odstranila je svaki inters od 
dogadaja spoljne politike." 

U prilog pretpostavke da su Pasic i Karadordevic znali za Austro-Ugarske 
ratne pripreme protiv Srbije govori i podatak da je Rusija jos 1913. dosla, 
preko svoje vojne misije u Varsavi na cijem se celu nalazio pukovnik Nikolai 
Batusin (EeflCTByioniHH HnKOJian BacnjibeBHH), do detaljnih austro-ugarskih 
planova za napad na Srbiju. U autenticnost planova koje je Batusin primio od 
svog dugogodisnjeg agenta inace sefa austrijske obavestajne sluzbe Alfreda 
Redla (Alfred Victor Redl) Rusi nisu ni najmanje sumnjali pa su ih sve 
prosledili Pasicu kada je on sa prestolonaslednikom Aleksandrom 
Karadordevicem u zimu nastupajuce 1914. boravio u Moskvi. Pasica je torn 
prilikom licno car Nikolaj upozorio na cinjenicu da Nemci i Austrijanci 
naoruzavaju Bugarsku od koje ocekuju da, kad za to vreme dode, napadne 
Srbiju. No, Pasic je to odbacio kao neozbiljno, a kao neozbiljno je odbacio i 
plan srbske vojne Komande da se, nakon Cerske i Kolubarske bitke, napadne 
Bugarska kako bi se sprecio njen napad na Srbiju sa istoka. Cilj Komande je 
bio da sacuva koridor Nis-Solun, odnosno kontrolu nad vardarskom zeleznicom 
kako bi, u slucaju potrebe, mogla lakse da evakuise vojsku, narod i ratni 
materijal. Zahvaljujuci Pasicu Bugari su zauzeli vardarsku prugu i otsekli 
odstupnicu srpskoj vojsci, a kada je vojvoda i nacelnik Glavnog generalstaba 
Radomir Putnik, posto je Srbija dozivela vojnicki poraz, predlozio da se sa 
Austro-Ugarskom sklopi primirje Pasic je i to odbio naredujuci povlacenje 
vojske i ostavljanje naroda na milost i nemilost tudinu. 

Na sudu je otkriveno i da je Jevrejin, pripadnik cisto jevrejske loze Bene 
Berit (B'nei B'rit - Sinovi zaveta) osnovane u Beogradu 1911. Avram Levic, 
nacelnik Ministarstva finansija, 1915. uz pomoc vojnika Vladimira Stevcica i 
Vase Stankovica preneo preko Albanije Miroslavljevo jevandelje, i tako spasao 
najvredniji spomenik srbske kulture koji je dobio i zvanicno epitet najlepseg 
cirilicnog rukopisa na svetu. Od juna 2005. Miroslavljevo jevandelje upisano 
je u registar UNESCO-a - Pamcenje sveta, pa se tako nalazi u drustvu sa 
francuskom Deklaracijom o pravima coveka i gradanina iz 1789. godine, sa 
kolekcijama Subertovih i Sopenovih dela, Geteovih rukopisa, Betovenovom 
Devetom simfonijom, Gutenbergovom Biblijom, rukopisima Nikole Kopernika, 
sa Fenicanskim pismom, arhivom Nikole Tesle... Miroslavljevo jevandelje se 
danas cuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a pre nekoliko godina je sacinjen 
njegov faksimil u tirazu od 299 primeraka od kojih se mnogi nalaze u 



- 271 



najpoznatijim bibliotekama sveta: Library of Congres - Vasington; British 
National Library - London; bibliteke univerziteta: Harvard, Princeton, Yale, 
Cambridge, Oxford, Ohio, La Sorbonne, Alma Mater Studiorum Universita di 
Bologna... 

Iako je mnogo toga vezanog za Solunski proces razotkriveno Rankovicevom 
inicijativom ipak, i danas, ostaje jasno da je mnogo toga i dalje obavijeno 
velom tajne. Da je to tako potvrdeno je 2009. kada je prvi put otkriven licni 
notes Aleksandra Karadordevica. U notesu je njegovom rukom ispisan 
kompletan spisak svih clanova organizacije. Uredno su upisani osnivaci, 
clanovi uprave s datumima ulaska u organizaciju, odakle su, cime se bave i 
slicno. U notesu se, za godinu 1912, posebno nabrajaju pojedinosti vezane za 
Dragutina Dimitrijevica Apisa, coveka koji, ocigledno, nije bio vazan samo 
kao clan Ujedinjenja Hi smrt vec, pre svega, stoga sto je odigrao znacajnu 
ulogu u dovodenju dinastije Karadordevic na srbski presto. 

Ono sto se kao izvesno moze reci za Solunski proces to je da je to prvi 
politicki sudski proces u istoriji Srba. On je oznacio pobedu Karadordevica i 
Pasica nad svim sto je srpsko i tako im dao odresene ruke za stvaranje 
Jugoslavije i uvodenje samovlasca krvave dinastije Karadordevica. Srbija je, 
nema sumnje, stavljena ad acta. 

Ideja o ujedinjenju svih teritorija gde Srbi predstavljaju vecinsko 
stanovnistvo pripada srpskoj inteligenciji. Ujedinjenje svih srbskih zemalja je 
zelja srpskog naroda. Jugoslavia, kao zajednicka drzava Srba, Hrvata i 
Slovenaca, je ideja hrvatske masonerije ali i nekih beogradskih cionista 
predvodenih doktorom Davidom Albalom. Malo je poznato ali je vredno 
podsecanja da je upravo doktor Albala, kao kapetan srbske vojske, dosao maja 
1917. na Krf. Nakon razgovora sa zamenikom ministra inostranih poslova 
Jovanom Jovanovicem, Albala iznosi svoju ideju da instrumentalizuje ugled i 
uticaj cionista u korist jugoslovenskog nacionalnog programa. Prema ranije 
vec usvojenim stavovima cionistickog drustva Cion na celu koga se nalazio dr 
David M. Alkalaj realizacija jugoslovenske ideje podrazumevala je ukidanje 
kraljevine Srbije ali i, na njenim ruinama, osnivanje nove drzave koja bi bila 
garant jevrejskih verskih i ekonomskih sloboda. Kao specijalni delegat Srbske 
vlade, odnosno njene vojne misije pri SAD 1917. i 1918. dr Albala koristi 
svoje, vise nego dobre, veze sa americkim bankarskim i medijskim krugovima 
kako bi za jugoslovensku ideju pridobio i samog predsednika Vilsona (Thomas 
Woodrow Wilson) sto ce, pokazace se, biti od velikog ako ne i presudnog 
znacaja za njenu krajnju realizaciju. 

Loza Ujedinjenje je osnovana 1908. odmah nakon aneksije BiH, i povratka 
Milovana Milovanovica, ministra inostranih poslova Srbije iz diplomatske 
misije u Engleskoj i Francuskoj. Leon Deko, francuski poslanik u Beogradu je 
preko Francuskog Velikog Orijenta obezbedio sve sto je neophodno za pocetak 



- 272 



rada Loze. Ova cisto frankofilska loza se intenzivno zalagala za ujedinjenje 
svih srbskih zemalja, a odlucan potez u torn pravcu je preduzela kada je 
Austro-Ugarska, 15. jula, otvorenom depesom (depesa je bila napisana na 
francuskom jeziku) preko temisvarske poste, objavila rat Srbiji. Clanovi loze 
kontaktirali su Nikolu Pasica i ponudili mu svoju pomoc u otvaranju vaznih 
diplomatskih kanala i snabdevanju vojske neophodnim vojnim i sanitetskim 
materijalo. Koliko Pasic nije bio zainteresovan za stanje vojske i njenu 
spremnost govori najbolje cinjenica da je Srbija usla u rat sa jedanaest puta 
vecim neprijateljem bez nacelnika staba Vrhovne komande. Samo zahvaljujuci 
nesebicnom angazmanu clanova Ujedinjenja srbski vojnici nisu bili 
izmasakrirani u Kolubarskoj bici u koju ih je Pasic poslao gotovo bez 
municije. U poslednji cas iz Francuske je dopremljena preko potrebna municija 
za srbske puske. 

Svesni uticaja masonerije na svetsku politiku, a narocito na politiku 
Francuske i Engleske oni su Pasicu predlozili da odmah, paralelno sa 
izvodenjem ratnih odbrambenih operacija, zapocne diplomatsku kampanju za 
konacno i definitivno resenje srpskog pitanja - ujedinjenje svih srbskih 
zemalja. Namera je bila da se obezbedi politicko, diplomatsko i vojno 
delovanje Srbije sa ciljem da se sve teritorije Austro-Ugarske gde su Srbi bili 
vecina pripoje Srbiji sto je znacilo i izlazak na more preko Dalmacije. Pasic ne 
samo da nije ozbiljno razmotrio ovaj predlog vec sve do objave rata nije 
ozbiljno reagovao ni na upozorenja vojne i diplomatske obavestajne sluzbe da 
Dvojna Monarhija priprema napad na Srbiju. Predsednik srbske vlade je, nakon 
atentat u Sarajevu, nastavio sa predizbornom kampanjom koju je obustavio tek 
kad je 220.000 hiljada Austro-Ugarskah vojnika predvodenih feldcajgmasterom 
Oskarom Potjorekom, ponemcenim Slovencom, krenulo na Srbiju. Stvaranju 
koalicione vlade, odnosno objedinjavanju svih snaga u Srbiji, Pasic je 
pristupio tek nakon sto mu je pukovnik Apis zapretio vojnim pucem. 
Koaliciona vlada je formirana u Nisu 22. novembra, a Pasic je i nakon toga 
nastavio da govori o neophodnosti odrzavanja izbora u Srbiji. 

Kako srpska vlada nije imala nikakvu politicku platformu niti je utvrdila 
svoje ratne ciljeve Pasic u Nisu, konacno i opet pod pretnjom, prihvata predlog 
loze Ujedinjenje da okupi nekoliko intelektualaca kako bi se sacinili ratni i 
politicki ciljevi Srbije. Ovu grupu su sacinjavali Slobodan Jovanovic, Ljuba 
Jovanovic, Aleksandar Belie, Nikola Stojanovic, Jovan Cvijic i Mirko Latas 
(Jovanovic, Belie i Stojanovic su bili masoni). Predlog Slobodana Jovanovica 
da se odmah osnuje Srbski odbor u Parizu sa ciljem da radi na afirmaciji 
politickih i nacionalnih ciljeva Srbije Pasic odlucno odbija. Pored svih 
propusta koje je nacinio pre rata, i onih odmah po njegovom otpocinjanju 
Pasic 1915, kada je vladalo zatisje nakon sto je Austro-Ugarska pretrpela 
katastrofalne poraze na Ceru i Suvoboru (Kolubara), pocinje sa politikom 
razdora medu srbskim oficirima. Marta 1915. uz pomoc regenta Aleksandra 
smenjuje pukovnika Apisa sa mesta sefa Obavestajnog odeljenja Vrhovne 



- 273 



komande i daje nalog da civilna policija uhapsi Apisovog pomocnika za Bosnu 
Radeta Malobabica. Kako je Malobabic razvio cvrsti vezu agenata u BiH ona 
se, nakon njegovog hapsenja, raspala i nikad vise nije obnovljena. 

Kako bi, i zivi i zdravi, pobegli iz Beograda za Nis Pasic i Karadordevic, sa 
sve drzavnim zlatom i svekolikom parlamentarnom bulumentom, su u 
Beogradu ostavili vojsku koja im je stititila odstupnicu. U Beogradu je, 
naravno, ostao i narod. O torn, od kralja, predsednika vlade i parlamentaraca 
ostavljenom narodu Politika pise: "Kad se posmatra kako Beogradani 
neposredno iza pucanja, cim austrijski topovi ucute, izmile po svim krajevima, 
setimo se one narodne: svako cudo za tri dana." Terazije su, odmah posle 
bombardovanja, bile prepune zena koje su se, lepo doterane, setale gradom. 
Savski i dunavski alasi su pecali na samoj liniji fronta objasnjavajuci da ribe 
ne cuju pucnjavu. Arcibald Rajs pise kako sve kafane, pogotovo one ka Slaviji, 
vrve od sveta. O bombardovanju su Beogradani pevali i pesme, kao i njihovi 
potomci. Evo jedne: "Ko to kuca na prozore tako, zar vi Svabe ne znate 
polako". I onda je, na kraju 1915, grupa armija Nemacke i Austro-Ugarske pod 
komandom generala Augusta fon Makenzena (Anton Ludwig Friedrich August 
Mackensen) osvojila Beograd uz zvuke Radecki marsa. Odmah po ulasku u 
Beograd Makenzen je naredio da se svi srbski branioci sahrane. U njihovu 
cast, podigao je spomenik nad grobnicom na Topcideru gde su sahranjeni i na 
njemu upisao: „Ovde pocivaju Srbski junaci". Nakon sahrane ostale su 
zabelezene i njegove reci: "Borili smo se protiv vojnika iz bajke, koji su se 
branili besprimernom hrabroscu. Onoga trenutka, kada smo Srbiju osvojili, nas 
je to bolelo vise nego njene saveznice". 

Ono sto Pasic, i pored visestrukih predloga, nije ucinio: osnivanje Srpskog 
odbora u Parizu sa svom podrskom koju mu je mogla pruziti francuska 
masonerija, ucinili su Hrvati i Slovenci. Kad su otpoceli pregovori saveznika 
sa Italijom o njenom prikljucenju borbi protiv Centralnih sila hrvatska 
masonerija je, brze bolje, u Parizu 30. aprila 1915. osnovala Jugoslovenski 
odbor. Njega su zapravo formirali Ante Trumbic, Frano Supilo i Ivan 
Mestrovic, a Supilo, Hrvat iz Dalmacije, je postao predsednik. I dok su Hrvati 
i muslimani u okviru austro-ugarske vojske jurisali na Srbe i Srbiju, i dok su 
se u BiH dogadali najstrasniji progoni i ubistva srpskog naroda Pasic je 
otpoceo pregovore sa Jugoslovenskim odborom o stvaranju nekakve nove 
drzave svih Slovena. Kada je, pod pritiskom srbske masonerije, a pre svega 
clanova loze Ujedinjenje, predsednik srbske vlade bio primoran da od 
saveznika zatrazi prisajedinjenje BiH Srbiji, clanovi Jugoslovenskog odbora su 
se najostrije pobunili. I dalje tretirajuci Jugoslevnski odbor, u kome su glavnu 
rec vodili Hrvati (gotovo svi clanovi hrvatskih masonskih loza Hrvatska Vila i 
Ljubavbliznjega), kao srpskoj vladi ravnopravnog sagovornika, Pasic sa njima 
20. jula 1917. na Krfu potpisuje deklaraciju kojom je predvideno stvaranje 
jedinstvene drzave Slovenaca, Hrvata i Srba. On prihvata da u novoj drzavi sva 
tri naroda - Srbi, Slovenci i Hrvati budu ravnopravni na celoj teritoriji nove 



- 274 



drzave. Pored toga, saglasava se da sva tri jezika budu isto tretirana kao i da 
se izjednaci status hrvatske latinice sa srpskom cirilicom. Bez konsultovanja 
Srbske Pravoslavne Crkve Pasic prihvata da se pravoslavni kalendar izbaci iz 
upotrebe u korist rimokatolickog i da se Srbima, pored cirilicnog, kao 
ravnopravno pismo nametne i latinica. Pasic se tada, po kratkom postupku, 
postarao i da se iz javne upotrebe izbace vekovni nazivi Srbske pravoslavne 
crkve za godisnje mesece: bogojavljenski za januar; sretenjski za februar; 
blagovestenski za mart; durdevski za april; carski za maj; petrovski za juni; 
ilinski za juli; gospodinski za avgust; miholjski za septembar; mitrovski za 
oktobar; mratinjski za novembar i bozicni za decembar. 

U vreme proboja solunskog fronta od strane srbske vojske, u vreme kad je 
Bugarska kapitulirala i kada se vojska Austro-Ugarske i Nemacke raspadala po 
svim savovima u Zagrebu, navrat-nanos, hrvatska masonerija 8. oktobra od 
poslanika beckog carskog parlamenta, hrvatskog i dalmatinskog Sabora i 
slovenackog Narodnog veca formira Narodno vijece Slovenaca, Hrvata i Srba. 
Za predsednika Vijeca bio je izabran dr. Anton Korosec, a za potpredsednika 
dr. Ante Pavelic i Svetozar Pribicevic. Predstavnici onih koji su gubili rat i 
koji su najvise jada zadali srpskoj vojsci i narodu preko svog Narodnog vijeca, 
kao politickog predstavnistva svih Slovenaca, Hrvata i Srba u Austro- 
Ugarskoj, objavili su svoj program: „Ujedinjenje svih Slovenaca, Hrvata i Srba 
u narodnu, slobodnu i neodvisnu drzavu Slovenaca, Hrvata i Srba, uredenu na 
demokratskim nacelima". 

Kada je Austro-Ugarska 28. oktobra ponudila kapitulaciju saveznicima 
Hrvatski sabor je odmah sutradan proglasilo svoje odcepljenje od umiruce 
Monarhije: „Razresavaju se svi drzavnopravni odnosi Kraljevine Hrvatske, 
Slavonije i Dalmacije sa Kraljevinom Ugarskom i Carevinom austrijskom... 
Dalmacija, Hrvatska i Slavonija sa Rijekom proglasavaju se posve nezavisnom 
drzavom prema Ugarskoj i Austriji, te prema modernom nacelu narodnosti, a 
na temelju narodnog jedinstva Slovenaca, Hrvata i Srba na cijelom 
etnografskog podrucja toga naroda, bez obzira na ma koje teritorijalne i 
drzavne granice, u kojima narod Slovenaca, Hrvata i Srba danas zivi". Na 
kraju Sabor je usvojio zakljucak da priznaje vrhovnu vlast Narodnog vijeca 
Slovenaca, Hrvata i Srba. Odmah nakon svega ovoga na sednici Sabora se 
zapevala „Lijepa nasa domovino" i pocelo klicati Hrvatskoj drzavi. Kada su u 
salu usli hrvatski generali iz austro-ugarske armije okiceni medaljama 
zasluzenim u borbama protiv Srba na Ceru i Kolubari, svi prisutni su ustali uz 
poklice „Zivela hrvatska vojska". Tada, tog istog dana, saborski poslanici su 
doneli odluku da se srpskoj vojsci zabrani prelazak granice novoosnovane 
hrvatske drzave. Tu i takvu Hrvatsku drzavu niko na Svetu nije priznao. Niko 
osim Pasica i Karadordevica; srpska vlada je notom od 8. novembra, nicim 
izazvana, priznala Narodno vijece kao „zakonitu vladu Srba, Hrvata i 
Slovenaca, koji zive na teritoriji austro-ugarske monarhije". 



- 275 



Zbog ove Pasiceve ujdurme nekoliko ministara je dalo ostavku s 
obrazlozenjem da je ovim sprovedena namera hrvatskih i slovenackih 
politicara iz Habzburske monarhije „da se Srbi Bosne i Hercegovine, Srema i 
Slavonije, Dalmacije i Like, Banata, Backe i Baranje odvoje od Srbije, pa da 
se, kad dode vreme, s njima napravi front prema Srbiji". Narodno vijece 
Slovenaca, Hrvata i Srba su kao ravnopranog sagovornika odbacile i sve 
saveznicke vlade ali, i pored svega, Pasic i Karadordevic to nisu zeleli da 
ucine. 

Srpska vlada, na celu sa Nikolom Pasicem, je ove politicke predstavnike 
delova porazenih snaga iz Prvog svetskog rata priznala kao sebi ravne 
pregovarace. Sta vise, kad su saveznici, a pre svega Francuzi, odbili da 
priznaju ovu „igranku" sa Narodnim vijecem Nikola Pasic se licno zalozio da 
ono bude medunarodno priznato. Kako njegovo diplomatsko zalaganje nije 
dalo ocekivane rezultate Pasic putuje u Zenevu u pratnji M. Draskovica, V. 
Marinkovica i M. Trifkovica. Tamo okuplja predstavnike Narodnog vijeca (A. 
Korosec, dr Melko Cingrija i Gregor Zerjavi) i Jugoslovenskog odbora iz 
Londona (Trumbic, Gregorin, Vasiljevic, Stojanovic i Banjanin) i sa njima 
donosi deklaraciju o stvaranju jedinstvene drzave sa paritetnom vladom. Po 
Pasicu, srbski clanovi vlade bi zakletvu polagali kralju, a svi ostali 
„predsedniku hrvatske republike". Pasicevo antisrpstvo se ipak najbolje moze 
videti iz dela deklaracije u kojoj stoji da: „Zajednickim naporom saveznickih 
naroda i Sjedinjenih drzava, snagom naroda, Srba, Hrvata i Slovenaca, 
slomljene su na bojnim poljima sve nasilne prepreke njegovom ujedinjenju". 
Ovom deklaracijom Pasic je Hrvate i Slovence koji su, sve do kraja rata, bili u 
sastavu Centralnih sila preveo u tabor saveznika i tako ih abolirao svake 
odgovornosti za zverstva koja su pocinili, gotovo iskljucivo, prema srpskom 
narodu. 

Zbog nevidenog revolta koji je u Srbiji, a posebno medu oficirskim kadrom, 
izbio nakon objavljivanja Zenevske deklaracije, srpska vlada je na Krfu 
podnela kolektivnu ostavku. No, kako regent Aleksandar i Pasic nisu 
dozvoljavali da se sazove sednica Narodne skupstine vlada u ostavci je 
nastavila da vlada sve do 27. decembra 1918. Zasto je bilo potrebno da se 
obezbedi vladavina vlade u ostavci?! 

Srpsko narodno vece Bosne (21. oktobra 1918.), Srpsko narodno vece Srema 
(29. oktobra), Velika srpska narodna skupstina u Novom Sadu koja je 
predstavljala Banat, Backu i Baranju (12. novembra), Velika narodna skupstina 
srpskog naroda u Crnoj Gori (13. novembra) i Narodna veca Banja Luke i 
Kotora (14. novembra) donose odluku o prisajedinjenju Srbiji. No, Nikola 
Pasic i regent Aleksandar su bili protiv ujedinjenja svih srbskih zemalja i zato 
su sprecili sazivanje Narodne skupstine Kraljevine Srbije koja je trebala samo 
da izda proklamaciju o ujedinjenju. 



- 276 



Delujuci protivno zeljama i interesima srpskog naroda oni prihvataju 
hrvatsku i slovenacku ponudu za stvaranjem kraljevine SHS i to na nacin 
suprotan Ustavu Kraljevine Srbije. Tako je iz Hrvatske u Beograd 1. decembra 
1918. doputovalo 28 zastupnika Narodnog vijeca od kojih su njih 19 bili 
clanovi tri hrvatske loze: Hrvatska Vila, Ljubav bliznjeg i Maksimilijan 
Vrhovac. Sve tri loze su bile pod direktnom zastitom Velike loze Ugarske jer 
je i celokupna Hrvatska bila samo autonomna oblast u okviru Krune svetog 
Stjepana (Szent Korona). Sef delegacije Vijeca dr Ante Pavelic predao je 
regentu Odluku Vijeca o ujedinjenju u zajednicku drzavu koju on odmah 
prihvata izjavljujuci:" ovim casom ispunjavam svoju vladarsku druznost te u 
ime Njegova Velicansva kralja Petra I. proglasavam ujedinjenje Srbije sa 
zemljama nezavisne Drzave Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno 
Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca". 

Kako je 31. oktobra 1918. prestala da postoji Dvojna monarhija (Kaiser und 
Konig) Slovenija (Stajerska, Kranjska i Koruska) je povratila svoju drzavnost, 
a Hrvatska je ostala samo autonomna oblast u okviru Kraljevine Ugarske. 
Medutim, i pored cinjenice da Hrvatska nije drzave regent Aleksandar 
Karadordevic je sa Hrvatima, u svom privatnom stanu u kuci Kuzmanovica na 
Terazijama, razgovarao kao sa predstavnicima neke drzavne delegacije. Pasic, 
koji je sve ovo osmislio i organizovao, nije prisustvovao ovoj lakrdiji. On je, 
uplasen od mogucih negativnih reakcija na njegovu politiku ujedinjenja, jos 3. 
novembra 1918. podneo ostavku na funkcije predsednika vlade i ministra 
inostranih poslova i pobegao u inostranstvo. Duznost ministra inostranih 
poslova od 3. novembra 1918. do 20. decembra 1918. obavljao je Stojan Protic 
koji se nije plasio, a ni stideo nicega. Od dogovora koji je postigao sa 
hrvatskom masonerijom u svom stanu regent Aleksandar nije odstupio ni kada 
je Ugarski dvor, preko svojih glasnogovornika grofova Tisze i Buriana, jasno 
ukazao da se srpsko mesanje u ugarske untrasnje stvari smatra neprijateljskim 
cinom. Odlucan da po cenu dugorocnog narusavanja srpsko-madarskih odnosa 
odbrani hrvatske nacionalne interese regent Aleksandar uspeva da 27. 
decembra 1918. sazove Narodnu skupstinu Kraljevine Srbije koja je 
sankcionisala ovaj njegov cin veleizdaje srbskih drzavnih i nacionalnih 
interesa. Tako je dinastija Karadordevica i de facto i de iure ukinula 
postojanje Kraljevine Srbije, drzave srpskog naroda. Bio je to kraj srbske 
nacionalne drzave i politike na cemu su Petar Karadordevic i Pasic intenzivno 
radili jos od 1903. 

Prva vlada Kraljevine SHS formirana je 27. decembra 1918. sa Stojanom 
Proticem kao njenim predsednikom, Antonom Koroscem, potpredsednikom, dr. 
Antom Trumbicem, ministrom inostranih poslova, Svetozarem Pribicevicem, 
ministrom unutrasnjih poslova i td. Sredinom januara 1919. ukinut je srbski 
pravoslavni kalendar i na teritoriji cele zemlje uveden rimokatolicki, odnosno 
gregorijanski po papi Grguru XIII. Srpsko cirilicno pismo prestalo je biti 
jedino zvanicno pismo cime je sirom otvoren put latinicenju Srba - sva drzavna 



- 277 



dokumenta su u prvo vreme stampana dvoazbucno da bi se vremenom pocela 
pojavljivati dokumenta samo na latinicnom pismu. Tokom marta 1919. ukinuta 
je srpska vojska, a osnovana vojska nove drzave u koju je uslo 2.500 bivsih 
oficira austro-ugarske i 500 crnogorskih oficira koji su odmah dobili po cin 
vise. Srpska zastav i grb zamenjeni su novom zastavom (plavo-belo-crveno), a 
novim grbom su dominirali hrvatski i slovenacki simboli. Posebnim 
dogovorom utvrdeno je da se ne vrsi popis u ratu poginulih i postradalih Srba 
kako se, navodno, javnost nebi uzbunjivala i kako se nikada nebi saznalo da je 
Srbija izgubila 800.000 ljudi (svaki treci Srbin), a da je samo u Albanskoj 
golgoti promrzlo, od gladi umrlo ili jednostavno ubijeno od Albanaca preko 
40.000 dece. Tako, u skladu sa postignutim dogovorom, u Beogradu ni danas 
nema spomenika stradalim rodoljubima tokom Prvog svetskog rata. 

Februara 1919. stvorena je jedinstvena cionisticka organizacija pod nazivom 
Savez cionista Jugoslavije sa sedistem u Zagrebu. Finansiranje ove 
organizacije preuzela je na sebe nova drzava i to kroz usvajanje Uredbe o 
stalnoj godisnjoj drzavnoj pomoci verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini 
Jugoslaviji. Cionisticki pokret je izdejstvovao i specijalni status Jevreja i to 
kroz usvajanje Zakona o verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji. 

Odmah posle ujedinjenja 1918., jevrejska opstina u Beogradu je inicirala da 
se sve jevrejske opstine u Kraljevini SHS ujedine u jedan Savez, koko bi se 
odnosi sa drzavom ucinili efikasnijim i kako bi se osiguralo da se sva verska i 
druga pitanja Jevreja jedinstveno regulisu na celokupnoj teritoriji 
novostvorene drzave. Na kongresu svih jevrejskih opstina, odrzanom u 
Osijeku, 1.-2. jula 1919. osnovan je Savez jevrejskih veroispovednih opstina. 
Za prvog predsednika je izabran dr Hugo Spitzer, advokat iz Osijeka. Vrhovni 
rabinat kao najvise duhovno telo Jevreja u Kraljevini SHS osnovan je 1923., a 
za vrhovnog rabina izabran je dr Isak Alkalaj iz Beograda, koji je istovremeno 
bio i predsednik Saveza rabina Kraljevine SHS. 

U novostvorenoj jugoslovenskoj drzavi cionisticke organizacije uzivale su 
podrsku ne samo vlade nego i celokupnog dvora Karadordevica. Svetski 
cionisticki krugovi visoko su cenili novonastalu situaciju, a posebno ulogu 
dinastije Karadordevica pa je odluceno da posle Artura Balfura (Arthur James 
Balfour, 1st Earl of Balfour), Tomasa Masarika (Tomas Garrigue Masaryk), 
Alberta Ajnstajna(Albert Einstein) i drugih za cionisticku ideju zasluznih 
ljudi, svoju maslinovu spomen-sumu u Palestini 1930. dobije i kralj Petar Prvi 
Oslobodilac. Nakon ovoga citav niz cionista i istaknutih jevrejskih javnih 
licnosti u Jugoslaviji primio je visoka drzavna odlicja, a u Drustvu naroda i 
drugim medunarodnim forumima cionisticki stavovi su imali gotovo 
bezrezervnu podrsku jugoslovenskih predstavnika. Ubrzo posle stvaranja 
britanske mandatne teritorije u Palestini, Kraljevina SHS je podrzala jevrejske 
drzavotvorne planove u okviru britanskog mandata. Odnosi izmedu 
jugoslovenske drzave i politickih organa Jevreja u Palestini uspostavljeni su 



- 278 



vec oktobra 1920. posle posete generalnog sekretara Svetske cionisticke 
organizacije Samuela Landmana Beogradu. Tada je otvoreno politicko 
predstavnistvo palestinskih Jevreja - Palestinski ured, koje je ubrzo zamenjeno 
predstavnistvom Jevrejske agencije. Nova prilika za javnu podrsku cionizmu 
bila je poseta predsednika Izvrsnog odbora Svetske cionisticke organizacije 
Nahuma Sokolova (Nahum ben Joseph Samuel Sokolow) Kraljevini sredinom 
marta 1928. Sokolova su primili predsednik vlade Velja Vukicevic i zastupnik 
ministra inostranih poslova Ilija Sumenkovic, koji su svojim izjavama ponovili 
snaznu podrsku cionistickim ciljevima. Posle tri dana primio ga je u 
audijenciju i kralj Aleksandar. Poseta Jugoslaviji Nahuma Goldmana (Nahum 
Goldmann), clana Izvrsnog odbora Svetske cionisticke organizacije i 
diplomatskog predstavnika Jevrejske agencije pri Drustvu naroda, krajem 
oktobra 1936, imala je tretman zvanicne drzavnicke posete sto se vidi i iz 
podatka da ih je u posetu primio i knez Pavle koji je ponovio zvanicnu drzavnu 
podrsku cionistima i njihovim osnovnim programskim ciljevima - stvaranje 
jevrejske drzave na tlu Palestine. 

Jedna od poslednjih zvanicnih prilika za potvrdu prijateljstva Jugoslavije 
cionistickoj stvari dogodila se sredinom 1939. kada je britanski cionisticki 
prvaka i clana Svetskog jevrejskog kongresa Morisa Perlcvajga (Maurice L. 
Perlzweig) dosao u zvanicnu posetu Jugoslaviju. Tom prilikom su ga primili 
premijer Dragisa Cvetkovic i predstavnik Ministarstva inostranih poslova. 
Glavni sadrzaj razgovora bio je razmatranje pitanja u vezi sa jevrejskim 
izbeglicama kojom prilikom je jugoslovenska strana izrazila spremnost da 
primi sve oni koji budu to zeleli. Ovakva predusretljivost Jugoslavije posebno 
je pozdravio predsednik Svetske cionisticke organizacije Haim Vajcman 
(Chaim Weizmann, prvi predsednik drzave Izrael) koji je, nakon razgovora sa 
cuvenim cionistom i intimnim prijateljem kneza Pavla dr Davidom Albalom, 
izrazio svoje zadovoljstvo i uverenje da ce politika Jugoslavije i nadalje ostati 
u istoj liniji sa Palestinom. 

Uspostavljanje prisnih odnosa sa cionistima dovelo je i do redefinisanja 
jugoslovenske politike prema komunistima i citadeli crvenog terora u svetu - 
SSSR-u. Priznavanjem Sovjetskog Saveza i uspostavljanjem diplomatskih 
odnosa Vlada je de facto ozvanicila KPJ i njen rad. U Beograd je stigao prvi 
predstavnik ruskih komunista Viktor A. Plotnjikov (Bhktop IIjiothhkob), a sa 
njim i citav niz boljsevickih agenata koji su se odmah povezali sa domacim 
komunistickim liderima. Pored svega ovoga, Vlada je pocela i sa politikom 
pustanja na slobodu komunistickih terorista koji su do tada robijali zbog 
pocinjenih antidrzavnih dela. Koliko je to poprimilo maha govori i podatak da 
je, zureci se da se i sam prikaze i dokaze, i predsednik vlade, Dragisa 
Cvetkovic, licno naredio da se puste na slobodu vodece komunisticke vode, 
Ivo Lola Ribar i Koca Popovic. Kao da sve ovo nije bilo dovoljno pa vlada 
otpocinje i sa aktivnostima na proganjanju nacionalista i osvedocenih 
antikomunista ali i zabrani knjiga i stampe sa antiboljsevickim sadrzajem. 



- 279 



Tako je vredno podsetiti se slucaja inzenjera Milosava Vasiljevica, bivseg 
Direktora beogradskog Sajma. U vreme kada su komunisti preplavili 
jugoslovensku javnost svojim komunistickim izdanjima, koja su stampana i 
rasturana sa dozvolom samih vlasti, inzenjer Vasiljevic je, uz koriscenje obilja 
dokumentacione grade, napisao knjigu Istina o SSSR-u. Medutim, vlada je, cim 
je obavestena o sadrzaju Vasiljevicevih spisa, zabranila knjigu i zaplenila 
celokupan tiraz jos u stampariji, a policija je, bez ikakvog naloga, upala u 
njegov stan i oduzela mu kompletnu arhivu prikupljanu gotovo punu deceniju. 

Dok je, s jedne strane, oslobadala ne samo okorele komuniste vec i 
osvedocene ustase, vlada je, s druge strane, otpocela sa represivnim merama 
prema svim istaknutijim antikomunistima, odnosno judeoboljsevicima. Tako 
je, medu prvima, uhapsen istaknuti beogradski novinar i publicista Ratko 
Zivadinovic, generalni sekretar Jugoslovenskog antimarksistickog komiteta. 
Zatim su bili pohapseni i videniji clanovi Jugoslovenskog narodnog pokreta 
Zbor, medu kojima i: dr Velimir Danilovic, lekar iz Beograda; Borislav Nesic i 
Branko Stojanovic, vlasnici preduzeca Uzor; dr Stasa Conic, direktor Agrarne 
privilegovane banke; dr Stanko Sifrer i Drago Jefremovic, industrijalci; dr 
Dimitrije Najdanovic, profesor i dr. 

Prvi dani, meseci i godine nove drzavne zajednice nastale na rusevinama 
Kraljevine Srbije bili su evidentno povoljni za Jevreje, nista manje losi za 
Hrvate, Slovence i koga sve ne jos ali ne i za Srbe koji su vodeni dinastijom 
Karadordevica i Pasicem bili prevareni da na oltar jugoslovenske ideje priloze 
gotovo sve sto su imali. 

Jedan od potpredsednika vlade novostvorene drzave bio je i dr.Vlatko 
Macek, Slovenac i poznati hrvatski politicar-voda Hrvatske seljacke stranke. 
On je tokom Prvog svteskog rata, kao austro-ugarski vojnik 42. domobranske 
divizije iz Zagreba, pucao na Srbe u bitkama na Kolubari i Ceru. Iz njegove 
autobiografske knjige objavljene u Njujorku vidi se da su mu najblizi saborci u 
ratu protiv Srba bili Josip Broz, Slavko Stancer i srbski dobrovoljac Svetozar 
Pribicevic. Na sednici Krunskog saveta, odrzanoj 6. marta 1941. godine, 
Macek ce izjaviti „Ceo Hrvatski narod je za saradnju sa Nemackom", a 8. 
aprila, dva dana nakon napada Nemaca na Beograd, otisao je u Zagreb gde je 
preko radija pozivao hrvatski narod da iskaze svoju lojalnost Trecem rajhu. 
Vazno je napomenuti da je Macek, uoci izbijanja Drugog svetskog rata - 26. 
avgusta 1939, obezbedio spajanje Savske i Primorske banovine (Kraljevina 
Jugoslavia je bila podeljena na devet banovina: Dravska banovina - Ljubljana, 
Savska banovina - Zagreb, Vrbaska banovina - Banja Luka, Primorska 
banovina - Split, Drinska banovina - Sarajevo, Zetska banovina - Cetinje, 
Dunavska banovina - NoviSad, Moravska banovina - Nis, Vardarska banovina - 
Skopje; Beograd nije pripadao nijednoj banovini) cime je stvorena Banovina 
Hrvatska, odnosno velika Hrvatska koja ce, pod komunistima, biti dodatno 
prosirena, a devedesetih godina XX veka priznata kao nezavisna i suverena 



- 280 



drzava. 

Ante Pavelic je bio jedan od hrvatskih prvaka koji je iskreno postovao 
Nikolu Pasica. Njegova sestra Visnja koja od Drugog svetskog rata zivi u 
Madridu je 1998. godine objavila manji deo njegovih zabeleski od kojih se 
jedna odnosi i na njegovu privatnu posetu Pasicu 1925. u Beogradu. Najveci 
deo ovih zabeleski je januara 1999. objavio hrvatski Vecernji List. U 
Beogradskoj zabelesci Pavelic pise: „Sastanku je prisustvovao Pasicev licni 
sekretar profesor Dorde Jelenic koji je i pripremio nas susret.... Pasic je sa 
svojom dugom i negovanom bradom izgledao kao patrijarh, bio je elegantno 
obucen i krajnje ljubazan. Veoma brzo je sa kurtoaznog razgovora presao na 
sustinu pitanjem kako sada stoje stvari u Hrvatskoj. Rekao sam mu da u 
Hrvatskoj niko ne zeli da zivi u Jugoslaviji jer se niko ne oseca pripadnikom 
nekakvog slovenskog naroda. Ako mu neko od Hrvata govori drugacije onda 
moze biti samo da to cini iz neke licne koristi. Da mu je to bilo poznato 
potvrdio je prisecanjem na vreme iz Krfa gde je o zajednickoj drzavi 
razgovarao sa Trumbicem. Kako sam kaze Trumbic je predlagao da se nova 
zajednicka drzava nazove samo Jugoslavija ali je on to odbio insistirajuci da u 
nazivu obavezno bude i odrednica - hrvatska. Tako je nova drzava vec tada 
nazvana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca". 

Komunisticka partija Jugoslavije osnovana je 20. aprila 1919, a svoju poltiku 
zasnivace na tezi da je Kraljevina SHS, odnosno Kraljevina Jugoslavija 
tamnica naroda, a da su Srbi njeni tamnicari. Nesto kasnije, Ante Pavelic ce 
osnovati pokret Ustasa - hrvatska revolucionarna organizacija koji ce se 
„proslaviti" tokom Drugog svetskog rata. Pavelic 1927. putuje u Rim gde 
predstavniku italijanske vlade Davanzatiju (Roberto Forges Davanzati) predaje 
promemorij HSP-a kojim se Italiji nudi saradnja na rusenju Jugoslavije; 20. 
aprila 1929. u Sofiji sa Gavrilovim (HBaHOM MuxaujiOB TaBpHJiOB), 
predstavnikom makedonske teroristicke organizacije BMPO, potpisuje 
deklaraciju o uzajamnoj pomoci Makedonaca i Hrvata u rusenju Jugoslavije i 
stvaranju samostalnih drzava Hrvatske i Makedonije. Nakon sofijskog sastanka 
Pavelic odlazi u Rim gde se susrece sa Musolinijem koji mu dodeljuje pomoc 
od 25 miliona lira i kucu u Pesariju koja od tada postaje centar ustasa u Italiji 
i mesto gde je zapoceto planiranje atentata da Aleksandra Karadordevica 
nakon sto je Kraljevina 17. jula 1929. osudila Pavelica na smrt. 

Tokom 1919. i 1920. u mnogim hrvatskim i slovenackim novinama su cesto 
objavljivane fotografije iscepanih i neuhranjenih srbskih ratnih vojnih invalida 
kako prose sirom zemlje Srbije. Na fotografijama su se mogli videti nekadasnji 
oficiri austro-ugarske armije, a sada oficiri vojske Kraljevine SHS kako 
udeljuju milost napustenim srbskim ratnicima. Do 1921. svi proslavljeni srbski 
oficiri su bili penzionisani ili demobilisani. Dinastija Karadordevica, Pasic i 
ostali su gurali u zaborav podatak da je u Prvom svetskom ratu, prema 
sluzbenim podacima podnetim Konferenciji mira u Parizu 1919., Srbija 



- 281 



izgubila u ratu 1.247.435 lica sto je nesto vise od 28% stanovnistva 
(4.428.600). Srbija je, pored toga, imala i oko 1,5 milona ranjenih ljudi sto je, 
opet prema zvanicnim podacima Konferencije, najveci broj, i u apsolutnom i u 
procentualnom iznosu, ubijenih i ranjenih u periodu cetvorogodisnjeg rata. 

Rat koji su Austro-Ugarska i njeni saveznici, pre svega Bugari, vodili protiv 
Srbije moze se uporediti samo sa genocidnim ratovima iz antickog perioda. 
Shodno tome, po zavrsetku rata predstavnici Antante i neutralnih drzava 
formirali su Medunarodnu komisiju za ispitivanje zlocina nad srbskim 
narodom. Osnovni cilj Komisije u kojoj ej bio i dr Arcibald Rajs bio je da 
utvrdi obim i tezinu zlocina pocinjenih od strane bugarskih okupacionih snaga 
u Srbiji. U izvestaju sacinjenom na osnovu zvanicnih dokumenata bugarskih 
vlasti i iskaza nesrbskih ocevidaca pise, pored ostalog, sledece: "Po ulasku 
bugarskih trupa u Srbiju podjesen 1915. godine, nastao je citav niz ubistava 
koje su vrsili bugarski oficiri, vojnici i komite, a docnije i njihove 
administrativne vlasti... U prvom redu ubijani su srbski svestenici, ucitelji, 
kmetovi i drugi ugledniji ljudi... Ima primera da su svestenici ubijani po 
grupama od preko 20 lica... Ima porodica gde je pobijeno do 15 clanova, i koje 
su skoro sasvim zatrvene. Nisu bila postedena cak ni nekrstena odojcad... 
Lesevi su delom spaljivani, a delom ostavljani da ih pojedu psi i svinje... 
Antisrpska politika bugarske vlade izvodena je sa jednom bestijalnom 
brutalnoscu i sa jednim rafiniranim zverstvom, koje granici sa sadizmom...". 

Ismevanje srbskih junaka i pljuvanje po srbskim zrtvama dosticice 
svoj maliciozni kresendo kada je Alojzu Stepincu (Aloisius Viktor Stepinac) 
1919. godine dodeljen orden Karadordeve zvezde sa macevima. Vojnicki orden 
Karadordeve zvezde ustanovljen je uredbom 28. maja 1915. godine i mogli su 
ga dobiti samo vojnici i podoficiri za svoje zasluge prema kralju i otadzbini. 
Cime je, kako je Stepinac zaduzio kralja Petra Karadordevica ni do danas nije 
otkriveno. Cime je Aloisius zaduzio Srbiju zna se: Odmah nakon mature 1916. 
Alojz stupa u austro-ugarsku vojsku - 96-u Karlovacku pukovniju u kojoj se 
istakao kao jedan od najhrabrijih vojnika koji ce 1918. cak biti i ranjen. 
Medutim, te 1918. godine austro-ugarsko carstvo se raspadalo, a u Zagrebu se 
formiralo Narodno vijece pa se ranjeni Stepinac uputio na osnivacku 
skupstinu. Austro-Ugarska car Karlo I (Karl I. Osterreich-Ungarn) razresio je 
svoju vojsku zakletve vernosti sto je pokorni Stepinac odmah iskoristio pa se, 
brze bolje, prijavio u novostvorenu Jugoslovensku legiju kaja je navodno 
trebalo da se bori na strani Srba na Solunskom frontu; nikada nije ispalio ni 
jedan metak ali je zato casno demobilisan u prolece 1919. i odmah potom 
odlikovan. Sa sve ordenom se uputio u Rim na studije na Gregorijanski 
univerzitet, a 1932. je imenovan nadbiskupom-koadutorom sto mu je 
omogucilo da vec 1933. postane zagrebacki nadbiskup. Iste godine je u 
Beogradu polozio zakletvu kralju Aleksandru Karadordevicu. Srbi, oni 
prostodusni, naivni, ce, kako to kod njih obicno biva, Stepinca upoznati i, na 
zalost, zapamtiti tokom Drugom svetskog rata: predstavio im se u Jasenovcu 



- 282 



recima In Te, Domine, speravi (U tebe se, Gospode, uzdam)! I sada, jos 
jednom, po cemu je Stepinac zaduzio kralja Petra Karadordevica? Cime je 
Aloisius zaduzio Srbe znamo! 

Poslednji cin za pamcenje Petra Karadordevica je bio donosenje novog ustava 
njegove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - Vidovdanskog ustava 28. juna 
1921. godine. Kraljevina SHS je odredena kao ustavna, parlamentarna i 
nasledna monarhija, ciji je jezik srpsko-hrvatsko-slovenacki. Medutim, vezano 
za monarhiju, Vidovdanskim ustavom su sprovedene brojne izmene srbskih 
dinastickih pravila od kojih je, bez dileme, najvaznija ona po kojoj za izbor 
monarha potrebna saglasnost sve tri verske konfesije u jugoslovenskoj drzavi - 
pravoslavne, katolicke i muhamedanske, a predvidena je i mogucnost da kralj 
Jugoslavije moze biti i druge veroispovesti, a ne samo pravoslavne! Kako bi se 
narodu Srpskom odvratila paznja od bolne politicke realnosti u novostvorenoj 
drzavi se odigravao politicki cirkus tako da je do 1937. godine Kraljevina 
imala 35 vlada u kojima je bilo ukupno 656 ministara, a stvoren je i 
birokratski aparat sa oko 350.000 sluzbenika. 

Za tu i takvu drzavnu kreaturu vladika Nikolaj je napisao da je bila „prkos 
Hristu i svetom Savi", i da je unistila dusu Srbstva do te mere da komunistima 
kasnije nije bilo tesko da je dotuku. Cinjenica da je kralj Aleksandar 
Karadordevic prihvatio da nebude miropomazan po pravoslavnom obredu 
govori sve, zakljucio je vladika Nikolaj. 

Jedan od najvecih prijatelja srpskog naroda Svajcarac i ucesnik u ratu Srbije 
1914.-1918. (sa Srpskom vojskom odstupao preko Albanije) dr Rodolfo 
Arcibald Rajs (Dr. Archibald Rudolph Reiss) je u svojoj knjizi Cujte Srbi, 
objavljenoj nakon njegove smrti 1928. godine, napisao: 

"Sta ste ucinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su ucestvovale 
u ratu vase se vlasti najgore odnose prema njima.... A sta je sa vojnicima i 
oficirima koji nisu stedeli krv i zdravlje da biste vi bili slobodni? Jeste li 
postupali s njima kako to oni zasluzuju i kako vam duznost nalaze? Ne! 
Bezmalo, reklo bi se da upravljacka klasa vase zemlje mrzi one koji su ucinili 
usluge vasoj otadzbini. Sam Bog zna koliko ste propatili u toku rata od 
Austro-Ugara-Svaba. Predstavnike iste one Nemacke, koja vam je bila 
nemilosrdan neprijatelj i koja ce to ponovo biti jednog dana vasi politicari 
docekuju rasirenih ruku. Najbolji primer za to je Nikola Pasic... Stari Pasic je 
stvorio te bezobzirne politicare, profitere koji cesto drzavu smatraju kravom 
muzarom cijim se mlekom hrane. Licno on je uspostavio taj sistem..." 

Srpska nacionalno orijentisana masonerija, sto masoneriji inace nije 
svojstveno, se nikada nece oporaviti od ove „nacionalne" politike Nikole 
Pasica i regenta Aleksandra. Dominantnu ulogu u novostvrenoj drzavi ce imati 
hrvatska i slovenacka burzoazija i masonerija sa kojima ce, vrlo blisko, 



- 283 



saradivati Komunisticka partija Jugoslavije. 

Pasicev biograf italijanski diplomata Karlo Sforca (Carlo Sforza) nikada 
nista nije napisao o poreklu njegove porodice. S druge strane, istakao je blisko 
prijateljstvo Pasica sa Svetozarom Markovicem sa kojim su ga, pored slicnih 
politickih pogleda, posebno zblizavala osecanja mrznje prema kralju Milanu 
Obrenovicu, prvom srpskom kralju nakon Stefana Prvovencanog. Sforca 
ukazuje i na Pasicevu vezu za Mihailom Bakunjinom, ocem modernog 
anarhizma, sa kojim se druzio sve vreme svojih studija u Cirihu. Pri tome, 
Sforca napominje da je Pasic Bakunjinovu ideju da se „marksizam odmah 
primeni u Srbiji" pretpostavio ideji njenog prethodnog „demokratskog 
profilisanja". Svoje levicarske ideje Pasic izlaze jos 1876. zalazuci se za 
samoupravu, decentralizaciju, industriju na osnovi drzavnoj i si. 

Velika loza Kraljevine Srbije osnovana je 1912. i delovala je sve dok je 
postojala i srpska drzava, 1. decembar 1918. godine. Kada su Nikola Pasic i 
regent Aleksandar samovoljno ukinuli Kraljevinu Srbiju i proglasili Kraljevinu 
SHS i Velika Loza Srbije se transformisala u Veliku lozu Kraljevine SHS. 
Uoci Drugog svetskog rata sve loze na teritoriji Kraljevine Jugoslavije su se 
uspavale pa i Velika loza Kraljevine Jugoslavije. Aprila 1990. godine u 
Beogradu se bude loze: Pobratim, Sloga, Rad i postojanstvo i, na kraju, loza 
Maksimilijan Vrhovac. Velika ujedinjena loza Nemacke 23. juna 1990. 
reaktivira Veliku lozu Jugoslavije (VLJ). Prva redovna godisnja skupstina VLJ 
odrzana je 4. i 5. jula 1990. godine kada su reaktivirani konstitucija i statut 
Velike loze Jugoslavije usvojeni jos 1925. godine. Za prvog velikog majstora 
reaktivirane VLJ izabran je Zoran D. Nenezic, dotadasnji staresina loze 
Pobratim. Inace, Nenezic je u masoneriju iniciran u lozi 217 u Dizeldorfu. 

Sa otpocinjanjem ratnih dejstava Slovenije protiv SFR Jugoslavije, a potom i 
gradanskog rata u Hrvatskoj i BiH VLJ napustaju masoni iz Slovenije, 
Hrvatske i BiH koji, pod zastitom velikih loza Austrije i Nemacke osnivaju 
svoje velike loze. Makedonski masoni takode napustaju VLJ i uz pomoc 
engleske masonerije konstituisu svoju veliku lozu. Tokom 1993. grupa masona 
crnogorske orijentacije (Slobodan Perovic, Dragan Tanasic, Novak Jaukovic, 
Vladimir Desimirovic, Srdan Stankovic, Branislav Dimitrijevic, Novica 
Jovovic i Branislav Zigic) na inicijativu Velike ujedinjene loze Nemacke 
istupa iz VLJ i formira Regularnu veliku lozu Jugoslavije. Ovaj svoj cin ce 
pravdati navodnim uticajem Milosevica, srbske policije i vojske na masone u 
Srbiji. Odmah potom otpocece sa ritualnim izvinjenjima Hrvatima i 
Muslimanima zbog navodnih srbskih zlocina nad njima i si. Ova grupa 
crnogorskih masona ce u Riminiju, Italija uz podrsku velikog majstora Velikog 
orijenta Italije Gustava Rafija osnovati prvu crnogorsku lozu Montenegro. 
Kasnije se osnivaju jos i loza Zora i Luca mikrokozma. 

Istog dana kada je doslo do raspada Zajednice SCG 2006. godine crnogorski 



- 284 



masoni, pod zastitom Velike ujedinjene loze Nemacke, konstituisu Veliku loze 
Crne Gore na celu sa Novakom Jaukovicem, profesorom elektrotehnike. 
Medutim, Velika loza Crne Gore je kod nadleznih drzavnih organa Crne Gore 
registrovana samo kao udruzenje gradana odnosno kao nevladina organizacija. 
U njoj se nije dogodio proces masonske inicijacije sto znaci da ona deluje 
posve ilegalno. 

Rukovodeni sledom dotadasnjih dogadaja grupa srbskih masona napusta VLJ 
i uz pomoc Velike loze Francuske formira Veliku nacionalnu lozu Srbije na 
celu sa Suverenim Velikim Komanderom Vrhovnog Saveta Skotskog Rituala 
Draganom Malesevicem Tapijem. Nakon sto je Malesevic lisen zivota 2003. 
godine staresina loze postaje veliki majstor Dragutin Zagorac. Istaknuti 
clanovi ove loze su Miki Manojlovic, glumac, Milorad Pavic, knjizevnik, 
Miroslav Gasic, akademik, Bosko Jaksic, novinar, i dr. Velika nacionalna loza 
Srbije je incirala i osnivanje prve zenske loze u Srbiji, i Reda templara. Velika 
nacionalna loza Srbije ima sledece loze: Pobrati, Sumadija, Ivanjski venae, 
Dorde Vajfert, Istina, Dositej Obradovic, Svetlost Balkana, Sloboda i sveti 
Sava. 

Tokom 2006. formirana je Regularna Velika loza Srbije pod cijom zastitom 
rade 22 loze. RVLS je priznata od preko stotinu regularnih velikih loza sirom 
sveta i naslednik je Velike Loze Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Za 
jednog od svojih, istorijski gledano, najpoznatijih clanova ova loza ce isticati 
kralja Aleksandra Karadordevica. 

Pored Velike loze Francuske na teritoriji Srbije sve je prisutniji i Veliki 
orijent Francuske koji je u proteklih petnaest godina osnovao cetiri loze: Zora, 
Vernost, Ujedinjenje i Harmonija. Ovakvom aktivnoscu francuske masonerije 
stvoreni su uslovi za osnivanje lokalne Obedijencije na nacionalnom nivou. 

Od 2000. godine u Srbiji je sve prisutnije i delovanje Velike ujedinjene loze 
Nemacke. Intenzitet i uticaj njenog delovanja su sve uocljiviji u Beogradu, a 
narocito su izrazeni u Vojvodini. 



- 285 



Poglavlje dvanaesto 
MOZES AMSEL BAUER 



U arhivama Univerzitetske bibloteke Kembridza cuva se dokumentacija 
vezana za porodicno stablo Rotsilda i to jos od 1550. godine. Prema ovoj 
dokumentaciji prvi zapisi o jevrejskoj zajednici u Frankfurtu datiraju jos iz 
sredine XII veka, a podaci o prvim clanovima porodice Rotsild ukazuju da su 
oni zapravo samo jedna grana cuvene hazarske prodice Hahn koja je nemackim 
jevrejima, a pre svega onima iz Frankfurta podarila na daleko uvazenog rabina 
Josef Juspa Hahn-a, pisca verski i istorijski vaznog dela Josef Ometz. Prvi 
pomen porodice Rotsild, nevezano za porodicu Hahn, odnosi se na Isaka, sina 
Elhanana (Isaac ben Elchanan) koji je 2. avgusta 1492. evidentiran u 
Frankfurtu. Isak je od oca, cutljivog i medu Askenazi jevrejima (Hazarlar) 
duboko postovanog rabina, nasledio znacajnu sumu novca tako da je u 
poreskim knjigama Frankfurta za 1555. evidentirano da je platio porez u 
iznosu od 2.700 guldena. U skladu sa statusom Isak 1560. godine gradi novu 
kucu poznatu kao Hauszum roten Schild (Kuca kod crvenog stita). Medutim, 
savremena istorijografija se, ne bez razloga, ovom porodicom bavi tek od 
Mozesa Kalman Bauera (Moses Kalman Bauer) koji je krajem XVII veka ziveo 
u predgradu Frankfurta u kuci koju je 1665. sagradio Isakov unuk rabin Naftali 
Here (Naftali Hertz ben Yaakov Elchanan) poznatu kao zur Hinterpfann (Kod 
vrelog tiganja). Za Herca se, naravno, ne vezuje samo izgradnja kuce zur 
Hinterpfann vec i knjiga Emeq Ha Melekh koju je napisao 1648. i koja se tada, 
a i danas, smatra za jedno od najvaznijih Ju-dischen kabalistickih spisa. 

Bauer se bavio menjackim poslovima, kamatarenjem i trgovinom zlatnim 
novcicima. Svog sina imenjaka Mozesa je od najmanjih nogu dao u rabinsku 
skolu, a kad je zavrsio uzeo ga je da mu pomaze u poslu. Kad je 19. oktobra 
1735. Kalman preminuo Mozes Amsel Bauer (Moses Amschel Bauer) je 
preuzeo ocev posao i za kratko vreme ga znacajno unapredio. Sa suprugom 
Gutli (Gutle Schnapper, cerka Wolf Salomon Schnapper-a, bankara kneza 
Sakn-Majningena, i Hannah Israel) je imao desetoro dece koju je podizao u 
duhu ortodoksnih jevrejskih verskih ucenja. Nastojeci da svoje finansijske 
poslove prosiri izvan Frankfurta, on menja lako prepoznatljivo judeohazarsko 
prezime Bauer u Rotsild (Crveni stit), prema crvenom stitu koji je tada bio 



- 286 



porodicni zastitni znak iznad ulaznih vrata njihove kuce u ulici Jungestrase, u 
predgradu Frankfurta. Crvena boja bila je odabrana za zastitnu boju porodice 
zato sto je ova boja u starom Egiptu simbolizovala muskost, a Rotsildi su 
verovali samo svojim muskim potomcima. Na sredini ovog crvenog stita 
nalazio se dvoglavi orao. 

Mozes je imao vise dece, ali je najvise voleo sina Majera (Mayer Amschels 
Bauer, 1744. - 1812.) koga je s nepunih deset godina poslao da uci za 
rabina;dete je pokazivalo narocitu sklonost ka jevrejskim verskim i misticnim 
ucenjima, a posebno se zanimalo za kabalisticke mudrosti i tajne. Na zalost, 
samo dve godine kasnije, 1755. godine, Majerovi roditelji umiru i on se vraca 
kuci; godinu dana kasnije porodicni prijatelj iz Hanovera Samjuel Openhajm 
(Samuel Oppenheim) ga uzima kod sebe da radi u banci Bankhaus Oppenheim. 
Na iznenadenje svih, Majer Amsel je tako dobro i brzo ulazio u bankarske 
finese i tajne da ga je Openhajm posle sedam godina proizveo u mladeg 
saradnika. Openhajmovi ce 1789. sve svoje bankarske poslove preseliti u Bon 
gde ce Salomon Opnehajm osnovati novu banku pod imenom Sal. Oppenheim 
jr. & Cie. KGaAi koja i danas uspesno radi, a pocetkom XXI veka postala je 
najveca svetska privatna banka u vlasnistvu jedne porodice (krajem 2005. 
njena sveukupna aktiva je prevazilazila sumu od 130 milijardi dolara). 

Nakon sto je pronikao u najvaznije tajne bankarskog zanata Majer 1763. 
napusta Openhajmove i iz Hanovera se vraca kuci, u Frankfurt, gde nastavlja s 
nekadasnjim ocevim poslovima, kao sto su prodaja antikviteta i, pre svega, 
davanje zajmova s kamatom. Vrlo brzo Majer postaje svestan da se prava 
zarada ne krije u antikvitetima i sitnim zajmovima vec u spekulativnim 
finansijama - Kreditgeschafte und Bankgewerbe. Jos dok je radio kod 
Openhajma Majer se upoznao sa generalom Estorfom (Emmerich Otto August 
von Estorff) koji ce ga u Frankfurtu preporuciti Vilhelmu IX od Hesen-Hanaua 
(Wilhelm IX. von Hessen-Kassel) kako bi mu pronalazio retke antikvite. Svoj 
poslovni odnos sa princem Majer je poceo tako sto mu je prodavao skupocene 
starine po vanredno povoljnim cenama. Stekavsi korisna iskustva u radu s 
Majerom princ odlucuje da ovog velikog kabalistu, koji je tesko govorio 
nemacki, imenuje za svog krunskog bankara i agenta. 

Princ Vilhelm je bio sin landgrafa Frederika od Hesen-Kasela (Frederic 
Landgrave von Hessen-Kassel) i princeze Meri, kcerke britanskog kralja 
Dzordza II (George II of Great Britan). Vilhelm je tako bio u rodu i sa 
Dzordzom III ali i sa kraljevskim kucama Svedske i Danske. Vilhelmov otac 
landgraf Frederik vazio je za jednog od najbogatijih ljudi Evrope toga doba, 
tako da, kad je umro 1785, princ Vilhelm nasleduje bogatstvo koje ga je 
svrstavalo medu najuticajnije ljude Evrope. Kao i otac bio je mason, a iniciran 
je u lozi Zarovavelj. Seleci se iz svoje skromne grofovije Hanau-Mincenberg, 
koja se prostirala na sever i zapad oko Frankfurta, u znatno vecu i bogatiju 
grofoviju Hesen princ Vilhelm je dobio i titulu Kurfurst von Hessen. Ovde je 



- 287 



interesantno napomenuti da je on tada staru latinsku izreku Cuius regio, eius 
religio (Cija zemlja njegova i religija) preformulisao u Cuius pecunia, eius 
religio (Ciji novae njegova i religija) i to uzeo za svoj zivotni moto. 
Pozdravljajuci princa u njegovom novom domu Majer je prokomentarisao: 
Sola pecunia regnat - hodie tibi, eras mihi (Samo novae vlada - danas tebi, 
sutra meni)! 

Landgraf Vilhelm od Hesen-Kasela je voleo novae i obozavao zene. Iz 
vanbracnih veza imao je preko dvadesetoro dece. Najpoznatije njegove veze su 
s plemkinjom Karolinom fon Slothajm (Karoline von Schlotheim), s kojom je 
imao desetoro dece, i veza sa Svajcarkinjom Rozalijom Dorotejom Riter (Rosa 
Dorothea Ritter). Posto nikad nije skrivao svoje ljubavnice, Vilhelm je svoj 
svojoj deci dao odgovarajuce titule - fon Hesenstajn, fon Hajmrot, fon Hajnau 
i td. Velik broj ljubavnica, dece, skupih zabava i si. zahtevali su i ogromna 
finansijska sredstva, a princ ih je imao na pretek. 

Pokrajina Hesen-Kasel je bila jedna od najbogatijih u Evropi tokom 
osamnaestog veka. Prilikom stupanja na presto Vilhem je zatekao gotovo 40 
miliona guldena i znatan deo akcija Amsterdamske Vizelbanke. Najveci deo 
prihoda kuca Hesen-Kasela je inace ostvarivala iznajmljivanjem vojske kome 
god je bila potrebna, a to je najcesce bila Britanija. Istorijski napoznatiji 
primer iznajmljivanja vojske Hesen-Kasela Britaniji, bio je tokom njenog 
ratovanja protiv pobunjenih americkih kolonista u ratu koji su vodili za 
nezavisnost. Britanija je tada za 20.000 hesenskih vojnika platila astronomskih 
3.191 .000£. Posto je raspolagao ogromnim kolicinama gotovog novca, landgraf 
Vilhelm je poceo sa davanjem pozajmica mnogim nemackim princevima koji 
su, iz razloga diskrecije, izbegavali banke. Medutim, kad je odlucio da pocne 
davanje vecih i komplikovanijih zajmova shvatio je da mu treba posrednik 
kako se ne bi saznalo ko stoji iza tako velikih i unosnih transakcija. Na 
predlog i sugestiju svoga licnog finansijskog savetnika Karla Budera (Buderus 
von Carlhausen) zakljucio je da je njegov bankar i agent Majer Rotsild idealan 
covek za taj posao. Od tada je novae kraljevske kuce Hesen-Kasela Majer 
pozajmljivao uz visoke kamate, ali na nacin da niko nikad nije posumnjao da 
je to novae nekada princa, a sada elektora kuce Hese. Osiromaseni evropski 
dvorovi su imali velike potrebe za gotovim novcem, a Majer im se uvek 
nalazio pri ruci. Bio je vanredno diskretan i na dobrom glasu. U relativno 
kratkom vremenu zaradio je dosta novca za kraljevsku kucu Hesen-Kasel, ali i 
za sebe. Izmedju 1801. i 1806. Majer je za svoj ili za racun Vilhelma bio 
ukljucen u desetak najvecih zajmova Evrope tog vremena, od kojih su svakako 
najvazniji zajmovi Danskoj, Hesenu i Darmstatu, Badenu, Redu svetog Jovana 
i td. 

S obzirom da je uvek raspolagao velikim kolicinama gotovog novca i da mu 
je diskrecija bila zastitni znak, Majer Amsel je 1800. dobio titulu carskog 
dvorskog agenta i od austrijskog cara, a 1802. je postao i zvanicni dvorski 



- 288 



agent Reda svetog Jovana. Pocetkom devetnaestog veka gotovo da i nije bilo 
evropske kraljevske kuce koja nije, u vecoj ili manjoj meri, bila u finansiskim 
vezama s Majerom Amselom Rotsildom. 

Iako vec bogat i s izvanrednom reputacijom, Majer Amsel sansu za sticanje 
pravog bogatstva docekuje tek pojavom Napoleona Bonaparte na istorijskoj 
sceni Evrope. Zapravo, francuska revolucija je bila prava prekretnica za zivot i 
poslovanje kuce Rotsild. Sredinom XVIII veka Majer je bio poznat samo kao 
jedan od bogatijih kamatara i menjaca, a vec 1780. se nalazio na listi 
najbogatijih ljudi u Frankfurtu. Pre njegove smrti, 1812. godine, mnogi su 
bogatstvo kuce Rotsild merili ne frankfurtskim ili nemackim vec evropskim 
standardima. 

Neposredno pre izbijanja francuske revolucije, a narocito nakon nje, Majer 
shvata da se istorijske okolnosti u Evropi bitno menjaju i da je neophodno 
prilagoditi rad porodice novonastalim okolnostima. Imao je pet kcerki i 
petoricu sinova, i svi su radili unutar porodicnih poslova. Kao veliki 
postovalac Tore i Talmuda, a iznad svega kao jedan od najvecih kabalista svog 
vremena i covek svestan istorijskog trenutka, on unapreduje poslovanje 
porodice tako sto salje cetiri sina (Salomona u Bee, Natana u London, Kalman- 
Karla u Napulj i Jakob-Dzejmsa u Pariz) u cetiri velika evropska grada, da bi 
tamo poceli sopstvene bankarske poslove. Amsel ostaje s njim u Frankfurtu da 
bi mu pomagao i nasledio ga kad za to dode vreme. 

Cetiri novostvorene banke Rotsilda, u Londonu, Parizu, Becu i Napulju bile 
su vlasnistvo svakog od sinova, jer im je otac poklonio osnivacki ulog za 
pocetak rada, ali je sve kljucne odluke do, kraja zivota, donosio samo Majer 
Amsel. Sta vise, pravila koja je on tada formulisao pomogla su braci da stvore 
najvecu finansijsku imperiju tog vremena. Banke su bile samostalne, ali su se 
medusobno bezpogovorno ispomagale, odnosno poslovale su kao savremene 
multinacionalne korporacije. Zarada je deljena proporcionalno, u odnosu na 
udeo u vlasnistvu. Majer je odredio da samo muski potomci mogu raspolagati 
finansijskim sredstvima Kuce Rotsild tako da u slucaju smrti jednog od brace 
sav novae pripadne ostaloj braci, a ne supruzi i deci pokojnika. Medu bracom 
su se morali potpisati ugovori po svim pitanjima poslovanja, a osim njih niko 
drugi nikad nece moci da ima uvida u poslovanje nijedne banke. Za sve 
poslove vodile su se dvojne knjige. 

Francuska revolucija i dolazak Napolena bili su dogadjaji koji su izazvali 
krunski preokret u finansijama i uticaju Kuce Rotsild. Elektor Vilhem je 
finansirao sve Napoleonove protivnike, a narocito Austriju i Prusku tokom 
1805. godine. Kada je pruska vojska izgubila bitke kod Jene i Auerstata u 
jesen 1806. godine, Napoleon je izjavio: "Moj cilj je da uklonim kucu Hesen- 
Kasel iz spiska vladara i da je izbacim s liste mocnika". Jedino sto je Vilhelm 
tada mogao da uradi bilo je da bezi u Dansku. Iako je sa sobom poneo dobar 



- 289 



deo zlata, najveci deo je ipak poverava Majeru na cuvanje. Sticajem ovih 
okolnosti Rotsildi su se nasli u prilici da raspolazu dobrim delom finansijske 
moci jednog od najbogatijih ljudi u Evropi - elektora Vilhelma. Ova cinjenica 
omogucila je Rotsildima da pocetkom devetnaestog veka postanu jedna od 
najsnaznijih i najuticajnijih finansiskih institucija Evrope. Narvno, period 
raspolaganje tudom imovinom i sticanje ogromnih zarada od davanja kredita 
stranim drzavama po torn osnovu za Rotsilde je okoncano porazom Francuske i 
izgnanstvom Napoleona na Elbu. Medutim, tada vec finansiski mocnoj i 
uticajnoj Kuci Rotsild sreca se osmehnula jos jedanput - Napoleonov povratak 
1. marta 1815. 

Ratovi koje je Britanija vodila protiv Napoleona kostali su drzavnu kasu oko 
830 miliona funti. Bez obzira na dotadasnju ekonomsku moc Britanije bila je 
to suma koju ona nije mogla da isfinansira bez uzimanja kredita. Nacionalni 
dug se s 240 miliona funti 1793. popeo na preko 900 miliona funti 1815, a to 
je bilo neverovatnih 200% nacionalnog dohotka. Takode, javna potrosnja u 
Britaniji izmedu 1793. i 1815. znacajno je porasla, od nekih osamnaest miliona 
funti na gotovo celih sto miliona godisnje. Povratak Napoleona s Elbe znacio 
je da se rat nastavlja i da ce britanskoj vojsci trebati nova, znacajna 
finansijska sredstva. Natan Rotsild (Nathan Mayer Rothschild), glava 
Londonske banke Rotsilda je odmah britanskoj vladi stavio na raspolaganje 
velike kolicine zlata neophodnog za finansiranje britanskih trupa na 
kontinentu. 

Od Napoleonovog povratka s Elbe do njegovog poraza kod Vaterloa proslo je 
samo tri meseca. Bitka kod Vaterloa u blizini Brisela omogucila je Kuci 
Rotsild da u jednom danu postane finansiska imperija. Pocetak sukoba kod 
Vaterloa i tok same bitke su nedvosmisleno pokazivali da ce Napoleon 
pobediti engleskog vojskovodu Velingtona (Arthur Wellesley, 1st Duke of 
Wellington). Prvi tajni vojni izvestaji o rasulu medu Englezima i sigurnoj 
pobedi Napoleona su ubrzo stigli u London sto je, istog momenta, dovelo do 
panike na Londonskoj berzi. Paniku je dodatno pospesio Natan Rotsild kad je 
20. juna, odmah po otvaranju Berze, naredio da se prodaju sve njegove akcije 
u najvecim britanskim firmama, a narocito u Banci Engleske. Vrednost akcija 
na Londonskoj berzi je pocela tako naglo da pada da je finsnsijska katastrofa 
bila izvesna i neminovna. 

Medutim, u situaciji kada se Velington pripremao da prizna poraz na bojno 
polje kod Vaterloa stize pruska vojska (48.000 vojnika) pod komandom 
marsala Gerharda Bluha (Friedrich Wilhelm Freiherr von Biilow, Graf von 
Dennewitz) poznatog pod nadimkom Marschall Vorwarts (marsal napred). 
Prusi su, a ne Englezi, pobedili Napoleonovu Grande Armee (75.000 vojnika) i 
Napoleon se poklonio Bluhu, a ne Velingtonu koji se na polje Vaterlo, juzno 
od Brisela, pojavio sa samo 23.000 vojnika. Tog 18. juna 1815. kad je u 
popodnevnim satima francuskom generalu Pjeru Kambronu (Pierre Jacques 



- 290 



Etienne Cambronne) upucen poziv da se preda stari vojskovoda je odgovorio: 
"La garde meurt mais ne se rend pas" - Garda umire ali se ne predaje! 
Sudbina Napoleona Bonaparte bila je definitivno zapecacena, a to je znao i 
spijun Natana Rotsilda Rotvud (Rothwood) koji se nalazio u blizini same 
bitke; pomocu dobro organizovane kurirske sluzbe brace Rotsild (u prenosenju 
vesti sa Vaterloa korisceni su i golubi pismonose - Columba livia domestica), 
preko Denkerka i Dila do Nju Korta u Londonu, vec oko ponoci 19. juna je 
stigla informacija o porazu Napoleona. 

Porodica Rotsild je informacije o zbivanjima na Vaterlou imala skoro 48 
casova pre nego sto je Velingtonov aide-de-camp major Henri Persi (Henry 
Percy) predao (tacno u 23 casa, 21 juna) Velingtonov zvanicni izvestaj 
clanovima britanskog kabineta, koji su, svi do jednoga, bili okupljeni na veceri 
kod lorda Heroubija (Dudley Ryder, 1st Earl of Harrowby). Po prijemu 
informacije, ostalo je zabelezeno da se premijer Velike Britanije lord Liverpul 
(Robert Banks Jenkinson, 2nd Earl of Liverpool), ne pomerajuci se sa svoje 
stolice, obratio clanovima svoga kabineta: "Gospodo, vesti su dobre, a vecera 
jos bolja. Britanija je pobedila ali se mnogi sa Berze tome nece radovati" . 

Kako su, na osnovu prvih dezinformacija koje su sirili Rotsildovi agenti jos 
od ponoci 19. juna, svi u Londonu verovali da Velington gubi bitku, na berzi u 
Londonu (London Stock Exchange) je zavladala nevidena panika i doslo je do 
masovne prodaje deonica i consuls, obveznice britanske drzave. Berzanski 
spekulanti su znali da Natan Rotsild raspolaze najnovijim i najtacnijim 
informacijama, da ima izvanrednu poslovnu intuiciju i stoga je cinjenica da i 
on prodaje svoje deonice i consuls dovela do dodatne histerije prodaje svega. 
Do kraja dana obveznice britanske drzave consuls, deonice Banke Engleske i 
svih preduzeca prodavane su budzasto. 

Znajuci pravu istinu o ishodu bitke vec 19. juna, Natan Rotsild je 20. juna, 
odmah po otvaranju Berze, licno naredio prodaju svih svojih deonica, cime je 
dodatno ubrzao pad vrednosti akcija na Berzi. Kako su akcije, iz sata u sat, 
gubile vrednost Natan je 21. juna na samo sat pre zatvaranja Berze, preko 
svojih tajnih brokera, kupio gotovo sve deonice Banke Engleske i to za sestinu 
njihove realne vrednosti. Istovremeno, dosao je u posed kontrolnih paketa 
akcija niza najznacajnijih i najvecih engleskih firmi. Rotsild je delovao u 
svoje ime, ali i u interesu Njenog Velicanstva Kraljice Engleske. Bilo kako 
bilo, 21. juna 1815, samo sat pre ponoci kad je Velingtonov kurir saopstio 
ishod bitke, Natan Rotsild je postao jedan od najbogatijih bankara Evrope 
kontrolisuci, u svoje i ime svojih poslodavaca, najveci deo britanske 
ekonomije i Banku Engleske. Iz tog vremenaje ostalo zapamceno jedno 
njegovo berzansko pravilo: "Buy when there's blood in the streets and sell to 
the sound of trumpets" - Kupujte dok krv tece ulicama, a prodajte kad se trube 
oglase! 



- 291 



Po povratku u London Velingtonu, koji se okitio tudim perjem, je prireden do 
tada neviden docek; narod ga je slavio, a Kraljica ga je odlikovala titulom 
lorda i znacajnim posedima. Danas mnogi vreuju da Velingtona Kraljica nije 
nagradila zbog pobede koju i nije izvojevao, vec stoga sto je njegov glasnik s 
bojnog polja poslan s vise od 24 casa zakasnjenja. Nesto kasnije i Natan 
Rotsild je dobio titulu barona sto je sa velikim odobravanjem primljeno u 
njegovoj masonskoj lozi Lodge of Emulation. 

Za razumevanje finasijskih i diplomatskih poteza brace Rotsild narocito je 
vazno upoznati komunikacionu mrezu koju su poceli da razvijaju krajem 
osamnaestog, a usavrsili je prvih decenija devetnaestog veka. Do kraja 
dvadesetih godina XIX veka raspolagali su najbrzom i najsigurnijom mrezom 
agenata i redovnih korespodenata cija je osnovna uloga bila da do Nju Korta, 
rezidencije Rotsilda u Londonu, stizu najnovije politicke i ekonomske vesti. 
Njihovi kuriri bili su prepoznatljivo obuceni, a uz mito su prolazili sve granice 
i kontrolne punktove bez provere i zadrzavanja. Kad god je situacija to 
nalagala kururi su putovali preruseni, a braci su na raspolaganju bili i najbolje 
dresirani golubovi pismonose. Znacaj pravovremene informacije najbolje se 
moze videti iz primera bitke kod Vaterloa. Naravno, osnovni cilj ovakve 
njihove komunikacije bio je da prvi dobiju politicke informacije od cijeg 
sadrzaja je zavisilo hoce li kupovati ili prodavati hartije od vrednosti, pre 
nego sto vesti postanu opstepoznate i takve pocnu da uticu na trziste. Njihove 
postanske usluge koristili su mnogi imucni ljudi tog doba i mnoge krunisane 
glave, a najpoznatiji su bili britanska kraljica Viktorija i njen suprug Albert. U 
sustini, evropska elita je pocela da koristi komunikacionu mrezu porodice 
Rotsild iz dva razloga: prvo, ona je bila brza od svih drugih vidova prenosa 
poste i posiljki i, drugo, diplomate i plemstvo su mogli preko njih krajnje 
diskretno da se dopisuju bez bojazni da ce bilo ko to saznati, sto s javnom 
postom nije bio slucaj. 

Finansijsku operaciju slicnu onoj u Engleskoj Rotsildi su ponovili i u 
porazenoj Francuskoj. Da bi, nakon niza bezuspesnih pokusaja, finansijski 
ojacala i pokrenula svoju privredu Francuska je, nakon sto je pariska Kuca 
Rotsild odbila da joj pruzi bankarsku podrsku, odlucila da se zaduzi kod 
Bering banke iz Londona. Inace skepticno i krajnje oprezno finansijsko trziste 
kapitala u Francuskoj pocinje pozitivno da reaguje na novi drzavni zajam tek 
od oktobra 1818. godine - kada i Dzejms Rotsild (Baron Jacob, dit James, de 
Rothschild), osnivac francuske kuce Rotsilda, pocinje da kupuje drzavne 
obveznice Francuske. Ovo je stvorilo uverenje kod ostalih finasijera da je 
uspeh francuskog zajma izvestan i da se drzavnim obveznicama moze ostvariti 
pristojna zarada. Medutim, sredinom novebra Rotsildi su sve svoje obveznice u 
jednom danu izneli na berzu, sto je dovelo do nezapamcenog pada njihove 
vrednosti. Kad je vrednost obveznica dostigla gotovo nultu tacku Rotsildi su 
ih, opet preko svojih tajnih brokera, sve otkupili. Tako su stekli kontrolu nad 
dobrim delom francuske ekonomije. Porodica francuskih Rotsilda je od tada 



- 292 



ispred svog imena stavljala de. 

Podstaknut ovakvim mahinacijama Kuce Rotsild Ludvig Bern (Ludwig Bern) 
pise: "Rotsild je veliki svestenik straha, bog na cijem oltaru su zrtvovani 
sloboda, patriotizam, cast i sve gradanske vrline. On moze da za jedan sat 
proda sve svoje akcije na berzi da bi se sunovratile u najdublji ambis, a onda 
bi..; gospodin Rotsild zna da se imena svih princeva Evrope nalaze u njegovoj 
knjizi kredita..." 

Sustina poslovne politike i uspeha Kuce Rotsild se najlakse moze shvatiti iz 
saveta koji je Dzejms Rotsild, sredinom devetnaestog veka, dao grofu Tasilu o 
investiranju kapitala: 

"Gospodine Grofe, ako zelite kapital bez kamate, kupujte zemlju. Ako zelite 
kamate bez kapitala, kupujte akcije". Rukovodeni upravo ovakvom politikom 
do tridesetih godina devetnaestog veka pet kuca Rotsilda postale su vodeca 
snaga u javnim finansijama drzava u kojima su poslovale. Rotsildi su, zapravo, 
imali uticaj kakav u uobicajenim uslovima ima centralna banka. 

Nemacki pesnik i novinar Hajnrih Hajne (Heinrich Heine) tridesetih godina 
devetnaestog veka pise: 

"Oni unistavju dominaciju zemlje, usavrsavajuci do neuporedive moci sistem 
drzavnih obveznica i istovremeno im dajuci ranije privilegije zemlje... Niko ne 
cini vise da produzi revoluciju od samih Rotsilda. Mada zvuci cudno, oni kao 
bankari kraljeva i cuvari princevskih apanaza, cija bi egzistencija mogla biti 
dovedena u pitanje kolapsom evropskog sistema drzava, ipak imaju svest o 
svojoj revolucionarnoj misiji... Natan Rotsild je Neron finansija, koji kao 
apsolutni vladar vlada berzama sveta sistematski unistavajuci privilegije 
plemenitih, a zarad osnivanja novih demokratskih pravila upravljanja 
drzavama." 

Status najvecih i najmocnijih svetskih bankara Rotsildi sticu nakon tri 
revolucije: Americke, Francuske i Ruske koje su osmislile i organizovale tajne 
organizacije kojima su i oni pripadali. Danas nije nepoznato da su sve ove 
revolucije bile finansirane od strane medunarodnog bankarskog kartela u kome 
upravo Rotsildi imaju presudnu rec. 

Mozes Amsel Bauer je vec pocetkom osamnaestog veka bio clan jednog 
tajnog judejskog drustva, a kad je u Frankfuru osnovana prva masonska loza 
on se nasao u njoj. Mason je bio i njegov sin Majer koji je, zapravo, i prosirio 
porodicni posao, tako sto je 1750. godine, nakon oceve smrti, preuzeo 
porodicne poslove oko trgovine antikvitetima i skupocenim tkaninama, ali i 
prosirujuci delatnost na bankarstvo. Relativno brzo osniva banke u Londonu, 
Parizu, Becu, Frankfurtu i Napulju. Na celu ovih banaka nalazili su se njegovi 



- 293 



sinovi. Banka u Frankfurtu, majka svih drugih njihovih banaka, zvala se Mozes 
Amsel Rotsild i sinovi, a zatvorena je 1901. godine. Vec tada, porodici Rotsild 
niko nije bio ravan. Majer Rotsild je umro 19. septembra 1812. godine, a 
zamenio ga je njegov najstariji sin Natan Majer Rotsild iz londonske porodice, 
koji je preminuo u noci 29. jula 1836. godine. Na celo kuce tada dolazi 
Dzejms, glava pariske kuce. 

U nekrologu, u londonskom Times-u, Tomas Masa Alzager (Thomas Massa 
Alsager) je Natanovu smrt oznacio kao "jedan od najvaznijih dogadaja za Siti, 
i verovatno Evropu, koji se zadugo nece ponoviti". Opisujuci Natanovu 
sahranu, u ponedeljak ujutru 8. avgusta, Tomas pise da je povorku cinilo 75 
kocija i na hiljade ljudi, a da su mnoge radnje tog dana bile zatvorene. U 
povorci je bilo mnogo diplomatskih predstavnika i engleskih parlamentaraca. 
Natanovi posmrtni ostaci su sahranjeni na severozapadnom uglu jevrejskog 
dela groblja, na putu za Vajtcepel. 

Opsteevropsko interesovanje za smrt najstarijeg brata i glave Kuce Rotsild je 
razumljivo. Razlog je sasvim jednostavan, jer je Natan bio najbogatiji covek 
Britanije, a s obzirom na cinjenicu da je Britanija bila najmocnija svetska sila 
lako je zakljuciti da je on bio najbogatiji pojedinac na svetu. S druge strane, 
Dzejms je bio najbogatiji covek u Francuskoj, a isto vazi i za Amsela 
(Amschel Mayer von Rothschild), Salomona (Salomon Mayer von Rothschild) i 
Karla (Calmann Carl Mayer von Rothschild) u zemljama gde su ziveli i radili. 
Sve u svemu, Rotsildi su, bez sumnje bili najbogatija porodica na svetu. 

Banka koju je Natan osnovaao novcem svog oca u Londonu zvala se 
N.M.Rotschild & Sons (N.M. Rotsild & Sinovi) i od osnivanja je bila okosnica 
porodicnog poslovanja. Sediste banke je, od 1809. godine do danas, u ulici 2 
New Court, St. Swithin's Lane. Posle bitke kod Vaterloa i berzanskih dogadaja 
koji su se potom dogodili Natana se obratio novinarima: "I care not what 
puppet is placed on the throne of England to rule the Empire. The man who 
controls Britain's money supply controls the British Empire and I control the 
British money supply." (Ne interesuje me ko se nalazi na prestolu Engleske 
imperije. Covek koji kontrolise britanski novae kontrolise celo kraljevstvo, a 
ja kontrolisem britanski novae). 

Sediste banke N.M.Rotschild & Sons je u sreu Londona, poznatom pod 
nazivom Siti (The City). U Sitiju se danas nalaze ekspoziture skoro 500 raznih 
svetskih banaka, sediste Banke Engleske, Londonska berza i glavna zgrada 
najveceg osiguravajuceg drustva Lojd. Siti se prostire na jednoj kvadratnoj 
milji (2,6 kv.km.) i to je, u doslovnom smislu reci, centar svetskih finansija. U 
njemu danas zivi oko 7.800 stanovnika koji ne podlezu engleskim zakonima; 
preko dana u centar Sitija dolazi da radi gotovo 300.000 ljudi. Karakteristicno 
za Siti je da je on jos 1132. od engleskog kralja Henrija I dobio samostalnost, 
a od 1141. godine, nakon sto je konstituisana Uprava Sitija, ova teritorija je 



- 294 



izuzeta iz jurisdikcije kraljevstva. Ovim privilegijama Siti je prakticno postao 
nezavisna teritorija u okviru engleskog kraljevstva, nesto kao Vatikan u Italiji. 
Siti bira svog lorda gradonacelnika, koji je najvisa vlast u Sitiju i kome mora 
da se podredi i britanska kraljica kad stupa na njegovu teritoriju. Siti i danas 
ima svoju policiju, koja nema veze s britanskom policijom, ima svoje skole... 
Moc Sitija je posebno izrazena nakon osnivanja Banke Engleske koja je, 
ustvari, privatna banka i koja od osnivanja 1694. ima najvazniju ulogu u 
razvoju Velike Britanije, SAD i mnogih drugih drzava. Kako Siti utice na 
razvoj mnogih drzava i milijardi ljudi sirom sveta moze se videti kroz jedan, 
na izgled, beznacajan primer. U londonskom Sitiju se svakodnevno u 11 
casova pre podne sastaje dvanaest ljudi i utvrduje, apsolutno po svojoj volji, 
visinu referentne kamatne stope LIBOR (London Interbank Offered Rate) po 
kojoj banke jedna drugoj nude novae za posudivanje. Od ovako proizvoljno 
utvrdene visene London Interbank Offered Rate banke sirom sveta utvrduju 
visine svojih kamatnih stopa na kredite klijentima. Siti je, sasvim sigurno, 
drzava za koju veoma mali broj ljudi zna da postoji, a jos manji broj zna 
kakvom moci raspolaze. 

Pre smrti Majer Amsel Rotsild je sastavio testament koji i danas, s malim 
izuzecima, postuju svi Rotsildi. Svoj testamet Majer Amsel je izdiktirao samo 
sat pre nego sto ce umreti. Osnovu testamenta cini nekoliko tacaka od kojih je 
najvaznija ona da se svi Rotsildi moraju medu sobom zeniti i udavati. Majer je 
kao kabalista znao za znacaj i neophodnost ocuvanja cistote krvi koju je bilo 
moguce obezbediti samo meduporodicnim brakovima. Pored toga, na ovaj 
nacin se osiguravao i kontinuitet porodicnog bogatstva. Porodicnim 
finansijama ce se, po Majeru, moci baviti samo muski potomci, a glavnu rec ce 
uvek imati najstariji Rotsild. Danas se zna, a ocigledno da je stari Rotsild to 
znao jos u svoje vreme, da srodivanje izmedu brace i sestara ne dovodi do 
urodenih mana samo po sebi, vec dovodi do povecanja u ucestalosti 
homozigota (u laickom izrazu: predaja losih gena, koja je povecana zbog toga 
sto ljudi slicnog genetskog koda mogu imati slicne genetske defekte). Jevreji, 
naime, jos odavno znaju da homozigote mogu skupiti potencijalne defekte u 
jedan skup i efikasno smanjiti broj defekata u populaciji, cineci ih korisnim za 
vrstu. Na primer: ako deca rodena ovom vrstom urodenih mana umru (ili 
jednostavno budu ubijena) pre nego sto dobiju sopstveni porod, krajnji ishod 
srodivanja je konacno smanjivanje ucestalosti defektivnih gena u populaciji. 

Ukazujuci sinovima da samo jaki imaju buducnost on ih obavezuje da uvek 
ostanu jedinstveni i da nikad ne okrenu leda jedan drugom, i da, u vezi s tim, 
redovno sastavljaju ugovore o saradnji i podeli dobiti kako se nikada nebi 
sukobljavali oko finansijskih pitanja. 

Brakovi rodaka kod pripadnika mnogih religija i naroda nisu bili nepoznat 
cin. Ovakvo srodivanje je narocito bilo prisutno u starom Egiptu i Grckoj, kao 
i u Rimskoj republici, odnosno rimskom carstvu sve do 295. g.n.e. kada je 



- 295 



carskim ukazom Incestus iuris civilis stavljeno van snage - samo za gradane 
Rima. Papa Grgur Veliki (Gregorius Magnus, 590.-604.), u svoje vreme poznat 
i kao Servus servorum Dei (Sluga slugu Bozijih), nareduje hriscanima da 
"verni treba da se vencavaju samo s onima koji su im rod u trecem ili cetvrtom 
kolenu". Naravno, ovo se nije odnosilo na sve hriscaneo s obzirom da je 
bracno srodivanje medu evropskim krunisanim glavama ostalo uobicajeno sve 
do danasnjih dana. Najpoznatiji, po ovome, su bili Hohenzloreni (Haus 
Hohenzollern), Burboni (Maison capetienne de Bourbon) i posebno 
Habzburgovci (Die Habsburger). 

Pre testamenta Majera Amsela Rotsildi su se vencavali s clanovima drugih 
bliskih im jevrejskih porodica. Medutim, nakon 1812. Rotsildi pocinju da se 
vencavaju iskljucivo medu sobom. Od dvadeset jednog braka potomaka Majera 
Amsela sve do 1877. dogovoreno je najmanje petnaest brakova izmedu 
njegovih direktnih potomaka. Pocelo je u julu 1824. kada se Dzejms, glava 
pariske Kuce Rotsild, ozenio svojom bratanicom - Salomonovom cerkom Beti. 
Dve godine kasnije, Salomonov sin Anselm ozenio se Sarlotom, svojom 
sestrom od strica, Natana. Potom se najstariji Natanov sin Lajonel ozenio 
Sarlotom, najstarijom cerkom svog strica Karla i td. 

U porodici Rotsild posebno su se slavila rodenja muske dece, a glavni razlog 
za to je sto je porodica dosledno praktikovala endogamiju. Neko bi pomislio 
da su ovakvi brakovi, s medicinske tacke gledista, bili opasni po zdravlje dece, 
sto je samo donekle tacno. Naime, od cetrdeset cetvoro unuka i praunuka 
Majera Amsela samo je sestoro umrlo pre navrsene pete godine, sto je 13,6%. 
S druge strane, sredinom devetnaestog veka, u zapadnoj Evropi medu 
hriscanima smrtnost dece do pete godine zivota je iznosila oko 25%. Ni jedno 
njegovo unuce ili praunuce nije imalo nikakvih mentalnih smetnji, a njihov 
prosecni zivotni vek, ako izuzmemo sestoro umrlih pre pete godine zivota, bio 
je 93 godine. 

Izrazavajuci svoju volju da se Rotsildi medu sobom zene i udaju, Majer 
Amsel je prvenstveno nastojao, a u tome i uspeo, da unutarporodicnim 
brakovima spreci razdvajanje pet kuca i onemoguci da ijedan stranac ikad 
stekne udeo u bogatstvu petorice brace. Pored testamenta koji su do kraja 
zivota postovali, braca su od oca, koji se uvek i u svakoj prilici pridrzavao 
starohebrejskih obicaja i iz njih stecenih navika, nasledila i praksu da nikad ne 
rade na Sabat i da se rigorozno pridrzavaju koser ishrane. Kao deca, braca su 
morala da citaju Toru, osnov Mojsijeovih zakona i Talmud, zbirku rabinskih 
komentara i rasparava o pravilima zivota koja nalaze vera. Kad se sve to ima u 
vidu, ne iznenaduje njihova posvecenost veri, konspirativnost u radu i sklonost 
ka delovanju u mnogim tajnim bratstvima tog doba. 

Koliko su Rotsildi polagali na bracne veze i krvne relacije koje se tako 
uspostavljaju govori i to sto su glavama bankarskih kuca (Dreyfuses, Lazards, 



- 296 



Schiffs, Warburgs...) na koje su imali snazan ako ne i dominantan uticaj 
nalagali da se sva njihova deca medusobno zene. Tako se pojedinacno 
uspostavljen jevrejski bankarski kapital pretvorio u medunarodni bankarski 
kartel (International Banking Cartel), baziran na nizu interesantnih brakova 
koji su, na kraju, rezultirali uspostavljanjem globalnog finansijskog sistema 
(Global Financial System) na cijem se celu nalaze Rotsildi. 

Uvidajuci da za potpunu kontrolu ljudima i dogadajima nije dovoljan samo 
novae, vec da je neophodno raspolagati i nekom vrstom prisile, ali ne vojne ili 
policijske, Majer Amsel Rotsild odlucuje da do maksimuma iskoristi masonsku 
organizaciju ciji je clan bio. Posto su masoni vec bili mnogobrojna 
organizacija, s veoma uvazenim clanstvom, on odlucuje da formira posebno 
tajno drustvo. Ono ce, po njemu, delovati kroz masonske loze koje treba 
dodatno instrumentalizovati zarad postizanja konacnog cilja: dominacije svim 
svetskim tokovima novca i uspostavljanja jednog centra upravljanja svetom. 
To drustvo ce biti poznato pod imenom Iluminati. 



- 297 



Poglavlje trinaesto 
ILUMINATI 



Ime Adam u judejskoj ali i hriscanskoj religiji oznacava prvog coveka. 
Weis je na nemackom naziv za belu boju ali, u odredenom sledu reci, moze da 
se odnosi i na nekoga ko je prosvetljen. Rec haupt Nemci koriste da bi ukazali 
na nekog ko je na vrhu hijerarhije. 

Adam Vajshaupt (Johann Adam Weishaupt) je roden 6. februara 1748. u 
poboznoj jevrejskoj porodici. Stavise, njegov otac Johan Vajshaupt je bio 
veoma uvazen rabin koji je za svog sina imao posebne planove. Medutim, 
tokom 1754. Adamovi roditelji nenadano umiru, a dalje staranje o njemu 
preuzima njegov kum Baron Ikstat (Johann Adam Ickstatt), koji je radio u 
Univerzitetu u Ingolstadu. Za neobicno bistro dete zainteresovali su se i 
Jezuiti, koji ubrzo preuzimaju odgovornost za njegovo buduce obrazovanje i 
vaspitanje. 

Jos kao mali Adam biva pokatolicen, a vec 1768. zavrsava studije u 
Ingolstadu u Bavarskoj, kao najtalentovaniji student generacije. Na jesen 
1772. proizveden je u profesora kanonskog prava, a samo tri godine kasnije 
promovisan je za dekana. Tokom studija Vajshaupt je dosao u dodir s ucenjima 
Pitagore i mnogih drugih antickih mislilaca koji su znacajno uticali na njegovo 
postepeno distanciranje od dotadasnjih zastitnika Jezuita, svestenickog reda 
unutar Katolicke crkve. Poseban uticaj na konacno distanciranje Vajshaupta od 
Jezuita, odnosno katolicke crkve i rojalistickih sistema imalo je njegovo 
izucavanje francuskog pisca i filosofa Fransoa Arua, poznatijeg pod imenom 
Volter. 

Adama Vajshaupta s Majerom Amselom Rotsildom upoznao je 1772. poznati 
jevrejski filosof Mojsije Mendelson (Moses Mandelson). Kontakti izmedu 
Vajshaupta i Rotsilda nisu bili cesti ali su bili intenzivni po razmeni misljenja 
i ideja i zasnovani na bliskim pogledima na svet i uverenju u neophodnost 
njegovog kontrolisanog menjanja. Tokom druzenja s Mojsije Mendelsonom i 
njegovim saradnikom i sledbenikom Mihaelom Hesom, Adam Vajshaupt je 
dosao u dodir s najvecim tajnama kabale i postaje indoktriniran ovim drevnim 
ezoteriskim spoznajama. Prvog maja 1773. u kuci Rotsilda u Jungestrase u 



- 298 



Frankfurtu Adam Vajshaup je prisustvovao sastanku trinaestorice Jevreja koje 
mu je Majer predstavio samo kao Die weisen von Zion (Cionski mudraci), ljude 
koji su kontrolisali mnoga tajna drustva, a medu njima i Chabrath Zerek Aour 
Bokhr. Tom prilikom dvadeset petogodisnji Vajshaupt je, vodeci zapisnik, 
postao svedokom odluke trinaestorice ljudi da se ostvari dominacija i kontrola 
nad celim svetom putem kontrole svetske novcane mase. 

Svojih obaveza prema jezuitskom redu Vajshaupt je bio osloboden 21. jula 
1773. godine kada je papa Kliment XIV ukazom Dominus ac Redemptor 
raspustio Red. Dve godine kasnije, odnosno 1. maja 1775, na predlog Majera 
Vajshaupt osniva tajno udruzenje koje naziva Red perfekcionista (Bund der 
Perfektibilisten) no vec 1. maja 1776. mu menja naziv u Red Iluminata 
(Illuminatenorden - die Erleuchteten). Osnivackom sastanku u ulici 
TheresienstraEe 23 je prisustvovalo, pored Vajshaupta, jos petoro ljudi : 
Johann Wolfgang Von Goethe, nemacki knjizevnik, filozof i naucnik; Johann 
Gottfried Herder, nemacki filosof, teolog i pesnik; Friedrich Nicolai, nemacki 
pisac i knjizar; Isaak Iselin, svajcarski politicar, filosof i osnivac drustva 
Societe Helvetique; Otto Heinrich Von Gemmingen-Hornberg, nemacki 
diplomata i Mocartov (Wolfgang Amadeus Mozart) prijatelj koji je takode 
trebalo da prisustvuje osnivackom skupu ali je u tome bio sprecen. Sestorica 
ljudi se dogovorilo da osnovni moto, smisao postojanja i delovanja Reda bude 
izrazen kroz tri latinske reci Novus Ordo Seclorum. Borba za novi svetski 
poredak u kome nece biti mesta za religije, nacije i patriotizam, kraljeve i 
kraljice i privatnu imovinu postace zadatak svih pripadnika Reda iluminata. 
Vatra, odnosno uzareno sunce koja ce progutati sve dotadasnje vrednosti, kao 
sto je to bio slucaj sa persijskim Gue'bres-ima, ce postati njihov simbol (krug 
sa tackom u sredini), a Adam Vajshaupt ce postati prvi veliki majstor reda. 

Vajshaupt je, po nalogu Majera Amsela, sacinio i predlozio prisutnima u 
TheresienstraEe 23 Program Reda Iluminata (Politisches Programm der 
Illuminatenorden - MDCCLXXVI) od devet tacaka koji, u osnovi, i danas vazi: 

Ukidanje monarhija i svih slobodno izabranih vlada. 

Ukidanje privatne svojine. 

Ukidanje prava na nasledivanje. 

Ukidanje patriotizma, nacionalizma i drzavnog suvereniteta. 

Ukidanje institucije porodice i svih moralnih vrednosti. 

Ukidanje svih poznatih religija. 

Uspostavljanje jedne svetske banke. 

Uspostavljanje jednog monetarnog sistema. 

Uspostavljanje jednog svetskog centra vlasti. 



Iluminati su ustrojeni po uzoru na Jezuite, a od preuzetih jezuitskih metoda 
rada valja istaci nacin spijuniranja protivnika i kontrole saradnika. Tim 
povodom Vajshaupt je govorio; "Zasto ono sto su oni ucinili za oltare i 



- 299 



carevine ja ne bih mogao uciniti protiv oltara i carevina". Stvarajuci piramidu 
svojih posvecenika, koja se zasnivala na jos od sesnaestog veka proverenoj 
strukturi jezuita, a kasnije i masona, Vajshaupt je posebnu paznju posvetio 
apsolutnoj tajnosti delovanja Reda. Svojim sledbenicima je govorio i 
ponavljao: "Velika snaga naseg reda lezi u njegovoj tajnosti. Neka se nikada 
niko ne pojavi na bilo kom mestu pod svojim imenom, nego uvek pod nekim 
drugim nazivom i drugom delatnoscu". Instruisuci clanove reda kako da 
nastupaju u javnosti on istice da se "nekad mora govoriti ovako, a nekad 
onako, ali uvek bez otkrivanji pravih namera, jer one moraju ostati skrivene za 
potcinjene." 

U red iluminata primani su, po pravilu, ljudi s mentalnim kapacitetom, 
znanjem i spremnoscu da menjaju svet s krajnjim ciljem da mu donesu konacan 
mir i vladavinu razuma pod jednim svetskim centrom moci. S tim u vezi pisao 
je da "covek nije los, osim kad ga takvim ucine despotski vladari, religija, 
drzave, coveka losi primeri izopace. Kad konacno Razum postane religija 
ljudi, problem ce biti resen." Da bi se obezbedilo izbavljene coveka i razum 
postao superiorna odrednica covekovog svekolikog delovanja, insistirao je da 
"mudri moraju da koriste sva sredstva da cine dobro koja pokvareni koriste da 
cine zlo". Iz tog razloga Vajshauptu i njegovim sledbenicima nije bilo strano 
laganje, krada, obmana, ubijanje i si. Krajnji cilj je uvek opravdavao sredstva. 

Od samog pocetka Vajshaupt se zalagao za prijem zena u Red, isticuci da 
"nema boljeg nacina da se utice na muskarce od onoga preko zene". Pri tome, 
zene je delio na dve vrste: ugledne, koje ce doprineti afirmaciji i sirenju 
ugleda Reda i one koje ce "pomoci da se zadovolje i pridobiju pojedina braca". 
Vreme ce pokazati da su iluminati izdasno koristili seksualno ucenjivanje ljudi 
na polozaju da bi ih pridobili za svoju stvar, a da im ni zastrasivanje, pa ni 
ubistva protivnika, nisu bili ni najmanje strani. 

Za kratko vreme red iluminata je okupio preko dve hiljade clanova koji su 
delovali sirom Evrope. Medu njima je bilo plemica, sudija, policajaca, 
doktora, naucnika, svestenika.., jednom recju uticajnih i uvazenih ljudi u 
sredinama gde su delovali. Da bi i sam Red ucinio nevidljivim za javnost, 
Vajshaupt odlucuje da njegovi clanovi udu u masonske loze koje ce koristiti 
kao paravan za svoje delovanje. Infiltriranje iluminata u najvise masonske 
redove obavljeno je na Konvenciji masona u samostanu Vilhelmsbad, u 
Hesenu, 16. juli - 21.avgust 1782. Ovom skupu, kome su prisustvovali 
predstavnici svih evropskih loza, predsedavao je vojvoda Bransvik (Graf von 
Brunsvik). Iluminate je predvodio blizak Vajshauptov saradnik, hanoverski 
baron Franc Fridrih Ludvig fon Knige (Freiherr Adolph Franz Friedrich 
Ludwig Knigge). Posle ponoci, 17. jula, Vojvoda Bransvik, vojvoda od 
Orleana (Louis Philippe Joseph d'Orleans), Majer Amsel Rotsild, Adam 
Vajshaupt i baron Knige odrzavaju tajni sastanak na kome se dogovaraaju o 
infiltraciji iluminata u vrh masonerije i njenoj instrumentalizaciji za svoje 



- 300 



potrebe, odnosno za potrebe Cionskih mudraca na celu s Jerusalimskim 
princom. Saglasili su se i da iluminati primaju najistaknutije masone u svoje 
redove sto ce, vremenom, dovesti do potpune "prosvetljenosti" ali i dodatne 
kontrole masonerije. Sediste iluminata se premesta u Frankfurt, gde je vec vise 
godina delovala masonska loza "Red strogog posmatranja", a ciji osnivaci su 
bili rabin Cvi Hirs (Rabi Hirsch), princ Karl (Prinz Karl), brat princa Vilijama 
od Hesen-Hanau, Sigismund Gajzenhajmer (Sigismund Geisenheimer), 
Rotsildov saradnik i naravno sam Majer Amsel Rotsild. Bilo kako bilo, 
iluminati su do Treceg kongresa masona, u Frankfurtu 1786. godine, 
kontrolisali sve masonske loze u Nemackoj, Austriji, Madarskoj, Engleskoj, 
Skotskoj, Poljskoj, Svajcarskoj, Belgiji, Francuskoj, Italiji, Holandiji, Spaniji, 
Svedskoj, Rusiji, Irskoj, Africi i Americi. 

Na Konvenciji su usvojeni i zakljucci o organizacionoj shemi, metodama 
delovanja, dinamici i krajnjem cilju Bratsva. Clanstvo u iluminatima je 
podeljeno na tri nivoa, a ovi na devet stepeni. Nivoi su bili: Nursery, Masonry 
i Mystery. Stepeni nivoa Nursery su: Novice, Minerval i Illuminatus Minor. 
Stepeni nivoa Masonry su: Illuminatus Major i Illuminatus Dirigens. Stepeni 
nivoa Mystery su: Presbyter, Principatus Illuminatus, Magus i Rex. Svi nivoi, 
odnosno iluminatski stepeni bide pridodati masonskoj organizaciji tako sto ce 
se nalaziti iznat 33 stepena masonske hijerarhije. 

Nedugo nakon Konvencije bilo je lako uociti da su iluminati intenzivirali 
aktivnost preko masonskih loza, sto je bitno uticalo na agresivniji nastup 
masona i njihovo ubrzano sirenje svetom. Iako su se svi ucesnici Konvencije 
zakleli zivotom na vecno cutanje markiz de Vizje je, pred smrt, zapisao da: 
"zavera koja je spremna i pokrenuta tako je dobro osmisljena da ce biti 
nemoguce da je vlade i crkva izbegnu". Konvencija je bila dogadaj od 
istorijskog znacaja ne samo za masone i iluminate vec i za sve narode sveta. 
Beleske koje je Adam Vajshaupt vodio na Konvenciji, a u kojima se najvise 
citira izlaganje Majera Amsela, kasnije ce dopuniti njegov verni sledbenik i 
iluminat Mozes Mordekaj Marks Levi (Moses Mordecay Marx Levy, poznatiji 
samo kao Karl Marks). Ove i jos neke druge beleske ce, nakon sto u njihov 
posed dode policija carske Rusije, biti prvi put stampane u Rusiji krajem XIX, 
a pocetkom XX veka bice stampani u Japanu, Nemackoj, Americi, Britaniji i 
td. pod nazivom Protokoli cionskih mudraca. 

Iako je Vajshaupt preduzeo sve mere da bi obezbedio tajnost rada i prikrio 
samo postojanje iluminata, sticaj okolnosti ih je razotkrio, a reputacija koju su 
nakon toga stekli dovela je do zabrane delovanja reda u svim evropskim 
drzavama. Postupajuci u skladu sa svrhom svog osnivanja, iluminati su 1784. 
godine osmislili plan za svrgavanje Habzburske monarhije, ali je on otkriven. 
To je dovelo do zabrane njihovog delovanja u Bavarskoj. Medutim, prava 
katastrofa Iluminate je zadesila 1785. u sklopu priprema za obaranje francuske 
kraljevske porodice. 



- 301 



Francuski iluminati bili su okupljeni oko loze Leonidas ciji veliki majstor je 
bio grof Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo (Honore Gabriel Riqueti, Comte de 
Mirabeau). Masonima je dominirala Velika francuska loza Orijenta, na cijem 
se celu nalazio veliki majstor vojvoda od Orleana (Louis Philippe Joseph 
d'Orleans, clan kraljevske porodice Burbona i rodak francuskog kralja Luja 
XVI) koji je i sam, nakon Konvencije iz Vilhemsbada, postao iluminat. Posle 
neuspeha iz 1784. Vajshaupt se povukao u duboku ilegalu, ali nije odustao od 
planiranja daljih destruktivnih akcija. Vec do leta 1785, uz pomoc svog 
prijatelja Jozefa Cveka (Jozsef Zweck), dovrsio je plan za svrgavanje 
francuskog kralja i uspostavljanje prve prosvecene drzave - Francuske 
republike. Kompletan plan i niz drugih propratnih papira Vajshauptova 
supruga Marija Sosenhofer (Sausenhofer) predala je njegovom poverljivom i 
odanom coveku Johanu Lencu (Johann Jacob Lentz) koji se jula 1785. uputio u 
Pariz kako bi ih dostavio Mirabou i vojvodi od Orleana. Sumnjajuci da ga neko 
prati Lenc je, iz mesta Gota (Gotha), glavni grad Tiringije, gde je Vajshaupt 
tada boravio pod zastitom princa Ernsta II (Ernst II. Ludwig von Sachsen- 
Gotha-Altenburg), krenuo zaobilaznim putem u Francusku. Sticajem nesrecnih 
okolnost, bezmalo neverovatnih, u letnjoj oluji koja je vladala nad Bavarskom 
u Regenzburgu (Regensburg) Lenca je pogodio grom i on je na lieu mesta 
izdahnuo. 

Lenc je bio mrtav i sa njim sve njegove tajne ali, na nesrecu iluminata, 
netaknute su ostale bisage u kojima su se nalazili Vajshauptovi papiri i pisane 
direktive. Nemacka policija, ciji su agenti po prijavi barona Zaha (Franz Xaver 
von Zach) pratili Lenca, je tako dosla u posed tajnih dokumenata iz kojih se 
nedvosmisleno videlo da iluminati pripremaju revoluciju u Francuskoj s ciljem 
svrgavanja kralja i ukidanja katolicke crkve. Sta vise, iz dokumenata se videlo 
da je francuski kralj samo prvi od tri kralja koji su trebali da nestanu u prvom 
talasu iluminatskog prosvetljenja sveta. Drugi na ovom spisku je bio svedski 
kralj Gustav III (Gustav III), a treci austrijski car Leopold II (Leopold II 
Osterreich). 

Prvi koji je francuskog kralja obavestio o mogucim pretnjama po njegov 
zivot i buducnost kompletne monarhije bio je arhiepiskop Majnca Karl Dalberg 
(Karl Theodor Anton Maria von Dalberg). Kao dobar poznanik barona Franca 
fon Knigea i Johana Blumauera (Johannes Aloisius Blumauer), jos jednog 
jezuite i Vajshauptove veze u Becu, Dalberg je o iluminatskoj zaveri saznao 
jos krajem 1784. i o tome obavestio Luja XVI ali mu ovaj nije cak ni 
odgovorio. Nakon toga Dalberg 2. marta 1785 u listu Wiener Realzeitung 
stampa proklamaciju Aufklarung o neverovatnoj iluminatskoj zaveri ali ga, ni 
ovoga puta, Luj XVI niti bilo koji drugi evropski suveren neshvata ozbiljno. 

Nakon smrti poverljivog Vajshauptovog coveka Lenca nemacka policija o 
svojim saznanjima obavestava sve evropske dvorove ali se na njima cela stvar 
prima samo kao neumesna sala. Policija je cak dala da se odstampa i celokupan 



- 302 



zaplenjeni materijal koji je objavljen pod imenom Originalni spisi Reda 
iluminata (Die Illuminati-Papiere). O iluminatsko-masonskoj zaveri pisao je 
pocetkom 1789. i profesor Edinburskog univerziteta i clan Kraljevskog 
udruzenja u Edinburgu Dzon Robinson (John Robinson). On je u svojoj knjizi 
Dokazi o zaveri za obaranje svih evropskih vlada i unistenje svih postojecih 
religija (Proofs of a Conspiracy against all the Religions and Governments of 
Europe, carried on in the secret meetings of Freemasons, Illuminati and 
Reading Societies) vrlo precizno i argumentovano, kao clan masonske loze, 
pisao i upozoravao Evropu na predstojece strahote. Na zalost, malo ko je ova 
upozorenja proslavljenog skotskog matematicara uzimao za ozbiljno. Istina, 
aktivnosti svih tajnih organizacija sirom Evrope su bila zabranjena ali se 
gotovo nista konkretnije nije uradilo na njihovom razbijanju. Jedino je u 
Bavarskoj, tokom 1786. godine, uhapseno nekoliko clanova iluminata cija su 
se imena nasla u tajnim spisima koje je Lenc nosio. Nakon ovih hapsenja i 
intenzivne potrage policije za njim, Vajshaupt se sklanja na imanje vojvode 
Franca od Saks-Koburg-Salfelda (Franz Friedrich Anton von Sachsen-Coburg- 
Saalfeld) gde je cekao da se dogodi ono sto je tako minuciozno projektovao: 
pocetak revolucije protiv francuske monarhije 14. jula 1789.; usvajanje 
Declaration des droits de I'Homme et du citoyen (Deklaracija o pravima ljudi 
i gradana) od strane francuskog parlamenta 26. avgusta 1789.; ubistva 
Leopolda II - 1. mart 1792, Gustava III - 29. mart 1792. i Luja XVI 21. januar 
1793. Tek tada veliki majstor iluminata odlazi u Ameriku, gde i umire 1830. 

Nemacka policija i gotovo svi kojih se to moglo ticati u Evropi su znali za 
namere Iluminati ali niko, kao usled opste amnezije, nije preduzimao nista 
odlucnije po torn pitanju, a iluminatska kola su pocela da se krecu: nakon 
Kongresa u Vilhemsbadenu iluminati intenziviraju svoje delovanje preko 
masonskih loza. Posebno prisna saradnja, sve do kraja francuske revolucije, 
odvija se s Velikom francuskom lozom Orijenta, odnosno direktno s Vojvodom 
od Orleana. Ostace zabelezeno da je francuska revolucija pocela upadom u 
Bastilju 1789. gde je 1307. godine francuski kralj Filip Lepi utamnicio Zaka 
de la Mola, velikog majstora vitezova Templa. Takode, zapisano je da su 
poslednje reci koje je, na dan pogubljenja, 21. januara 1793, cuo Luj XVI bile 
reci vojvode od Orleana: "Racuni su namireni". Odmah posle pogubljenja 
kralja i kraljice Mirabo se obratio prisutnima recima: "Kraj monarhije 
okoncali su sinovi i kceri Reda vitezova Templa". 

Francusku revoluciju su osmislili i isplanirali iluminati na celu s Adamom 
Vajshauptom, a njeni dosledni izvrsioci su bili pripadnici francuske burzoazije 
okupljeni u vise masonskih organizacija. Kako sami nisu mogli da okupe veci 
broj parizana oni su unajmili oko hiljadu stranih kriminalaca koji su tako 
postali udarna snaga burzoazije u njenom obracunu sa francuskim plemstvom i 
njegovim feudalnim sistemom. Opste prihvaceno verovanje da je francuska 
revolucija bila delo namucenog i napacenog francuskog naroda je izmisljotina 
samog Vajshaupta i klasicna iluminatsko-masonska propaganda. Svrha i smisao 



- 303 



ove izmisljotine je bila dvostruka: da se prikrije udeo iluminata i masona u 
svrgavanju jednog evropskog suverena i da se zabasuri cinjenica da su kroz 
Deklaraciju o pravima ljudi i gradana koju je francuski parlament usvojio 26. 
avgusta 1789. prava data tous les juifs qui vivent en France (svim Jevrejima 
koji su ziveli u Francuskoj) - svi drugi su ih imali i pre revolucije. I, naravno, 
mozda i najvaznije je bila cinjenica da je burzoaskom revolucijom u 
Francuskoj Jevrejima odobreno kamatarenje koje im je u ovoj zemlji bilo 
zabranjeno jos od 789. godine kada ga je, svojim zakonom Capitularium pour 
les Juifs, kao nemoralno i po zivot ljudi opasno, zabranio franacki kralj iz 
Karolinske dinastije Sarleman, poznatiji kao Karlo Veliki (Karolus Magnus). 
Jos jednu je stvar, vezano za Jevreje, Karlo Veliki zabranio i to je bila la 
sodomie et les Juifs, vezano za njihov obicaj da se braca i sestre medusobno 
zene. 

Pored masona glavna uloga u Francuskoj revoluciji pripada naravno i 
jevrejskim bankarima koji su organizovali cartel financiere za njeno 
izvodenje. Medu najpoznatijim finansijerima su, pored nezaobilaznih porodica 
Montefjore i Rotsild iz Londona i braca Bendzamin i Abraham Goldsmit 
(Benjamin i Abraham Goldsmith) iz Londona, Mozes Mokarta (Moses Moctta) 
iz Londona, Danijel Icig (Daniel Itzig) dvorski bankar Fridriha II od Pruske, 
David Fridlander (David Friedlander) i Here Serfber (Herz Cerfbeer) iz 
Alzasa. Posebno je interesantno ucesce bankara V.H. Efraim (V. H. Ephraim) 
koji je umro cetrnaest godina pre Revolucije ali je svojim naslednicima ostavio 
u amanet da nastave njegov rad na finansiranju revolucionarnog prevrata u 
Francuskoj. Efraim je inace bio dvorski bankar kod Fridriha I kralja Prusije i 
elektora Branderburga (Friedrich Wilhelm I). 

Finansijska podrska jevrejskih bankara prevratu u Francuskoj bila je dobro 
osmisljena i kordinirana iz jedne iluminatske loze koja je bila osnovana u 
Berlinu pod imenom Tugenbund. Sediste loze nalazilo se u kuci bankara Herca 
Serfbera, a istorija belezi da je gospoda Henrijeta Here (Henrietta Herz) cesce 
vidana u drustvu francuskog revolucionara Miraboa (Honore Gabriel Riqueti, 
Comte de Mirabeau) nego sa svojim suprugom. Medu istaknutim pripadnicima 
Tugebund-a izvesno je bio i Fridrih Gene (Frederick von Gentz) koji ce 
javnosti postati poznatiji tek nakon sto je postao licni sekretar Austrijskog 
kancelara princa Meterniha. Inace, lozu posestrimu u Becu je vodila Feni 
Arnstin (Fanny von Arnstein), cerka bankara Danijela Iciga koja je i upoznala 
Meterniha sa svojom velikom simpatijom Gencom, a ovaj austrijskog kancelara 
sa Solomonom Rotsildom (Salomon Mayer von Rothschild) koji ce tako uci na 
velika vrata u Bee i ondasnje aristokratske krugove. U Jevrejskoj hronici 
(Jewish Chronicle) od 1. septembra 1922. zabelezene su reci gospode Here 
kako su svi Jevreji okupljeni oko Tugenbund-a bili notorni finansijeri 
Francuske revolucije. 

Jevreji su dugo bili na losem glasu u Francuskoj gde je obican narod u 



- 304 



velikoj meri zazirao od njih. U prilog ove konstatcije moze se navesti, kao 
ilustracija, samo detalj da je jos od 9. jula 1721. godine pred francuskim 
sudovima uvedena praksa More Judaico kojom se Jevrejima zabranjuje 
svedocenje u sudskim postupcima protiv hriscana. Jedini grad u Francuskoj u 
kome se nije primenjivao More Judaico bio je Strazbur koji je danas sediste 
Evropskog parlamenta. Iako se primena More Judaico moze ciniti 
diskriminatornom ona je zapravo iznudena odredba uslovljena cinjenicom da 
Jevreji nisu svoje zakletve pred sudom smatrali obavezujucim jer ih, prema 
sopstvenom kazivanju, na postovanje obavuzuju samo zakletve pred rabinom. 
Kako su zbog ovakvog odnosa Jevreja prema sudovima mnogi hriscani postali 
zrtve jevrejskih na neistini zasnovanih poverilackih parnica uvedena je 
pomenuta praksa. 

Istorijska cinjenica je da je Francuska uoci revolucije bila jedna od 
najnaprednijih evropskih drzava i da je, kao takva, raspolagala s gotovo 
polovinom celokupne evropske novcane mase. Posebno je bila na glasu njena 
trgovacka razmena sa svetom koja se, za samo par decenija, povecala preko 
400%. Polovina bogatstva Francuske nalaziola se u posedu njene srednje klase, 
a slobodni seljaci su imali vise zemlje od aristokratije. Za razliku od vecine 
drugih evropskih drzava, kralj je u Francuskoj ukinuo prisilne javne radove, a 
policiji je mucenje zatvorenika u postupku saslusanja bilo najstroze 
zabranjeno. Putna infrastruktura u Francuskoj je bila jedna od najboljih, sto je 
znacajno olaksavalo putovanje i trgovinu u okviru same drzave. Broj skola i 
bolnica u odnosu na broj stanovnika bio je najveci u Evropi tog doba. 

Podici narod na revoluciju u takvoj zemlji bilo je gotovo nemoguce. Upravo 
zato je Vajshaupt osmislio plan kako bi razbesneo narod i odobrovoljio ga da 
prihvati kraljevo pogubljenje i uspostavljanje prve "prosvecene republike": 
Prvo je vojvoda od Orleana (Louis Philippe Joseph d'Orleans) pocetkom 1787. 
organizovao otkup svih zaliha zita i mesa u Francuskoj, a potom su iste 
sakrivene. To je, nakon nepunih godinu dana, dovelo do poskupljenja hleba za 
75%, a ubrzo i do nesnosnih uslova zivota za 85% seoskog i gradskog 
stanovnistva koje je vec juna 1789. ostalo bez hrane, odnosno bilo izlozeno 
opstem gladovanju - famine. Za ove conditions de vie difficiles okrivljen je, 
preko novina i spretno sirenim glasinama, kralj. Paralelno sa optuzivanjem 
svog rodaka kralja Luja XVI za nastalu glad vojvoda od Orleana je otvorio 
vrata svoga doma Palais-Royal (nekadasnja rezidencija kardinala Riseljea) i 
poceo na veliko da deli hranu izgladnelom narodu sto mu je preko noci donelo 
veliku popularnost i simpatije. Njegova rezidencija je, inace, pre ovih 
dogadaja bila mesto gde su se okupljali clanovi kluba Club Breton kako bi u 
miru i na neznatnoj udaljenosti od rezidencije francuskog kralja Palais des 
Tuileries kovali zaveru o uspostavljanju demokratskog terora i svojoj 
neogranicenoj vlasti. Clanovi ovog kluba ce 1789. svetu postati poznati kao 
Jakobinci. 



- 305 



Drugo, Francuska je bila najveci finansijer Americke revolucije (1775-1783) 
sto je prouzrokovalo njen deficit budgetaire (budzetski deficit), koji se 
pokrivao zaduzivanjem kod stranih banaka. Njen ukupan dug ubrzo je dostigao 
iznos od preko cetiri milijarde livri, a problem je nastao kad su strani 
poverioci zatrazili da se dug, bez mogucnosti reprogramiranja, odmah vrati. 
Francuski ministri finansija Turgot, Necker, Calonne su predlagali Luju XVI 
fiskalne reforme (reformer la fiscalite) usmerene ka najbogatijim sto je on i 
prihvatao ali se ovoj ideji uvek suprotstavljala Assemblee des notables 
(Skupstina plemica) kao i sama Skupstina u kojoj su masoni vodili glavnu rec. 
U takvoj situaciji kralj je bio prinuden da 1786. svojim decret royal uvede 
opste dodatne poreze, sto je izazvalo veliko nezadovoljstvo stanovnistva, a 
posebno srednje klase. Naravno, ne treba ni pominjati da je najveci deo 
stranog zajma kontrolisala Kuca Rotsild. 

Trece, da bi izazvali monetarni haos i inflaciju, prema njima poznatoj theorie 
du chaos, masoni su odstampali 35 miliona novcanica i u kratkom vremenu ih 
sve pustili u opticaj. Faux-monnayage (falsifikati) su bili ravni originalu i 
inflacija je podivljala, ostavljajuci najveci broj ljudi bez ustedevina i bilo 
kakvog novca. Za inflaciju i sve sto je ona sa sobom proizvela okrivljeni su 
kralj i vlada, a revolucionari su, nakon sto su pogubili kralja i kraljicu, 
teatralno na trgu Vandome (place Vendome) unistili originalne klisee za 
pravljenje novcanica sto je, prema njima, zapravo bilo obecanje narodu da 
inflacije nikada vise nece biti. 

Od 605 clanova francuskog parlamenta (Estates-General) na dan 17. juna 
1789. godine 447 su bili clanovi raznih masonskih udruzenja. Oni su u 
Parlamentu za sve okrivljavali kraljicu Mariju Antoanetu i nesrecnog Luja 
XVI. Istovremeno, njihovi placeni glasnici su isli od mesta do mesta i citali 
proglase protiv monarhije. Bilo kako bilo, Vajshauptov plan se ostvario jer se 
za manje od godinu dana javno mnjeje Francuske okrenulo protiv kralja 
zahtevajuci njegovu glavu. 

Revolucija je pocela napadom na Bastilju (Bastille, Rue Saint-Antoine) 14. 
jula 1789. radi navodnog oslobadanja nezakonito utamnicenih ljudi, cija je 
jedina krivica, kako su tada govorili zaverenici, bila to sto su ukazivali na 
kraljeve greske. Francuska je 1789. bila najmnogoljudnija drzava Evrope, s 
preko 27 miliona stanovnika, od kojih je skoro milion zivelo u Parizu. Od tih 
milion parizana na Bastilju je kreneulo nekoliko stotina gradana: Glavna snaga 
"demonstranata" su bili strani placenici, njih oko hiljadu, koje su iluminati 
angazovali u Nemackoj, Austriji i Italiji. Kad je rulja provalila u nebranjenu 
Bastilju u njoj je prema sacuvanim podacima Archives de la Bastille bilo samo 
sedam zatvorenika; bili su to, osim Marquisa de Sada, obicni kriminalci. 
Revolucionari su ipak, bez ikakvog povoda, ubili markiza Leneja (marquisde 
Launay), upravnika kraljevog zatvora - Bastilje pa se on tako moze smatrati 
prvom zrtvom "prosvecene revolucije". Odsecenu Lenejevu glavu 



- 306 



revolucionari su nabili na jednu motku i s njom marsirali ulicama Pariza. 
Krvavi pir je tako dobio svoj prvi cin. Medutim, dok su jedni slavili smrt 
starog i bolesnog markiza drugi su se bavili ozbiljnim stvarima: pravi razlog 
za napad na Bastilju je bilo oruzje koje je u njoj bilo lagerovano; vise hiljada 
pusaka je lako odneseno, a to je bilo dovoljno za drugi cin tragedije. Za 
odbranu kralja i Francuske od stranih placenika i domacih izdajnika bio je 
zaduzen sedamdesetogodisnji marsal Viktor-Fransoa (Victor-Francois, 2eme 
due de Broglie) koji je umesto pripreme efikasne odbrane kralja i otadzbine 
pripremio efikasan beg svoje porodice i svog bogatsta. Republika Francuska 
proglasena je 22. septembra 1792. i to je datum kad je, prvi put u istoriji 
Covecanstva, od Boga dana vlast zamenjena vlascu onih koji su je sami sebi 
dodelili. 

Jedina stvar koju revolucionari nisu uspeli da ostvare je bilo osnivanje 
centralne banke Francuske. Nju ce 18. januara 1800. godine osnovati Napoleon 
Bonaparta smestajuci je u Hotel de Toulouse sto je zapravo nekadasnja vila 
grofa od Tuluza (Comtes de ToulouseLouis Alexandre de Bourbon) u centru 
Parizu - rue de la Vrilliere, ler arrondissement de Paris. Za osnivanje 
centralne banke Francuske interesantno je napomenuti da se prvi pokusaj 
njenog uspostavljanja vezuje za Skotlandanina Dzona Loua (Joannis Law) koji 
je bio poznat ne samo kao najbolji student Univerziteta u Glazgovu vec i kao 
izvanredan kockar, zenskaros ali i finansijski struenjak o cemu je svedocio i 
njegov prijatelj Vilijam Paterson (Sir William Paterson), osnivac Banke 
Engleske i vlasnik cuvene trgovacke firme Worshipful Company of Merchant 
Taylors . Nakon sto je u jednom dvoboju u Londonu ubio coveka - muza svoje 
ljubavnice, Lou je pobegao u Amsterdam gde ga je cekao poziv vojvode od 
Orleana (Philippe d'Orleans). 

Vojvoda od Orleana poznat i kao Filip II Orleanski koji je u to vreme bio 
ministar finansija imao je ideju da sa markizom i najbogatijim parizaninom 
toga vremena Antoanom (Antoine Crozat, marquis du Chatel) osnoju francusku 
centralnu banku sa pravom emisije sopstvenog novca. Cilj je, naravno, bio da 
se po uzoru na Banku Engleske stampanjem papirnog bankarskog novca 
finansira drzava, a da se potom dugovi naplate u zlatu. Odmah nakon smrti 
svoga strica kralja Luja XIV vojvoda od Orlean postaje regent Francuske 
(regent du royaume de France) i uspeva, formalno-pravno, da za svoju ideju 
centralne banke "privoli" i osmogodisnjeg francuskog kralja Luja XV (Louis 
XV, le Bien-Aime). No, kako su znali krajnje ciljeve i domete centralne banke 
i njene creation monetaire koju su planirali da uspostave vojvoda i markiz 
nisu zeleli da se oni ili neko njima blizak eksponira kao osnivac i titular banke 
pa su odlucili da u funkciji novog direktora banke promovisu savrsenog 
stranca. Tako je iz Amsterdama gde se upoznavao sa radom lokalne berze i 
Amsterdamske centralne banke u Francusku pozvan skotlandanin Dzon Lou 
koji je Parizanima 1715. predstavljen kao banquier et economiste pod imenom 
Jean Law de Lauriston. Godinu dana kasnije - 2. maja 1716, Lou u Parizu 



- 307 



osniva Banque Generale, a ona vec 10. aprila 1717 otpocinje sa emisijom 
billet de banque. Kako se % kapitala banke sastojalo od drzavnih obveznica 
ispalo je da je to bila prva francuska centralna banka. Pocetni uspesi banke 
omogucili su vojvodi od Orleana da izdejstvuje promenu naziva banke u 
Banque Royale, a da Loua postavi na mesto generalnog nadzornika finansija 
(controleur general des finances). Sve to je dovelo do dodatnog jacanja 
poverenja gradana i plemstva u novu banku iza koje je sada stajala i kraljevska 
kuca. Medutim, stampanje neogranicenih kolicina billet de banque dovelo je 
vec 1720. do nezapamcene inflacije, finansijskog i monetarnog haosa sto je, na 
kraju, rezultiralo sa banqueroute - zatvaranjem Banque Generale, odnosno 
Banque Royale. Uz pomoc vojvode od Orleana koji mu je obezbedio lazni 
pasos i pratnju Lou je morao decembra 1720. da pobegne iz Francuske u 
Veneciju gde i umire marta 1729. Protiv novih zahteva za osnivanjem 
centralne banke bice kasnije i punoletni Luj XV. Protiv centralne banke 
odlucno je, sve do izbijanja revolucije, istupao i Luj XVI (Louis XVI, Louis- 
Auguste de Franc) tvrdeci da ona ne donosi nikome srecu; nikome osim onima 
koji njome upravljaju. 

Francuska revolucija podarila je svetu nekoliko stvari, medu kojima se mogu 
apostrofirati nove pokretacke snage olicene u tajnim drustvima, prekid sa 
starim idejama i vremenima, nastanak nove svetske ere u kojoj ce demokratori 
u ime naroda, a ne nasledne monarhije, upravljati drzavama i svetom. Prvi put 
u istoriji naslednu aristokratiju zamenio je sloj trgovaca i lihvara - burzoazija 
je tako dosla na vlast, a sa njom i ekonomska politika laissez-faire. Francuska 
revolucija podarila je svetu i Napoleona Bonapartu koji je osnovao prvu 
francusku centralnu banku i, na opste zadovoljstvo evropskih bankara, poceo 
seriju ratova. 

Pod vladavinom Direktorijuma poceo je i zloglasni Marquise de Sade da 
objavljuje svoje nadaleko cuvene sadisticke romane, a u Parizu je stampan prvi 
adresar bordela i galantnih dama Tarif des filles du Palais-Royal, lieux 
circonvoisins et autres quartiers de Paris, avec leurs nomes et demeures 
(Tarifa devojaka Pale-Rojala, njegove okoline i ostalih kvartova Pariza, s 
njihovim imenima i stanovima). Medu parizanima je posebno bio na ceni 
pansion Madame Duperon gde se za 25 zlatnih franaka moglo uzivati cele 
noci. Ukinuta je crkvena odredba o zabrani razvoda braka, a prvi koji su 
osetili njene efekte bile su pariske prostitutke koje su od postenih raspustenica 
gotovo ostale bez posla; izvesni Liardot sa veselim i ponovo slobodnim 
mladim damama osniva Bureau de confiance koji ce postati preteca danasnjim 
sluzbama za pratnju galantne gospode. U Francuskoj je vec prve 
revolucionarne godine broj vanbracno rodene dece povecan za preko 100%. 
Francuska revolucija je, ocigledno, svetu podarila mnogo toga. 

U znak secanja na pocetak Revolution frangaise u Parizu je tacno sto godina 
kasnije - 1889. na Marsovom polju (Champ-de-Mars) podignut najvisi obelisk 



- 308 



na svetu poznat pod imenom tour Eiffel- Ajfelov toranj. Konstruisao ga je 
mason Gustav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel). Na Marsovom polju (Mars je 
rimski bog rata) je inace 14. jula 1790. obavljeno svecano proglasenje 
Francuske za ustavnu monahiju - Fete de la Federation. Tom prilikom 
masonskim vodama francuske revolucije urucen je i specijalni telegram 
podrske britanskog premijera Vilijama Janga (William Pitt, the Younger). 

Prvu knjigu o strahotama Francuske revolucije i njenim glavnim 
protagonistima - masonima, odnosno iluminatima napisao je 1797. jezuita Abe 
Baruel (Abbe Augustin Barruel). Knjiga se zvala Memoires pour servir a 
I'Histoire du Jacobinisme (Memoari o istoriji jakobinizma) i u sebi je sadrzala 
niz dokumenta i izjava koje su nedvosmisleno ukazivale da su coup d'etat u 
Francuskoj osmislile i izvele tajne organizacije iza kojih su stajali Iluminati. 
Spasavajuci glavu od prekih sudova i kriznih stabova novouspostavljene 
iluminatske vlasti Baruel je spas potrazio i pronasao u Londonu kod 
francuskog plemica princa od Kontea (Louis Francois Joseph de Bourbon, 
Prince of Conti). Bauerova otkrica o umesanosti masona i Iluminata u proces 
uspostavljanja diktature i demokratskog terora (dictatorship and democratic 
terror) u Francuskoj potvrdio je, iste godine - 1979, svojom knjigom Dokazi 
konspiracije... (puni naziv knjige: Proofs of a Conspiracy against all the 
Religions and Governments of Europe, carried on in the secret meetings of 
Freemasons, Illuminati and Reading Societies) profesor filosofije na 
Univerzitetu u Edinburgu Dzon Robis (John Robison). Robis je do svojih 
saznanja o umesanosti Iluminat u coup d'etat u Francuskoj dosao preko 
Kraljevskog drustva u Edimburgu ciji je bio clan, a najveci broj detalja mu je 
saopstio njegov bliski prijatelj admirala Carls Nouls (Sir Charles Knowles, 1st 
Baronet) koji je i sam bio clan nekoliko tajnih organizacija. 

Drugo, moguce, najdetaljniji prikaz iluminatske involviranosti u Francusku 
revoluciju, dao je Vatikan koji je preko svog teologa Zaka Zolija (Jacques 
Cretineau-Joly) objavio 1859. spise pod nazivom L'Eglise Romaine en face de 
la Revolution. U ovim spisima, koji su u nekoliko narednih decenija doziveli 
bezbroj izdanja, prikazan je niz dokumenata i svedocanstava koji su, izvan 
svake sumnje, rasvetlili ulogu iluminata i masona u Francuskoj revoluciji i 
svim uzasima koji su je pratili i konstituisali se, nakon nje, kao Action 
democratiquel 

Od 1776. do 1785. iluminati su imali ogranke, odnosno organizacije, u svim 
najvaznijim evropskim prestonicama. Prva iluminatska loza u Americi 
osnovana je 4. jula 1786. - istog dana kada je 13 britanskih kolonija u Novom 
svetu proglasilo svoju Americku deklaraciju o nezavisnosti. Prva i dugo 
vremena najpoznatija i najznacajnija iluminatska loza bila je ona u Njujorku 
pod nazivom Kolumbijska iluminatska loza (Columbian Illuminate Lodge). Pre 
nego sto se navrsila godina dana americke nezavisnosti u svakoj od 13 
federalnih jedinica postojala je po jedna loza iluminata. Prisustvo iluminata u 



- 309 



Americi je bilo ocito, a njihova destruktivna orijentacija upozoravajuca. Tako 
je 19. jula 1789. predsednik univerziteta Harvard, profesor Dejvid Papen 
(David Papen), obracajuci se diplomcima izjavio da je "opasnost od iluminata 
po americki politicki sistem i pravo veroispovesti ogromna s, moguce, 
nesagledivim posledicama". Uvidajuci opasnost iluminatske prisutnosti u 
Americi, katolicki svestenik Snajder (G. W. Snyder), pocetkom septembra 
1798. godine, salje upozoravajuce pismo americkom predsedniku Dzordzu 
Vasingtonu. U prilogu svog pisma Snajder salje i primerak knjige skotskog 
masona, matematicara i profesora na Edinburskom univerzitetu Dzona Robinsa 
o iluminatskim planovima za rusenje evropskih dinastija i svih postojecih 
religija. U odgovoru, koji je 24. oktobra iz Mount Vernon-a poslao velecasnom 
Snajderu, Vasington doslovce istice: "It was not my intention to doubt that, the 
Doctrines of the Illuminati, and principles of Jacobinism had not spread in 
the United States. On the contrary, no one is more truly satisfied of this fact 
than I am". (Nije mi namera da sumnjam u cinjenicu da se doktrina iluminata 
nije i principi jakobizma nisu rasirila po Sjedinjenim drzavama. Naprotiv, niko 
nije zadovoljniji od mene zbog te cinjenice). 

Dzon Adamas (John Quincy Adams) se tokom 1800-te kandidovao za 
predsednika SAD i, u okviru svoje kampanje, je u tri navrata pisao pukovniku 
Vilijamu Stounu (William L. Stone) upozoravajuci ga kako se njegov 
protivkandidat Tomar Dzeferson (Thomas Jefferson), pisac Dekleracije 
Nezavisnosti SAD, koristi svojim masonskim vezama u cilju promocije 
iluminatskih ciljeva sirom Amerike. Dzeferson je pobedio na izborima, a 
sadrzaj pisama upucenih pukovniku Stounu su americkoj javnosti obelodanjena 
tek 1954. godine u knjizi admirala Vilijama Kara (William Guy Carr) Pioni u 
igri (Pawns In The Game). Nakon sto je knjiga objavljena bibleotek Rittenburg 
Square Library u Pensilvaniji koja je bila u njihovom posedu je odbila da ih 
ucini dostupnim javnosti. Lokalni sud je, po zahtevu admirala Vilijama Kara, 
presudio da su pisma javno dobro i da se kao takva imaju staviti javnosti na 
uvid. No, ubrzo nakon presude iz Biblioteke je stiglo saopstenje da su pisma 
bespovratno zagubljena. U uvodnim napomena svoje knjige Kar koji je gotovo 
pola veka bio visoki zapovednik u americkoj mornarici pise: "Ukoliko vas 
moja otkrica iznenade i sokiraju nemojte se, molim vas, osecati inferiorno. 
Iskreno vam priznajem da sam se ja jos od 1911. trudio da shvatim zasto je 
covecanstvo u neprekidnom stanju sukoba, a tek 1950. sam dosao do saznanja 
da iza svih zala, zavera i losih vesti stoje nosioci Luciferianske ideje". 

U znak secanja na osnivanje prve loze u Americi iluminati su preko svog 
coveka Edvarda Labulea (Edouard Rene Lefebvre de Laboulaye) organizovali 
da se u Njujorku 1886. godine podigne 46,5 m visoka statua pod nazivom La 
liberte eclairant le monde (Sloboda osvetljava svet). Kamen temeljac za ovu 
monumentalnu statuu polozio je Vilijam Brodi (William A. Brodie), veliki 
majstor Velike loze Njujorka. Statuu, danas poznatu samo kao Statua slobede, 
je, kao i Ajfelov toranj, konstruisao Gustav Ajfel, a njen autor je Frederik 



- 310 



Bartoldi (Frederic Auguste Bartholdi). Kao cuveni egiptolog Bartoldi je 
posveceno slikao motive iz starog Egipta od kojih su mnogi bili izlozeni u 
njegovoj masonskoj lozi L'Alsace-Lorraine. Medutim, on je bio upucen i u 
mnoga ucenja grckih gradova-drzava i Rimskog carstva. Zbog svega toga je i 
bio, od strane Labulea, odabran za skulptora ovog iluminatskog simbola. Kako 
je sve sto je u vezi sa iluminatima i masonima puno simbolike recimo samo da 
sedam zrakova koji okruzuju glavu zenske figure predstavljaju simbol za 
sedam mora i sedam kontinenata. Naime, o sedam svetskih mora se govorilo 
jos u starom Sumeru i taj broj, koji mnogi smatraju za magijski broj, mora su 
preuzeli stari grci, rimljani i arapi i on se redovno pojavljivao u 
srednjevropskoj literaturi: Arapsko, Crno, Crveno, Indijsko, Persijsko, 
Kaspisjsko i Sredozemno. Sto se tice kontinenata jos od vremena Egipcana se 
govori o sedam kontinenata i oni se i danas u mnogim sredinama tako poimaju: 
Afrika, Antarktik, Australija, Juzna Amerika, Severna Amerika, Evropa i 
Azija. Inace, sama statua kipa Slobode je zapravo prikaz vavilonske kraljice 
Semiramide koju je svojevremeno, imajuci u vidu njeno bozansko poreklo i 
raskalasnost, Adam Vajshaupt licno odabrao kao zastitnicu iluminata. 

Iz svog sigurnog i udobnog utocista u Koburgu, glavnom gradu nemackog 
vojvodstva Saxe-Coburg-Saalfeld, Vajshaupt se 1793. brodom uputio za 
Ameriku. Prisustvo Vajshaupta i iluminata je u Americi odmah primeceno, a 
njihovo delovanje je i danas jedno od dominantnih u SAD. Odmah po dolasku 
u Ameriku Vajshaupt se upleo u stvaranje i menjanje politickog i ekonomskog 
sistema drzave. Kako je to bilo vidi se na primeru Ugovora iz Tripolija (Treaty 
of Peace and Friendship between the United States of America and the Bey and 
Subjects of Tripoli of Barbary) koji je Amerika 4. novembra 1796. potpisala sa 
kraljevstvom Tripoli. Americke veze sa muslimanskim svetom su znacajno 
vece i znacajnije nego sto se to danas moze i zamisliti: Prva drzava koja je 
priznala nezavisnost i suverenost SAD je bila kraljevina Maroko 1777. godine. 
Deset godina kasnije Amerika je donela svoj prvi ustav i potpisla svoj prvi 
medudrzavni ugovor sa kraljevinom Marokom koji je i dan danas na snazi. 
Nepunih deset godina kasnije - 1796, SAD potpisuju jos jedan ugovor sa jos 
jednom arapskom drzavom - Tripolijem. U ovom Ugovoru iza koga su stajali 
Vajshaupt i njegov prijatelj i predsednik SAD Dzeferson stoji, u clanu 11. da 
SAD nikada nisu osnovane kao hriscanska drzava i da se, shodno tome, SAD 
nikada nece upustati u verske sukobe. Sta vise, clan 11 Ugovora iz Tripolija 
nedvosmisleno ukazuje na obavezu Amerike da postuje muhamedansku veru i 
na njoj zasnovane drzave. Ugovor je ratifikovan od strane Senata 10. juna 
1797. kada ga je potpisao i predsednik SAD Dzon Adams (John Adams) koji je 
svojom rukom dodao: „Sjedinjene Drzave ne gaje neprijateljske namere prema 
zakonima i veri muslimana". U znak secanje na ovaj Ugovor ali i prvi americki 
sukob na africkom tlu i prvoj podignutoj americkoj zastavi na starom 
kontinentu se, i dan danas, u himni americkih marinaca spominju obale 
drevnog Tripolija: "To the shores of Tripoli". Ugovorom iz Tripolija 
Vajshaupt i iluminati su pokazali da je Amerika, i pored postojanja Ustava, 



- 311 



zapravo tabula rasa koju samo treba popuniti iluminatskim vrednostima i 
pravilima igre, a potom insistirati na njihovoj planetarnoj univerzalnosti. 

Vajshaupt je iskreno verovao da ce svi koji budu ziveli u iluminatskoj 
Americi biti superiorni u odnosu na ostatak sveta - neprosvecene mase - 
kojima Amerika mora doneti univerzalne vrednosti slobode i opsteg progresa. 
U skladu sa ovim Vajshauptovim verovanjem u Americi je kasnije promovisana 
doktrina Manifest Destiny - Sudbinskoj predodredenosti: Amerika ima 
Bozansku predodredenost da prosvetli ceo americki kontinent i ko god da joj 
se u tome suprotstavi samo dokazuje svoju prostotu i opravdanost americkog 
delovanja. Prvo javno obelodanjivanje ove Vajshauptove doktrine ucinio je 
1836. americki predsednik Endrju Dzeksonu (Andrew Jackson). Nakon Drugog 
svetskog rata americki predsednik Hari Truman (Harry S. Truman) prosirice 
pravo americke Bozanske predodredenosti na ceo svet, a sve pod izgovor 
odbrane od komunizma. 

Za americke finansije i ekonomiju od posebnog je znacaja bilo Vajshauptovo 
instruiranje Alberta Galatina (Abraham Alfonse Albert Gallatin) koga je on 
"prosvetlio" i iz Svajcarske ga put Amerike uputio jos 1780. godine. Odmah 
po dolasku Galatin se procuo kao veliki finansijski mag i uz odgovarajucu 
podrsku ubrzo je postao kongresmen, a potom i ministar finansija. Kada je 
1811. uskraceno pravo rada prvoj centralnoj banci Prvoj americkoj banci (First 
Bank of the United States) Vajshaupt se postarao da Galatin, kao ministar 
finansija, ubedi predsednika Amerike Dzejmsa Medisona (James Madison, Jr.) 
da se ratni troskovi koje je Amerika imala u ratu protiv Britanije (1812.-1815.) 
mogu pokriti samo preko centralne banke. Medison je prihvatio ovu sugestiju i 
osigurao podrsku kongresa koji je 1816. odobrio osnivanje i rad nove centralne 
banke - Druge banke SAD (Second Bank of the United States). Ova 
Vajshauptova banka ce, na svoj nacin, biti preteca danas najvece i 
najznacajnije centralne banke na svetu Sistema Federalnih Rezervi. 

Kada je krajem 1793. stigao u Ameriku Vajshaupt nije imao posebnih veza sa 
nikim. On je bio veza svima! Prema sopstvenom kazivanju njegov najveci 
uspeh tokom trideset sedam godina zivota u Americi je bilo osnivanje druge 
centralne banke SAD - Second Bank of the United States 1816. i postavljanje 
osnova za niz tajnih drustava - medusobno odvojenih, a istom cilju 
posvecenih! Svojim jezuitskim vestinama, kabalistickim umecima i uz punu 
kontrolu americkih loza, uspeo je da izdejstvuje da americki kongres, koji je 
bio jednoglasno protiv centralne banke, na kraju, ipak, apsolutnom vecinom 
dodeli dvadesetogodisnju koncesiju novoj centralnoj banci - Drugoj banci 
SAD; banka je dobila koncesiju da u ime i za potrebe americke drzave stampa i 
izdaje novae. Uoci kongresnog odlucivanja Tomas Dzeferson (Thomas 
Jefferson), treci predsednik SAD 1801.-1809, je upozorio kongresmene, ali i 
celu americku javnost daje "Ustav dao pravo samo drzavi da stampa novae i 
utvrduje njegovu vrednost. Ako se ovo eksluzivno pravo drzave prenese na 



- 312 



grupu ljudi koje narod nije birao i koji nikome ne odgovaraju, onda ce oni 
preko svoje banke i korporacija kojima ce je okruziti, prvo inflacijom, a potom 
deflacijom, lisiti sve gradane njihove celokupne imovine i to tako da ce se 
njihova deca jednog dana probuditi samo sa gomilom dugova" . 

Dobar poznanik i jos mnogo toga Adama Vajshaupta u SAD bio je i Vilijam 
Rasel (William Huntington Russell). Njegovim venama tekla je krv poznatih 
engleskih familija: Pierpont, Hooker, Bingham, i Willet. Kao i Vajshaupt i 
Rasel je u SAD dosao iz Nemacke gde je zapoceo studije koje je morao da 
napusti kada je policija otkrila da pripada tajnom redu Iluminata. Odmah po 
dolasku u SAD on zavrsava americku vojnu skolu American Literary, 
Scientific and Military Academy, nakon cega se upisuje na univerzitet Yale. 
Obrazovan, talentovan, elokventan i nadasve inventivan Rasel postaje clan 
drustva Phi Beta Kappa (od grckih slova fi - q>, beta - p, kapa - k) koje je bilo 
zamisljeno kao drustvo za "promociju i uvazavanje izvrsnosti". Medutim, kako 
se ispostavilo da se otvoreni, iskreni i donekle problematicni govori i 
razmisljanja iz drustva prenose izvan njega Rasel odlucuje da ga napusti i sa 
svojim prijateljem Alfonsom Taftom (Alphonso Taft, otac americkog 
predsednika Williama Howarda Tafta), po uzoru na Iluminate, osniva tajno 
drusto Schadel und Knochen u koje primaju petnaest najboljih studenata. Iste 
godine drustvo menja svoj naziv u Skull & Bones, a Rasel preuzima obavezu 
njegovog izdasnog finansiranja i to kroz fondaciju koju je specijalno za tu 
svrhu osnovao: Russell Trust Association. 

Na merickom univerzitetu Yale danas deluje ukupno osam tajnuh drustava: 

Skull and Bones (Lobanja i kosti), a potom, Alpha Delta Phi (AAO), Chi Delta 
Theta (XA0), Delta Kappa Epsilon (AKE), Scroll and Key (Svitak i kljuc), 
Book and Snake (Knjiga i zmija), Berzelius i Wolf's Head (Vucija glava). Ovih 
osam tajnih drustava imaju vlastite kripte, gdje se njihovi clanovi sastaju dva 
puta nedeljno i to uvek po zalasku Sunca. Svako od osam tajnih drustava ima 
petnaestak clanova, koji su svi studenti cetvrte godine. Do ranih 90-ih primali 
su se samo muski clanovi, ali danas sva drustva primaju i zene. Buduci da 
aktivnosti drustava pocinju u septembru zajedno s pocetkom akademske 
godine, clanovi se biraju krajem prolecnog semestra njihove trece godine 
studija. 

Niko zapravo ne zna na koji nacin generacija koja odlazi bira generaciju koja 
ce ih naslediti. Ipak, uvek se nastoje pronaci najbolji, najpopularniji, 
najtalentiraniji i najuspesniji studenti koji imaju predispozicije da sutra budu 
lideri u poslu kojim se budu bavili. Ne postoji nikakav proces aplikacije, 
formulari - novo clanstvo direktno biraju postojeci clanovi. Drustva se sastaju 
svakog cetvrtka i nedelje nakon zalaska Sunca i to tokom cele skolske godine. 
Nakon sto se izvrsi selekcija studenata koji ce biti primljeni druge nedelje u 
aprili organizije se Tap Week (nedelja tapsanja), kad se studenti de facto 
iniciraju u redove drustva. Sam proces inicijacije naziva se Tapping (tapsanje) 



- 313 



sto je zapravo ritual koji se dosledno sprovodi jos od XIX veka: Na TapDay 
(dan tapsanja), stariji student i clan drustva bi prisao odabranom novom clanu 
pa bi ga u prolazu potapsao po ramenu i pitao: "Skull and Bones. Prihvatas ili 
odbijas?" Student bi morao sapatom da odgovori i tako prihvat ili odbije 
ponudeno clanstvo. 

Takav postupak zadrzao se i danas, a nakon prihvatanja pristupa se obredu 
inicijacije u kojem stariji clanovi odeveni u mantije sa kapuljacama dolaze po 
nove, vezuju im oci, nakon cega ih kao slepce vode do njihovih kripti gde ce 
im se skinuti povezi kako bi oni ponovo progledali. Sta se nakon toga desava 
do dana danasnjeg nije poznato. Na Yale-u postoji osam kripti, koje su zapravo 
gradevine bez prozora kako dnevna svetlost nikada nebi mogla u njih da dospe. 
Sve su one odvojene od ostatka kampusa kovanim metalnim ogradama ili rucno 
slaganim kamenim blokovima. Iako ne postoje snimci unutasnjih prostorija 
kripti niti validni zapisi ipak se spekulise sa informacijama da kripte poseduju 
vise zasebnih celina od kojih su neke posvece umetnosti (slikarstvo, drama, 
knjizevnost, muzika), druge oratorstvu, trece kulinarstvu i si. 

Samo postojanje kripti i njihovo odrzavanje sta god vec da se nalazi u njima 
usko je skopcano sa troskovima njihovog servisiranja, a sva tajna drustva na 
Yale-u evidentno je raspolazu znacajnim finansijskim sredstvima. Odakle sve 
novae dolazi nije sasvim poznato ali se zato zna da sest tajnih drustava ima 
fondove vredne oko 3 miliona americkih dolara dok Skull and Bones raspolaze 
sa 8, a Scroll and Key sa cak 11 miliona dolara. 

Vec duzi niz godina medijski najeksponiranije i najpoznatije americko tajno 
drustvo je Skull and Bones, a osnovano je jos 1832. Ovo drustvo se smatra za 
jednu od najmocnijih tajnih organizacija u SAD i to stoga sto su njegovi 
clanovi Creme de la creme americkog establismenta koji poseduje ogroman 
politicki uticaj i raspolaze znacajnim finasijskim potencijalima. Upravo zbog 
svega toga jedna bizarna stvar vezana za ovo drustvo postala je medijska 
pikanterija prvog reda. Naime, prvo su Wall Street Journal, a potom i The New 
York Times objavili da su pripadnici Skull and Bones ukrali lobanju 
indijanskog poglavice iz plemena Apaca Geronima (Goyaale). Lobanju su 
krajem Prvog svetskog rata - 1918. iz Fort Sill-a ukrali pripadnici drustva 
Skull and Bones predvodeni Preskotom Busom (Prescott Bush), dedom 
americkog predsednika Dzordza Busa Starijeg. Cim je doneta na Yale lobanja 
je stavljena pored skeleta Zane Poason (Jeanne Antoinette Poisson), poznatije 
pod imenom Madame de Pompadour ili, jednostavno, kao najvece ljubavnice 
francuskog kralja Luja XV. Inace, Geronimo je slavljen kao simbol poslednjeg 
otpora Indijanaca ekspanzionistickoj politici SAD-a u XIX veku. 

Knjizevnica Aleksandra Robins (Tri od njenih pet knjiga su bili americki 
bestseleri) je nedavno optuzila Skull and Bones i za kradu lobanje 
najpoznatijeg meksickog revolucionara Panca Vile (Doroteo Arango 



- 314 



Arambula). Nakon ovoga, a verujuci da se radi o necasnim silama, sadasnji 
poglavica Apaca i potomak Dzeronima Ned Anderson (Ned Anderson) koji 
inace zivi u rezervatu San Karlos u Oklahomi je podneo zahtev FBI-aju da 
pronade i vrati lobanju velikog poglavice kako bi ona mogla da se spoji sa 
telom. Andersonu se pridruzio i Remzi Klark (William Ramsey Clark) advokat 
i nekadasnji drzavni tuzilac i ministar pravde SAD tako sto je aprila 2009. 
podneo tuzbu protiv predsednika Baraka Obame (Barack Hussein Obama II), 
Roberta Gejtsa (Robert Michael Gates), drzavni sekretar odbrane SAD i 
predstavnika Skull and Bones za povracaj lobanje. Upitan zasto nije podneo 
tuzbu i protiv bivsih predsednika SAD Busa Starije i Mladeg kad se zna da su i 
oni clanovi ovog tajnog drustva Klark je kratko odgovorio: „Ova dva su 
dovoljna". 

Ono sto je Rasel zapoceo na Yale-u prosirole se po celoj Americi tako da su 
se drustva osnivala i na drugim univerzitetima, od kojih mozemo izdvojiti 
Cloak and Dagger (Plast i bodez) na univerzitetu Georgetown u Vasingtonu, 
Sphinx (Sfinga) na koledzu Dartmouth, Skull & Serpent i Theta Nu Epsilon 
(0NE) na univerzitetu Wesleyan, Spade Society na univerzitetu Auburn, St. 
A's na univerzitetu Columbia, Quill and Dagger na univerzitetu Cornell, 
Abaris Society na univerzitetu Dartmouth, Order of the Circle i Adelphic Club 
na univerzitetu East Carolina, Order of Ammon i Paladin Society na 
univerzitetu Emory, Order of the Acropolis i Gridiron Societyna univerzitetu 
Georgia, Eucleian Society na univerzitetu NewYork, Delta Psi (AY), Phi (o) 
na univerzitetu Princeton, Porcellian Club, Delphic Club, Fly Club, Phoenix 
- S K, Fox Club na univerzitetu Harvard, Cap & Gowns i Ivy Club na 
univerzitetu Princeton i td. Interesantno je napomenuti da na Harvard-u deluje 
i tajno udruzenje Signet Society koje je jos 1870. osnovao Carls Bonaparta 
(Charles Joseph Bonaparte), unuk Zeroma Bonaparte (Jerome Girolamo 
Bonaparte) koji je bio kralj Vestfalije i rodeni brat imeperatora Napoleona 
Bonaparte. Carls Bonaparta je u SAD prvenstveno poznat po tome sto je 1908. 
godine osnovao americku specijalnu policiju (Federal Bureau of Investigation) 
ali i po tome sto je bio blizak prijatelj americkom predsedniku Teodoru 
Ruzveltu (Theodore D. Roosevelt) za vreme cijeg mandata je bio ministar 
mornarice i vrhovni advokat SAD. 

Kad je u osamdeset drugoj godini, 1830, Adam Vajshaupt umro za novog sefa 
Iluminata je postavljen italijanski revolucionar Duzepe Macini (Giuseppe 
Mazzini, 1805.-1872.). Macini nije bio poznat samo po svojoj inteligenciji i 
univerzitetskom obrazovanju vec i po tome sto mu je otac Dakomo, 
univerzitetski profesor, bio i licni lekar oca britanske kraljice Viktorije princa 
Edvarda (The Prince Edward, Duke of Kent and Strathearn). Danas ga mnogi 
spominju i po tome sto je iz ljubavne veze u Londonu sa udatom jevrejkom 
Sarom Levi Nathan dobio sina Ernesta koji ce 1907., sa sve britanskim 
pasosem, postati gradonacelnik Rima. Jos dok je studirao na Univerzitetu u 
Denovi Macini je postao clan tajnog drustva Karbonerija (La Carboneria), a 



- 315 



1830. iniciran je u masoneriju. Krajem 1834. godine uzdignut je na 32. stepen 
u Skotskom obredu, a Vrhovni savet Palerma mu 1864. dodeljuje 33. stepen. 
Ucestvovao je u svim italijanskim revolucionarnim pokretima. Proklamovani 
cilj Karbonerije, koju je krajem XVIII veka osnovao u Napulju Pjer Zozef Brio 
(Pier Joseph Brio), bio je unistenje hriscanske vere i ujedinjenje Italije. Zbog 
svojih revolucionarnih aktivnosti Macini je bio vise puta hapsen i proterivan iz 
Italije, ali je na kraju, u velikoj meri zahvaljujuci bas njemu i njegovom 
bliskom prijatelju Duzepe Garibaldiju (Giuseppe Garibaldi), Italija 1861. 
godine postala jedinstveno kraljevstvo. Inace, u znak secanja i postovanja 
americki iluminati su 1878. godine u njujorskom Centralnom parku postavili 
masivnu Macinijevu bistu koju je izradio cuveni italijanski skulptor Dovani 
Turini (Giovanni Turini). 

Veliki, mozda i najveci, Macinijev prijatelj Duzepe Garibaldi (1807.-1882.) 
bio je profesor italijanskog i francuskog jezika, matematike i ucitelj lepog 
pisanja. Tokom njegovog boravka u Istanbulu dva su sultana u istoj godini 
misteriozno preminula, a on je postao blizak prijatelj sa njihovim naslednikom 
sultanom Abdulhamidom II. Kada se protiv novog otomanskog vladara pobunio 
veliki vezir Mithat Pasa njegovo bezivotno telo je pronadeno u gradicu Taif 
pored Meke, Saudijska Arabija. U Tunisu je bio glavni vojni konsultatnt bega 
Hasana (Ali Muddat ibn al-Husayn) koji se tada uspesno odbranio od pokusaja 
vojnog udara. Kada je 4. oktobra pocela sa eksploatacijom zeleznicka linija 
Pariz - Istanbul poznata kao Orijent Ekspres niko nije znao da je to bila 
Garibaldijeva ideja koju je turski sultan realizovao sa belgijskom kompanijom 
CIWL (Compagnie Internationale des Wagons-Lits et des Grands Express 
Europeens). Medutim, iznad svega, Garibaldi je bio beskompromisni borac za 
ujedinjenje Italije i formiranje jedne jedinstvene evropske drzave. Svoju ideju 
o sjedinjenim evropskim drzavama detaljno je izneo u knjizi Memorandum 
vlasti. Trinaest godina je proveo u Americi gde se borio na bojistima Rio 
Grande, La Plate, Montevidea, Sea Serita i td. U Americi je 1841. iniciran u 
masoneriju, a samo tri godine nakon toga se vraca u Italiju i odmah okuplja 
dobrovoljce sa kojima ucestvuje u cuvenim Macinijevim pohodima. Za velikog 
majstora italijanske masonerije je izabran 1884. i sa tog mesta ce, do smrti, 
delovati u skladu sa slobodarskim idejama i zavetima Macinija. U znak 
zahvalnsoti za sve sto je ucinio za sirenje "ideja svetlosti" americki masoni su 
mu, nakon sto je u pratnji sto hiljada ljudi 1882. sahranjen u Denovi, u centru 
Vasingtonskog parka (Washington Square Park) podigli masivni bronzani 
spomenik. 

Kao pravi, beskompromisni revolucionar Duzepe Macini je saradivao i s 
Mozesom Mordekajem, s kojim je 1864. osnovao Prvu internacionalu ciji clan 
je bio i Lajonel de Rotsild (Lionel Nathan de Rothschild). Prva internacionala 
je prestala s radom 1872. - iste godine kada je Macini umro. Interesantno je 
napomenuti da je Macini odrzavao veoma bliske veze sa srbskim knezom 
Milosem Obrenovicem sa kojim se prvi put sreo u Becu nakon njegovog 



- 316 



izgnanstva iz Srbije juna 1839. Nakon sto je Miloseva zena kneginja Ljubica 
preminula u Becu 26. maja 1843, prema nekim austrijskim izvorima, na 
predlog Macinija, srbski knez biva iniciran u lozi Zum heiligen Joseph. Preko 
Macinija Milos Obrenovic se upoznao i sa Garibaldijem i veruje se da su mu 
oni i pomogli da se vrati u Srbiju 1858. i vlada njome sve do svoje smrti 1860. 
godine. Obrenovic je u to vreme bio najbogatiji Srbin i jedan od najimucnijih 
stanovnika Beca gde je imao vise kuca i jednu ciglanu. Poznato je da je Srbiju 
napustio juna 1839. sa 550.283 zlatna dukata, a daja svojevremeno cak i 
turskom sultanu pozajmljivao novae i da je, u dva navrata, bio gost u Senbrunu 
(Schloss Schonbrunn) kod Franje Josipa I (Franz Joseph I). 

Nakon svoje druge posete Senbrunskom zamku Milos je dosao na ideju da 
organizuje bal na koji bi dosli svi Srbi koji zive u Becu. Tako je 28. januara 
1846. nastala tradicija svesrpskog okupljana koja se odrzala do danas - 
Slavenski bal. Tom prvom balu Srba prisustvovali su i predstavnici najviseg 
plemstva kao sto su knezevi Lambah, Svarcenberg, vlaski knez Gika, grofovi 
Auerspreg i Cerni, ruski poslanik Medem i ostala elita. Na Balu Milos 
upoznaje i Johana Strausa Mladeg (Johann Baptist Strauss) od koga trazi i, 
naravno, placa da komponuje jedno lepo „parce" koje bi se izvodilo na 
srbskim balovima. Straus, poznatiji kao kralj klasicne becke operete, je 
prihvatio zahtev darezljivog Milosa i, samo za Srbe i njihov Slavenball, 
napisao note, a delo nazvao Serben-Quadrille (Srbski kvadril). Straus je 
kasnije napisao i operetu Jabuka, cija se radnja odigrava u srbskim krajevima 
kako stoji u libretu, i koja opisuje narodne obicaje Srba i prati dvojicu 
plemica, Mirka i Vasu iz Gradinca. 

Macini je, kao jedan od voda Karbonerije, blisko saradivao i s nadaleko 
cuvenom teroristickom organizacijom Kamora (La Camora) iz Napulja. Iako su 
mnogi Kamoru ocenjivali kao klasicnu krimainalnu organizaciju cinjenica je 
da su oni od 1830. znacajno pomagali Macinija u borbi za ujedinjenje Italije. 
Sigurno je da je udeo njihovih sledbenika u proterivanju re d'ltalia Casa 
Savoia iz Italije bio znacajan. Iz iskustva koje je stekao saradujuci s 
pripadnicima Kamore, Macini je zakljucio da je neophodno od najproverenijih 
i najodanijih clanova Karbonerije formirati jednu narocito tajnu i odanu grupu, 
koju je nazvao Mafia po arapskoj reci mahyas. Poznati kao mafiozi, oni su 
imali odobrenje od Macinija da za potrebe organizacije kradu, pljackaju, 
ucenjuju i ubijaju. Svi clanovi polagali su posebnu zakletvu cutanja - Omertu, 
a nepostovanje ove zakletve se placalo zivotom. Omerta je u sebi sadrzavala i 
cuvenu recenicu: Cu e surdu, orbu e taci, campa cent'anni 'mpaci - onaj ko je 
gluv, slep i nem pozivece stotinu godina. Kad je, krajem devetnaestog veka, 
doslo do povecane migracije Italijana u Ameriku pripadnici Mafije su formirali 
posebne ekspoziture, prvo u Njujorku, a potom i u ostalim vecim industrijskim 
gradovima SAD. U SAD Mafija je postala poznatija pod imenom Cosa Nostra, 
a delovala je na dva nivoa: jedan koji je ovekovecen filmovima i knjigama i na 
drugom, mnogo znacjnijem, kao posebna smrtonosna alatka iluminata u 



- 317 



Americi. 

Koliku i kakvu moc mafija ima u SAD ali i u Italiji moze se videti na 
primeru njenog clana Salvatorea Lucijana (Salvatore Lucania), poznatog kao 
Laki Lucijano. Kao jedan od poznatih pripadnika njujoske mafije Lucijano je 
uhapsen i osuden zbog svodnistva na 50 godina robije. U zelji da ga oslobode 
advokati mafije su ponudili vojsci SAD da im pomognu oko njihovog 
planiranog iskrcavanja na Siciliju tokom leta 1943, a da za uzvrat americka 
vlada oslobodi Lucijana. Kako Amerikanci nisu ozbiljno shvatili ovu ponudu 
predlozeno im je da, po sopstvenom izboru, predloze neku akciju kao probu. 
Odluceno je da mafija proba da potopi francuski brod Le Normandie koji je 
prenosio municiju za nemacke trupe. Mesec dana kasnije brod je bio potopljen, 
a americke snage su se 10. jula 1943. godine iskrcale na obali sicilijanske 
provincije Kaltaniceta bez i jednog ranjenog i ubijenog vojnika. Istog dana na 
morski pesak provincije Sirakuza iskrcala se i Osma britanska armija. 
Guverner Njujorka Vilijam Dvajer (William O'Dwyer) je 1946. pomilovao 
Lucijana i onje sve do svoje smrti 26. januara 1962. mirno ziveo u Napulju. 
Bio je poslednji mafiozo sa titulom capo di tutti capi. 

Parlament Italije formirao je nakon Drugog svetskog rata poseban Komitet za 
borbu protiv mafije i njenih saradnika sirom Italije. U izvestaju, nakon 
dvogodisnjeg rada, na punih 59 stranica, Komitet je, izmedu ostalog, 
zakljucio: "Komitet je uveren da veze Koza Nostre i drzavnih institucija idu 
preko organizacija masona. Ovo nase uverenje zasniva se na dokumentovanom 
saznanju da su mnogi clanovi Koza Nostre ujedno i istaknuti clanovi 
italijanske masonerije. Koza Nostri je potrebna zastita u drzavnim 
institucijama koju obezbeduje masonerija, a s druge strane masoneriji je Koza 
Nostra potrebna kao svojevrsna udarna snaga". 

U najuze clanstvo Karbonerije Macini je 1856. uveo i cuvenu Helenu 
Petrovnu Blavatski (EjieHa IleTpoBHa EjiaBaTCKaa,1831. - 1891.) koja je 
poznata po mnogo cemu, a pamti se i njena izjava da "ako neko zeli da 
gospodari ljudima onda mora da ih obmanjuje i laze... Sto su planovi za akciju 
jednostavniji, prostiji i gluplji, to je veca sansa za njihovo ostvarivanje jer 
ljudi najcesce ne veruju u ocigledno". Za Blavatsku je interesantno 
napomenuti i to sto je u svom radu Tajna doktrina (TaHHaa floKTpnHa - Chhtc3 
HayKH, penHTHH h 4>hjioco(J}hh) pisala i dodatno razvijala Platonovu ideju o 
Atlantidi i njenim stanovnicima. Promisljanja Blavatske na ovu temu ce 
kasnije uticati na Rudolfa Sebtendorfa (Rudolf von Sebottendorf) da u 
Minhenu 18. avgusta 1918. osnuje misticno drustvo Tule (Thule-Gesellschaft, 
odnosno u punom nazivu Studiengruppe fur germanisches Altertum ) kao svoj 
odgovor u borbi protiv jevrejske komunisticke posasti u Nemackoj. Danas se 
zna da je drustvo Tule finansiralo nemacku politicku partiju - Deutsche 
Arbeiterpartei, koja je zapravo bila preteca Nationalsozialistische Deutsche 
Arbeiterpartei - NSDP na celu koje se nalazio Adolf Hitler. Iako nikada nije 



- 318 



bio clan Thule-Gesellschaft Adolf Hitler je sa paznjom proucavao njihovo 
ucenje i ideje, a na predlog Fridriha Krona (Friedrick Krohn), starog clana 
drustva je prihvatio ekvilateralni krst (svastiku) sa kracima iskrivljenim pod 
pravim uglom u levu (Hi) ili desnu stranu (Ui) kao zastitni znak NSDP-a. Ovaj 
znak Adolf Hitler je licno stilizovao tako sto ga je postavio u beli krug na 
crvenoj pozadini kako bi kontrirao crvenoj zastavi Komunisticke partije 
Nemacke sa srpom i cekicem. Svastika je inace sveti simbol u budizmu, 
hinduizmu i dainizmu i danas se, kao vekovima ranije, nalazi u opstoj upotrebi 
u gradanskim i religijskim ceremonijama u Indiji. 

Za vodu iluminata u SAD 1859. postavljen je, na preporuku Macinija, Albert 
Pajk (Albert Pike, 1809.-1891.). Pajk je u masoneriju iniciran 1853. u lozi 
Western Star No. 2, a ubrzo je postao veliki svestenik Kraljevskog svoda i 
Suvereni komandor Skotskog obreda. Nemogavsi, zbog bolesti, da prisustvuje 
konvenciji vrhovnog veca u Parizu na dan 14. jula (pad Bastilje) 1889. Pajk 
pise i odasilje specijalne instrukcije na adrese 23 Velike loze sirom sveta. U 
njima od velikih majstora zahteva da samo masonima 30, 31 i 32. reda obznane 
da je masonska religija sadrzavala, sadrzi i da ce uvek sadrzavati naj cistiji 
oblik Luciferove doktrine. Doktrina Adonaja (judejski, a time i hriscanski, 
odnosno Biblijski Bog) je jeres, a istinska i cista filosofska religija je vera u 
Lucifera. Evo dela onoga sto je Pajk napisao: 

"Ono sto moramo reci gomili (misli na ljude u svetu) je da Mi (odnosi 
se na masone visokog ranga) obozavamo Boga, ali to cinimo s razumom i bez 
sujeverja. Varna, Suvereni Veliki Inspektori Generali kazem ovo, da mozete 
ponoviti braci 30, 31 , 32, i 33. stepena. Svi mi koji smo pristupili visim 
stepenima treba da masonsku religiju negujemo u cistoti luciferske doktrine. 
Da Lucifer nije Bog, da li bi ga Adonaj , Bog hriscana, cija dela dokazuju 
njegovu okrutnost, perfidnost i mrznju prema coveku, varvarstvo i 
unazadivanje nauke, i njegovi svestenici srusili laznim optuzbama? 

Da, Lucifer je Bog, ali, nazalost, i Adonaj je Bog. Zbog vecnog zakona koji 
kaze da nema svetlosti bez sene, lepote bez ruznoce, niti postoji belo bez crnog 
istinska i cista filosofska religija je verovanje u Lucifera, ravnog 
Adonaju...Svemir je balansiran na silama koje odrzavaju njegovu ravnotezu, 
silom privlacenja i silom odbijanja. Te dve sile postoje u fizici, filosofiji i 
religiji. Naucna realnost o bozanskom dualizmu ogleda se putem fenomena 
polariteta i univerzalnim zakonom sklonosti i nesklonosti. Zbog toga su: 
inteligentni ucenik Zoroaster, kao i gnostici, manihejci i templari nakon njega, 
priznavali kao jedino logicnu metafizicku koncepciju, sastav bozanskih 
principa koji se vecno bore, tako da je tesko verovati da je jedan slabiji u 
snazi od drugoga. Tako se i dogada da se Lucifer, Bog Dobrote jos uvek bori 
za covecanstvo protiv Adonaja, Boga Tame i Zla". 

Kod citiranja ovog Pajkovog pisma uputno je naciniti jednu opasku vezano za 



- 319 



sam naziv Boga. Stari Jevreji imali su dva izraza za Boga: Adon i Baal . Adon 
je bio naziv za licnog gospodara jedne osobe, dok je Baal oznacavao 
gospodara ili vlasnika nekog dobra. Vremenom Adon je postao izraz za Boga i 
usmeno se koristio umesto za Jevreje zabranjeno izgovaranja 
imena Stvoritelja JHVH . Tako se vremenom doslo do toga da se Adonaj (moj 
Gospode) koristio iskljucivo za oslovljavanje Boga. 

Jos od davnina potice uverenje da je Lucifer bio voda koji je naveo andeosku 
vojsku na pobunu protiv Boga i o tome je, mozda najlepse, zapise i komentare 
ostavio Josif Flavije koji se danas mogu procitati u The Complete Works of 
Flavius Josephus (Kompletna dela Josifa Flavija). Kada se danas govori o 
Pajku, masonima, iluminatima ili nekoj drugoj tajnoj organizaciji moze biti 
dobro podsetiti se sustine istorijskog sukoba koji prepricava i Flavije: Lucifer 
na latinskom znaci "Svetlonosa" {lux, lucis - svetlost i ferre - nositi) a moze 
oznacavati i planetu Veneru, koja je "jutarnja zvezda u zoru". U grckoj 
mitologiji, Lucifer se personifikovao u liku muskarca koji nosi baklju i odatle 
i potice obicaj da se, povodom otvaranja olimpijskih igara, baklja iz Atine 
prenosi na mesto novog prosvetljenja. Inace, prema Flaviju Lucifer je pokusao 
da ujedini sve ljude svoga vremena pod jednom svetskom vladom koja bi bila 
protiv Boga, odnosno Hrista. Grad Vavilon bi postao metropola sveta, a 
njegova kula bila bi spomenik coveku da stoji kao simbol mudrosti njenih 
graditelja i kao simbol otpora Adonaju. No, uvidajuci opasnost od zla koje 
uvek nastaje u velikim gradovima Bog odlucuje da oni koje je on spasao - 
sinovi Nojevi ponovo nasele zemlju razilazeci se iz Vavilona i nastanjujuci se 
u svim delovima sveta. Ovo bi, varovao je Bog, sprecilo sirenje zla koje 
nastaje i opstaje samo u velikim ljudskim naseobinama. 

Kako bi sprecio Boziju zamisao da mu raseli okupljeni svet Lucifer je 
otpoceo sa izgradnjom Vavilona koji po lepoti i luksuzu do tada nebese viden. 
I nebeska kula pod oblacima, i viseci vrtovi, i najlepse zene u najlepsim 
odorama, i najumniji ljudi u najboljim skolama... sve je Lucifer osmislio ali 
Bog odlucno ustade protiv toga pa tako u knjizi Postanja 11:3-9 citamo: 

"A Gospod side da vidi grad i kulu, sto zidahu sinovi coveciji. I rece 
Gospod: gle, narod jedan, i jedan jezik u sveh, i to pocese raditi, i nece im 
smetati nista da ne urade sto su naumili. Hajde da sidemo, i da im pometemo 
jezik, da ne razumeju jedan drugoga sta govore. Tako ih Gospod rasu odande 
po svoj zemlji, te ne sazidase grada. Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete 
Gospod jezik cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji." 

Pajk je, ako se uzmu u obzir zapisi Josifa Flavija, bio nista drugo do 
Luciferov izaslanik. Iako je bio brilijantan dak i veliki erudita Pajku je, nakon 
sto je bez ijedne greske polozio prijemni ispit na Harvardu, uskraceno pravo 
studiranja na ovom najstarijem i najprestiznijem americkom univerzitetu. 
Revoltiran Pajk otpocinje naporan proces samoobrazovanja i nakon samo tri 



- 320 



godine polaze pravni fakultet i stice pravo da se bavi advokaturom, nakon cega 
pise prvi americki prirucnik za advokate - The Arkansas Form Book. Godine 
1859. Harvard mu dodeljuje pocasni doktorat ali ga, nakon svega, Pajk sa 
prezirom odbija. 

U nejvecem broju svojih odbrana zastupao je interese americkih Indijanaca i 
siromasnih i obespravljenih ljudi. Tecno je govorio 16 jezika, bio je mason 33. 
stepena skotskog obreda, osnivac i prvi predvodnik Kju Kluks Klana (Ku Klux 
Klan) i general Konfederalne Armije koji je pod komandom imao samo 
Indijance. Njegov se spomenik danas nalazi u centru Vasingtona i to je jedini 
spomenik konfederalnog oficira. Zalagao se za svetsku vladavinu Iluminata i 
na njegov predlog formirano je pet iluminatskih svetskih centara: Vasingtonu, 
za Severnu Ameriku, Montevideu, za Juznu Ameriku, Napulju, za Evropu, u 
Kalkuti, za Aziju i na Mauricijusu, za Afriku. Ova shema i danas funkcionise. 
Bio je postovan medu masonima sa Severa kao princ adept, mistik, poeta, heroj 
medu mnostvom, i naucnik slobodnog zidarstva. Na Jugu su ga gotovo smatrali 
bogo-covekom i genijem. Za Indijance je bio i ostao covek - jedini belac koji 
je prepesacio sve njihove teritorije i koji je govorio njihovim jezikom bez 
naglaska. 

Na jednom od sudskih rocista na kome je branio dvojicu Indijanca iz plemena 
Shawnee Pajk je otkrio americkoj javnosti veliku i dugo cuvanu tajnu o kletvi 
indijanskog poglavice Tekumseha (Tekoomseh) upucenoj americkom narodu i 
njegovim predsednicima. Kada je 30. septembra 1809. americki general 
Vilijam Henri Harison (William Henry Harrison), na prevaru, za nepunih 
10.000 $ od sedam indijanskih plemana otkupio preko tri miliona hektara 
njihove zemlje Tekumseh je odbio da prizna pravo ovih tapija. U jesen 1811. 
je poceo da okuplja najbolje borce raznih indijanskih plemena kako bi se 
obracunao sa americkim generalom. No, u zoru 7. novembra dok je on bio 
izvan Tippecanoe logora, na Velikoj molitvi, Harison je upao u logor i 
izmasakrirao gotovo tri hiljade Indijanaca. Po povratku sa molitve nad 
iskasapljenim telima svojih sunarodnika Tekumseh je izrekao kletvu: 

"Harison ce umreti kao Veliki poglavica. I posle njega ce svaki beli Veliki 
poglavica izabran u razmaku od 20 godina, a na godinu koja zavrsava nulom, 
umreti na mestu Velikog poglavice. I svaki put kad umre, neka se svi beli ljudi 
sete smrti moga naroda". 

Nakon ove tragedije Tekumseh se uputio u Kanadu gde je sve do svoje smrti 
1813. ratovao protiv americke dominacije i britanske krune. Danas ga u Kanadi 
slave kao nacionalnog heroja i jednog od najvecih vojnih stratega. Na list sto 
najzasluznijih Kanadana (The Greatest Canadian) Tekumsehovo ime se nalazi 
na 37 mestu. 

Pre Tekumsehove kletve americki predsednici su gotovo po pravilu umirali 



- 321 



na Dan americke nezavisnosti 4. juli: Dzon Adams (John Adams), drugi 
predsdnik SAD i Tomas Dzeferson, treci predsednik SAD umrli su 4. jula 
1826, a Dzejms Monro (James Monroe), peti predsednik umro je 4. jula 1831. 
godine. Tekumsehova kletva pocela je da se ispunjava sa izborom generala 
Vilijama Henri Harisona za predsednika SAD 1840. Umro je mesec dana 
nakon inauguracionog govora; Abraham Linkoln (Abraham Lincoln) je 1860. 
postao americki predsednik, a ubijen je pocetkom svog drugog mandata 14. 
aprila 1865. Njegov potpredsednik Hanibal Hamlin (Hannibal Hamlin) umrece 
na Dan nezavisnosti SAD; Dvadeseti po redu predsednik SAD je bio Dzejms 
Garfild (James A. Garfield) izabran 1880. Preminuo je 19. septembra 1881; 
Dvadeset i peti predsednik SAD Vilijam Mek Kinli (William McKinley) je 
1900. izabran po drugi put na mesto prvog coveka Bele kuce. Ubijen je u 
Njujorku 14. septembra 1901; Pobedom na izborima 1920. Voren Harding 
(Warren G. Harding) je postao dvadeset i deveti predsednik SAD. Preminuo je 
2. avgusta 1923.; Najpopularniji predsednik SAD je izvesno bio Frenklin 
Dilano Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt). Bio je cak cetiri puta biran na 
mesto predsednika SAD. Treci mandat je osvojio 1940, a cetvrti 1944. 
Preminuo je tokom svog cetvrtog mandata 12. aprila 1945.; Najmladi americki 
predsednik bio je Dzon F. Kenedi (John Fitzgerald "Jack" Kennedy). Izabran 
je 1960. a ubijen 22. decembra 1963; Ronald Regan (Ronald Reagan) je na 
mesto prvog coveka SAD izabran 1980. a vec u martu 1981. na njega je izvrsen 
atentat. Sluzio je u dva mandata, a preminuo je 5. juna 2004. Prema zvanicnom 
saopstenju doktorskog konzilijuma vojne bolnice Valter Rid (Walter Reed 
National Army Medical Center) koju je javnosti saopstio komandant bolnice 
general major Kenet Farmer (Kenneth L. Farmer Jr.): "Ronald Regan died 
from the effects of 1981wounds." - Ronald Regan je umro usled komplikacija 
nastalih od starih rana iz 1981. 

Dzordz V. Bus Mladi (George Walker Bush) je za predsednika SAD izabran 
novembra 2000-te, a vec 7. februara 2001. na njega je u Vasingtonu pucao 
Robert Pickett. Nije bio uspesan bas kao ni BjiaduMup BjiaduMupoeuu 
ApymwHHH koji je 10. maja 2005. u Tbilisiju bacio bombu na Busa i njegovog 
gruzijskog domacina Mihaila Sakasvilija (MnxaHJi Hhkojio30bhh 
CaaKaniBiijiH). Neuspesni atentati na Busa ukazuju na to da je Tekumsehova 
kletva prestala da deluje nakon punih 140 godina ili, kako to dobri poznavaoci 
kletvi tumace, ona prestaje da vazi tek sa Barakom Obamom koji ce biti 
poslednji predsednik SAD sto zapravo i jeste smisao cele kletve - propast 
Amerike. 

Inace, vezano za Tekumseha je interesantno istaci jos da je istocnonemacki 
filmski studio Deutsche Film-Aktiengesellschaft 1966. godine snimio film o 
ovom neobicnom indijanskom poglavici. Glavnu ulogu u filmu, odnosno lik 
slavnog indijanca je glumio poznati srbski reditelj i glumac Gojko Mitic. 

Interesantno da se danas, pocetkom XXI veka, ime jos jednog Srbina vezuje 



- 322 



za nekog indijanskog poglavicu: Ricard Milanovic, sin Stevana Milanovica iz 
okoline Karlovca i Lavern Migel, cerke indijanskog poglavice iz plemena 
Agva Kalijente (Agua Caliente). Polu indijanac po rodenju Ricard se medu 
pripadnicima plemena vec sa dvadeset godina proslavio kao najbolji zastitinik 
njihovih interesa tako da su ga 1984. izabrali za poglavicu. Agva Kalijente je 
inace deo veceg plemena Kahulia (Cahuilla) koje vodi poreklo od velikog i 
mocnog naroda Uto-Aztecan. Nekad proganjani i ponizavani ovi indijanci su, 
zahvaljujuci Milanovicu, danas bogati i domacini mnogima koji za njihovo 
gostoprimstvo moraju dobrano da plate. Kao poglavica Milanovic se danas 
nalazi na celu banke, golf igralista sa 18 rupa, dva hotela, dva kasina i 
raspolaze sa gotovo 6,5 hiljada hektara zemlje u indijanskom rezervatu Agua 
Caliente. Ukupan obrt 400 pripadnika plemena Agva Kalijente 2009. godine 
prevazisao je sumu od 8 milijardi dolara, a casopis Business je Milanovica iste 
godine proglasio "kraljem kockarnica". Milanovic, koji ne govori ali razume 
svaku rec srpskog za koji veruje da je najblizi Bozijem jeziku, na pitanje sta 
zna o Srbiji zemlji svoga oca odgovara: "Dovoljno. Bice manja nego sto je to 
danas ali ce i tako mala biti veca nego sto ce to biti Amerika sutra!" 

Kako se nametnuo kao izuzetna licnost, od neprocenjljive vrednosti za 
iluminate, Pajk je vremenom poceo da deluje kao voda Reda. U svojstvu prvog 
coveka on 15. avgusta 1871. godine pise pismo Duzepe Maciniju u kome mu 
iznosu svoj Grand Plan za konacnu pobedu iluminata. Ovo pismo je punih 
dvanaest godina bilo izlozeno u biblioteci Britanskog muzeja u Londonu, a 
potom povuceno kako se o njemu nebi vise ikada govorilo. Na sedam stranica 
Pajk, izmedu ostalog, pise: 

"Posto su, do sredine poslednjeg veka, konsolidovali svoju kontrolu nad 
finansijama vecine evropskih drzava medunarodni bankari sada intenzivno rade 
na prosirenju svoje sfere uticaja na ceo svet... Kako bi ovi napori uspeli bice 
neophodno da potpale niz svetskih ratova, a prvi medu njima bice potpaljen 
kako bi carska Rusija bila stavljena pod kontrolu... Drugi ce biti potpaljen 
kako bi mnoga carstva nestala, a Rusija dodatno ojacala... Treci, koji ce biti 
izvor divljastva i najkrvavijeg rusvaja, bice potpaljen kroz sukob hriscana i 
Arapa. Kraj ovog Treceg velikog rata nastupice tek kada gradani u potrazi za 
idealom prime istinsko prosvetljenje kroz univerzalno ispoljavanje izvornog 
ucenja Lucifera". 

Albert Pajk je autor nekoliko knjiga (Magnum Opus, Legend...) medu kojima 
Moralna nacela i dogma (puni naziv knjige je: Moralna nacela i dogma 
drevnog i prihvacenog Skotskog obreda slobodne masonerije pripremljenog za 
Vrhovni savet Trideset treceg stepena Juzne jurisdikcije Sjedinjenih Drzava i 
objavljen od njegovog Autoriteta) ima posebno mesto. Od 1871. godine kada je 
napisana pa do danas knjiga je jedno od najznacajnijih pisanih dokumenta 
masona. Njegova knjiga Moralna nacela i dogma ima 861 stranicu i indeks od 
218 stranica, a sastoji se od 32 poglavlja, od kojih svako objasnjava po jedan 



- 323 



od ukupno 32 stepena masonerije. Takode, u knjizi se nalazi bezbroj finih 
crteza koji dodatno pojasnjavaju neke od drevnih rituala i obicaja. 

Pored niza ezoterijskih i misticnih momenata knjiga je posebno vazna jer je 
prvi put neko kompetentan progovorio o religijskom aspektu masonerije i to 
recima: „Svaka masonska loza je hram religije, a njena ucenja predstavljaju 
versko uputstvo". O ovom pitanju on govori i u knjizi Legenda: „Dakle, 
masonerija poducava ljude da masoni predstavljaju cistu i primitivnu religiju", 
dok u Magnus opus pise: „Dakle, svaka masonska loza predstavlja jedan hram 
religije; a njeni sluzbenici su poslenici religije, oni upucuju u veru i njeno 
ucenje". Paralelno sa ovim religijskim demistifikacijama mnogi proucavaoci 
Pajkovog dela smatraju da je ipak najznacajnije to sto je Pajk otkrio da 
masonski Savet 33. stepena kontrolise celo Slobodno zidarstvo i to sledecom 
zakletvom kojom obavezuje inicijate na 18, stepenu Skotskog obreda: 

"Ja (inicijat navodi svoje puno ime)... dajem obecanje i zaklinjem se da cu se 
pokoravati i slediti sva pravila i zakone ovog Reda Vitezova ruzinog krsta 
(titula 18. stepena) i dekrete i mandate koji na mene moze preneti Suv:. 
Inspektor Gen:. (Suveren Inspektor General) i primiti me u Vrh:. (Vrhovni) 
savet 33. stepena cijoj jurisdikciji pripadam". 

Na pocetku knjige - na njenoj prvoj stranici, Pajk je jasno odredio kome je 
knjiga namenjena: „Ezoterijska knjiga, samo za potrebe Skotskog obreda; da se 
vrati posle povlacenja ili smrti njenog korisnika". Na primedme nekih clanova 
da knjiga moze doci do ruku nemasona Pajk objasnjava da, ako se tako nesto i 
dogodi, niko nece moci da razume o cemu ona govori i to stoga sto je koristio 
skriveni jezik. Pajk dalje kaze: „Jedino strucnjaci treba da razumeju znacenje 
ovih simbola". Na opasku jednog broja visokopozicioniranih masona da je 
knjiga i njima teska za citanje i gotovo nerazumljiva Pajk odgovara: „Ako 
zelite da nadete i dobijete pristup Svetilistu, dovoljno smo vam rekli da vam 
ukazemo na taj put. Ako ne uspete, beskorisno nam je da vam kazemo vise, jer 
je nesvrsishodno toliko reci". Pajk je iskreno verovao da je Bog stvorio ljude s 
razlicitim intelektualnim sposobnostima i nekima omogucio da superiornom 
intelektualnom moci, vide i utvrde poreklo istina koje su skrivene od mnostva 
drugih ljudi. U torn kontekstu je i zavrsio svoje promisljanje na temu teskog 
stila i jos tezeg odgonetanja pojmova: „Konj, pas i slon svesni su svog 
identiteta jednako kao i mi. Oni misle, sanjaju, pamte, raspravljaju se 
medusobno, izmisljaju, planiraju i rezonuju. Po cemu su um i inteligencija 
coveka na visem stepenu ili siri u odnosu na um zivotinje"? 

Posto je, 11. marta 1872. umro Macini, Pajk je odredio Adrijana Lemia 
(Adriano Lemi, 1822.-1896.), masona 33. stepena, da rukovodi evropskim 
iluminatima. Lemi, morbidni neprijatelj hriscanstva i egzaltirani postovalac 
satanistickog kulta, bogati Firentinski bankar i najveci finansijer italijanske 
revolucije, bio je izuzetno blizak s cuvenim italijanskim patriotom i 



- 324 



revolucionarom Duzepeom Garibaldijem. Jedan od najuticajnijih voda 
italijanskih Karbonara i clan Vrhovnog skupa Karbonerije bio je i Karl Rotsild 
(Carl Mayer von Rothschild ili Kalman Rothschild), osnivac napuljskog 
ogranka porodice Rotsild. Ne treba zaboraviti da su iluminati osmislili, 
stvorili i rukovodili svetskom organizacijom komunista pa stoga i ne cudi sto 
je i Lajonel de Rotsild bio clan Prve internacionale. 

Red iluminata je i danas jedna od najuticajnijih tajnih organizacija. I dalje su 
svi njeni clanovi pripadnici slobodnih zidara i zapravo, najvisi, 33. stepen 
masonerije, je tek prvi stepen Iluminata i oni su posrednici izmedu onih koji 
vladaju svetom - Sionskih mudraca, Jerusalimskog princa i trinaest familija i 
onih koji misle da jesu, a neznaju da nisu nista vise od - nule. 

U Ingolstatu, malom gradu nemacke pokrajine Bavarske, u ulici 
TheresienstraEe 23 na zgradi gde je 1776. osnovan red iluminara danas stoji 
tabla koja sve prisutne podseca na to vreme. 



- 325 



Poglavlje cetrnaesto 
KARL MARKS 



Mozes Mordekaj Marks Levi (opife "P"U , > , >n bip) roden je 5. maja 1818 u 
Triru, Nemacka od majke Henrijete i oca Hajnriha; otac, deda, pradeda i 
cukundeda su mu bili rabini. Sa sedamnaest godina se upisuje na studije prava 
Univerziteta u Bonu, gde se iste godine verio sa Dzeni fon Vestfalen (Johanna 
Bertha Julie „Jenny", Freiin von Westphalen), kcerkom bogatog nemackog 
plemica barona Vestfalena. Kao brilijantan student dospeva na prestizni 
Univerzitet prava u Berlinu gde ce iscrpno izucavati Hegelovu filozofiju i 
Fojerbahova ucenja o materijalizmu. Zvanje doktora filosofije Marks stice na 
Univerzitetu u Jeni. 

Odmah po zavrsetku studija Marks se pridruzuje pokretu mladih 
Hegelijanaca, koji su ostro kritikovali hriscanstvo i prusku aristokratiju. Posto 
mu je zbog njegovih radikalnih stavova onemoguceno dalje bavljenje naukom, 
on 1842. godine pocinje da radi kao urednik u liberalnom casopisu Rheinische 
Zeitung u okviru koga ostvaruje posebno blisku saradnju sa dvojicom izuzetnih 
jevrejskih socijalista Ferdinandom Lasalom (Ferdinand Lassalle) i Mozesom 
Hesom (Moses Moshe Hess) koji ce u cionistickoj istoriji ostati upamcen po 
svom nacionalistickom delu Rim i Jerusalim; Studija u okviru jevrejskog 
nacionalizma (Rom und Jerusalem, die letzte Nationalitatsfrage). Njihovi 
kriticki clanci o pruskoj ekonomiji i spoljnoj politici toliko su razbesneli 
vladu da je casopis ubrzo zabranjen sto je, na kraju, primoralo Marksa, 
Ferdinanda i Hesa da se krajem 1843. presele u Pariz. 

U Parizu Marks odmah ostvaruje blisku saradnju sa cuvenim anarhistom 
Bakunjinom (Mnxajiji AjieKcaH/ipoBHH EaicyHHH) i poznatim francuskim 
filosofom Prudonom (Pierre-Joseph Proudhon), dok sa Arnoldom Ruzom 
(Arnauld Rouge) 1844. pokrece casopis Deutsch-Franzosische Jahrbucher u 
kome objavljuje svoj poznati spis Zur Judenfrage - O jevrejskom pitanju. No, 
kako ovaj izdavacki poduhvat nije ispunio sva Marksova ocekivanja on pocinje 
da pise i za najradikalnije nemacke novine koje su se stampale u Parizu - 
Vorwarts. Njegovi radikalni clanci i odlucno zalaganje za jevrejsko pitanje 
doveli su do toga da obnovi blisku saradnju sa Mozesom Hesom koji ga jedne 
veceri, u cuvenom pariskom nocnom klubu Moulin Rouge, upoznaje sa 



- 326 



Fridrihom Englesom (Friedrich Engels), sinom bogatog engleskog industrijalca 
iz Mancestera. Medutim, saradnja Marksa i Hesa ce ponovo biti prekinuta jer 
pariska policija nije vise zelela da trpi Marksov skribomanski ekstremizam pa 
ga hapsi u njegovom luksuznom apartmanu u Rue Vaneau i proteruje iz 
Francuske. 

Marks i Engels napustaju Pariz 1845. i odlaze u Brisel gde provode tri 
relativno lagodne godine na adresi rue Jean D'Ardenne, 50, Ixelles. Medutim, 
iako tolerantna Belgija ipak nije mogla da tolerise Marksove nekontrolisane 
revolucionarne pozive upucene belgijskom proletarijatu pa ga stoga pocetkom 
1848. policija hapsi i proteruje iz Belgije sa zabranom da se ikada vise u nju 
vrati. 

Kao dvostruki prognanik Marks sa Engelsom stize u London maja 1848. Tu 
ce se ozeniti i s zenom i sestoro dece prvo ziveti u Sohou, delu Londona 
poznatom po lakom zivotu, a potom u Kentish Town kvartu. Osnovni izvor 
prihoda su mu bile berzanske spekulacije na London Stock Exchange. Tako je, 
hvaleci se svojim berzanskim uspesima, 1864. napisao ujaku Lajonu Filipsu 
(Lionel Philips) kako je na berzi zaradio oko 400£, sto bi, po danasnjim 
standardima, bilo vise hiljada evra. Drugom prilikom, u pismu najboljem 
prijatelju Fridrihu Engelsu koji je tada ziveo u Mancesteru, Marks pise: "Da 
sam imao vise novca tokom poslednjih desetak dana napravio bih dobar posao 
na berzi. Doslo je vreme kad uz pomoc pameti i malo novca u Londonu covek 
moze da napravi cuda." Najsiroj javnosti Marks je bio poznat kao dopisnik 
uglednih americkih novina New York Daily Tribune koje su mu objavile cak 
355 clanaka. Interesantan je uvodni clanak Tribuna od 4. januara 1856. u kome 
Marks kritikuje medunarodni finansijski kartel zbog svog spekulativnog 
delovanja i koji je, kako Marks navodi, nalik nekoj porodicnoj manufakturi s 
obzirom da ga uglavnom cine medusobno dobro povezane jevrejske porodice 
od kojih se posebno isticu Konigswarter-i, Bisschoffsheim-i, Hollander-i, 
Lehren-i... Marks potom nabraja i neke ne toliko poznate ali neobicno vazne 
jevrejske banke kao sto su Lippmann, Rosenthal & Co, Lissa & Kann, Raphael 
& Co, Wertheim & Gomperts, Becker & Fuld... 

Prica o navodnom Marksovom siromastvu je obicna izmisljotina, gotovo 
neverovatna ako se zna da je berzanske savete dobijao licno od Lajonela 
Rotsilda, glave londonske kuce Rotsild. Pored toga Marks je bio ljubitelj 
egzoticnih kubanskih cigara, skupih francuskih vina i najboljeg engleskog 
piva, Bio je rado viden gost u banji Karlovy Vary, a ni u Monte Carlo Casinu 
nije bio nepoznat; takav ukus i stil zivota su izvesno zahtevali dubok dzep, a 
Marks ga je imao. Poznata je njegova sala kako sav novae koji je zaradio od 
knjige Das Kapital nije bio dovoljan ni za cigare koje je popusio pisuci ga. 

Interesantan detalj za Marksov i Engelsov dolazak u London odnosi se na 
njihovu resenost da, radi boljeg razumevanja slovenskih naroda, pocnu sa 



- 327 



ucenjem ruskog i poljskog dok je Engles, nakon nekoliko godina, odlucio da se 
posveti i ucenju srpskog. Tako on u pismu od 20. maja 1863. obavestava 
Marksa da marljivo uci srbski i cita sabrane pesme Vuka Karadzica, i da mu je 
srbski laksi i jasniji od bilo kog drugog slovenskog jezika. Engels je, kao malo 
ko, proucio srpsku kulturu, tradiciju, religiju i istoriju i zakljucio kako je malo 
naroda koji sa tako velikom strascu i upornoscu cuvaju svoju istorijsku svest. 
No, Engels, kao i Marks, ipak ne nalazi puno simpatija za Srbe koje, na kraju, 
ipak ocenjuje kao mali, konzervativan i "nuzno kontrarevolucionaran" narod 
koji ce neminovno zbog toga i nestati u istoriji revolucionarnih promena. U 
prihvatanju ovakve ocene o Srbima na Marksa i Engelsa je ipak presudno 
uticao Hegel koji u svom delu Filosofija istorije opisuje Srbe kao narod 
nepridobijen za zapadni um jer je u svojoj biti okrenut proslosti i svom 
vizantijskom duhu, koji je duh ropstva i nasilja, bigotizma i zverstava i kao 
takav predstavlja olicenje svih strahota nemodernog duha. Po Hegelu, Srbi 
spadaju u narode nesposobne da pruze svoj doprinos u razvoju zapadne ideje 
slobode. Ovde je vazno napomenuti da je u germanskom svetu sve sto je 
vezano za Vizantiju nuzno lose, nakazno i pokvareno pa su tako i Srbi, po 
Hegelu, Marksu i Engelsu, cija je srednjovekovna drzava od svog nastanka pa 
do svoje propasti bila u tesnim vezama sa Vizantijom, nuzno bili olicenje 
mracnjastva sto je, zakljucuju oni, nespojivo sa Aufklarung (erom 
osvetljenih). Najpouzdanije merilo umstvenosti u zivotu i drzavi jednog 
naroda, za Hegela je zbiljnost protestantskog principa i prema njemu on 
odmerava istorijsku ulogu svakog naroda. Kako Srbi nikada nisu bili spremni 
da se odreknu svoje vizantijske ali i paganske duhovnosti Hegel ih naprosto 
klasifikuje kao bedne ostatke varvarskih naroda. 

Kad je 1785. Bavarska vlada obelodanila Iluminatske planove za unistenje 
hriscanstva i postojecih vlada clanovi iluminata su se povukli u ilegalu. 
Delovanje su nastavili formiranjem i kontrolom niza manjih organizacija medu 
kojima je Liga pravednih ljudi bila posebno aktivna. O ovom, duboko 
ilegalnom periodu delovanja Iluminata, Fridrih Engels pise u svom spisu 
Istorija komunisticke lige u kome posebno apostrofira opsteprihvacenu zabludu 
da su revolucionarni pokreti proizvod nezadovoljnih masa. Sasvim iskreno on 
ukazuje na ulogu tajnih drustava u procesu oblikovanja "nezadovoljnih masa" i 
njihovom potonjom kontrolom. Kao jedno od najvecih i najozbiljnijih tajnih 
drustava Engels navodi Ligu pravednih ljudi koja ce, nakon opseznih priprema, 
sa svojim konspirativnim radom zavrsiti 1847. kada se odrzava njen prvi 
kongres i kada ona preuzima naziv Liga komunista (Bund der Kommunisten). 
Inace, sama rec komunizam je latinskog porekla communis i oznacav nesto sto 
je opste i nicije. Prvi put je upotrebljena tokom Nemackog seljackog ustanka 
(Deutscher Bauernkrieg) 1524. kada je jedan od voda Ustanka Tomas Muncer 
(Thomas Miintzer) nezadovoljne pozivao na boj poklicem Omnia sunt 
communia (Sve je zajednicko). 

Clan Lige pravednih 1842. postaje i tada mladi i buntovni novinar Mozes 



- 328 



Mordekaj Marks Levi. Britkog pera i nemirnog duha, Marks je odmah poceo da 
pise propagandne pamflete za Ligu, pozivajuci narod na ustank i pobunu protiv 
rezima. Na zahtev Lige Marks u Francuskoj 1844. pocinje da pise njen program 
ali ce ga zavrsiti i objaviti tek 1. februara 1848. u Londonu - Manifest der 
Kommunistischen Partei. Zasto je Marks tako dugo radio na Manifestu 
komunisticke partije? 

Izmedu citanja istorijskih knjiga i pisanja Marks je uzivao u finim vinima i 
jos finijim cigarama. Svoju obavezu da napise program Lige nije ozbiljno 
shvatio tako da mu je prva verzija cak odbijena kao neozbiljna, a za drugu 
nikako nije nalazio vremena. Okolnosti su se bitno izmenile posto se u jesen 
1847. u Londonu sreo s Lajonelom Rotsildom, u njegovoj rezidenciji u ulici 
148 Piccadilly. W.I. Lajonel, koji je dobro poznavao Marksov rad, posebno je 
cenio to sto je Marks na jedinstven nacin Hegelovu filozofiju protkao 
Fojerbahovim materijalizmom, i tako razvio ucenje koje ce kasnije posluziti 
kao efikasno sredstvo za manipulaciju ljudima i upravljanje dogadajima. 
Rotsild je bio uveren da je Marks stvorio novi opijum za siroke narodne mase i 
stoga je odlucio da ga podrzi u daljem radu, ali i da ga aktivno ukljuci u 
ostvarivanje iluminatskih planova. 

Iznoseci mu svoje osnovne poglede na svet, Lajonel je Marksu posebno 
objasnio filosofiju rata kao jednog od osnovnih drustvenih odnosa unutar koga 
se razresavaju mnoge unutrasnje suprotnosti. Ceneci da bez rata nebi bilo ni 
opsteg napretka, usled nemogucnosti promena anahronih odnosa i ideja koji, 
vremenom, postaju dominantni u drustvu, a koje je nemoguce prevazici mirnim 
putem, Lajonel je revolucije okarakterisao kao "najkonstruktivnije 
meduljudske odnose". U torn smislu od Marksa je zatrazio da revidira 
dotadasnji tekst, odnosno nacrt partijskog programa, i da ga prilagodi 
"revolucionarnim vremenima koja dolaze". Na kraju, pre nego sto se oprostio 
od svog domacina, Marks je primio crvenu koznu tasnu s kopcama od cistog 
zlata u kojoj su se nalazila dokumenta od, kako je Lajonel naglasio, "najvece 
vaznosti za nasu stvar". 

Medu dokumentima crvene kozne tasne nalazila se i kopija zapisnika Adama 
Vajshaupta s Konvencije masona u Vilhemsbadenu i jos dvadesetak zapisnika s 
drugih skupova. Ovi materijali trebalo je da pomognu Marksu da shvati znacaj 
dokumenta kojeg se prihvatio da napise - Manifesta komunisticke partije. 
Kasnije, na molbu ozbiljno bolesnog Lajonela, Marks ce Vajshauptovim 
beleskama iz Vilhemsbadena dodati nove zapise, a sve zajedno ce prirediti kao 
jedan jedinstven zapisnik. Tako inoviran materijal Marks predaje Lajonelu 
1879. godine - nedelju dana pre njegove smrti. Poslednje sto je Lajonel 
procitao bile su Marksove opeske: "S narodima je kao i s pojedincima - tome 
nas uci cela istorija. Da bi im se oduzela mogucnost napada, moraju im se 
oduzeti sredstva odbrane. Nije dovoljno samo uhvatiti za gusu, vec valja i 
ubiti"! 



- 329 



Odmah po izlasku iz stampe Manifest Komunisticke partije je, kao neka vrsta 
biblije, distribuiran svim partijskim ograncima sirom Evrope. Revolucionarna 
vremena koja je Lajonel najavio Marksu pocela su vec 1. marta iste godine u 
Badenu, a potom i u Becu, Parmi, Veneciji, Londonu, Rusiji, Parizu i td. 
Interesantno da su revoluciju u Francuskoj pokrenuli, kao i 1789, burzuji u 
sklopu svojih tzv. banquet campaign (banket kampanja) na kojima su 
reafirmisali slogan liberte, egalite, fraternite ali dodali i poklic droit au 
travail (pravo na rad). Na ovim cuvenim banquet campaign sedeljkama je 
osmisljeno i osnivanje Ateliers Nationaux pur le chomage (Zavodi za 
nezaposlene) sa osnovnom idejom da se okupi, kontrolise i kanalise masa 
nezaposlenih ciji se broj nakon 1789. kontinuirano povecavao. No, iako u 
Francuskoj nije postignuto bas nista za radnike i seljake jeste se ipak uspelo u 
necemu: na vlast je doveden Napoleon Bonaparte i uspostavljeno je Drugo 
francusko carstvo. 

Revolucionari sirom Evrope ocigledno nisu imali uspeha ali se Evropa, te 
1848. godine, dobro potresla. Manifest je, zapravo, trebalo da bude, i bio je, 
objasnjenje i najava povoda zbog kojih ce se revolucije pokretati. Sve 
evropske krunisane glave su imale priliku da se upoznaju s Manifestom u kome 
se Marks zalaze za: pokretanje i uspostavljanje diktature proletarijata; 
ukidanje privatnog vlasnistva; zabrane ispovedanja svih vera; uspostavljanje 
centralne banke radi kontrole svih novcanih tokova; eksproprijaciju zemljista i 
konfiskaciju imovine svih protivnika revolucije; stavljanje pod drzavnu 
kontrolu svih komunikacionih veza i informativnih sistema; drzavno 
obrazovanje i vaspitanje dece i td. Manifest je zapravo bio najava odlaska 
jednih i dolaska drugih vladara sveta. 

Kapitalisticko drustvo se objasnjava kao drustvo sukoba burzoazije, srednje 
klase, i proletarijata, a posto se burzoazija nikad nece mirno odreci svojih 
privilegija, Marks poziva na revoluciju, na rat koji treba da posluzi kao 
sredstvo za razresenje nerazresivog. Besklasno drustvo koje proletariat 
uspostavi bi, samo po sebi, vodilo ka opstem miru, prosperitetu i slobodama. 
Manifest je odista bio kamen temeljac razvoja Komunisticke partije i njene 
ideologije iza koje su stajali niko drugi do isti oni koji su osmislili i izveli 
Revolution frangaise. Ovde je vazno istaci kako su iluminati i burzoazija za 
cije dobro je osmiscljena i izvedena Revolution frangaise bili svesni da se 
klice svakog novoga poretka uvek nalaze u starom. Naime, politicke i 
ekonomske promene ma kog istorijski poznatog sistema su bile i uvek ce biti 
neminovne i stoga kljucno pitanje nije bilo da li ce se vec kada ce se promene 
dogoditi i ko ce ih sprovoditi. Svesni cinjenice da ideali Francuske revolucije - 
Liberte, Egalite, Fraternite - kojima su oni pokrenuli mase nisu dovoljni uslov 
opstanka kapitalistickog sistema iluminati se stavljaju na celo snaga koje ce 
delovati u pravcu promene sistema koji su oni kreirali. Bilo im je vazno da se 
upravo oni, a ne neko drugi, nadu na celu onih koji ce delovati protiv 
kapitalizma koji se, kao sto je Bloh jasno formulisao, zasniva na odrzavanju 



- 330 



gladi, oskudica i nemastine. 

Shvatajuci da kapitalizam pretvara sve drustvene institucije, kao i citav 
zivot, u sredstvo za oplodnju kapitala, a da je kapitalisticki totalitarizam 
najpogubniji oblik totalitarizma koji je stvoren u istoriji novostvorena 
radnicka klasa Evrope je pocela da se komesa. S obzirom da su u gotovo svim 
evropskim zemljama postojali razliciti revolucionarni pokreti, pojavila se 
potreba za njihovim medusobnim povezivanjem i postepenom koordinacijom 
aktivnosti. Bilo je neophodno formirati jednu medunarodnu, nadnacionalnu, 
revolucionarnu organizaciju i to se, posle nekoliko godina Marksovog 
napornog angazovanja, konacno i dogodilo 28. septembra 1864. Tog dana, u 
Martins Holu, Kovent Garden u Londonu, okupili su se francuski prudonisti i 
blankisti, nemacki socijalisti, irski nacionalisti, poljske patriote, mazinijevi 
sledbenici iz Italije i engleski levicari, a svi s istom zeljom - da nesto menjaju; 
ovaj skup je odrzan pod nazivom International Workingmen's Association, a u 
istoriji ce biti zapamcen kao Prva internacionala (First Internationale). 
Englezi su se bunili protiv klasnih privilegija, Francuzi protiv bonapartizma, 
Poljaci protiv Rusa, Nemci protiv liberalnog kapitalizma i td. Na sastanku je 
izabran Generalni savet na celu sa Marksom koji ga je vodio sve do 1872. 
godine, kad se sediste Internacionale, iz razloga bezbednosti, preselilo u 
Njujork. Bio je to konglomerat nepomirljivih revolucionarnih razlicitosti koje 
je, na kraju, Marks sve uoblicio u prihvatljivu kooperaciju evropskih 
komunista. 

Osnivackom kongresu Prve internacionale kao pocasni clan, prisustvovao je i 
Lajonel Rotsild koji je i finansirao skup ove sarolike evropske revolucionarne 
elite. Rotsildi se nisu slucajno pojavili kao finansijeri s obzirom da su preko 
Marksa, odnosno Generalnog saveta na cijem se celu on nalazio kontrolisali 
sve evropske revolucionarne pokrete i grupe. Komunisti danas slave 1. maj 
(usvojen kao praznik na prvom zasedanju Druge Internacionale u Parizu 14. 
jula 1889.) kao dan svog osnivanja, a zapravo se radi o proslavi dana kada su 
osnovani iluminati u Minhenu 1776. 

Svi sindikati sveta usvojili su 1. maj kao dan - medunarodni praznik rada, 
simbol internacionalne radnicke i sindikalne solidarnosti, a zapravo se radi o 
danu koji je kao praznik borbe za levicarska prava i slobode 7. oktobra 1884. 
uspostavila Federacija sindikata radnika SAD i Kanade (Federation of 
Organized Trades and Labor Unions of the United States and Canada). Treba 
reci da je Federacija sindikata usvojila ovaj datum na predlog nemackog 
anarhiste, novinara Chicagoer Arbeiter-Zeitung i pripadnika Socijalisticke 
radnicke partije Severne amerike (Sozialistischen Arbeiterpartei von 
Nordamerika) Teodora Spajsa (August Vincent Theodore Spies). Spajs ce se, 
sa jos sedmoricom svoje nemacke levicarske brace (Albert Parsons, Adolph 
Fischer, George Engel, Louis Lingg, Michael Schwab, Samuel Fielden i Oscar 
Neebe), proslaviti ranjavanjem pedeset sedam i ubistvom osam policajaca 



- 331 



tokom demonstracija koje su oni organizovali 4. maja 1886. na trgu Hejmarket 
u Cikagu. Naime, kada su se, nakon dva dana, okoncale prvomajske 
demonstracije radnika koji su trazili osmocasovnu radnu nedelju Spajs je, 
nezadovoljan ishodom demonstracija, pozvao 3. maja radnike da se pridruze 
skupu anarhista koji je on isplanirao za 4. maj. Pozivu se odozvalo oko tri 
hiljade radnika ali su se, nezadovoljni govornicima, ubrzo poceli razilaziti. 
Kada je pala noc i na uglu ulica Randolph Street i DesPlaines Street ostalo 
svega nekoliko stotina anarhista i radnika Spajsu, koji se nalazio na kamionu, 
se obratio policijski kapetan Dzon Bonfild (John Bonfield) pozivajuci ga da 
prekine svaku dalju pricu i sa prijateljima pode kuci. Spajsa je posebno 
razbesnelo kada mu je policijski kapetan Vord (William Ward) doviknuo da na 
Hejmarketu ima vise policije nego njegovih anarhista pa je, kao odgovor, u 
pravcu kapetana i 176 prisutnih policajaca bacio bombu. Nakon izricanja 
presude kojom ce on i cetvorica njegovih drugova biti osudeni na smrt 
vesanjem Spajs ce, bez i malo kajanja, kratko izjaviti da je on anarhista koji ce 
ostati upamcen. I, bio je u pravu jer ce u znak secanja na ovaj "slavan" cin 
(Glorious Act of Haymarket Riot) Druga internacionala na svom zasedanju 14. 
jula 1889. (Dan proslave stogodisnjice Francuske revolucije) odrediti 1. maj 
(May Day) kao dan Velikih medunarodnih demonstracija! 

Druga Internacionala je 1910. u Kopenhagenu proglasila 8. mart kao dan 
zena, a zapravo se radi o proslavi legalizacije uspostave robstva u Americi - 8. 
marta 1655. godine. Naime, te godine i tog dana Okruzni sud u Northemptonu 
(Northampton County Court) u britanskoj koloniji Virdzinija (Dominion and 
Colony of Virginia) je ozakonio dozivotno uspostavljanje vlasnistva nad 
ljudima. Presudujuci da je u britanskim kolonijama robstvo zvanicna i trajna 
kategorija (Slavery is official in the English colonies) Sud je posebnu paznju 
posvetio zenskim robovima: "Zena robinja moze dati porod samo novom robu" 
(Slave women can give birth to children who become and continue to be 
property held by enslaver)! Legalizacija institucije robovlasnistva je, vreme je 
pokazalo, bilo, pored trgovine drogom, jedan od dva kamena temeljaca 
prosperiteta britanske imperije. 

Komunisti celog sveta usvojili su crveni pentagram (zvezda sa pet krakova 
iste duzine postavljenih pod uglom od 36°) kao zastitni znak, a on je u istoriji 
poznat i kao jedan od najjacih magijskih simbola koji simbolizuje pet 
prirodnih elemenata: vatra, voda, vetar, vazduh, zemalja. U kabali on 
simbolizuje mikrokosmos, a dovodi se u vezu i sa covekom i njegovih pet 
udova. Crvena boja, simbolicna boja komunista, je prihvacena u znak 
zahvalnosti prema porodici Rotsild, a odnosi se na crvenu boju grba koji se 
nalazio iznad ulaznih vrata njihove kuce u Judengassse Frankfurt am Main 
gde je sve i pocelo. 



- 332 



Poglavlje petnaesto 

VLADIMIR ILIC ULjANOV - LENjIN 



Vladimir Ilic Uljanov (Bjia/iHMHp Hjibrin YjibJiHOB), sin Ilaja Nikolajevica 
Uljanova i Marije Aleksandrovne Blank, roden je 22. aprila 1870. u Simbirsku, 
Rusija. Njegov deda po ocu Nikolaj Vasiljevic i baka Ana Aleksejevna 
Smirnova pripadali su mongolskom kalmickom narodu - Kcuimuku 
MomojibCKuu napod; deda po majci Aleksandar Dmitrievic Izrail Blank 
(AneKcaHflp ^MHTpneBMH H3panjib EjiaHK) bio je Jevrejin, a baka Ana 
Johanova Grosopf (AHHa K)raH rpoHiuoncb) bila je dete Nemca i Svedjanke. 
Iako su poticali iz dobro stojece porodice i imali dovoljno sredstava za 
skolovanje i zivot, Vladimir Ilic i njegov stariji brat Aleksandar bili su duboko 
i iskreno anticarski i antiruski orijentisani. Lenjin je studirao na Ka3ancKuu 
aocydapcmeennuu ynueepcumem, a brat Aleksandar je zavrsio Canxm- 
TlemepdypecKuu eocyddpcmeennbiu ynueepcumem; po okoncanju studija 
Lenjinov brat, kao clan zaverenicke organizacije Hapodnan Bonn i pokusaja 
ubistva cara Aleksandra III (AjieKcaH/ip AjieKcaH/ipoBHH PoMaHOB), 1887. biva 
uhapsen, suden, osuden i obesen u Petrogradu. Podsetimo se da je pripadnik 
Hapodnan Bonn poljski Jevrejin Ignacije Hrivetski (Ignacy Hryniewiecki) 13. 
marta 1881. bombom ubio cara Aleksandra II (AjieKcaH^p HnKOJiaeBHH 
PoMaHOB), a da je Aleksandar Uljanov ucestvovao u sedam pokusaja ubistva 
cara Aleksandra III (AjieKcaH^p AjieKcaH/ipoBHH PoMaHOB). 

Vladimir Ilic Uljanov je diplomirao prava 1891. godine i odmah poceo, kao 
pomocnik, da se bavi advokaturom. Medutim, nosen snaznim anticarskim i 
antiruskim osecanjima, opsednut idejama Karla Marksa i Fridriha Engelsa on 
sebe ne nalazi u advokaturi vec u organizovanju i izvodenju raznih anticarskih 
aktivnosti; ubistvo Nikolaja II, cara Rusije, postace mu opsesija. Zbog svog 
otvorenog antidrzavnog istupanja i delovanja krajem 1895. biva uhapsen i 
osuden na cetrnaest meseci progona u Sibir gde upoznaje mladu jevrejsku 
revolucionarku i clanicu ruskih socijalista Nadezdu Krupsku (Ha/ieac/ia 
KoHCTaHTHHOBHa KpyncKaa) i zeni se njom. Po povratku iz Sibira, 1900. 
godine, njih dvoje pokrecu list HcKpa za potrebe Ruske socijaldemokratske 
radnicke partije ciji clan Vladimir Uljanov postaje uzevsi partijsko ime Lenjin 
(pre toga konspirativno ime mu je bilo Volgin). Kad su unutarpartiski sukobi 
1903. godine doveli do podele socijaldemokratske radnicke partije na dve 



- 333 



frakcije - boljsevike i menjsevike, Lenjin se nasao u grupi voda boljsevicke 
frakcije; tri godine kasnije on ce postati neprikosnoveni lider boljsevika. 

Fabijansko drustvo je osnovano u Londonu 4. januara 1884, a naziv je dobilo 
po rimskom vojskovodi iz treceg veka Kvintusu Fabijusu Maksimusu (Fabius 
Maximus Verrucosus Cunctator) koji se uspesno borio protiv Hanibala. 
Primarni cilj drustva je bio da se koriscenjem strategije koju je nekada koristio 
Kvintus Fabijus: nikada se ne konfrontiraj sa neprijateljem direktno, vec ga 
pobeduj postepeno, serijom mnogih manjih bitaka, i uvek se povlaci posle 
svakog uspesnog napada - pripreme osnove za dalji nastavaka svrgavanja 
evropskih carskih porodica i uspostavljanje drzava na bitno novim drustvenim 
osnovama, cije glavne okvire su vec bili dali Adam Vajshaupt i Karl Marks. 
Ukratko, Fabijanci su se zalagali za rekonstrukciju postejecih drustava u 
skladu sa moralnim postulatima novog svetskog poretka. Program je napisan 
1887. i njegova sustina je u sledecim recima: "Fabijansko drustvo ima za cilj 
reorganizaciju drustva putem oslobodenja zemljisnog i industrijskog kapitala 
iz ruku pojedinaca i klasa... Drustvo, shodno tome, radi na ukidanju privatnog 
vlasnistva nad zemljom".Njihov prvobitni simbol bila je kornjaca, koja je 
oznacavala Fabijusovo sporo, postepeno ali kontinuirano kretanje unapred. 

Snaga, i uticaj, clanova Fabijanskog drustva lezala je, pre svega, u cinjenici 
da su svi bili u bliskoj vezi s Drustvom odabranih i Apostolskim klubom, u 
kojima su glavnu rec vodili clanovi porodice Rotsild, Montefijore, Astor i jos 
nekih poznatih evropskih bankarskih kuca. Udarnu grupu ovog drustva 
sacinjavali su Dzordz Bernard So (George Bernard Shaw), novinar koji ce 
1925. primiti Nobelovu nagradu za knjizevnost, Eric Arthur Blair, poznatiji 
pod imenom Dzordz Orvel, knjizevnik i autor cuvenog romana 1984, Sidni 
Veb (Sidney Webb), Grejem Valas (Grayem Wallace), Sidni Oliver (Sidney 
Oliver) i dva jevrejska pisca Izrael Cangvil (Israel Zangwill) i Izrael Koen 
(Israel Cohen). Najveci finansijeri Drustva su bili Rokfelerova i Karnegijeva 
fondacija i gospoda Erna Elmharst (Erna Elmhurst), udovica Vilijarda Strajta 
(Williard Straight) partnera J. P. Morgana (John Pierpont Morgan). Najvaznije 
ocene i ono na cemu ce lideri ove organizacije najdoslednije insistirati kao 
preduslovu za uspeh njihovih ideja bilo svrgavanje dve evropske dinastije: 
Hoencolerna (Das Haus Hohenzollern) u Nemackoj i Romanova (pyccKHH 
SoapcKHH pofl PoMaHOBbi) u Rusiji ali i svrgavanje sultana Mehmeda VI 
(Mehmed Vahidiiddin) i ukidanje Otomanskog carstva (h j j ^* j^^<j). 

Kako bi za svoje ideje pridobili mladu generaciju engleske i svetske 
aristokratije fabijanci su preko Sidni Veba 1895. osnovali danas vec prestiznu 
Londonsku skolu za ekonomiju (The London School of Economics). 
Najpoznatiji studenti koji su pohadali ovu skolu su: Dzozef Kenedi Mladi 
(Joseph Patrick Kennedy, Jr), sin Dzozefa Kenedija (Joseph Patrick "Joe" 
Kennedy, Sr.), senatora; Dzon Kenedi (John Fitzgerald "Jack" Kennedy), 
buduci predsednik SAD, Dejvid Rokfeler, Robert Kenedi Mladi (Robert 



- 334 



Francis Kennedy, Jr.), sin Roberta Kenedija (Robert Francis "Bobby" 
Kennedy); istaknuti clan Demokratske stranke, senator i ambasador SAD pri 
UN Denijel Majnihan (Daniel Patrick "Pat" Moynihan); Dzomo Kenijata (Jomo 
Kenyatta), buduci predsednik Kenije... 

Tacno deset godina nakon pokretanja Londonske skole za ekonomiju fabijanci 
su u Njujorku, opet sa ciljem promocija svojih ideja, osnovali Rand ekonomsku 
skolu (Rand School of Economics). Nakon svega tri godine ova skola ce svoje 
ekspoziture imati u svim najvaznijim univerzitetskim centrima sirom SAD: 
Harvard, Princeton, Columbia, New York i Pennsylvania. Americke fabijance 
su predvodili pisci Apton Sinkler (Upton Sinclair) i Dzek London (Jack 
London), advokat Klarens Derou (Clarence Darrow) i svestenik Tomas Higins 
(Thomas Wentworth Higginson). Americkoj intelektualnoj javnosti ce ubrzo 
biti vise nego poznat moto njihovog delovanja: atheism, socialism and 
education for a new social order - ateizam, socijalizam i obrazovanje za novi 
socijalni poredak! 

Januara 1905. u London je stigla delegacija boljsevika predvodena 
Vladimirom Uljanovim koji je za fabijance bio prvi covek novog socijalnog 
poretka. S obzirom na raspolozive finansije fabijanaca ne iznenaduje sto su 
buduci revolucionari smesteni u prestizni Claridge hotel gde ih je docekao 
Moris Bering (Maurice Baring), pripadnik jedne od najpoznatijih bankarskih 
porodica. Na sastanku kojim je predsedavao cuveni engleski ekonomista Dzon 
Majnrad Kejns (John Maynard Keynes, 1st Baron Keynes) dogovoreno je da se 
boljsevicima obezbedi desetak miliona dolara kako bi se odmah pokrenula 
revolucija u Rusiji; primarni cilj je bio da se, kroz niz manjih unutrasnjih 
sukoba, Rusija dodatno oslabi i prisili na kapitulaciju u ratu protiv Japana, 
koji je poceo jos 8. februara 1904. 

Uljanov iz Londona direktno putuje u Rusiji gde je vec 4. februara 1905. 
bombom ubijen Sergei Aleksandrovic (BejiHKHH KH»3b Cepren 
AjieKcaH/ipoBHH), stric ruskog cara. Sa Lavom Bronstajnom (JlenSa 
/laBii/ioBHH EpoHniTeHH), konspirativni nadimak Trocki (TpouKHu), Lavom 
Rozenfeldom (JleB Eophcobhh P63eH(bejibfl), poznat kao Kamenov (KaivteHeB), 
Ovsejgersonom (PaflOMbicnbCKHH OBceH-Tepni Apohob), poznat kao Zinovjev 
(3HHOBbeB), Jakovom Sverdlovim (^kob MnxanjiOBMH CBep^JiOB), poznatiji 
kao drug Andrej (TOBapniu AH^pen) i Josifom Visarionovicem Dzugasvilijem 
(HochcJ) BuccapHOHOBHH ^acyraniBHJin), konspirativno ime Staljin (CTajiHH), 
on tada mobilise sve levicarske i anticarske pristalice i okuplja kriminalce svih 
vrsta kako bi, na za njega sveti datum - 1. maja, pokrenuo revoluciju. Iz tih 
vremena ostala je zabelezana Lenjinova izjava: "Mora se priznati da smo mi 
dobro organizovana teroristicka masina. Teror je absolutno neophodan u 
revolucionarnim vremenima". 

Iako relativno dobro organizovani i prilicno brojni, revolucionari nisu imali 



- 335 



ozbiljnih sansi jer se Car, odmah po izbijanju revolucionarnih nereda, odlucio 
na njihovo razbijanje i to po cenu slabljenja vojnih efektiva u sukobu s 
Japanom. Revolucionarno rukovodstvo se tako, posle samo nekoliko meseci, 
naslo u opstoj panici i bekstvu. Uljanov bezi u London gde ga je na adresi 30 
Holford Sqr, King's Cross Road vec cekao pripremljeni stan, Bronstajn u New 
York's East Side, Rezenfelt i Ovsejgerson u Nemacku, a Sverdlov i Dzugasvili, 
posto su uhapseni, procesuirani i osudeni za revolucionarne aktivnosti, bivaju 
prognani u selo Kurejka, u blizini Vankora, Sibir. Ipak, iako revolucija nije 
uspela, cilj medunarodnih bankara je ostvaren, s obzirom da je Japan, koga su 
finansirali, pobedio, a Rusija znatno finansijski i vojno oslabila; bila je to 
generalna proba i prava in vivo priprema za pokretanje jednog novog velikog 
svetskog sukoba - Prvog svetskog rata. 

Britanija je od pocetka Rusko - Japanskog sukoba politicki, ekonomski i 
finansijski podrzavala japansku carsku vladu. Najvazniji i najkompleksniji deo 
podrske bio je, naravno, onaj finansijski i o njemu nije odlucivala britanska 
vlada vec tri coveka: pocetkom 1904. britanski monarh Edvard VII (Albert 
Edward) pozvao je u svoju licnu rezidenciju Sandringham (imanje sa 800 
hektara zemlje) na caj Dzona Beringa (John Baring, 2nd Baron Revelstoke), 
direktor Banke Engleske i Alfreda de Rotsilda (Alfred Charles de Rothschild), 
najstariji sin Lajonela Rotsilda i direktor Banke Engleske u periodu od 1869. 
do 1889. U vremenu potrebnom za konzumiranje jedne solje Earl Grey caja 
dogovorena je sva neophodna kreditna podrska Japanu, a kao glavni izvrsioci 
ovog posla odredene su Rotsildove banke od kojih su one pod upravom 
americkih bankara J. P. Morgana i Jakoba Sifa (Jacob Hirsch Schiff) bile 
najvaznije. Za koordinatora svih poslova odreden je Jakob Sif koji je, kao 
Rotsildov savetnik, prisustvovao prijemu kod kralja ali ne i dogovoru i cajanki 
iz koje je bio izuzet kao i Ernst Kasel (Sir Ernest Joseph Cassel), intimni 
prijatelj Edvarda VII i Vinstona Cercila. Interesantno je spomenuti da su svi 
koje je toga dana Edvard VII ugostio u Sandringham-u bili Jevreji nemackog 
porekla i da su svi, na kraju posete, posli sa kraljem u crkvu Marije Magdalene 
(Church of St Mary Magdalene) na molitvu. 

Samo preko Kuhn, Loeb & Co banke na cijem se celu nalazio Sif obezbedeno 
je preko 200 miliona dolara pomoci za modernizaciju japanske flote i nabavku 
drugog savremenog naoruzanja. Zahvaljujuci izdasnoj finansijskoj pomoci 
(kreditima) Japan je opremio flotu ultra modernim topovima, koji su imali 
znatno veci domet od ruskih, sto je sukob na moru ucinio pogubnim za Ruse; u 
neravnoprovnim pomorskim bitkama Rusi su izgubili glavninu svoje flote. 
Medutim, bez obzira koliko oslabljena na moru, Rusija je i dalje bila preveliki 
zalogaj za Japan pa su britanski ratni stratezi odlucili da se Rusija napadne 
iznutra, a za to su vec bili spremni judeoboljsevici na celu s Lenjinom. 
Spremne su bile i sve Rotsildove finansijske linije. 

Jevreji su prvu antirusku revoluciju otpoceli 1. maja 1905. i Car je bio 



- 336 



prinuden da angazuje znacajne snage da bi suzbio narastajuce nerede. Ne 
zeleci da se bori na dva fronta Nikolaj II je, ocenjujuci unutrasnju stabilnost 
prioritetnom, prihvatio mirovni predlog americkog predsednika Teodora 
Ruzvelta (Theodore D. Roosevelt) i 5. septembra 1905. potpisao mir s 
Japanom. Jakob Sif je nakon potpisivanja mira, a de facto ruske kapitulacije, 
primio od japanskog cara Meiji-tennoa najvise japansko odlikovanje 
Kyokujitsu sho (Medalja Izlazeceg Sunca). Tri godine kasnije Teodor Ruzvelt 
koji je bio jedan od kreatora ruskog poraza, primio je Nobelovu nagradu za 
mir. 

Analizirajuci posledice Japansko-Ruskog rata i neuspele judeoboljsevicke 
revolucije analiticar Aleksandar Pauel (Alexander Pauel) je 19. juna 1909. za 
The Saturday Evening Post napisao: 

"Evropskim narodima vise ne upravljaju njihove nacionalne vlade; one su 
potpale pod jednu drugu vlast: nevidljivu vlast finansijskog kapitala koja se 
proteze do svih palata i kuca sirom Evrope. Nju osecaju svi ljudi, a pre svih 
oni koji zavise od svog rada. Ni jedna evropska nacija vise nije samostalna i 
nezavisna; njihova politicka autonomija je podredena finansijskim despotima 
pred kojima i kraljevi klece." 

Ono na sta je Pauel ukazivao je zapravo cinjenica da kapitalizma kao cedo 
Francuske burzoaske revolucije ne povecava izvesnost ljudskog opstanka, kao 
sto je tvrdio Marks, vec ga sve dramaticnije dovodi u pitanje. Cinjenica je da 
kapitalizam i demokratija kao njegova politicka nadogradnja proizvode kod 
obicnih ljudi strah od buducnosti. Najpogubnija karakteristika kapitalizma, a 
Britanija je pocetkom XX veka bila najveca i najmocnija kapitalisticka i 
demokratska tvorevina, je da od posledica unistavanja zivota (ratovi, masovne 
zaraze, glad i si.) stvara izvore profita i na taj nacin osnov za svoj dalji razvoj. 
Kapitalizam je bio i ostao samoreprodukujuci mehanizam destrukcije koji je za 
ljudski rod isto ono sto je maligni tumor za organizam: on produzava sebi 
zivot tako sto unistava sve ono sto pruza mogucnost covecanstvu da opstane. 

Nakon neuspele od Jevreja kontrolisane i rukovodene revolucije iz 1905. 
Uljanov bezi u London gde ce 1908. biti iniciran u masoneriju u lozi Rosemary 
Lodge No. 2851. Iz Londona putuje za Mancester, Pariz, Prag, Berlin,.... da bi 
se po izbijanju Prvog svetskog rata sklonio u Svajcarsku (5. septembar 1914. - 
3.april 1917.). U mirnom ambijentu Svajcarske Vladimir Ilic sa Nadezdom 
Krupskom pokusava da zainteresuje svajcarske levicare za njegovu ideju 
permanentne revolucije. Na tajnim skupovima evropskih levicara u Zimervaldu 
(1915.) i Kientalu (1916.) Lenjinove krvave revolucionarne ideje su odlucno 
odbacene. Predstavnici svih socialdemokratskih i drugih levih partija su bili 
iskreno nacionalno orijentisani i odbacili su svaku mogucnost da 
revolucionarnim akcijama destabilizuju svoje ratom ugrozene drzave. Lenjin je 
mislio upravo suprotno; njegov boravak u Bernu, Cirihu i liksuznom 



- 337 



zenevskom stanu u ulici 91 Rue de Carouge placali su anacionalni i 
mondijalisticki judejski bankarski krugovi koji su od njega ocekivali 
svrgavanje ruskog cara, a potom i kompletnu denacionalizaciju ruskog naroda. 
Multinacionalni bankarski krugovi finansirali su, od prvog dana, EojibiueeuKe 
- frakciju unutar ruske socijaldemokratske partije na cijem se celu nalazio 
Uljanov. 

Medunarodni bankarski kartel omogucio je Uljanovu da januara 1912. u 
Pragu osnuje posebnu partiju Poccuuckcih padouan napmun OojibiueeuKoe koja 
ce 1917. celom svetu postati poznata kao KoMMynucmuHecKan napmun 
CoeemcKozo cow3a. Uljanov je, kao nekada Karl Marks, svoje knjige pisao u 
luksuznim ambijentima koje su mu obezbedivali svetski lihvari i ratni 
piromani, ljudi bez srca, duse i milosti. Vladimir Ilic je bio njihov placenik - 
bez srca, duse i milosti, a Vinston Cercil (Winston Leonard Spencer-Churchill) 
je u svom obracanju Parlamentu 5. novembra 1919. ovako opisao njegov 
povratak u Rusiju 16. aprila 1917.: 

"Lenjin je poslat u Rusiju kao neki virus kolere koji je trebalo ubaciti u 
gradski vodovod i on je, neverovatno, funkcionisao besprekorno efikasno i 
smrtonosno. Sa demonskom lakocom je unistavao svaku drzavnu instituciju 
koja je bila od vitalnog znacaja za ruski narod". 

Preko Nemacke i Svedske Uljanov 16. aprila 1917. ilegalno ulazi u Rusiji i 
odmah preuzima komandu nad judeoboljsevicima. Pored neposredne 
odgovornosti za ubistvo cara, utamnicenje ruskog naroda i stvaranja prve 
bezboznicke i satanisticke drzave na tlu pravoslavne Rusije, Uljanova ce 
mnogi pamtiti i po kolosalnom poduhvatu prebacivanja vise desetina hiljada 
ruskih Jevreja u Nemacku. U realizaciji ovog projekta aktivno je bio ukljucen i 
nemacki diplomata i prvi ministar Vajmarske republike Brokdorf-Rancau 
(Ulrich Graf von Brockdorff-Rantzau), covek koji je Lenjina, zajedno sa 
svojim saradnikom Aleksandrom Izraelom (Alexander Israel Helphend), 
sacekao i ispratio u Kopenhagenu prilikom njegovog putovanja u Rusiju 1917. 
Interesantno da je Brokdorf-Rancau, nakon sto je propala Vajmarska republika, 
postao nemacki ambasador u Rusiji kome su i bukvalno sva vrata bila sirom 
otvorena. 

Plan o prebacivanju desetina hiljada Jevreja iz Rusije u Nemacku imao je 
jedan jedini cilj: da se od porazene Nemacke stvori jos jedan komunisticki 
bastijon. Sa visoko uzdignutom crvenom zastavom judeokomunisti su otpoceli 
revolucionarne akcije u Berlinu, Bremenu, Bransviku, Hamburgu, Haleu, 
Lajpcigu, Sleskoj, Tiringiji i Ruru. Samo zahvaljujuci odlucnom otporu 
nemackog naroda, organizovanom u 65 frajkora, judeokomunisticki prevrat je 
osujecen. Nemacka komunisticka partija ce, po dolasku Adolfa Hitlera na 
vlast, ponovo pokusati da podigne socijalisticku revoluciju paljenjem 
Rajhstaga i izazivanjem masovnih nereda sirom zemlje; kao i 1918. i 1933. 



- 338 



znacajan broj tadasnjih clanova Nemacke komunisticke partije i njenog 
rukovdstva bili su Jevreji. 

O tome ko je bio glavni u revolucionarnom rukovodstvu mozda najbolje 
govori telegram koji je 9. juna 1919. iz Rusije za SAD uputio kapetan 
americke vojne obavestajne sluzbe Montgomeri Sajler (Montgomery 
Schuyler): „U danasnjem rukovodstvu u Rusiji od 384 najvaznije funkcije ima 
13 Rusa, 15 Kineza, 22 Jermena i oko 300 jevreja od kojih cak 264 dolazi iz 
SAD". Ovaj telegrem se danas cuva u US National Archives in Washington. U 
februaru 1919. pred Potkomisijom pravnog komiteta Senata SAD svedocio je 
svestenik Dzordz Simon (George A. Simon) koji je jos od 1914. ziveo u 
Petrogradu: „Ocigledno da su vise od polovine tzv. agitatora medu 
boljsevicima Jevreji. U decembru 1918. rukovodstvo Severne komune 
Petrograda predvodio je covek po imenu Afelbaum (Zinovjev). Od 388 
clanova Komune samo 16 je bilo Rusa, svi ostali, osim jednog crnca iz SAD 
profesora Gordona, bili su Jevreji". 

O jevrejskom ucescu u revoluciji iz 1917. pisali su mnogi ruski autori: ff.C. 
IJacjuaHUK, r. AponcoH, r.E. Cjiuo36epe, H.M. EuKepjuan, C.C. Mac/ioe, B.E. 
KycKoea, A.B. TupKoea-BiiJibHMC, 3. Cammon, r.A. Jlanday, r.M. Karnxoe, K). 
Jlapun, JJ. UIy6, JI. Ulanupo, M.A. AzypcKuu, JI.K). KpuneecKuii, A.M. JJukuu, 
H.P. UIcMpapeeun, B.B. Kodkuhob, M.B. Ha3apoe, O.A. IJjiamoHoe, A.C. Kaij, 
A.M. CojiofcenuijbiH... Svi su oni, bez izuzetka, konstatovali da su pored 
pripadnik liberalne i prozapadne ruske burzoazije i pojedinih clanova same 
carske porodice u revoluciji kljucnu ulogu, ipak, imali Jevreji kako oni u 
Rusiji tako i oni sa zapada koji kontrolisu medunarodni bankarski kartel. U 
samoj Rusiji finansijsku podrsku prevratnicima i caroubicama su pruzili 
najveci jevrejski bankari: JJjuumpuu PydenuimeuH, Tpuzopuu EenencoH, 
Tpuzopuu Jleccun, JIkob Eepnun, Eopuc KajueHKa. 

Broj Jevreja u Rusiji 1917. godine je bio 1,1% od ukupne populacije, 
medutim njihov broj u boljsevickom rukovodstvu je zato bio apsolutno 
prediminzioniran. Tako su najblizi saradnici Lenjina i Bronstajna bili askenazi 
jevreji: M. Bcuiax-JIumeuHoe, H. rojibdendepa-MeiuKoecKuu, P. 3ajiKund- 
3eMJiHHKa, M. MaHdeJibiumaM-JIndoe, JJpadKun-rycee, Hocutft JJydpoeuncKuu. 

Od 23 clana Centralnog komiteta Boljsevicke partije izabranih avgusta 1917. 
bilo je 7 Jevreja koji su i ucestvovali u neposrednom organizovanju i 
sprovodenju revolucije: TpoijKuu, 3uHoebee, KaMenee, Ceepdnoe, YpmjKuu, 
Hocpcpe i CoKOJibHUKoe. Ostalih 16 su bili: J],3ep3KUHCKuu, TIodeoucKuu, 
AnmoHoe-OeceeHKo, KpuneHKo, Eyxapun, PacKonbHUKoe, JJu6eHKo, CMuma, 
CjHudoeuu, PuKoe, TlnmaKoe, JlyncmapcKiiu, Tomckuu, KomioHmau, 
npeodpaotceHCKuu, Cmynxa, KpecmuncKuu, Kcijiuhuh, MenbOKUHCKuu, Kpacun u 

PaK08CKUU. 



- 339 



Od 19 clanova prve Lenjinove vlade 12 su bili Jevreji: IIlMudm (narodni 
komesar za javne radove), IIcpuHsuimeuH (Narodni komesar za borbu protiv 
kontrarevolucije), KyKopcxuu (narodni komesar za trgovinu), Illjiuxmep 
(narodni komesar za oduzimanje privatne imovine), CejuautKo (narodni 
komesar za zdravstvo)... 

U Narodnom komesarijatu za unutrasnje poslove od 10 clanova 9 su bili 
jevreji: Sdepep, Po3enmaJib, rojibdenpyduH, KpacuKoe, PydnuK, KpoxManb, 
MapmeH30H, IT<peu<pepMaH h Ulneudep. 

U HeKn (Hpe3BbiHaHHaa komhcchji) 31 od 34 komesara su bili jevreji: 
JJsepoKUHCKuu, Jlujudepm, 0oeejib, JJeuxun, Eu3encKuu, Po3Mupoeuu, 
Ceepdjioe, JIhcoh, Kneueuij, &UHeiu, JJeJinnoe, 3uckuh, ronbden, IIIojioecKuu, 
PeHmendeps, IJepHwmeiiH, Khuku3ch, Ejijomkuh, rpwndepe, Jlamj, TeuKUHa, 
PucpKun, KaMKoe, 3aKc, BauHwmeuH, Jleundoeuu, rneuuimeuH, renbcpand, 
JIa3apeeuu, CujieHKyc i Modejib. 

U Komesarijatu pravde od 8 clanova svi su jevreji: IIImeuHdepz, EepMau, 
JlyijKuii, Eepz, KoundapK, UlepeuH, TaycMaH h Ulpadep. 

U Komesarijatu za inostrane poslove od 17 najvaznijih pozicija 16 su zauzeli 
jevreji: Mapzonun, &puij, Ho<p<pe, Jleeun, Axcejibpod, Eex, Eeunmjiep, 
Mapmenc, Posencpeiibd, BopoecKuu, BouKoe, Mcijikuh, PaKoecKuu, 
ManyuRbCKuu , Aijdayju irpyuddayju. 

U Komesarijatu prosvete 7 od 8 clanova su bili jevreji: rpounuM, Jlypbe, 
Po3eH(penbd, Rmi^, UlmepHdepz, 3oJiomuH h rpjoudepe. 

Netolerantnost, odnosno okrutnost i krvolocnost Jevreja tokom kao i nakon 
njihove revolucije u Rusiji bila je posebno izrazena prema ruskom narodu ali i 
Kozacima koji uporno nisu zeleli da se odreknu svoje zakletve na vernost 
ruskom caru. Tako su Leon Bronstajn ispred BoennuM KOMUccapuamoM i Jakov 
Sverdlov (ilKOB CBep^JiOB) 1919. bili glavni inspiratori masovnih ubistava i 
unistenja Kozaka. Ostala je sacuvana pismena naredba Sverdlova da se 
preduzme „masovan i nemilosrdan teror nad svim Kozacima koji su direktno ili 
indirektno u sukobu sa sovjetskom vlascu" (npoBecTH SecnoniaflHbiii MaccoBbiii 
Teppop no OTHonieHHio ko BceM Ka3aicaM, npuHHMaBniHM KaKoe-JinSo npaMoe 
hjih KocBeHHoe ynacTne b 6opb6e c CoBeTCKoii BJiacTbio). 

Kakav je zapravo Vladimir Uljanov bio moze se dobro sagledati iz dopisa 
koji je 2. juna 1918. uputio svim guberniskim sreskim sovdepima. U dopisu se 
zapravo nalaze instrukcije za postupanje prema pobunjenom seoskom i 
radnickom stanovnistvu (pobuna seljaka poznata kao TaMSoBCKoeBOCCTaHne), 
neprijatelju komunista i Sovjetske Ruske Federativne Republike. U 
Lenjinovom dopisu koji je objavljen u Pravdi br. 54 od 23. februara 1942. 



- 340 



doslovce stoji: 

"U Ukrajini se vise puta desilo, da su se seljaci i radnici suprotstavili 
evakuaciji Hi unistavanju imovine, nadajuci se da ce je sacuvati za sebe. Oni 
su bili zestoko kaznjeni. Primer Ukrajine mora da posluzi kao strasna lekcija 
za celu Rusiju. 

Zato pri njihovom pokusaju da predu u ofanzivu, mesno stanovnistvo duzno 
je da pod rukovodstvom svojih sovjeta da se najstroze pridrzava sledeceg 
naredenja: 

U prvom redu evakuisati ratne rezerve. Sve sto nece biti evakuisano, mora 
biti spaljeno i dignuto u vazduh. Zito i brasno evakuisati Hi zakopati u zemlju. 
Ono sto se ne moze zakopati - unistiti. Stoku proterati. Masine evakuisati 
kompletne Hi po delovima. Ako se ne mogu odvuci - unistiti ih. Metale koji 
nisu evakuisani - zakopati u zemlju. Lokomotive i vagone odvlaciti. Koleseke 
rasturiti. Mostove minirati i dizati u vazduh. Sume i useve paliti. Postavljati 
zasede i dejstvovati vatrenim i hladnim oruzjem. U torn cilju unistavati sve bez 
izuzetka. 

Predsednik Sovjeta narodnih komesara 

V. Uljanov" 



Ovakva i njoj slicne direktive Vladimira Uljanova dovele su tokom 1921. i 
1922. godine do smrti gladu preko pet miliona gradana Rusije (u Ukrajini 
najvise), a u istoriji ce se pamtiti kao Fonod e IloeojiofCbe 1921. — 1922. Prema 
istrazivanjima ukrajinskog geografa i demografa Vladimira Kubjovica 
(BojiOflHMHp MnxaHJiOBMH KySiMoBHH) i dr Vasila Hriska (Vasyl Hryshko) 
najmanji broj umrlih od gladi je 4,8 a najvisi 7,2 miliona sto cini izmedu 20% 
i 30% ukupne ukrajinske populacije. Hriska, pri tome, konstatuje da je ovako 
osmisljena Lenjinova tehnologija smrti, na vrhuncu svoje primene, rezultirala 
dnevnim pomorom oko 25.000 ljudi, odnosno po hiljadu na sat. Znacajan broj 
postradalih iz ovog vremena ce se kasnije prikazivati kao broj umrlih od gladi 
u vreme Staljina kako bi se njemu a ne Lenjinu pripisala ova monstruozna 
dela. O strahotama izgladnjivanja ruskog i ukrajinskog naoroda se cak 
raspravljalo i u Senatu SAD 1958. godine, a kao osnova za raspravu je 
posluzio dokument naslovljen samo kao N° 122. U njemu doslovce pise: 

"Obazrive procene govore o 4.800.000 prisilno umrlih od gladi. Medutim, 
mnogi priznati naucnici smatraju da je broj nasilno izgladnelih i preminulih 
ljudi najverovatnije izmedu 5 i 8 miliona." 



- 341 



Inace, nacin prikupljanja ukrajinske letine odvijao se prema tehnologiju koju 
je jos tokom XIX veka uspostavila jevrejska bankarska i naftna porodica 
3(ppyccu i koja je sirom Evrope bila poznata ne toliko po nafti koju su 
eksploatisali u Bakuu ili zlatu koje su iskopavali na Uralu vec po ukrajinskom 
zitu koje su monopolisali - Les Roi des Bles (Kraljevi zita). Ono sto je Mopuc 
3(ppyccu, najblizi saradnik porodice Rotsild u carskoj Rusiji, uspostavio kao 
3Haw kcik (znati kako) u monopolisanju zitom Lenjin je nemilosrdno 
primenjivao kao opuzunanbHue mexnojioauu CMepmu (opurHHajiHa TexHOJioruja 
cmpth). 

Kao pravi kriminalac i voda bande Lenjin 19. marta 1922. godine pise strogo 
poverljivo pismo clanovima politbiroa {HnenaM IloJiumdwpo. Cmpozo 
ceKpemno) u kome od njih zahteva pljacku Ruske crkve: „Preuzimanje svih 
vrednosti iz lavri, manastira i crkvi se mora obaviti u najkracem mogucem 
roku, nemilosrdno i uz najvecu odlucnost. Sto se vise torn prilikom ubije 
pripadnika reakcionarne burzoazije i svestenstva to bolje!" Lenjin je od svojih 
partijskih drugova ocekivao da se okrutno obracunavaju sa pravoslavnim 
svestenstvom konstatujuci da je njihova likvidacija neophodna a da ukoliko 
ista, iz nekog razloga, nije moguce tada ih treba, po najkracem mogucem 
postupku, strpati u zatvor ili terati da ciste klozete. 

Kada su se zbog ovakog neopisivog plitickog i ekonomskog terora 
judeokomunista pobunili mornari u Kronstadu (KpoHniTa/i) prvi koji su se 
zabrinuli za opstanak judeoboljsevika bila je americka administracija; ministar 
trgovine Herbert Huver (Herbert Clark Hoover) koji ce 1929. postati 
predsednik SAD je licno, tokom avgusta 1921, organizovao prikupljanje i 
slanje pomoci komunistickoj vlasti u Rusiji; americko zito je sprecilo dalje 
sirenje pobune, a mornare i nezadovoljne radnike iz Kronstada judeoboljsevici 
su pogubili. Sjedinjene Americke Drzave su od samog dana uspostave 
judeoboljsevicke drzave na teritoriji Rusije bile njen najveci snabdevac 
industrijskim proizvodima i neophodnim tehnologijama. Tako su, primera radi, 
1922. godine 80% svih naftnih busotina u Rusiji bile opremljene americkom 
tehnologijom za busenje i ispumpavanje (rotary drilling techniques and 
pumping technology) koju je obezbedivala i servisirala International Barnsdall 
Corporation. Najvece industrijske gigante podizale su i njihov rad nadgledale 
multinacionalne kompanije sa sedistem u SAD, a medu njima pocasno mesto je 
zauzimala Albert Kahn, Inc. iz Detroita. Ovde, svakako, treba spomenuti i 
americke kompanije kojima su judeoboljsevici osigurali svojevrstan 
monopolisticki polozaj: McKee, Lummus, Universal Oil Products, Douglas, 
Vultee, Curtiss-Wright, Caterpillar, General Electric... 

Besan, revoltiran i razjaren ukrajinskim otporom judeoboljsevickoj vlasti 
Lazar Mojsijevic Kaganov (JIa3apb MonceeBHH KaraHOBHH; , f ,3 * | ^P ~ |T ^)> 
najmocniji medu svim Jevrejima Sovjetskog Saveza, odlucuje da sa Ukrajinom 
kao uporistem kulaka, nezavisnih farmera i sitnih zemljoposednika, jednom za 



- 342 



svagda zavrsi. Zbog ove svoje odluke i svega onoga sto se iza nje krilo 
Kaganov ce kasnije postati poznat kao Ukrajinski kasapin. Godine 1929. 
nareduje sprovodenje i nadziranje kolektivizacije ukrajinskih farmi, a kako bi 
se slomio duh kulaka, Ukrajina je podvrgnuta novom teroru gladi koji je 
svojevremeno vec sprovodio Lenjin. Judeoboljsevici koji su upravljali NKVD- 
om i prpadnci Crvene armije isli su od farme do farme, konfiskujuci useve i 
stoku. Seljacima je receno da je hrana potrebna radnicima u gradovima, a da 
oni mogu i sa nicim da se snadu. Od 1933. i 1934. godine gotovo sedam 
miliona Ukrajinaca je umrlo od gladi - nisu se snasli, dok je Kaganov, duboko 
zavaljen u nekadasnje carske fotelje u Kremlju, primao i citao rezultate 
njegove kolektivizacije. 

Sve sto se dogadalo tokom kolektivizacije Kaganovu zavaljenom u carskoj 
fotelji nije izgledalo dovoljno pa odlucuje da pojaca "pritisak". Ovaga puta ce 
se sa promucurnim ukrajinskim seljacima, odlucio je, pozabaviti iskljucivo 
Hapodnuu KOMUccapudm enympenHux den (NKVD) koji je bio gotovo potpuno 
judaiziran. Komesar NKVD do septembra 1936. bio je Jevrejin Genrik Jagoda 
(TeHpHx rpnropbeBHH .Hro/ia), koji je popunio ovaj instrument represije i 
terora Jevrejima na svim nivoima. A oni koji nisu bili Jevreji bili su odabrani 
od najgore vrste ruskog i ukrajinskog olosa koji su u komunizmu videli samo 
nacin da se obracunaju sa boljima od sebe. U svakom slucaju, Ukrajinci nisu 
imali ni trunku iluzije oko toga ko stoji iza njihovog progona. Cinilo im se, 
nije im se prividalo, da naredbe koje se citaju dolaze pravo iz Talmuda „ubijte 
najbolje medu zouum "! 

S Torom ili bez Tore, s Talmudom ili bez Talmuda cinjenica je da su 
judeo NKVD-ovci uhapsili i utamnicila trideset hiljada ljudi samo u regionu 
Vinice (BIhhhuji). U Bihhuijh je bilo sest univerziteta, na desetine biblioteka, 
bezbroj srednjih i osnovnih skola i jedan omanji zatvor koji su drzali NKVD- 
ovci. Zatvor je imao kapacitet za 2.000 zatvorenika, ali je 1937. i 1938. kada 
se na celu NKVD-a nalazio Nikolaj Jezov (HuKOJiau HBaHOBHH E>k6b), najveci 
deo vremena bio je popunjen sa vise od 18.000 zatvorenika. Tokom veceg dela 
1938. godine nekoliko stotina zatvorenika je izvodeno iz zatvora svake noci i 
odvozeno do obliznjeg NKVD centra - parkinga za vozila. Tamo su im ruke 
vezivane iza leda i vodeni su jedan po jedan nekoliko desetina metara do 
betonskog kanala ispred garaze. Kanal je koriscen za pranje vozila, i imao je 
odvod do obliznje kanalizacije koja je isla do reke Juzni Bug. Kako su 
zatvorenici dolazili do ivice kanala, pucano im je u vrat sa leda, tako da kada 
bi pali na beton, krv bi im curila u odvod. To je bilo ono sto su pripadnici 
NKVD u sali zvali Moxpu padoma - mokar posao i, videlo se, imali su puno 
iskustva u Moxpu paOorna. Dok je sledeci zatvorenik dovoden, nekoliko ljudi 
iz NKVD bi pokupilo les prethodnog zatvorenika i tovarilo ga u kamion kako 
bi, kad cifra dostigne broj od pedeset leseva, bili prevezeni do masovne 
grobnice i tu izrucivani. Kada se dostigne nocna kvota zrtava - posao je 
prekidan. O Judejskom piru u Bihhuijh, o BiHnuijbKa mpazedin bice zabranjeno 



- 343 



da se prica punih pola veka. 

Orkestrirana glad koja se prvih decenija judeoboljsevickog terora dogadala 
sirom Rusije, a pre svega u ruskoj zitnici Ukrajini bice razlog zasto nemacke 
Einsatzgruppen 1942. i 1943. godine gotovo da nisu mogle da nadu Jevreje u 
Ukrajini. Pre dolaska Einsatzgruppen, a i posle dolaska Einsatzgruppen, 
Ukrajinci su ih sami hvatali i po kratkom postupku se obracunavali sa svojim 
dotadasnjim tamnicarima i dzelatima. Prvi kontakt pripadnika Einsatzgruppen 
sa Jevrejima, odnosno onim sto su oni pocinili u Ukrajini bio je ekshumacija 
preko 28.000 Ukrajinaca u cijoj su likvidaciji oni ucestvovali. Pripadnici 
Vermahta su u Ukrajini, a i dobrom delu Rusije, docekani kao oslobodioci. I 
sam Adolf Hitler je svoj komandi stab Fuhrerhauptquartier Wehrwolf postavio 
pored BihHuijx i tu prove pune tri nedelje ni najmanje ne strahujuci za svoju 
bezbednost. 

Kakav je bio judeokomunisticki rezim u Rusiji dovoljno govori i podatak da 
je samo prve godine komunisticke diktature u Rusiji sruseno preko 600 
pravoslavnih hramova i ni jedna sinagoga; najveci broj pravoslavnih crkava je 
do Lenjinove smrti 1924. godine bio pretvoren u muzeje, bolnice, skole, 
kasarne, zatvore, stale... Po direktnom naredenju Uljanova 1918. godine 
uhapsen je i sadisticki mucen, a potom i ubijen kijevski mitropolit BjiadiiMup 
sto je, delovalo kao poziv na obracun sa pravoslavnim svestenstvom pa ih je 
tako u samo par godina ubijeno, prema podacima Pyccxan npaeocjidenan 
IjepKoeb oko 95.000 (prezivelo ih je samo 17.629). Na pocetku 
judeoboljsevickog pira 1917. u Rusiji je bilo 55.173 crkve, a do 1940. u 
funkciji je ostalo svega 503. 

Kako se nebi pomislilo da su Lenjin i judeoboljsevici bili en bloc protiv 
religij a neophodno je ukazati na cinjenicu da je Sancta Sedes vec 1918. 
uspostavila direktne komunikacione linije sa Lenjinom sto je 12. marta 1922. 
dovelo do potpisivanja neke vrste Konkordata izmedu Vatikana i prve 
komunisticke drzave. Na stotine rimokatolickoh svestenika predvodenih 
brojnim jezuitima su usli u Rusijui i otpoceli sa svojom politikom 
prozelitizma: izgladneli i bolesni Rusi moglu su da dobiju tanjir toplog borsca 
samo u jezuitskim svratistima na kojima je pisalo KamojiunecKab Muccub 
ITomouju e Poccuu (Katolicka misija pomoci Rusiji). Uz svako parce hleba 
pravoslavni hriscanin je morao da primi i ceduljicu na kojoj je pisalo Pumckuu 
nana PyccKOM napody (Rimski papa Ruskom narodu)! Vatikan je, kao podrsku 
novoj judeoboljsevickoj vlasti, vec krajem marta 1922. odobrio Moskvi 
1.500.000 lira pomoci i obratio se Drustvu naroda sa zahtevom da sve zemlje 
podrze Rusiju. Nakon 864 godine sukoba sa Istocnom crkvom Rim se po prvi 
put osetio dobro - viva communismus. Pravoslavlje je pobedom 
judeoboljsevika dozivelo svoj najveci istorijski poraz. Ovaj svojevrsni krstaski 
pohod na pravoslavne ruske duse obustavio je Staljin tek 8. aprila 1929. kada 
je proterao iz Rusije sve jezuite. Iste te godine Staljin je iz ruskis skola 



- 344 



proterao i judeo-katolicanski sistem skolovanja ruske dece i vratio na snagu 
klasicni carski obrazovni sistem u kome nije bilo samo veronauke. Po torn 
skolskom sistemu ruska deca su postala poznata kao najprosveceniji mladi sloj 
bilo kog drustva u svetu. 

S jedne strane, judeoboljsevici su izgladnjivali ruski narod, uskracivali mu 
medicinsku pomoc, podvrgavali ga najstrasnijem teroru i jednostavno ga 
ubijali a, s druge strane, su ga pljackali na najbestijalniji moguci nacin. Iz 
muzeja i domova ruskih plemica krali su nepreconjive umetnicke vrednosti i 
slali ih svojim zapadnim mentorima. Kako bi se prikupile sto vece kolicine 
zlata, nakon sto su razvaljene sve banke i poharani svi domovi, judeoboljsevici 
su primoravali rudare da rade i po 14 sati, a milionima ubijenih ljudi su vadeni 
zlatni zubi. Za Uljanova i njegovu kamarilu Rusija je bila plen koji je trebalo 
dokrajciti. Prema kazivanju Bakmatiefa (EaKXMeTecj)), carskog ambasadora u 
SAD u vreme izbijanja revolucije, judeoboljsevici su do kraja 1918. od Jakoba 
Sifa primili oko 12 milona dolara, a od 1919. do 1922. u trezore njujorske 
banke Kuhn, Loeb & Co su prebacili oko 600 miliona zlatnih rubalja. 
Bakmetief kao znacajne finansijere navodi jos i njujorsku banku Speyer & Co, 
banku hazard Freres & Co. i parisku finansijsku kucu Gunzbourg (osnovao je 
baron Salomon de Gunzbourg). 

Ipak, po onome po cemu ce Uljanov uvek ostati poznat i cuven je naredenje 
koje je izdao Jakovu Sverdlovu (5kob MnxaujioBUH H3panjieBHH CBepflnoB) 
da se 17. jula 1918. likvidira celokupna carska porodica iz dinastije PoManoeu 
koja je tada bila utamnicena u Jekaterinburgu na Uralu; ovo je bila obaveza 
koju je Uljanov preuzeo u Londonu jos 1905. Telegram sa Lenjinovim 
naredenjem Sverdlovu za pokolj Romanovih na postu je odneo Lenjinov 
telohranitelj Aleksej Akimov (AjieKceu Akhmob). Romanovi su streljani u 
jednoj prostoriji kuce inzenjera Ipatijeva (/Joivia HnaTbeBa) u Jekaterinburgu; 
komandant streljackog voda bio je Jakov M. Jurovski (pravo ime ^HKejit 
XauMOBHH), Jevrejin od oca XauM-a i majke 3cmep. 

Nakon pogubljenja carske porodice Vladimir Ilic Lenjin se odlucio da ruski 
narod, koji je tesko postradao u Prvom svetskom ratu i koji je jos uvek bio u 
stanju gradanskog rata prouzrokovanog jevrejskom antiruskom revolucijom, 
gurne u nove ratne ponore i stradanja. Na tajnom sastanku judeoboljsevickog 
rukovodstva 18. novembra 1918. Lenjin otkriva svoj tajni plan za osvajanje 
istocne i centralne Evrope, a pre svega uspostavljanje komunisticke vlasti u 
Nemackoj i Austriji. Shodno tome on svojoj Crvenoj armiji (KpacHaa ApMHa) 
izdaje naredenje da otpocne sa pripremama za "oslobadanje" Evrope 
(EBponencKHH ocBoSoflHTejibHaa BOHHa). Vec 27. februara 1919. 
judeoboljsevici su uspeli da porobe delove Litvanije i Belorusije i proglase 
Litvansko-belorusku sovjetsku socijalisticku republiku (JIhtobcko- 
EenopyccKaa CCP). No, usled pretnji Beloarmejaca (Eknaa ApMia) koji su 
marta 1919. predvodeni carskim generalom Antonom Ivanovicem Denjikinom 



- 345 



(Ahtoh HBaHOBHH /JeHMHH) i uz pomoc donskih i kubanskih kozaka krenuli u 
oslobadanje Moskve Lenjin nareduje obustavljanje vec zapocetih operacija 
protiv Poljske i prekida sve dalje akcije vezane za "oslobadanje" Evrope. Sve 
osim one vezano za Nemacku u koju ce judeoboljsevici prebaciti vise hiljada 
talmudista kako bi od Nemacke, ipak, na kraju, stvorili sovjetsku republiku. 
Ova njegova megalomanska ideja koja se u zapadnoj literaturi naziva Target 
Vistula je placena sa vise stotina hiljada zivota. 

Jos jedno Lenjinovo naredenje nebi bilo lepo ispustiti iz vida a ticalo se, po 
uzoru na odluke voda Francuske revolucije, pedofila i homoseksualaca. Naime, 
Uljanov je odmah naredio da se ova dva, do tada zakonom sankcionisana 
oblika ljudskog ponasanja, prestanu kaznjavati odnosno da budu izbrisana iz 
spiska nezakonitih dela. Ohrabreni novim slobodama Jevreji 1927. osnivaju 
Komitet za jevrejsko pravo i standarde (Komhtct no eBpencKoii npaBa n 
CTaH/iapTaMH) koje je odlucivalo o Halaha - pravnoj strani Mojsijevih zakona. 
Halah govori o verskim obavezama Jevreja, ritualima koje treba postovati ali i 
o meduljudskim odnosima uopste. Obuhvata prakticno sve karakteristike 
ljudskog zivota i ponasanja a tu, u torn galimatijasu, bas i nije bio neki 
problem ako se neko oseca i ponasa kao nvbN'iopO'iTi'in (homoseksualac). 
Naprotiv. Tolerisanje pedofilije i pederastije je u Rusiji ostalo na snazi sve 
dok Staljin nije 1934. uspeo da ponisti Lenjinove odredbe o seksualnim 
slobodama odredene gospode i ponovo ih vrati medu zakonske paragrfe. 

Najveci postovaoci Vladimira Ilica Uljanova su bili i ostali medunarodni 
bankari, a pre svih Maks Varburg (Max Warburg) i Jakob Sif koji su Lenjina i 
ceo revolucionarni pokret finansirali sa ogromnim kolicinama novca i suvog 
zlata. Najveci deo ovih finansija isao je preko Olafa Asberga (Olaf Aschberg) 
i njegove Nye Banken u Stokholmu. Olaf Asberg ce 1921. godine u Petrogradu, 
po specijalnom ukazu Vladimira Ilica, osnovati KoMMepnecKuu Eanx Poccuu 
koja ce postati xdAKaixOQ (alfa i omega) ruskih finansija; bice to prva 
centralna banka Rusije protiv koje su se ruski car i narod toliko borili. U znak 
zahvalnosti za sve sto je ucinio za medunarodni bankarski kartel americki 
finansijer Dzon Dejvison Mladi Rokfeler ce 1931. godine angazovao poznatog 
meksickog slikara i komunistu Dijega Riveru (Diego Maria Rivera) da izradi 
mural za ulazni hoi Rokfelerovog centra u Njujorku. Mural je nazvan 
Covecanstvo na raskrscu i prikazivao je sukob kapitalisticke i komunisticke 
ideje, a na njegovoj komunistickoj strani je prikazan Lenjin kako se drzi za 
ruke sa radnicima u borbi protiv nosilaca ideje liberalnog kapitalizma. Riveri 
je za njegov rad isplaceno 21.500$ sto je, za to vreme, bila neobicno visoka 
suma. Medutim, usred izrazitog negodovanja javnosti mural je morao biti 
uklonjen iz Rokfelerovog centra, a njegova replika danas krasi Palatu lepih 
umetnosti u Meksiko Sitiju. 

Pored eminetnih bankarskih krugova judeoboljsevicke jurisnike predvodene 
Lenjinom slavili su i rabini sirom Amerike. Govorecu u njihovo ime rabin Vajs 



- 346 



je 24. marta 1918. za New York Times izjavio: „Verujem da ni jedno od 
dosadasnjih dostignuca moga naroda nije bilo plemenitije od ovoga sto su 
ga sada postigli sinovi i kceri Izraela kroz veliki pokret za oslobadanje 
Rusije". U clanku se, pored ostalog, citira i izjava profesora Kijevskog 
univerziteta dr Mandelstajma (Mandelshtam) koju je on izrekao na 
Cionistickom kongresu u Bazelu 29. avgusta 1897. godine: „Jevreji 
najenergicnije odbijaju svaku pomisao na sjedinjcnje sa drugim nacijama; 
Jevreji imaju svoju ideju svetske imperije kojoj streme; Jevreji ce 
upotrebiti sav svoj uticaj i moc kako bi sprecili rast i sirenje autoriteta 
drugih nacija koje bi tako mogle otezati ili cak i spreciti ostvarenje 
uspostavljanja jevrejske svetske dominacije". Koliko americki gradani nisu 
bili svesni istorijskih posledica judeoboljsevicke revolucije u Rusiji govori i 
cinjenica da je u SAD 1. septembra 1919. godine osnovana, uz odgovarajucu 
medijsku promociju, Komunisticka partija Amerike (CPA) sa Vilijamom 
Fosterom (William Z. Foster) kao njenim prvim generalnim sekretarom; 
osnivackom kongresu stigao je i licni telegram podrske od Vladimira Ilica u 
kome je stajalo: „Prvi svetski rat nam je doneo Rusiju, a Drugi ce nam 
isporuciti Evropu". 

Vladimir Ilic je, nakon dugogodisnjeg bolovanja od xponunecKoe cucmeMHoe 
UHcpeKijuoHHoe 3a6oJieeaHue - cucpu/iuc, umro 21. januara 1924. godine na 
svom imanju FopKu JlenuncKue. U svom poslednjem pisanom dokumentu 
3aeeujaHue (testament) koji je napisao tokom poslednje nedelje 1923. i prve 
nedelje 1924. godine zahtevao je od clanova politbiroa i delegata predstojeceg 
XII Kongresa partije da uklone Staljina sa mesta generalnog sekretara. No, i 
pored snazne podrske Ovsejgersona, Rozenfelda, Bronstajna, Nadezde Krupske 
i drugih Dzugasvili uspeva da se odrzi na celu partije. 

U autorskom clanku Valtera Durantea (Walter Durante) New York Times 27. 
januara objavljuje tuznu pricu o smrti velikog boljsevickog lidera i o 
stotinama hiljada uplakanih Rusa koji mu u mimohodu odaju poslednju pocast. 
Ni tada, a ni kasnije, nikada zapravo, u ovim novinama nece biti mesta za 
milione Lenjinovih zrtava. 



- 347 



Poglavlje sesnaesto 
ANTIRUSKA REVOLUCIJA 



Pocetkom dvadesetog veka Rusija se smatrala jednom od najprosperitetnijih 
evropskih drzava. Na primer, od 1907. do 1913. stopa industrijskog rasta 
Rusije bila je veca nego u Americi, Engleskoj ili Nemackoj. Od 1870. do 1917. 
ekonomski prosperitet Rusije je bio jasno uocljiv sa stanovista stvaranja 
srednje klase i sve brzeg napustanja koncepta agrarne privrede u korist 
intenzivne industrijalizacije. Proizvodnja zitarica je prve decenije dvadesetog 
veka za 40% prevazilazila potrebe zemlje pa ih je Rusija izvozila. Na svetskim 
berzama zitarica 20% je otpadalo na rusku psenicu i kukuruz. Proizvodnja 
nafte u Rusiji prve godine dvadesetog veka je bila veca od one u Americi za 
dva miliona i dvestotine hiljada tona. To je za mnoge bilo nezmislivo. Takvom 
stopom rasta Rusija je pretila da do sredine XX veka postane najrazvijenija 
industriska zemlja. Cuveni francuski ekonomista Edmond Tjerije (Edmund 
Thierye) je 1914. za potrebe francuske vlade, sacinio ekonomsku analizu ruske 
privrede - Economie de la Russie. Na kraju svog iscrpnog i detaljnog izvestaja 
zakljucio je da ce „najkasnije do sredine dvadesetog veka Rusija biti 
najrazvijenija evropska drzava". 

Car Rusije Aleksandar II (AjieKcaH^p II HnKOJiaeBHH) je 28. aprila 1861. 
izdao Manucpecm SjuaHcundifux (Manifest emancipacije) kojim je oslobodio 
kmetove sirom Rusije (SAD su robovlasnicki sistem formalno ukinule tek 
1865.), zabranio cenzuru stampe, uspostavio slobodu univerziteta, zamenio 
rigidne vojne i vladine sudove javnim civilnim sudovima i td. Nastavljajuci 
sve ono sto je Aleksandar II zapoceo car Nikolaj II je, nakon sto je sanirao 
posledice revolucionarnih dogadaja iz 1905. godine kada je polovina carske 
porodice nastradala, preduzeo niz dodatnih drustvenih reformi kako bi 
poboljsao uslove za dalji neometan ekonomski i kulturni prosperitet zemlje. 
Prihvatio je princip ogranicene carske vlasti, uspostavio nacionalni parlament 
- Dumu, uveo je ili najavio uvodenje niza fundamentalnih zakona koji su 
trebali da ucine efikasnijom rusku ekonomiju. Car Nikolaj je 1912. godine 
uveo u svetu najnapredniji oblik socijalnog osiguranja (3aKOHOB 06 
o6a3aTenbHOM rocyflapcTBeHHOM CTpaxoBamiH uapcKaa Poccna). Zakon je 
imao ukupno 286 clanova od kojih se 115 direktno odnosilo na pitanja vezana 
za prava radnika u slucaju njihove bolesti, a 235 clanova zakona je regulisalo 
pitanje prava radnika u slucaju povrede na radu i direktne obaveze poslodavca. 

Jednom recju, Nikolaj II je osigurao red, rad i stabilnost ekonomskog 
razvoja Rusije koja se pocetkom dvadesetog veka prostirala na 22 miliona 



- 348 



kvadratnih kilometara, a to je jedna sestina Zemljine povrsine. Carska 
porodica Romanovih, koja je vladala Rusijom vec tri veka, smatrana je ne 
samo za jednu od najstarijih dinastija vec se verovalo da je i bez premca po 
porodicnom bogatstvu. 

Hriscanska Rusija je gotovo oduvek imala problema sa Hazarima, odnosno 
Askenazi Jevrejima (D'TISWX) kako su se oni predstavljali i njihovim 
sovinistickim ponasanjem i ekstremnim verskim ispovedanjem. Bilo je poznato 
da se Hazari, odnosno Jevreji, kako su sami govorili, bave uglavnom 
lihvarenjem kao nacinom sticanja prihoda i da, u ispovedanju svojih 
religioznih osecanja, praktikuju razne, po merilima pravoslavnih hriscana, 
satanisticke obrede. Ruski narod je verovao da Hazari koji su primili judejsku 
veru izvode obred zrtvovanja (nejevrejske) dece Bogu Jahveu za praznik Pashe 
i iz tih ali i mnogih drugih razloga Hazari ili Jevreji za koje su se izdavali su u 
vise navrata, 1727, 1738, 1742. i 1773. godine bili masovno proganjani iz 
Rusije. 

Prvi koji je pokusao da progna Hazarske jevreje (Xa3apw 5KH/ioBe) iz Rusije 
je bio car Ivan Vasiljevic (HodhH Bacujibeeun) koji ce vremenom biti prozvan 
i u istoriji ostati poznat pod imenom Mean BenuKuu ili Mean IV rpo3Hbiu. 
Svoje nerazumevanje za Mudoee Ivan Vasiljevic zasniva na saznanjima o 
njihovom zivotu, navikama i obicajima koje su praktikovali na Krimu i u 
Kijevu gde su okupirali cele cetvrti grada u koje niko, ko nije Mudoe, nije 
smeo da ulazi. Ove cetvrti Mudoeu su cuvali izgradnjom velikih vrata 
(5KnAOBCKaa BopoTa) iza kojih su vazila samo njihova pravila. Tako, u 
nastojanju da obuzda hristijanizovanom ruskom narodu neprihvatljive zidovske 
obicaje i praksu, Ivan Vasiljevic u XVI veku pocinje da preduzima mere za 
njihov otklon. Za cara Ivana Vasiljevica je interesantno spomenuti da je bio 
srpskog porekla preko svoje majke Jelene (EneHa), unuke vojvode Stefana 
Jaksica, clana poznate srbske plemicke familije koja je, povlaceci se pred 
Turcima, stigla u Madarsku gde od ugarskog kralja Matije 1452. dobija 
nadlacko vlastelinstvo (osamdesetak naselja sa sedistem u Nadlaku). Tako su 
Jaksici, koji poticu jos iz doba srbskih despota, vladali citavo stolece 
Pomorisjem. 

U poslednjoj bici koju je vodio protiv Turaka, srbski vojskovoda Milos 
Velmuzevic je 1501. godine bio smrtno ranjen, a izgubio je i sina jedinca. Na 
samrtnoj postelji je svojerucno, u prisustvu kaludera Timotija iz Hilandara i 
supruge Angeline Komnin (od roda slavnih Komnina koji su u dva navrata 
upravljali Vizantijom), napisao oporuku kojom sva svoja imanja dodeljuje 
kcerci Milici, udatoj za vojvodu Stefana Jaksica - bio je to prvi pisani 
testament medu Srbima u Ugarskoj. Iz braka Milice i Stefana rodilo se vise 
dece, a udajama kcerki porodica Jaksic je stekla razgranate rodbinske veze sa 
ruskim carskim, srbskim despotskim, modavskim vojvodskim i italijanskim 
vlastelinskim porodicama. Od svih ovih brakova udaja kcerke Ane za kneza 



- 349 



Vasilija Glinskog (BacHJiHH Hb>bobhh rjiHHCKHH-TeMHbin) 1526. je najlepsa i 
najznacajnija. Iz ovog braka se rodila Jelena (EjieHa ilicniHH BacrijibeBHa 
rjiHHCKaa) koja se udala za velikog kneza Moskve Vasilija III (BacHJiHH III 
HBaHOBHna) sa kojim je imala dva deteta lOpuii i Modnna poznatijeg kao Mean 
rpo3Huu, eenuKuu KHH3b Mocko6ckuu u nepeuii ijapb ecen Pycu. U istoriji 
Ruskog naroda pise da je Ana Jaksic (Aima _3kiiihh) bila, ne samo baka vec i 
vaspitacica i uciteljica prvog ruskog cara Modnn Bacujibeeuna, a njena cerka 
Jelena ne samo carica majka vec i regent (npaBHTejibHHuen Bejiuicoro 
KHaacecTBa Mockobckoto) sve do svoje smrti 4. aprila 1538. 

Zanimljivost vezana za velikog kneza Moskve Vasilija III je da se u njegovoj 
licnoj ostavstini, nakon sto je preminuo 3. decembra 1533, nalazio primerak 
Teodosijevog Zitija svetog Save u prepisu monaha Marka iz XIV veka. 
Takode, u njegovoj zaostavstini se nalazilo i nekoliko rodolsova srbskih 
plemickih porodica pa i onaj Konstantina Dragasa Dejanovica iz koga se 
videlo da je njegova cerka Jelena bila majka poslednjih vizantijskih careva 
Jovana VIII Paleologa (Icoavvng H' na^aio^oyog) i Konstantina XI Paleologa 
Dragasa (Krovaxavxivog XI Apayaang IJa^aio^oyoi;). Iz tog se rodoslova videlo 
i da je otac Vasilija III Ivan III Veliki (HBaH III BacmibeBHH - Bcuhkhh), 
veliki knez Moskve, bio ozenjen Sofijom Paleolog (Cocj^iia cDoMHHHHHa 
Ilajieojior), necakinjom poslednjeg vizantijskog cara Konstantina XI Dragasa. 

Negujuci tradicije slavne srbske proslosti, Ana Jaksic je unela u Ruski dvor 
kult srpskog svetitelja Save Nemanjica. Od izuzetnog znacaja bila je cinjenica 
da je ruski car Ivan Vasiljevic sa radoscu i postovanjem prihvatao cinjenicu da 
se medu njegovim precima nalaze i pripadnici srbskih vlastelinskih porodica 
Dejanovica i Jaksica. Kako je medu ohristovljenim ruskim narodom ime 
srpskog svetitelja Save bilo prisutno i postovano jos od XIII veka, od kada se 
na ruski jezik prepisuje njegovo delo KpMnuja koje ce, vremenom, postati i 
osnov crkvenog i gradanskog zakonodavstva Rusije sve do kraja XIX veka, 
Ivan Vasiljevic prihvata kult svetog Save uzimajuci ga,istovremeno, za licni 
uzor. U njegovo vreme nastao je Letopisni licevoj svod, najznacajniji knjizevni 
poduhvat u Rusiji XVI veka. U ovoj sveopstoj istoriji prati se zivot velikog 
srpskoog svetitelja Save ali i zitija drugih srbskih svetitelja. O tome koliko je 
bio razvijen kult srbskih svetitelja na Ruskom dvoru svedoci i podatak da su 
po nalogu cara Ivana Vasiljevica u Arhangelskom saboru moskovskog Kremlja 
zivopisana cetiri lika koji ne pripadaju krugu ruskih vladara. Pored 
vizantijskog cara Mihaila VIII Paleologa, prikazani su i likovi Simeona - 
Stefana Nemanje, Svetog Save i kneza Lazara. 

Ivan Vasiljevic je, pored svega, poznat i kao jedan od najvecih i 
najdarezljivijih pokrovitelja manstira Hilandara i mnogih drugih srbskih 
crkava i srpskog naroda uopste. Tako je Ivan, delujuci u korist stradajucih 
Srba, poslao pismo turskom sultanu Sulejmanu II, zauzimajuci se za manastir 
Hilandar (Ovo je prvi dokument o ruskoj diplomatskoj intervenciji u korist 



- 350 



Srba). Odmah nakon toga on Hilandaru daruje kamenom izgradenu kucu u 
Moskvi kako bi ista bila svojina i stan Hilandaraca. Zajedno sa predajom 
kljuceva kuce hilandarskim monasima on put Hilandara salje i bogato ukrasenu 
zavesu, koju je izradila njegova supruga Anastasija. Medu likovima svetaca 
izvezenih na zavesi je i lik svetoga Save i to na vidnom mestu. Ta crkvena 
zavesa se nalazi u manastiru Hilandaru do dana danasnjeg. Ivanove poslanice 
Hilandaru, koje se cuvaju u manastirskoj biblioteci, ukazuju na to da je Ivan 
davao obilatu novcanu pomoc ovom manastiru koje su mu i omogucle da 
otkupe nazad od Turaka svoj manastir koji je bio zalozen za neplacene poreze i 
dugove. Monasi su takode bili u stanju da ponovo dodu u posed crkvenih 
sasuda koje su takode bili zalozili. Ivanova darezljivost se nije ogranicavala 
samo na manastir Hilandar. Tako je, 1558 godine, darovao manastiru Mileseva 
u Srbiji, gde su mosti svetoga Save pocivale, pokrov za grob svetoga Save i 
skupocen, umetnicki izvanredno uraden putir. Bio je iskreni postovalac i 
velikodusni dobrotvor Srbske pravoslavne crkve i Patrijarsije kada je 
vaspostavljena 1557. godine. Ustvari, tek nakon direktne i odlucne Ivanove 
intervencije Porta je dala saglasnost za obnovu i vaspostavljanje pecke 
patrijarsije. Prvi dokument o direktnoj vezi izmedu obnovljene pecke 
Patrijarsije i Rusije, sacuvan u ruskim arhivama, je od 31. avgusta 1586. Ivan 
1558. ponovo pise zahtev turskom sultanu da odobri da se mosti svetoga 
Milutina prenesu iz Sardike (Sofija) u Hilandar, u glavnu crkvu ciji je on 
ktitor bio. 

Ne samo ruski car vec i Ruska pravoslavna crkva i njeni jerarsi su bili 
dobrotvori srbskih crkava i manastira u XVI veku i kasnije. Tako je, na 
primer, Jov (naTpnapx Hob), prvi ruski patrijarh, izdao 16. aprila 1591 
dozvolu hilandarskim monasima da mogu skupljati priloge u Rusiji u toku od 
tri godine (1591-1594). Pomoc srbskim crkvama i manastirima se nije 
sastojala samo u materijalnoj potpori. Rukopisi i stampane knjige su slate 
srbskim crkvama i manastirima pa se tako i danas mogu u nasim crkvama i 
manastirima videti najstarija ruska izdanja. Pored toga, ruski pisci i pisari su 
pisali ili prepisivali rukopise za potrebe Srba. Tako, na primer, Grigorije 
"Bedni", sa imenom Vasilije u velikoj shimni, prepisao je u keliji u Kareji 
knjigu Josifa Mudrog (Flavija) "sa ruskog podloska" jer je nije bilo na 
srpskom jeziku. Ruski vladari koji su nalsedili Ivana, kako i mnogi clanovi 
ruskoga plemstva, bili su takode dobrotvori srbskih crkava i manastira, a 
osobito manastira Hilandara. Medu njima su bili car Fjodor (cDeo/iop I 
HoaHHOBHH), Boris Godunov (Eopiic cDe/iopoBHH Foavhob), Vasilije Sujski 
(BacHJiHH HBaHOBHH IIIyHCKHH) i mnogi drugi. Darodavne povelje koje je 
Hilandaru izdali car Fjodor i Boris Godunov sacuvane su u manastirskoj arhivi 
do dana danasnjeg. Valja istaci i da su svi potonji ruski vladari, sve do cara 
Nikole II bili velikodusni dobrotvori srbskih crkava i manastira. 

Nakon Ivana i njegov sin Fjodor I (@eddopa I HoaHHoeuua) nastavlja da se 
suprotstvlja judaiziranim Hazarima. Ovde je interesantno napomenuti da 



- 351 



Fjodor I svoj stav prema judaizmu nije nasledio od oca vec od majke 
Anastasije Romanov (AHacTaciia PoMaHOBHa 3axapbHHa-K)pbeBa). Naime, 
brakom sa Anastasijom Romanov Ivan na politicku scenu Rusije uvodi, na 
velika vrata, jednog od Romanovih koji ce, kao sto se zna, postati najpoznatija 
carska familije Rusije. Prvi ruski car iz dinastije Romanovih bice Mihajlo I 
Romanov (Mnxanji cDe/iopoBHH PoMaHOB), sin Fjodora Romanova (cDeo,ziop 
Hhkhthh PoMaHOB) ciji je otac bio Nikita Romanov (HHKHTa Pom3hobhh), 
rodeni brat Anastasije Romanov. 

Katarina II Aleksejevna Romanov (EicaTepHHa II AneicceeBHa PoMaHOB), 
supruga ruskog cara Petra III Fjodorovica (FleTp III cDe/iopoBHH) koji je vladao 
samo 183 dana je zapravo bila Nemica iz loze Holstajna, a krsteno ime joj je 
bilo Sophie Auguste Friederike von Anhalt-Zerbst-Dornburg. Nakon ubistva 
Petra III Katarina zauzima presto i postaje, celom svetu, poznata kao Katarina 
Velika (EicaTepHHa BejiHKaa). Da ovaj naziv nije bio slucajan govori cinjenica 
da je Katarina prosirila ruske teritorije za ukupno 518,000 km 2 . Iako je malo 
znano, a u istoriji retko spominjano, Katarina ima odredenih dodirnih tacaka sa 
luzickim Srbima. Istoricari su ovaj detalj ustanovili i potvrdili istrazujuci 
titulu njenoga oca koji je bio princ oblasti Anhalt - Zerbst, a ovaj i niz drugih 
momenata su Katarini pomogli da strasno i bez rezerve 28. juna 1744. prihvati 
pravoslavlje. Od tog dana, a narocito nakon upoznavanja sa tajnim spisima o 
velikom crkvenom raskolu iz 1054. ona pocinje da zazire od uydeucxan 
penuzun (judejske religije) i uydeucKoe ijdpcmea (judejskog carstva). Posebno 
je osudivala njihovo kamatarenje, nekontrolisanu proizvodnju i distribuiranje 
votke i prodaju kvarljivih prehrambenih proizvoda i lose robe. Njena 
odbojnost prema judaiziranim Hazarima raste narocito nakon Francuske 
revolucije, pa se tako prvo protivi izgradnji sinagoga, a potom i njihovom 
samovoljnom sirenju Rusijom. Posebno se borila protiv njihove sklonosti da se 
izdvajaju u posebne gradske cetvrti - Femmo, gde su organizovali sopstvene 
skole, lokalnu vlast i sprovodili hriscanima strane i neprihvatljive verske 
obrede. No, napori Katarine Velike da iskontrolise Jevreje su se ispostavili 
uludnim jer su oni, lako i brzo, prelazili u hriscanstvo i - terali po svome. 

Car Aleksandar I (AneiccaHflp I IlaBJioBHH), Katarinin unuk nastojao je da 
bude tolerantan prema judaiziranim Hazarima koji su se iz Poljske prosirili 
Rusijom. Otklanjao je mnoga zakonska ogranicenja vezana za njihovo 
zaposljavanje u drzavnoj administraciji, slobodnoj trgovini i si. Cak je 1805. 
dao 3.000 rubalja licnog priloga za izgradnju judejske bolnice u Vilni, a 1818. 
je preduzeo i mere da privoli judeohazarske lidere (Michael Eisenstadt, 
Beinash Baratz, Samuel Katzenellenbogen, Mordecai Lipler i Eleazar Dillion) 
da sve svoje probleme resavaju kroz institucije drzave, a ne metodama 
korupcije. No, mnoge dobre namere Aleksandra I nisu bile dobro prihvacene 
pa je, na kraju, odustao od svega i 4. maja 1820. prvo doneo uredbu kojom 
judeohazarima zabranjuje da drze hriscanske sluge, a potom, 10. avgusta 
1824., donosi uredbu kojom zabranjuje svim inostranim Jevrejima naseljavanje 



- 352 



u Rusiji. Pola godine kasnije (13. januara 1825.) objavljuje carsku naredbu o 
preseljavanju judeohazara iz sela u gradove kako bi se lakse kontrolisali i 
sankcionisali u ne retkim slucajevima nezakonite trgovine i lihvarenja. 

Manje suptilan i mirnim metodama naklonjen bio je Aleksandar III 
(AneKcaHflp AneKcaHApoBHH PoMaHOB) koji 1891., zbog nereda i pokusaja 
rusenja carstva, proteruje judeohazare iz Moskve. Pocetkom dvadesetog veka 
Rusija je bila zemlja s najjacim i najizrazenijim antisemitskim osecanjima. 
Komentarisuci politiku liberalizma iza koje su stajali Jevreji, a koja se sa 
Zapada uporno naturala Rusima Fjodor Mihajlovic Dostojevski (cDe/iop 
MnxaHJiOBHH flocToeBCKHu) ce poslednje godine svog zivota - 1881. reci: 
"Prokleti liberali ce dovesti do propasti Rusije". 

Preko OxpaHKe (Pyccicaa ceKpeTHaa nojiHuna - Oxpaimoe OT^ejieHHe), tajne 
sluzbe zaduzene za bezbednost carske porodice, Nikolaj II je bio upoznat sa 
svim detaljima medunarodne judeohazarske bankarske zavere koja se kuje 
protiv njega. U njegovom posedu je cak bio i poduzi spisak raznih tajnih 
organizacija koje su bile angazovane na osmisljavanju i prepremi svrgavanja 
dinastije Romanovih, a sa ciljem promene politickog i ekonomskog sistema u 
Rusiji. Prema raspolozivim podacima OxpaHKe ovu medunarodnu kamarilu 
predvodila je porodica Rotsild, a precizan spisak finasijera Caru je 15. 
februara 1916. dostavio generalpukovnik carske Imperijalne armije Aleksej 
Nehvolodof (AjieKceu HexBOJioflcxj}). Interesantno da se na ovom spisku, prod 
rednim brojem jedan, nije nalazio neki bankar vec nemacki industrijalac i 
priznati cionista Hugo Stajn (Hugo Stinnes) koji je svoje donacije 
judeoboljsevicima placao zlatnim rajhsmarka. Nikolaj nije zeleo sukobe. Bio 
je opsednut idejom daljeg ekonomskog prosperiteta Rusije, a njega, znao je, 
nece biti ako bude primoran da mobilise znatna finansijska sredstva za 
odbranu zemlje od napada spolja i novih unutrasnjih nemira. Zeleci da 
odobrovolji medunarodne bankare i pruzi im ruku pomirenja deponovao je 
400.000.000$ u Chase Bank, National City Bank, Guaranty Trust Bank, 
Hanover Trust Bank i Manufacturers Trust Bank. Poseban depozit od 
80.000.000$ car je ucinio na racun maticne banke Rotsilda u Parizu - 
Rothschild Banque, 47 rue du Faubourg Saint-Honore, Paris. Bila je to, za to 
vreme, nepojmljivo velika suma novca. Bila je to kolicina novca za koju je 
vredelo, ako ni zbog cega vise, ubiti bilo kog coveka, a narocito jednog 
Romanova - cara Rusije. 

Ulozi su bili veliki pa su i pripreme, u skladu sa motom Rotsilda Unite, 
integrite, activite, bile obimne i temeljne. Japansko-Ruski rat je bio samo deo 
tih priprema - uvertira za najveci ratni sukob u istoriji covecanstva, Prvi 
svetski rat, i za prvu uspesnu komunisticku revoluciju. Prema podacima 
London Jewish Chronicle medunarodni jevrejski bankarski kartel finansirao je 
revoluciju u Rusiji sa ukupno 874.341£; americki ambasador u Petrogradu 
Dzordz Majer (George Mayer) je 30. decembra 1905. uputio specijalno pismo 



- 353 



americkom drzavnom sekretaru Elaja Rutu (Elihu Root) u kome, izmedu 
ostalog, pise: "Jevreji su ulozili svakako mnogo organizacionih napora i 
finansijskih sredstava u podizanje i sprovodenje revolucije sirom Rusije". 

Kao najvaznije i najprominentnije finasijere ambasador Majer navodi Jakoba i 
Mortimera Sifa, Maksa i Feliksa Varburga, Ota Kana (Otto Khan), Daniela 
Gugenhajma (Daniel Guggenheim), Maksa Brajtinga (Max Briteing) i Zeroma 
Hanauera (Gerome Hanauer). 

Revoluciju u Rusiji, 1917. godine, su finasirali zapadni bankari i 
industrijalci na celu s porodicom Rotsild. U Americi je cak osnovan 
konzorcijum s ciljem da prikupi pare za njeno finasiranje. Konzorcijum su 
sacinjavali predstavnici banaka i firmi ciji su vlasnici bili Sif, Rokfeler, 
Morgan, Di Pon, Dreksler, Bidli, Hariman, Varburg i dr. Interesantno da je 
direktor Banke federalnih rezervi iz Njujorka, Vilijem B. Tomson (William B. 
Thomson), dao judeoboljsevicima licni prilog od milion dolara, a isto je ucinio 
i gradonacelnik Njujorka Dzon Micel (John Purroy Mitchel). U Evropi, najveci 
finansijer je bila porodica Rotsild, a sam lord Milner, predsednik Okruglog 
stola, investirao je dvadeset i jedan milion rubalja i licno je u Petrogradu 
kontrolisao raspodelu novca. Nemacke banke M.M.Warburg & Co, banka 
Schreder iz Frankfurta i mnoge druge, doturile su boljsevicima 40 miliona 
zlatnih maraka. Preko devedeset posto komunistickog rukovodstva, prvih 
godina revolucije, cinili su Jevreji na celu sa Uljanovim i Bronstajnom. 

Od svih americkih banaka dve su ipak bile najrevnosnije: National City Bank 
i Guaranty Trust. Prva je poslala Fredrika Korsa (Frederick M. Corse), a druga 
Henrija Emerija (Henry Crosby Emery) u Petrograd kako bi nadgledali 
raspodelu njihovog novca boljsevicima. Kao ispomoc ovim bankarskim 
agentima u Petrograd je tokom leta 1917. godine, preko Sibira, stigla i 
cetrdesetoclana delegacija americkog Crvenog krsta koju su, od prvog do 
poslednjeg clana, sacinjavali oficiri americke armije. Kompletnu logistiku za 
ovu svojevrsnu bankarsku ekspediciju obezbedio je tadasnji americki 
ambasador u Rusiji David Fransis (David R. Francis) koji se, po okoncanju 
njihove misije, 1. novembra 1917. vratio u Vasington. 

Licni biograf porodice Rotsild Makrkus Eli Ravjitc (Marcus Eli Ravitch) 
januara 1928. godine u americkom casopisu The Century Magazine (Volume 
115, Number 3) objavljuje clanak A Real Case Against the Jews u kome 
doslovno pise: 

"Naravno da nas prezirete. Nije lepo da to poricete. Zbog svega toga nema 
potrebe da gubimo vreme na poricanja i opravdanja. Vi znate svoja osecanja, 
a i ja ih znam i to je dobro jer medu nama nema nesporazuma... Ja nekrivim 
nikoga sto prezire bilo koga ali me buni to vase uvijanje i neiskrenost vezana 
za antisemitizam - kao da nemate hrabrosti da to otvoreno i jasno izkazete, 
kao da patite od nedostatka samopouzdanja... Evo, ja cu Vam reci ono sto Vi 



- 354 



mislite, a nesmeta da kazete: Mi smo tvorci kapitalizma i predvodnici borbe 
protiv kapitalista. Mi stojimo iza svih ratnih intriga i mi od njih imamo 
najvise koristi... Mi Jevreji smo u pozadini gotovo svih vasih ratova: ne samo 
ruske vec i svake druge velike revolucije u vasoj istoriji... To cinimo iskljucivo 
uz pomoc neodoljive snage naseg duha, idejama i propagandom... Skloni ste 
samoobmani jer Hi stvari ne znate Hi nemate hrabrosti da im pogledate u oci: 
Prezirete Jevreje ne zato sto su izdali Hrista vec zato sto Hrist jeste jedan od 
nas - Jevrejin. Prezirete nas ne zato sto ne prihvatamo Hriscanstvo vec zato 
sto smo ga mi stvorili i nametnuli vam ga. To je za vas strana vera koja Vas 
gusi i potire vasu iskonsku veru koja bi, inace, mogla jedino da Vas spase... 
Optuzujete nas za revoluciju u Moskvi. Pa sve i da je tako - pa sta?! Cela ta 
revolucija u Moskvi je nista u odnosu na ono sto je postigao nas Pavle iz 
Tarsa u Rimu. Optuzujete nas za autorstvo Protokola cionskih mudraca. Pa 
dobro, recimo da potpisujemo sve sto je u Protokolima napisano - pa sta! To 
je nista u odnosu na milenijumsku zaveru koju sprovodimo, a za koju Vi 
nemate hrabrosti da nas optuzite a mi je, eto, ne poricemo... Nije cudo sto nas 
prezirete ali sta cete da ucinite... Kraj jos nije blizi, a mi vec dominiramo nad 
Varna" 

Americke novine New York Journal of America su u broju od. 3 februara 
1949. objavile uvodni clanak u kome pise: 

"Mnogi poznati i slavni ljudi nase proslosti su ukazivali na Jevreje kao 
osnivace komunizma. Ovu ideologiju je promovisao Karl Marks, Jevrejin iz 
porodice sa dugom rabinistickom tradiciom. Od cetiri politicke grupe koje su 
ucestvovale u svrgavanju ruskog cara prva je bila 100% Jevrejska, a i u 
drugim broj Jevreja je bio dominantan. Danas svi znamo da je cela tadasnja 
boljsevicka vlada bila sastavljena samo od Jevreja kao sto su Trocki (pravo 
prezime Bronstein), Kamenov (pravo prezime Rosenfeld), Zinovjev (pravo 
prezime Ovsei-Gershon), Sokoljnikov (pravo prezime Girsh-Brilliant), 
Stanislavovic (pravo prezime Unschlit), Jakub Genecki (pravo prezime 
Ferstenberg), Maksim Litvinov (pravo prezime Wallach), Karl Radek (pravo 
prezike Sobelsohn) i dr. Jedan od najvecih jevrejskih bankara toga doba Jakob 
Sif iz Khun, Loeb & Co. dao je Uljanovu i Bronstajnu 20 miliona dolara samo 
da zbace sa vlasti ruskog cara i uspostave komunisticku tiraniju" . 

Engleski politicar Vinston Cercil je 8. februara 1920. godine posvetio punu 
stranicu autorskog teksta u novinama Illustrated Sunday Herald pitanju 
jevrejskog ucesca u Ruskoj revoluciji: 

"Ovaj komunisticki pokret medu Jevrejima nije nista novo. Jos od vremena 
Spartaka - Adama Vajshaupta - Nemacka, Karla Mordekaja Marksa - 
Engleska, Lava Bronstajna Trockog - Rusija, Bele Kuna - Madarska, Roze 
Luksemburg - Nemacka i Erne Goldman - SAD intenziviran je rad na ovoj 
svetskoj jevrejskog zaveri protiv postojece civilizacije, a radi njenog 



- 355 



preuredenja u oblik nekakve nemoguce jednakosti koja se neprestano siri. 
Njeni clanovi su izvesno bili pokretaci velike tragedije koju znamo kao 
Francusku revoluciju. Oni su bili glavne poluge svih subverzivnih pokreta 
tokom devetnaestog veka. A sada je ovaj krug izvanrednih likova svetskog 
podzemlja, a pre svega americkog i evropskog, uspeo da se docepa Ruskog 
naroda hvatajuci ga za grkljan. Danas su oni nedvosmisleni vladari velike 
ruske imperije." 

O finansijerima i, samim tim, kontrolorima Antiruske revolucije pisao je i 
americki publicista Geri Alen (Gary Allen). U mnogim svojim spisima, a 
narocito u knjizi None Dare Call It Conspiracy (To niko nesme da nazove 
zaverom) Alen, uz predocavanje obilja dokaza, se pita: 

"U boljsevickoj revoluciji ucestvuju neki od najbogatijih i najmocnijih ljudi 
sveta koji finansiraju pokret koji tvrdi da se njegovo postojanje zasniva na 
konceptu oduzimanja bogatstva ljudima kao sto su Rotsildi, Rokfeleri, Sifovi, 
Varburzi, Morgani, Harimani i Mileri. Ocito je, medutim, da se ovi ljudi 
uopste ne plase medunarodnog komunizma. Logicno je pretpostaviti da ga, ako 
ga finansiraju i ako ga se ne plase, oni kontrolisu. Postoji li ikakvo drugo 
objasnjenje koje bi imalo smisla". 

Pored judeoamerickih bankara i finansijera i najveci industrijski magovi su 
ucinili sve sto je bilo u njihovoj moci da osiguraju opstanak i prosperitet 
judeoboljsevicke vlasti nad ruskim narodom i drzavom. Medu 
judeoboljsevicima ime Alberta Kana (Albert Kahn) bilo je najpoznatije i 
najuvazavanije. Kan je sa svojom firmom Albert Kahn, Inc. izgradio najvece i 
najznacajnije americke fabrike automobila, a medu njima najpoznatija i na 
svetu najveca je bila fordova fabrika u River Ruzu u Micigenu. Kada se u 
Rusiji krajem dvadesetih godina pojavila potreba za ubrzanom izgradnjom niza 
modernih industrijskih postrojenja Kan je u Moskvi otvorio svoj ured i uz 
pomoc istaknutijih americkih inzenjera i tehnicara u roku od desetak godina 
projektovao i nadgledao izgradnju 521 industrijskog kompleksa. Prvi i za Kana 
najvazniji objekat je bila fabrika traktora - BomozpadcKuu mpaKmopnuu 3aeod 
koja ce, po pocetku Drugog svetskog rata, postati najveci svetski proizvodac 
tenkova - T-34 - mpuduambuemeepKa. Kako su ovi objekti bili poslednja rec 
industrijskog dizajna Kan je paralelno sa njihovom izgradnjom izvrsio i obuku 
oko tri hiljade inzenjera i tehnicara. Kakao je kao sin istaknutog nemackog 
rabina bio vaspitavan u strogom judejskom duhu Kan je vodio racuna i da svi 
oni koju produ obuku u njegovoj organizaciju budu i verski pristojno 
prosveceni. 

Tokom istorije za sve vladare je bilo narocito vazno da znaju sto vise o 
namerama neprijatelja. U torn smislu, od kad je veka, koristili su se specijalno 
pripremljeni ljudi za prikupljanje ovakvih informacija. To se cinilo tako sto su 
pojedinci odani vladaru ubacivani u protivnicke redove ili su pojedinci iz 



- 356 



protivnickih redova bivali vrbovani, po razlicitim osnovama, za potrebe 
vladara. Ovakve aktivnosti, danas poznate kao spijunaza posebno su unapredili 
vitezovi Templa, a na ovakvo prikupljanje podataka obavestajnog i 
kontraobavestajnog karaktera narocito su se oslanjali engleski kraljevi. 

Kada je na samrtnoj postelji engleska kraljica Ana, koja nije imala dece, za 
naslednika odredila nemackog princa Georg I. Ludwiga iz dinastije Hanover 
doslo je do znacajnog intenziviranja obavestajnog rada ljudi odanih novom 
kralju. Novi engleski kralj Dzordz I (1714.-1727.) bio je sin elektora Hanovera 
i nije govorio engleski; njegovi protivnici u Engleskoj bili su mnogobrojni i 
visoko pozicionirani medu engleskim plemstvom pa je blagovremeno 
otkrivanje njihovih namera i njihovo osujecivanje bilo, zapravo, pitanje 
opstanka nemackog princa na tronu Engleske. Obavestajni poslovi u ime i za 
potrebe engleskog kralja postaju tako aktivnosti od prvorazrednog znacaja za 
Krunu. Od tada do danas ovaj prioritet nije menjan, ali se dolaskom na presto 
kraljice Viktorije (1837.-1901.) menja svrha obavesta